Sombor.info

Drugoligaški boćarski derbi između Riđice i novosadske Vojvodine pripao je domaćinu koji je tesno slavio sa 8:6 (70:67).

Bio je ovo treći trijumf ekipe iz Riđice koja trenutno drži četvrtu poziciju na tabeli sa devet bodova. Isti učinak imaju i drugoplasirana Vojvodina odnosno mesto niže plasirana ekipa Siriga koja je proteklog vikenda neočekivano poražena na gostovanju u Stanišiću. Fenjeraš lige upisao je pobedu 8:6 (73:70).

Ovo je njihova prva prvenstvena pobeda. Vodeća Fruška Gora maksimalnim rezultatom 14:0 (58:0) dobila je Sombor, dok je kljajićevački Foks u ovom kolu odmarao. U narednom kolu Sombor će dočekati Stanišić, dok će Foks ugostiti Riđicu. Bilten sa kompletnim rezultatima ovog (6) kola možete pogledati u prilogu.

Prvoligaš iz Sombora, prvi deo sezone zaključio je pobedom nad ekipom Dalmatinca iz Rume. Sastav sa Gradskog stadiona upisao je pobedu 13:9 (147:122). Nakon sedam odigranih mečeva Ravangrad ima po tri pobeda/poraza odnosno jedan remi. Izveštaj sa meča možete pogledati u prilogu. Već za vikenda u Somboru gostuje Kozara.

Da podsetimo, njhov prvi okršaj nakon velike borbe završen je bez pobednika. Predviđenim rasporedom utakmica je na programu u nedelju, 16. juna od 16 časova.

Izvor: somborsport.org

Trijumf u severnoj grupi Druge omladinske lige Vojvodine omogućio je mladim igračima Fudbalskog kluba "Ravangrad 2018" da od sledeće sezone zaigraju u Omladinskoj ligi Vojvodine.

Osvajanjem prvog mesta, sa 60 bodova ispred Tise iz Adorjana (52 boda), Arene iz Subotice (49 bodova) i još deset timova u Drugoj pokrajinskoj ligi, mladi Somborci su pokazali kako se bori za klub koji je imao mnogo lomova u proteklim godinama.

Jedan od najzapaženijih pojedinaca, Vidan Jerotijević, kaže da je omladinska selekcija sačinjena od igrača prvog tima i kadetske ekipe.

Navodi da je sezona bila izuzetno zahtevna, jer većina igrača igra po dve utakmice tokom vikenda.

"Pokazali smo kvalitet i verujem da ćemo se u sledećoj sezoni boriti za vrh tabele u Omladinskoj ligi Vojvodine", kaže Jerotijević koji je kapiten kadetske selekcije kluba, igra za omladinsku ekipu i povremeno za prvi tim.

Somborci imaju mladost, ali ne i dovoljno iskustva, što se primetilo po igrama prvog tima, koji je takmičenje u severnoj grupi Vojvođanske lige završio na 14. mestu od 16 timova.

Izvor: RTV

U Kolegijum sali u zgradi Županije, danas su svečano uručeni ugovori o sufinansiranju udruženja građana koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica. Ispred lokalne samouprave, ugovore je uručio član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama Silard Janković, koji je tom prilikom pozdravio predstavnike udruženja građana i poželeo im puno uspeha u daljem radu.

„Drago mi je što ste se odazvali ovom pozivu. Mi sarađujemo već nekoliko godina sasvim korektno i verujem da ćemo nastaviti sa tom saradnjom i dalje. Verujem da ste zadovoljni dobijenim sredstvima i verujem da će vam značiti u ostvarenju vaših ciljeva i programa“, rekao je gradski većnik Janković.

Ovim konkursom, sufinansiraju se programi i projekti devet udruženja, za šta je iz budžeta Grada izdvojeno 2.000.000,00 dinara.

Uručenju ugovora prisustovale su i Marija Jerković, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti i Jovana Grujić, savetnica u Odeljenju za društvene delatnosti.

Mikrotalansa rerna je odlična za brzo podgrevanje hrane. Ipak sve više se ljudi pita da li treba da se klone mikrotalasne pećnice, a jedan porodični lekar predstavio je istraživanja o zdravstvenim efektima kuvanja u mikrotalasnoj za sajt The Healthy.

Mikrotalasna može da bude veoma korisna u kuhinji, ali je mnogi izbegavaju. Da li imamo osnovani strah ili ne u svom tekstu objašnjava dr Particia Varčelo, porodični lekar.

Postoje namirnice koje definitivno ne treba zagrevati u mikrotalasnoj, ali onda postoji…sve ostalo. Između 1960-ih i 1980-ih godina mikrotalasne pećnice su postale uobičajene zbog svoje brzine, praktičnosti i jednostavnosti upotrebe—i Whirlpool navodi podatke iz Biroa za statistiku rada SAD-a koji sugerišu da je do 1997. godine 90% američkih domova imalo mikrotalasnu pećnicu.

Iako su popularne, mikrotalasne pećnice su u poslednje vreme bile predmet blage sumnje zbog nesigurnosti potrošača u pogledu njihove bezbednosti i uticaja na zdravlje i ishranu.
Većina ipak nije prestala da ih koristi, ali se pita da li je hrana iz mikrotalasne zdrava.

Od 1971. godine, Uprava za hranu i lekove (FDA) nadgleda proizvodnju mikrotalasnih pećnica, osiguravajući da proizvođači poštuju stroge standarde performansi bezbednosti za zaštitu javnog zdravlja.
Ohrabrujuće je napomenuti da FDA zauzima blizak naučni pristup ovom jedinstveno tehnološkom uređaju.

Uprava utvrđuje da li mikrotalasne pećnice ispunjavaju njihove standarde i koriste se prema uputstvima proizvođača. Ako je tako, smatraju se sigurnim za upotrebu.

U međuvremenu, istraživanje o bezbednosti mikrotalasnih pećnica je još uvek u toku.

Pregled literature iz 2022. godine koji su napravili poljski istraživači komercijalne prehrambene tehnologije, objavljen u časopisu Trends in Food Science and Technology, tvrdi da je “mikrotalasna hrana održiva i zdrava alternativa za zagrevanje prehrambenih proizvoda.”

Kako funkcionišu mikrotalasne pećnice

Mikrotalasne pećnice kuvaju hranu koristeći elektromagnetno zračenje. Ova vrsta energije je slična energiji koja se koristi za radio talase, ali na višoj frekvenciji, što joj omogućava da interaguje sa hranom. Mikrotalasi su vrsta nejonizujućeg zračenja, što znači da ne predstavljaju iste rizike kao jonizujuće zračenje poput X-zraka ili gama zraka, koji mogu menjati hemijske strukture i DNK.

Mikrotalasna pećnica sadrži elektronsku cev zvanu magnetron koja generiše mikrotalase. Ovi talasi se reflektuju od metalne unutrašnjosti pećnice, omogućavajući im da prodiru u hranu. Namirnice sa visokim sadržajem vode, poput povrća, brzo se zagrevaju jer efikasnije apsorbuju mikrotalase.

Ako ste zabrinuti da će zračenje “prodreti” u vašu hranu tokom zagrevanja, FDA objašnjava da se mikrotalasna energija pretvara u toplotu kada se apsorbuje u hrani, tako da nije “radioaktivna” ili “kontaminirana.”

Presuda o izloženosti zračenju

Jedna od glavnih briga je da mikrotalasne pećnice mogu zračiti, što bi moglo da šteti ljudskom zdravlju. Ovo bi vas moglo inspirisati da se brzo udaljite kada pritisnete dugme “Start”. Budite sigurni, mikrotalasne pećnice su dizajnirane sa više sigurnosnih funkcija koje sprečavaju bilo kakvo curenje. FDA tvtdi da, sve dok se mikrotalasna pećnica dobro održava i koristi prema uputstvima proizvođača, neće emitovati štetno zračenje.

Međutim, postoji potencijalni rizik od curenja mikrotalasne energije ako vaša mikrotalasna pećnica pokazuje bilo kakve znakove oštećenja, kao što su:
Znaci da vaša mikrotalasna pećnica može emitovati toksine
Problemi sa šarkama vrata
Oštećeni zatvarači
Oštećene brave
Vrata koja se ne otvaraju ili zatvaraju pravilno

U tim slučajevima treba da kontaktirate proizvođača za popravke. Izloženost visokim nivoima mikrotalasa je pokazala da izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kao što su opekotine kože ili katarakta. Efekti izloženosti niskim nivoima mikrotalasa su manje jasni, ali se uvek preporučuje oprez.

Pored toga, kao sigurnosna mera, stručnjaci preporučuju da ne stojite direktno uz mikrotalasnu pećnicu, posebno tokom dužih perioda dok je u upotrebi, i da osigurate da deca održavaju bezbednu udaljenost.

Mikrotalasne pećnice i gubitak hranljivih materija

Još jedna uobičajena briga je da mikrotalasno zagrevanje hrane može rezultirati većim gubitkom hranljivih materija u poređenju sa drugim metodama kuvanja.

Suprotno tome, stručnjaci kažu da mikrotalasno kuvanje može zapravo sačuvati više vitamina i minerala. To je prvenstveno zato što mikrotalasi mogu kuvati hranu brzo i bez potrebe za vodom, koja može isprati hranljive materije tokom tradicionalnih procesa kuvanja.

Harvard Health ističe istraživanja koja pokazuju da je mikrotalasno kuvanje posebno efikasno u očuvanju sadržaja vitamina C u povrću—često bolje nego kuvanje u vodi.

Formiranje štetnih jedinjenja
Istraživanja su pokazala da zagrevanje hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj može dovesti do oslobađanja štetnih hemikalija poput bisfenola-A (BPA) i ftalata. Ove supstance su zabrinjavajuće zbog svojih potencijalnih veza sa hormonalnim poremećajima i ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući srčane bolesti, dijabetes i uticaj na ljudsku reprodukciju i razvoj. Da biste smanjili ovaj rizik, koristite posude posebno označene kao “bezbedne za mikrotalasnu”.

Uprkos dostupnosti proizvoda u supermarketima koji su označeni kao bezbedni za mikrotalasnu, i dalje postoje sukobljene informacije o njihovoj stvarnoj sigurnosti od strane različitih regulatornih tela. Kao odgovor na ovu nesigurnost, Joseph Alpert, MD, i Qin Mary Chen, PhD, u komentaru objavljenom u American Journal of Medicine, preporučuju dodatnu meru opreza: prebacivanje hrane iz plastičnih pakovanja u staklene ili terakota posude pre mikrotalasnog zagrevanja. Priznaju da ovo može delovati previše oprezno, ali potvrđuju da je minimalan trud vredan mere predostrožnosti za zdravstvenu sigurnost.

Ovaj oprezan pristup dodatno podržavaju nedavni istraživački nalazi. Studija sprovedena u julu 2023. godine od strane istraživača sa Univerziteta Nebraska otkrila je da mikrotalasno zagrevanje plastičnih posuda za dečju hranu može osloboditi ogromne količine plastičnih čestica—konkretno, do dve milijarde nanoplastike i četiri miliona mikroplastike po kvadratnom centimetru posude.

Neravnomerno kuvanje

Mikrotalasi ponekad mogu neravnomerno kuvati hranu, što može dovesti do “hladnih tačaka” gde štetne bakterije mogu preživeti. Ovaj problem se može rešiti pravilnim mešanjem i čekanjem, što omogućava da se toplota ravnomerno raspodeli kroz hranu.

Kako bezbedno koristiti mikrotalasnu pećnicu

Uvek pratite uputstva i bezbednosne smernice navedene u korisničkom priručniku specifičnom za vaš model mikrotalasne pećnice.

Koristite samo posuđe koje je posebno dizajnirano za upotrebu u mikrotalasnoj pećnici.

Nemojte koristiti mikrotalasnu pećnicu ako su vrata oštećena, ne zatvaraju se pravilno ili izgledaju iskrivljeno.

Odmah prestanite da koristite mikrotalasnu pećnicu ako radi sa otvorenim vratima.

Izbegavajte prekomerno zagrevanje vode ili tečnosti iznad preporučenog vremenskog ograničenja u uputstvima proizvođača.

Posavetujte se sa korisničkim priručnikom da biste utvrdili da li vaša mikrotalasna ne sme da radi dok je prazna.

Redovno čistite unutrašnjost, ivice i vrata vaše mikrotalasne pećnice koristeći vodu i blagi deterdžent. Nema potrebe za posebnim sredstvima za čišćenje mikrotalasnih pećnica, a abrazivni materijali kao što su sunđeri za ribanje ili čelična vuna treba izbegavati.

Zaključak

Mikrotalasne pećnice nisu inherentno štetne za vas. Kao i svaki način kuvanja, imaju svoje prednosti i mane. Ključ je u pravilnoj upotrebi mikrotalasne pećnice—održavanjem uređaja u dobrom stanju, korišćenjem posuđa bezbednog za mikrotalasnu i praćenjem preporučenih vremena kuvanja i procedura.

Izvor: danas.rs

Da li će najavljena izmena Krivičnog zakonika doprineti smanjenju nasilja nad nastavnicima ili je reč o populističkom obećanju izrečenom uoči poslednjih izbora, sa ciljem da se smanji nezadovoljstvo prosvetnih radnika posle dva slučaja prebijanja njihovih kolega, pitanje je o kome nema saglasnosti među predstavnicima sindikata.

Struka, s druge strane, ukazuje da pooštravanje kazni zbog napada na zaposlene u obrazovanju neće poboljšati položaj prosvetnih radnika.

Fizički napad na nastavnike na radnom mestu je više izuzetak nego pravilo, primećuje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, ukazujući da oni imaju mnogo više problema sa verbalnim napadima, vređanjem od strane roditelja, učenika, neretko i direktora, a ono što dominira u školama je vršnjačko nasilje. On smatra da se najavljenim izmenama propisa neće smanjiti nasilje.

Ukoliko budu usvojene izmene Krivičnog zakonika svi zaposleni u obrazovanju, dakle, ne samo nastavnici, uživaće veću krivično-pravnu zaštitu, poput one koju imaju advokati.

Prema predlogu koji je postignut između predstavnika Vlade i reprezentativnih sindikata obrazovanja, za napad na zaposlenog u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje obavlja, zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine.

Kaznu zatvora od šest meseci do pet godine rizikovaće oni koji prosvetnom radniku nanesu laku telesnu povredu ili im prete upotrebom oružja, a kazna od jedne do osam godina zatvora će moći da se izrekne onome ko zaposlenom u obraznoj ustanovi ili članu njihove porodice nanese teške telesne povrede.

– To bi značilo da i sam napad na zaposlene, bez nanošenja telesnih povreda, bude krivično pravno sankcionisan, budući da onaj ko im nanese telesne povrede i po postojećim zakonskim rešenjima može odgovarati. Krivičnoj odgovornosti u tom slučaju bi podlegali kako učenici, tako i roditelji učenika koji napadnu prosvetne radnike, ali treba naglasiti da bi „zaštitu“ od đaka imali samo nastavnici u srednjim školama jer su deca mlađa od 14 godina i dalje krivično neodgovorna – pojasnila je nedavno za Danas Vanja Bajović, profesorka na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.

Ona smatra da se unošenjem ovog krivičnog dela ni na koji način ne poboljšava položaj prosvetnih radnika, imajuću u vidu da je sam napad, bez nanošenja telesnih povreda, teško praktično dokazati, u prilog čemu govori i činjenica da za ovaj oblik krivičnog dela napad na advokate nikada niko nije krivično odgovarao.

U pravu je profesorka Bajović kada kaže da je „poražavajuće da smo kao društvo dotle došli da je prosvetne radnike neophodno štititi krivičnim pravom i unošenjem posebnog krivičnog dela kojim bi se profesori štitili od napada učenika i njihovih roditelja“.

– Jer ako krenemo u takvom smeru sledeći korak koji bi mogli da očekujemo je fizičko obezbeđenje profesora dok maloletnim učenicima drže čas – smatra Bajović.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, smatra da je najava usvajanja izmena Krivičnog zakona dobar, ali ne i dovoljan korak.

– Nakon usvajanja, ako i kada se to desi, jednako važno je i koliko će se zakon sprovoditi. Iskustvo kaže da će i tom delu biti problema. Drugo, a za nas ključno pitanje je da li je to jedina mera u sistemskoj borbi protiv nasilja u ustanovama obrazovanja. Ako je jedina, onda je gotovo i nebitna. Pomenuti zakon može donekle da štiti od punoletnih lica i pritisaka koje kolege često trpe od roditelja, ali ne štiti od nasilja koje u poslednje vreme najčešče čine učenici. Pa i poslednji protesti su bili zbog takve vrste nasilja – ukazuje Kokot.

Podseća da je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije pre više od godinu dana predložio tri mere koje bi donekle obezbedile zaštitu, a čije ispunjenje ne zahteva dodatni novac, već samo političku volju.

Pored predloga za izmenu Krivičnog zakonika, Sindikat je tražio i uvođenje mogućnosti suspenzije učenika i ukidanje anonimnih prijava ka prosvetnim inspekcijama.

– Suspenzija je kao termin ušla prošle godine u zakone u oblasti obrazovanja, ali po nama ne na potpuno valjan način. Naš predlog je mogućnost brze suspenzije koju u određenim situacija može izreći i nastavnik na samom času ili dežurni nastavnik u toku odmora za učenike. Neophodno je nastavniku vratiti alate kontrole dešavanja na samom času. Jedina stvar gde napretka nema jeste ukidanje anonimnih prijava. Štaviše, pokrenuta je i onlajn platforma „Čuvam te“ koja u prvom pitanju promoviše anonimnost. Zaista ne vidimo nijedan razlog da se anonimnost ukine, ali i da se definiše kazna za zloupotrebu prava. Naravno, sve ovo su reaktivne mere i one ne mogu mnogo toga, ali do zaista korenitih promena mora se i preživeti – komentariše Kokot.

Podsetimo da je zaštita zaposlenih u obrazovanju definisana kao poseban član u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

On predviđa obavezu škole da postupa uvek kada postoji sumnja ili saznanje da zaposleni trpi nasilje od strane učenika, roditelja ili trećeg lica u ustanovi ili za vreme organizovanja aktivnosti ustanove.

„Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da odmah obavesti roditelja i centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa zakonom za učenike starosti do 14 godina, a za učenike iznad 14 godina, osim navedenih aktivnosti i da obavesti nadležno javno javno tužilaštvo i policiju“, predviđa Pravilnik.

U slučaju da je roditelj ili treće lice počinilac nasilja prema zaposlenom ili zaposleni prema zaposlenom, direktor je dužan da takva saznanja prijavi policiji i nadležnom javnom tužilaštvu, a kada je roditelj počinilac nasilja da obavesti i nadležni centar za socijalni rad, u zakonom propisanom roku.

Ukoliko ustanova ima saznanje da roditelj ili treće lice na društvenim mrežama omalovažava, vređa, preti ili poziva na nasilje prema zaposlenom, a u vezi sa profesionalnom ulogom zaposlenog, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležno javno tužilaštvo.

BiH: Metalna šipka i pištolj u školi

Kraj školske godine predstavlja pravu noćnu moru za mnoge učenike, ali i nastavnike i profesore. Nastojeći da prilikom zaključivanja ocjena nadoknade sve ono što nisu radili u toku školske godine, mnogi učenici, posebno završnih razreda srednjih škola, napadaju nastavnike i profesore. Dešava se da verbalni napadi prerastu i u fizičke. Tome je posebno izraženo kod starijih maloljetnika, koji su i van škole skloni delikventnom ponašanju.

Kako bi ilustrovala sa čime se se sve suočavaju nastavnici i profesori, predsjednica Sindikata srednjeg i visokog obrazovanja, odgoja, nauke i kulture BiH Edina Čomić je podsjetila kako je jedan učenik u Općoj gimnaziji Bosanska Krupa prije tri godine metalnom palicom pretukao profesora istorije Nazima Cucka. Podsjetila je i na prošlogodišnji slučaj kada je 14-godišnji učenik u osnovnoj školi Lukavac Grad iz vatrenog oružja u vrat ranio nastavnika engleskog jezika Nedima Osmanovića.

– Vrlo često se dešavaju ozbiljni verbalni napadi pa čak i prijetnje nastavnicima i profesorima na koje se niko, pa ni drugi nastavnici i profesori ne obaziru. Sve se pokušava protumačiti kao da to nije ništa veliko, a jeste. Nažalost o takvim verbalnim, pa i spomenutim fizičkim napadima se priča jedan ili dva dana i onda se sve zaboravi, rekla nam je Čomić.

Posebna pažnja na problem nasilja nad nastavnicima i profesorima, kao i vršnjačkog nasilja u školama, posvećena je nakon prošlogodišnjeg slučaja u OŠ Vladislav Ribnikar u beogradu, kada je učenik iz pištolja ubio devet učenika i čuvara škole, a ranio još nekoliko učenika i nastavnika.

Profesori na meti đaka, roditelja i uprave: Kako se u regionu bore sa napadima na zaposlene u prosveti i obrazovanju? 3
foto Oslobođenje
Ovako ekstremnih slučajeva, kao ni primjera fizičkog nasilja učenika nad profesorima i nastavnicima u školama, srećom nije bilo u proteklih godinu dana na prostoru Republike Srpske, rečeno nam je u MUP-u RS-a. Međutim, zločin koji se dogodio u Beogradu bio je alarm za MUP Rs-a da se dodatno angažuje na sprečavanju eventualnog nasilja u školama.

– Policijski službenici izvršili su obilazak svih škola na području RS-a (582 osnovne i 87 srednjih škola). Izrađeni su elaborati sa pratećim bezbjednosnim procjenama za sve školske objekte i objekte smještaja studenata. Sagledano je trenutno stanje preventivno-tehničke zaštite (ograde, video nadzor, alarmi, automatske brave, interfoni i dr.), fizičko-tehničkog obezbjeđenja, kao i bezbjednosnih procedura u obrazovnim ustanovama, te mogućnosti instaliranja protivprovalnih vrata, skenera prtljaga i ručnih metaldetektora, samo su neke od aktivnosti koje je proveo MUP RS-a u proteklom periodu.

U MUP-u FBiH, u okviru statističkih podataka, nemaju izdvojene slučajeva nasilja učenika nad nastavnicima i profesorima. Ono što govore statistički podaci FMUP-a je da je maloljetnička delikvencija u blagom opadanju. Tako su za prva tri mjeseca ove godine za činjenje krivičnih prijavljena 63 maloljetnika, od koji 17 spada među mlađe, a 46 među starije maloljetnike. U istom periodu prošle godine prijavljeno je 65 maloljetnika. Osim toga, udio maloljetnih u odnosu na ukupan broj počinilaca u prvom tromjesečju ove godine iznosi 2,09 posto, što je za 0,32 posto manje nego u istom periodu prošle godine.

Edina Čomić smatra da bi se rezultati na smanjenju napada na nastavnike i profesore mogli postići strožijom kaznenom politikom.

– Smatram da bi se napadi na nastavnike i profesore trebali trebali tretirati kao napadi na službene osobe. Osim toga, potrebno je vratiti u zakone da roditelji opet budu krivično odgovorni za djela koja počine njihova maloljetna djeca. Uskoro ćemo pokrenuti inicijativu za izmjene Krivičnog zakona FBiH, u koje bi bile uvrštene upravo ove, ali i druge slične odredbe koje bi za cilj imale zaštitu nastavnika i profesora, istakla je Čomić.

Crna Gora: Pritisaka i vređanja sve više

Polumaturant fizički nasrnuo na nastavnika fizike u učionici, roditelj vodio kampanju protiv nastavnika na društvenim mrežama jer su zaključili jedinice njegovom djetetu, direktorica škole kaznila nastavnicu matematike nižom zaradom za jedan mjesec zato što je fotografisala dokaze da je učenik zadatke slao privatnom nastavniku…samo su neki od posljednjih prijavljenih slučajeva napada, vrijeđanja i pritisaka na nastavnike u Crnoj Gori.

Međutim, sporadični izvještaji medija ne znače da nasilja nad nastavnicima nema.

Predsjednik Sindikata prosvjete Radomir Božović kaže da prosvjetni radnici, nažalost, često trpe nasilje, ali da ne odluče svi da nasilnike i procesuiraju privatnim tužbama. Država je, ocjenjuje on, spora u reakcijama na takve pojave.

Sindikat je, kako je kazao, u više navrata tražio sastanak sa predstavnicima Ministarstva pravde, koji do sada nijesu imali razumijevanja za ovaj problem.

„Sindikat prosvjete Crne Gore je prošle godine uradio istraživanje na uzorku od oko 1.300 kolega, koje je pokazalo da je svaki četvrti nastavnik ili nastavnica doživio određeni vid nasilja, verbalnog ili fizičkog, od strane učenika, roditelja ili uprave škole. Taj broj je možda i veći, s obzirom na to da smo kasnije dobijali infrormacije da kolege nijesu htjele da svoje probleme prijave ni tokom anonimnog anketiranja.

Kolege su prijavljivale različite situacije: učenici ometaju nastavu, a kad ih nastavnici upute u upravu ili psihološko-pedagošku službu, i fizički nasrnu na njih. Takva je jedna grupa slučajeva, jer neki đaci po svaku cijenu žele da su zvijezde u učionici“, objašnjava Božović.

Druga grupa slučajeva, naglašava on, odnosi se na ocjenjivanje – to je najčešći razlog za reakciju đaka, roditelja, a nekad i uprava škola.

„Roditelji su tada česti kao akteri, jer svim sredstvima pokušavaju da pribave za svoju djecu što bolju ocjenu i uspjeh. Pritisci kroz žalbe na ocjenu, traženje ponovnog ispitivanja, a ako sve to ne uspije, onda su neki roditelji spremni i fizički da se obračunaju sa nastavnikom, da ih vrijeđaju u školi… Tih situacija ima sve više, a posebno je stresan period kad se zaključuju ocjene na kraju školske godine. Dešava se da se ni uprave škola ne snađu na najbolji način, pa se stekne utisak da nastavnik neće biti zaštićen, a onda roditelji spremni na sve načine da se razračunavaju sa nama, uključujući i društvene mreže“, kazao je Božović.

Prema njegovim riječima, incidentnih situacija je bilo jako puno, ali nastavnici najčešće ne žele kasnije da ulaze u privatne parnice i tuže roditelje koji su fizički nasrnuli na njih ili ih vrijeđali, tako da se često završi na incidentu, iako to ostavlja posljedice po njihovo zdravlje.

„Više puta smo se obraćali Ministarstvu pravde, tražeći sastanak, tokom kojeg bismo im izložili naše predloge za zaštitu nastavnika. Da vidimo da li može nastavnik da dobije neki vid statusa službenog lica. Ili da se napadi na nastavnike po automatizmu procesuiraju kroz pravni sistem, da ne zavisi slučaj od toga da li će kolege htjeti da ih procesuiraju kroz privatne tužbe. U Srbiji se mijenja Krivični zakonik i napadi na nastavnike će biti tretirani jednako kao napada na advokate, a podrazmijva da će biti po automatizmu procesuirani, više kazne za počinioce…U zemljama regiona treba nešto krupno da se desi, da bi reagovali“, poručuje Božović.

Kaže i da blage vaspitne mjere u školama dodatno doprinose nesigurnoj atmosferi za nastavnike.

„Naši predlozi za Ministarstvo pravde su bili da roditelji učenika koji su izvršili fizički napad na nastavnike snose odgovornost, a time i zakonsku kaznu. Da li će to biti u vidu novčane sankcije ili neka druga kazna, htjeli smo da otvorimo dijalog sa Ministarstvom pravde i dođemo do najboljeg modela. Imamo i predloge o pooštravanju sankcija propisa koji se odnose na maloljettničku delikvenciju, da se ne bi desilo da izgrednici prođu samo sa vaspitnom mjerom nastavničkog vijeća“, kazao je predsjednik Sindikata.

Ističe da nije sve u mjerama i da bi prevencija bi trebalo da bude mnogo bolja.

„Ali naše psihološko-pedagoške službe često nemaju vremena da se bave prevencijom, ni kad su u pitanju učenici… Sa druge strane, kad su roditelji u pitanju, tu tek moramo da radimo na rješenjima. Posao nastavnika postao stresniji i nesnosniji, zahvaljujući sinergija učenika, roditelja, a dešava se, i uprava škola. Sindikat neće odustati, nastavićemo da predlažemo Ministarstvu pravde načine za rješavanje svih ovih pitanja“, poručio je Božović.

Izvor: danas.rs

Glumica Ivana Jovanović proslavila se ulogom Nede u seriji "Greh njene majke", a uprkos popularnosti svoj privatni život je čuvala daleko od očiju javnosti.

Ivana Jovanović je posvećena porodici, a jednom prilikom govorila je o porođaju koji ne pamti po lepom.

„Nakon porođaja, lekari su mi rekli kako je trebalo da me porode carskim rezom. Ipak, nisu to uradili i napravili su grešku. Viktor je bio velika beba od četiri i po kilograma. Bila sam pod epiduralnom anestezijom i nisam osećala donji deo tela, niti kontrakcije. Doktor je želeo da pogura bebu i laktom mi je pritisnuo stomak, ali očigledno je to uradio tako jako da su mi pukla tri pršljena. Nisam ni znala za to sve dok nije prošlo dejstvo anestezije“, ispričala je Ivana i dodala:

„Tih meseci trpela sam neverovatne bolove i moguće je da je i to razlog zbog kojeg više ne želim da rađam jer sam prošla kroz neverovatnu situaciju.

Ivana se u međuvremenu razvela i odselila u Ameriku, gde je prvo živela u Los Anđelesu, a potom se preselila u Ajdaho.

U nekoliko navrata kada je govorila za medije, isticala je da je prezadovoljna životom koji vodi u SAD.

„Živim u Los Anđelesu svoj san, ali ne onaj treš, nego bukvalno sanjam u svom krevetu, u svojoj kući na brdu Holivud. Pišem i kolumnu za jedan magazin. Pišem o svim temama koje me inspirišu. Svaki dan radim nešto novo, ali ima i nekih rutinskih stvari koje ujutru obavljam. Budim se, krećem na plažu da se bućnem pre posla. Plivam 20-ak minuta sama, nekada s fokama i pelikanima, a nekada pored Kejt Hadson, Dženifer Bils, Runi Mare, Skarlet Johanson. Sve sam ih videla i verujte mi da su Srpkinje mnogo lepše“, istakla je ona svojevremeno za „Gloriju“.

Izvor: nova.rs

Čišćenje rešetke od rerne ne mora da bude naporan posao. S pravim sredstvima za čišćenje, lako možete da se rešite tvrdokornih mrlja.

Novije rerne imaju program samočišćenja, ali je u mnogima potrebno ukloniti rešetke da bi se izbegla oštećenja. Iz tog razloga, najbolje ih je ukloniti i očistiti ručno.

Ako je vaša sudopera dovoljno velika da u nju stane rešetka iz rerne, to je najbolje mesto za čišćenje. Samo obavezno stavite krpu ili peškir na dno da biste izbegli moguće ogrebotine, prenosi Klix.ba.

Dakle, pored odgovarajućeg mesta za čišćenje biće vam potreban sunđer, deterdžent za pranje sudova i soda bikarbona.

Napunite sudoperu sa dve do tri kašike sode bikarbone, pola šolje tečnosti za pranje sudova i dovoljno tople vode da pokrije rešetku. Ostavite je najmanje 30 minuta do nekoliko sati u zavisnosti od toga koliko su mrlje tvrdokorne. Na kraju ih istrljajte čistim sunđerom, isperite vodom i ostavite da se osuši pre nego što je vratite u rernu.

Preporučuje se da ovu metodu koristite svaka dva do tri meseca, ali to ne znači da ste ostatak vremena slobodni. Redovno brisanje poštedeće vas tvrdokornijih mrlja i smanjiće mogućnost pojave neprijatnih mirisa.

Za svakodnevno čišćenje potrebno je da uklonite rešetku i obrišite je sunđerom sa obe strane sa malo deterdženta za pranje sudova. Temeljno isperite vodom i ostavite da se osuši pre nego što je vratite u rernu.

Izvor: n1info.rs

Rečnik vojvođanskih izraza – jer retko ko razume bakandža, andrak, drtina… 

Kada se pokadkad nađete digod u kakvom manjem vojvođanskom selu, često vidićete sveta kako iziđe na šor da divani na klupici predkućom ili pod kakvom lipom, koja pred avlijom pravi lad već pola veka.

Ljubazno će vam se osmehnuti, verovatno i upitati: “Je l’, a čiji s’ ti” i “Dis’ poš’o” da ti na vreme jave je li “kotkuće” taj koga tražiš.

Ako im se baš i ne svidi kad čuju kod koga ste namerili, čućete kako mrmljaju sebi u bradu “e, naš’o si crkvu diš se Bogu moliti”.

A pošto, fala Bogu, mlogo volu da divane upitaće vas možda i još štošta. Kako biste znali o čemu tačno govore, predstavljamo vam mali vojvođanski priručnik za tumačenje reči i izraza.

1. Kad se budete ačili, odnosno zavitlavali nekoliko puta čućete “ta id’ u očin”, ali nemojte se ljutiti i doslovno shvatiti da treba da idete dovraga, jerbo je to samo šala.
   2. On je Srbijanac – nije iz Vojvodine – Gegula.
   3. Šlajbok, šlajfik, buđelar – novčanik.
   4. Zavijače ili pofezne nikako ne mešajte sa prženicama, jer je to hleb umočen u jaja pa pržen, a prženice su prepečen stari hleb na plotni, nešto poput tosta.
   5. Bakandža – tvrda cipela, cokula.
   6. Kibicfenster – isturen prozor, tako da se sa tri strane može posmatrati šor, ali i pod njim bolje kibicovati i unterhaltovati, odn. udvarati se, ili što bi danas mladi popularno rekli “muvati se”.
   7. Pod kibic često dođe i neki đilkoš – kavgadžija, danguba, neradnik, vetropir… Tu je i abaja – lepo razvijen mladić koji se nasilnički ponaša.
   8. Kupi pinkle pa idi ‘di ti bolje – kazaće muž ženi ili žena mužu kad se svade.
   9. Deder dojti mi te lotre – Hajde, dohvati mi te merdevine.
   10. Andrak – đavo.
   11. Firange – zavese.
   12. Ne laje kera radi sela, nego sebe radi – kaže se za onoga ko voli da skreće pažnju na sebe.
   13. Teraj kera, lutko moja bela, teraj kera kad si započela – kaže se mustrici odnosno frajli kad mlogo tvrdi pazar.
   14. Ladla – fioka. Čekmeže – fioka u stolu.
   15. Da prostite kurisanje: bezobrazno ašikovanje, “nabacivanje”.
   16. Ždronjcati – čantrati iliti zvocati.
   17. Aša-ša – iha-haj, podosta.
   18. Ti bi kanda jeo pečeni’ engača – kaže se detetu koje mlogo izvoljeva pri jelu.
   19. Biri-biri-birke – uzvik za dozivanje gusaka.
   20. Buda – mali dućan, kiosk.
   21. Doguzna suknja – tesna suknja.
   22. Drežditi – dugo čekati.
   23. Drtina – ofucana stara osoba.
   24. Dunda – debeljko.
   25. Đuveče – posuda za pečenje u rerni.
   26. Baščica – cvećnjak ispred kuće u dvorištu.
   27. Gedžav – mali, sitan, nikakav.
   28. Gološijan – petao bez perja na vratu.
   29. Graditi – psovati ili lajati (“Gradio mi mater pa sam ga ošin’o”, “ne laj, u materinu”).
   30. Gumarabika – lepilo.
   31. Iberciger – lak prolećni kaput.
   32. Iskeketiti se – dobiti išijas
   33. Kalabaster – da ‘prostite, veliki muški polni organ.
   34. Natkasna – mali ormarić, noćni ormarić
   35. Kerebečiti se – praviti se važan.
   36. Kotobanja – čardak.
   37. Kurcobrija – mladić od 15-16 godina, neozbiljan.
   38. Liz-guz! – nazdravlje, šaljivi uzvik onom ko je kin’o.
   39. Londrati, landrati – skitati.
   40. Manila – neupredeni kudeljin kanap, konopac.
   41. Je*emu ćole pantalone – uzrečica kad neki posao propadne, nešto ne bude završeno kako valja, pođe kako ne treba.
   42. Mrtvo puvalo – neodlučan, neaktivan čovek.
   43. Mišprdifarba – neodređene boje.
   44. Muntati – varati.
   45. Nabaždaren – koji može mnogo da popije.
   46. Nacifrati se – skockati se, srediti se.
   47. Naheriti se – iskriviti se u leđi’.
   48. Opaklija – duži krzneni ogrtač najčešće od ovčetine. Sličan je i pršnjak.
   49. Opraviti se – lepo se obući.
   50. Ošajdariti – ošinuti, udariti.
   51. Zagrebati – pobeći, otrčati.
   52. Fruštukovati – doručkovati.
   53. Tuda! – uzvik bež’mo!
   54. Zavukati – zavitlati ili uhvatiti zalet.
   55. Parta – umrlica.
   56. Saraga – mršava osoba.
   57. Tandara – mandara – nabrzaka nešto obaviti, otaljati.
   58. Cvikla – deo tkanine krojen ukoso.
   59. Špacir – šetnja.
   60. Špiclov – prepredenko.
   61. Šufnudla – pecivo u obliku valjušaka.
   62. Nasuvo – testo s krompirom, može i sa kupusom…
   I rezanci s makom!
   63. Kuća na lakat – kuća koja se proteže na 2 ulice ili se proteže na krivinu – glavni deo kuće je “nuz” ulicu, a produžetak kuće je u dvorištu.
   64. Šlus – kraj.

Trčanje, hodanje, šetnja, dugo se već vodi polemika koja je vežba učinkovitija.

Najmanje 10.000 koraka dnevno je dugo važilo za idealan način da smanjite rizik od oboljenja i budete zdravi i fit. Nova studija sugeriše da druge vrste treninga, umesto 10.000 koraka, mogu imati jednake efekte na gubitak težine, duži život i manji rizik od srčanih oboljenja.

U četvororgodišnjem istraživanju je učestvovalo skoro 15.000 zdravih žena starijih od 62 godine, a svaka od njijh je nosila uređaj za merenje nivoa aktivnosti i popunjavala zdravstveni upitnik svake godine, u kom su odgovarale na pitanja o tome da li puše, piju, davale podatke o visini, težini, menopauzi i ličnoj porodičnoj medicinskoj istoriji, piše Zadovoljna.rs, a prenosi N1.

Tim stručnjaka je otkrio da su žene koje su prelazile 8.000 do 8.500 koraka dnevno smanjile rizik od srčanih bolesti za 40 procenata, u poređenju sa onima koji su prelazile oko 3.000 koraka dnevno. Štaviše, otkrili su da isti efekat ima i trening od 75 minuta dnevno – što sugeriše da merenje koraka može biti bespotrebno.

Dr Rikuta Hamaia, vodeći autor studije i istraživač na Odeljenju za preventivnu medicinu u Brigamu i ženskoj bolnici, rekao je: „Za neke, posebno za mlađe pojedince, vežbanje može uključivati aktivnosti poput tenisa, fudbala, šetanja ili džogiranja, a sve to može biti lako praćeno koracima.“

„Međutim, za druge se može sastojati od vožnje biciklom ili plivanja, gde je praćenje trajanja vežbanja jednostavnije. Zato je važno da smernice za fizičku aktivnost nude više načina za postizanje ciljeva.“

„Svako od nas bira drugačiji način kretanja i skoro svi oblici su korisni za naše zdravlje.“

Istraživanje je trajalo od 2011. do 2915, a tim je pratio žene do kraja 2022.

Učesnice su podeljene na osnovu vremena koje su provele vežbajući ili broja koraka koji su prelazile.

Tim je otkrio da su one koji su ili provele najviše vremena (otprilike 200 minuta) vežbajući ili prelazile najviše koraka (oko 8.000 do 8.500) smanjile rizik od srčanih bolesti i smrti do 40 procenata u poređenju sa onima u najnižem procentu (devet do 12 minuta vežbanja ili oko 2.800 do 3.000 koraka).

Devet odsto učesnica koje su trenirale 62 minuta nedeljno i prelazile 5.183 koraka dnevno su do 2022. godine umrle, a četiri odsto njih je razvilo srčanu bolest.

„Nalazi sugerišu da pacijenti mogu da biraju između toga koliko će koraka preći ili će vežbati kako bi smanjili rizik od smrti ili kardiovaskularnih bolesti“, napisali su istraživači.

Važno je ipak naglasiti da je ovo istraživanje bilo opservacijsko, tako da se nalazi ne mogu potvrditi.

Izvor. danas.rs

Astrologija, verovali ili ne, ukazuje u kojim znacima Zodijaka se rađaju posebne žene, koje mogu da osvoje isto tako posebne muškarce.

Muško-ženski odnosi su proces povezivanja dvoje ljudi sličnih interesovanja, interesa, želja i očekivanja, pa ako se prethodno navedene komponente uklope, dolazi do emocionalne povezanosti. Takve veze prolaze kroz više faza - od simpatisanja, pružanja podrške, prijatne komunikacije kao osnove harmoničnog odnosa dvoje ljudi. Međutim, postoji i neka druga veza koju zovemo „astrološka veza” a odnosi se na idealan odabir kompatabilnog partnera na osnovu zodijačkih karakteristika.

Horoskop ukazuje ko su žene koje najčešće privlače uspešne i harizmatične muškarce sa izraženim liderskim kvalitetima.

Ribe

Glavne osobine žena Riba su blag karakter i mogućnost da iskreno pokažu saosećanje i brigu za voljene. To su osobine koje najčešće nedostaju muškarcima koji grabe karijeru i aktivno grade profesionalni put. Ona je ta koja će brinuti o njemu i zaista želeti da zna kako ide sa novim projektom i kako može da mu olakša život. Žene Ribe su intuitivne i duhovno posvećene partneru. One neskriveno pokazuju svoja osećanja, ne obazirući se na mogućnost da jednog dana, možda, budu i povređene. Iz tog razloga posebno im je važno da uz sebe uvek imaju jakog i stabilnog muškarca sa izraženim liderskim kvalitetima koji će postati njen oslonac, zaštita i najpouzdaniji partner. Žene Ribe ne vole da se bave organizacionim pitanjima pa zato biraju muškarca vođu.

Škorpija

Žena Škorpija ima snažan karakter i nepokolebljiv stav. Čim pronađe odgovarajućeg muškarca, ta veza postaje energetski jaka. Taj odnos ispunjen je, najčešće, strašću i živim emocijama. Zbog svog temperamenta, araktivnih manira i samopouzdanja, takva žena privlači pažnju izuzetno moćnih muškaraca. Uprkos svojoj teškoj naravi, žene Škorpije su saosećajne, blage prema partneru i pouzdani pratioci. Kao supruga, žena Škorpija najveća je podrška svom partneru, bez koje ni njegov uspeh ne bi bio zagarantovan.

Jarac

Jarčevi nežnijeg pola osvajaju harizmom, inteligencijom i svestranošću. Karakter takve žene je neverovatan pošto je satkan od naizgled slabih i jakih niti – nežnosti, sentimentalnosti, senzualnosti, hrabrosti i izdržljivosti koja ”planine izmešta” a ne jednog muškarca. Krase je spontana autoritativnost i snažno samopouzdanje. Žene Jarčevi su idealni životni partneri za muške vođe, lidere i preduzetnike, ali i one koji žele da imaju jaku porodicu i održe stabilne porodične veze. Najjači muškarci biraju ženu u znaku Jarca pošto žele odličnu majku za njihovu buduću decu i poslovnog partnera koji je spreman da ih prati u svim izazovnim situacijama. Ovakva žena poseduje visok nivo odgovornosti i ne beži od napornog rada. Žene Jarčevi su predodređene za udoban, lep život, pa pošto i same dobro zarađuju najkomfornije se osećaju pored muškarca koji se, takođe, nalazi u stabilnom materijalnom položaju.

Rak

Žene rođene u znaku Raka magnet su za muške vođe zbog svoje ženstvene prirode, sofisticiranosti i senzualnosti. To su žene kojima su važne emocionalna povezanost i srećan život ispunjen kvalitetnim događajima. Bogat muškarac koji se zaista zaljubi u ženu Raka biće spreman da joj pruži na dlanu raskošan svet u punom sjaju i omogući joj mnogo nezaboravnih trenutaka. Žena Rak je zahvalna i ceniće sve što muškarac uradi za nju i svakako će znati kako da se revanšira, jer ume da voli na isti način.

Blizanci

Energična, radosna, druželjubiva i ispunjena ljubavlju - sve to krasi ženu rođenu u znaku Blizanaca. Svojom eksplozivnom energijom lako privlači muškarce jakog karaktera. Muškarci koji biraju ovakve žene zapravo izboru životnog partnera pristupaju veoma temeljno i nikada neće izlaziti sa ženom bez ambicija. Žene rođene u znaku Blizanaca obožavaju harizmatične muškarce transparentnog mišljenja i odlučnog stava. Jedino predstavnik vazdušnog elementa i čovek sa jakim liderskim predispozicijama može da ih motiviše i dugoročno zavede.

Izvor: blic.rs