Sombor.info

Biciklistički klub Lotus Team objavio je da će se ove godine njihov tradicionalni Školarac organizovati po 12. put.

Kako je navedeno, isto će biti organizovano u partnerstvu sa firmom Somborelektro. Ove godine biciklističko takmičenje za učenike osnovnih škola organizovaće se u liga formatu sa tri različite manifestacije. U subotu, 15. juna održaće se poligon spretnosti sa hronometrom.

Mesec dana kasnije, 13. jula na redu je MTB trka, dok će u nedelju, 15. septembra održati finale – noćna trka. Sutrašnji poligon kod šumice OŠ „Dositej Obradović“ počinje u 9 časova, a prijave će se primati na licu mesta od 8 do 9 časova. Kao i svake godine do sada, na takmičenjima će postojati četiri kategorije, 1/2. razredi, 3/4, 5/6 i 7/8, kako kod devojčica, tako i kod dečaka. Za sve kategorije pripremljene su medalje, a za svakog učesnika osveženje i sendvič.

Na svakom Školarcu predviđena je i tombola, dok je na finalnoj noćnoj trci predviđena velika tombola sa dva bicikla. Ovom prilikom BK Lotus Team se zahvaljuje firmi Somborelektro koja je i ove, kao i svih prethodnih 11. izdanja Školaraca, podržala i omogućila da se ova manifestacija razvija i organizuje na nivou na kojem je danas.

Izvor: somborsport.org

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima - od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. "Glatko" funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori - od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Da li je 36,6 i dalje "normalna" telesna temperatura i zašto ne

Dugo godina se verovalo da je "normalna" temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno - depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.
"To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom", pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: "A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?" Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam "uključuje" mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života - i trajno.

Izvor: b92.net

Pripadnici plemena Dani žive potpuno izolovani od ostatka sveta - u dubokim šumama Zapadne Nove Gvineje. Oni važe za jedno od najopasnijih plemena na planeti, a poznato je i po tome što su njegovi članovi ljudožderi.

Pleme Dani ili Ndani kako ga zovu u nekim delovima, naseljava selo u plodnoj dolini Baliem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4500 metara na Zapadu Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana.

Prvi put ih je otkrio američki filantrop Ričard Arčbold nakon ekspedicije 1938. i to sasvim slučajno dok je skupljao etnološku građu za američki Prirodnjački muzej.

On je tada zapazio zanimljive detalje vezane za njihov način života, uočio je kako je plemenu metalno oruđe nepoznato te kako koriste drveni alat, lukove i strele. Prema njegovom zapažanju, znatno su nižeg rasta, visoki su nešto manje od metar i po.

Pleme je u to vreme još praktikovalo kanibalizam, hraneći se telima ubijenih neprijatelja. Verovali su da onaj ko pojede srce neprijatelja preuzima njegovu snagu i vitalnost.

Kako bi preživeli, pripadnici ovog plemena sade brojne vrste krompira i uzgajaju svinje koje za njih predstavljaju veliku važnost.

Bizarni i zastrašujući rituali

Međutim, oni imaju bizarne rituale koje civilizacija ne može da prihvati. Naime, nakon smrti bliskog člana porodice, ženama se odsecaju gornji delovi prstiju pre odlaska na sahranu. Njima se takođe utrljava pepeo i glina na lice. Ovi rituali predstavljaju iskazivanje žalosti.

Pre amputacije, čvrsto se zaveže konac oko gornje polovine prsta i drži 30 minuta kako bi utrnuo, zahvaljujući čemu se ublažava bol. Odsecanje uglavnom vrši neki član porodice, a nakon toga rana se spaljuje kako bi se zaustavilo krvarenje. Njihov svakodnevica je nezamisliva civilizovanom stanovništvu. Muškarci nose neobično rublje koje više podseća na omot nego na odeću, a naziva se koteka.

Žene koje su izgubile voljene članove porodice od davnina u znak žalosti režu vrške prstiju, ali novi indonezijski zakon to im zabranjuje. Uspomena na tradiciju može se prepoznati na prstima starijih žena u plemenu. Jednom godišnje okupljaju se i okolna plemena kako bi se slavilo lažnim bitkama povodom festivala doline Baliem. Još jedna tradicija u autohtonoj zajednici jest svečana ceremonija kuvanja svinja. Članovi plemena najpre izvode ples ratnika, a zatim se trljaju komadići drveta kako bi se zapalila vatra.

Umesto noža koriste se oštriji komadići bambusa, a zatim sledi kuvanje svinjetine s povrćem. Dani imaju dogovorene brakove, ali se venčaju i iz ljubavi. Svadbene svečanosti održavaju se samo u vreme značajnih datuma i blagdana, odnosno u vreme gozbi. Muškarac daje porodici buduće supruge miraz – najčešće četiri do pet svinja.

Jedu ljudsko meso

Jedan od izuzetno neobičnih običaja vezanih za pleme Dani odnosi se na ishranu. Često se dešava da na njihovim trpezama završi ljudsko meso. Prema njihovoj tradiciji, pojedinac koji konzumira srce neprijatelja smatra se da preuzima snagu i vitalnost preminulog. Verovanje u ovu praksu ide toliko daleko da su verovali da će postati pametniji ako pojedu ljudski mozak, dok su jelo noge kako bi dobili snagu i brzinu.

Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su posebno cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi te noge trkača koje daju brzinu. Naučnici smatraju da je ljudsko meso poslužilo kao izvor proteina tokom nestašice životinja.

Iako pleme Dani ima zastrašujuću reputaciju kao jedno od najstrašnijih lovaca na glave, oni su veoma srdačni prema posetiocima.

To potvrđuje i priča fotografa Teha Lina koji je 2016. godine otputovao u Novu Gvineju kako bi proveo četiri dana u upoznavanju naroda Dani. Na njegovim fotografijama vide se muškarci koji nose tradicionalni odevni predmet poznat kao koteka - omotač za intimnu regiju.

Obično se pravi od osušene tikvice, a suština je u tome da ovaj odevni komad odražava nečije seksualne moći.

Muškarci i žene stanuju u odvojenim kolibama, a deca su sa ženama. Žive od zemljoradnje. Dok muškarci krče šumu za nove parcele, žene obrađuju zemlju i prikupljaju plodove. Najveća vrednost u ovom kraju su svinje. Njima se “kupuju” žene za brak, a nekad se vode i plemenski ratovi.

Sklapanje brakova

Sklapanje braka u ovom plemenu podrazumeva poseban obred. Otac je taj koji određuje muža, a mladoženja po tradiciji zgrabi mladu dok ona na izvoru zahvata vodu. Ona se otima, a on je hitro nosi u kolibu. U njoj će sedam dana provesti sa svojom prijateljicom. Tokom tih dana ništa ne jede, samo pije pivo od sago palme.

Pripadnici ovog plemena žive retko duže od 50 godina. Taj život im ne mogu prekratiti teške bolesti, jer od njih ne oboljevaju, ali može “taka”, oštri bambus kojim se odseca glava protivničkog plemena za potrebe nekog religijskog obreda.

Nestanak Rokfelera

Majkl Rokfeler bio je četvrto dete guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera i četvrta generacija u porodici Rokfeler. On je misteriozno nestao tokom ekspedicije u Asmatu, regionu u Novoj Gvineji, a jedna od teorija je da su ga ubili i pojeli pripadnici ovog plemena.

On je sa holandskim antropologom Reneom Vesingom zaplovio u jednom lokalnom kanuu; kada se njihov čamac prevrnuo oni su plutali dva dana, a onda je Rokfeler rekao svom prijatelju da može da otpliva 12 kilometara do obale. Međutim, tu mu se izgubio svaki trag, a jedna od teorija je da se utopio zbog iscrpljenosti ili da ga je napala neka vodena životinja.Vesing je spašen dan kasnije. Međutim, u nekim oblastima Asmata (Dani narodi) koja su upražnjavala kanibalizam pa se spekuliše da je Rokfeler možda i uspeo da se dokopa obale, a onda su ga uhvatili i pojeli.

Izvor: blic.rs

Nastavnicu biologije u Osnovnoj školi “Jovan Dučić” na Novom Beogradu napala je i teško povredila majka učenika ove škole, saznaje “Blic”.

Do napada je došlo u popodnevnim satima, a nastavnica je kolima hitne pomoći prevezena u bolnicu.

- Majka je došla na otvorena vrata i pitala nastavnicu biologije zašto je njenom sinu zaključena dvojka, a ima prosek za trojku. Pritom, nije znala da se sabira i ocena iz prvog polugodišta - priča za “Blic” učiteljica u OŠ "Jovan Dučić" koja je u pratnji povređene koleginice otišla u bolnicu.

Kaže da je nastavnica biologije da bi rešila nesuglasice pozvala majku u kabinet. Ali, umesto rešenja, došlo je do užasnog nasilja.

- Govorila joj je užasne stvari "Ne znaš ti kučko ko sam ja, je*aću ti mater" - kaže učiteljica za “Blic”.

Onda je zapretila da će da ide kod direktorke što je nastavnica biologije podržala. Međutim, iznenada se vratila. Sa vrata je, kaže počupala za kosu, oborila na pod i lupala glavom o pod.

"Pobiću ti porodicu"

- Nećeš nigde više raditi, nećeš raditi u ovoj školi, zapamtićeš me, ne znaš ti ko sam ja. Pobiću ti porodicu - vikala je.

Pošto je bio odmor, pozive u pomoć napadnute nastavnice niko nije čuo, pa je besna majka nastavila da se iživljava i govori:"Niko te ne čuje, ubiću te ".

Tek tada je nastavnica uspela da se otrgne, jurila je do policajca, ali on nije bio tu.

Zaposleni su zatim pozvali policiju koja je došla i uzela izjavu.

- Majka koja je napala nastavnicu je pred policijom priznala da je završila kurs borilačkih veština - kaže naša sagovornica.

Nastavnica biologije kolima hitne pomoći je odvezena u bolnicu gde se utvrđuje stepen povreda.

Izvor: direktno.rs

Budućim studentima savetujemo da konkurišu za upis na visokoškolske ustanove i studijske programe za koje se nedvosmisleno može utvrditi da su akreditovane – kaže za Danas Ana Šijački, v.d. direktorka Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), odgovarajući na pitanje da li budući studenti treba da se upuštaju u rizik i veruju fakultetima i visokim školama koji obaćevaju siguran upis, a nalaze se i dalje u postupku akreditacije.

Ona savetuje budućim brucošima da u Vodiču za studente koji se nalazi na sajtu NAT-a i redovno se ažurira, provere da li visokoškolske ustanove i studijski programi koje nameravaju da upišu imaju validnu akreditaciju.

Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo da su dozvole za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija „Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija „Epoha“. Tri ustanove se u Vodiču za studente nalaze u delu koji označava ustanove u osnivanju, i za sve tri piše da imaju pozitivno mišljenje Komisije, što može da dovede u zabunu da imaju akreditaciju.

– Zakonom o visokom obrazovanju je propisano da visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju, dozvola za rad važi još godinu dana od dana konačnosti rešenja o odbijanju zahteva za akreditaciju i da je Ministarstvo dužno da u roku od 15 radnih dana od dana isteka tog roka donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad i da objavi prestanak važenja akreditacije. Zakonom je takođe propisano da NAT izveštava Ministarstvo o ishodu akreditacije visokoškolske ustanove i studijskih programa. S obzirom da je NAT u konkretnim slučajevima doneo rešenje o odbijanju zahteva za akreditaciju navedenih visokoškolskih ustanova i studijskih programa i o tome izvestio Ministarstvo prosvete, ovo ministarstvo je donelo rešenja o oduzimanju dozvola za rad tim ustanovama. Svakako se slažemo da je u interesu javnosti i podatak o oduzimanju dozvola za rada tako da ćemo, u što kraćem roku, objaviti i ove podatke na sajtu u dokumentu Vodič za studente.

Koje parametre u Vodiču budući studenti treba da gledaju da bi bili sigurni da li je ustanova akreditovana ili ne?

– NATu svom sastavu ima stručni organ – Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), koja donosi rešenja o ishodu akreditacije i žalbeni organ – Komisiju za odlučivanje po žalbama koja je počela sa radom nakon stupanja na snagu aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju 2021. godine, a koja razmatra i rešava žalbe visokoškolskih ustanova na prvostepena rešenja KAPK-a. Pre stupanja na snagu aktuelnog zakona, žalbeni postupak se vodio pred Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje (NSVO). Zato su u vodiču za studente posebno obeleženi slučajevi kada je ustanove i studijske programe akreditovao NSVO. S obzirom da akreditacija važi sedam godina, ključni parametar je godina kada je ustanova (ili studijski program) akreditovana. Podatak da li je ustanova podnela zahtev za novu akreditaciju je moguće proveriti samo upitom kod NAT-a. Naša stručna služba ove informacije daje preko zvaničnog mejl naloga.

Zašto se u Vodiču nalaze i ustanove koje su ranije imale akreditaciju, recimo 2015, 2017. godine…? I to može da navede na pogrešan zaključak da imaju validnu akreditaciju jer verujem da mnogi ne znaju da se akreditacija radi na sedam godina. Nekada je bila na pet godina.

– Upravo zbog toga smo u uvodu Vodiča za studente naveli da period važenja akreditacije iznosi sedam godina. Vodič mora da obuhvati sve podatke o dosadašnjim akreditacijama.

Da li je akreditacija uslov za dobijanje dozvole za rad ili obrnuto? Drugim rečima, ako student u Vodiču vidi da je ustanova akreditovana da li je to dovoljna garancija ili treba da proverava da li ima i dozvolu za rad, koju izdaje Ministarstvo prosvete?

– Početna akreditacija je uslov za dobijanje dozvole za rad. Budući studenti bi svakako trebalo da provere i dozvolu za rad jer ona mora da obuhvata sve akreditovane studijske programe. Dozvolu za rad su visokoškolske ustanove dužne da objavljuju na svom sajtu.

Šta se dešava sa studentima ako visokoškolska ustanova u toku njihovih studija izgubi akreditaciju, a šta ako izgubi dozvolu za rad? U Zakonu o visokom obrazovanju piše će, u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad, ministar na predlog NSVO u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove, doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove. Troškove završetka studija za studente snosi ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad. Da li ovo znači da studenti prelaze na srodnu ustanovu i da svima njima do diplomiranja, bez obzira na kojoj su godini studija zatečeni, ustanova koja je ostala bez dozvole treba da plati troškove studija, čak iako obnavljaju godinu?

– Upravo ovo što ste naveli i što Zakon o visokom obrazovanju definiše. Nacionalno akreditaciono telo nema nadležnost u ovom postupku. Za ovaj postupak su nadležni Ministarstvo prosvete i NSVO.

Verujem da dobijate pitanja da li je neki privatni fakultet dobar ili loš. Šta biste odgovorili na takva pitanja?

– Nacionalno akreditaciono telo ne može davati odgovore na pitanja da li je neka visokoškolska ustanova dobra ili nije dobra. Pored akreditacije, NAT obavlja i delatnost provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu. Provera ispunjenja obaveza visokoškolske ustanove u pogledu kvaliteta vrši se u skladu sa aktom o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta. Postupak spoljašnje provere kvaliteta visokoškolske ustanove sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela redovno u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa, a može i vanredno, kao i na zahtev Ministarstva i Nacionalnog saveta. NAT sačinjava završni izveštaj o spoljašnjoj kontroli i proveri kvaliteta visokoškolske ustanove i objavljuje ga na službenoj internet stranici, a na osnovu njega se može steći uvid u kvalitet visokoškolske ustanove.

izvor: danas.rs

Konzumiranje soka od cvekle bogatog nitratima može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti kod žena u postmenopauzi jer pruža zdrav izvor nitrata biljnog poreklaa, pokazalo je istraživanje s američkog Univerziteta Pen stejt.

Naime, organizam pretvara nitrat u azotni oksid, koji pomaže širenju krvnih sudova i olakšava protok krvi. Međutim, menopauza znači da je telo prestalo da proizvodi estrogen, koji pomaže u održavanju nivoa azotne kiseline, piše Njuzvik, prenosi N1 Hrvatska.

Za potrebe studije, tim istraživače testirao je kako sok od cvekle utiče na zdravlje krvnih sudova kod 24 žene u postmenopauzi u 50-im i 60-im godinama.

Prvo im je testirana vaskularna funkcija pre nego što su konzumirali dve čaše soka od cvekle (70ml) kao početnu dozu. Zatim su pile jednu čašu koncentrisanog soka od cvekle svako jutro nedelju dana, pri čemu je svaka porcija sadržavala ekvivalentnu količinu nitrata kao tri velike cvekle.

Nakon nekoliko nedelja, zamoljeni su da piju sok od cvekle bez nitrata. Zatim je još jednom ispitana njihova vaskularna funkcija. Rezultati su pokazali da svakodnevno ispijanje soka od cvekle bogatog nitratima poboljšava protok krvi kod žena.

Rezultati su posebno važni za žene koje su prošle kroz menopauzu budući da neki uobičajeni tretmani poput hormonske supstitucione terapije mogu nositi rizike, kao što je moždani udar. Takođe, istraživanje je važno jer je većina žena u postmenopauzi barem trećinu života.

Izvor: danas.rs

Drugostepeno krivično odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu usvojilo je prigovor punomoćnika oštećene M.F. podnet na rešenje Prvog osnovnog javnog tužilaštva kojim je 4. aprila 2024. godine odbačena njena prijava protiv NN zdravstvene radnice u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front” zbog više krivičnih dela.

Prigovor je usvojen jer je odluka o odbačaju doneta preuranjeno, pa je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu naloženo da nastavi krivično gonjenje, uz odgovarajuće naloge za dalje postupanje i radnje koje treba da preduzme kako bi donelo pravilnu i zakonitu odluku.

Do istog zaključka došlo je i Odeljenje za profesinalni nadzor VJT u Beogradu koje je ovaj predmet kontrolisalo u vandrednom nadzoru.

Krivičnu prijavu protiv NN zdravstvene radnice zbog krivičnih dela zlostavljanje i mučenje, Nesavesno pružanje lekarske pomoći i Neukazivanje lekarske pomoći u ime i za račum oštećene M.F. podneo je Beogradski centar za ljudska prava 2. marta 2022. godine.

Rešenjem Prvog OJT u Beogradu krivična prijava je 4. aprila 2024. godine odbačena sa obrazloženjem da ne postoje osnovi sumnje da je NN zdravstvena radnica u GAK “Narodni front” učinila krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Odlučujući po prigovoru punomoćnika oštećene, Drugostepeno krivično odeljenje je zaključilo da je preuranjena odluka Prvog OJT u Beogradu da odbaci krivičnu prijavu, s obzirom da činjenično stanje u vezi sa predmetnim događajem nije do kraja rasvetljeno.

Zbog toga je Prvom OJT u Beogradu naloženo da nastavi krivično gonjenje i da pored ostalog, ispita oštećenu M.F, lekara koji je u noći 17. na 18. januar 2021. godine izvršio intervenciju nad oštećenom, dežurnu medicinsku sestru, određene svedoke, kao i da pribavi akt GAK “Narodni front” koji reguliše procedure i način postupanja medicinskog osoblja u slučajevima indukovanog pobačaja.

Izvor: nova.rs

Za mršavljenje je, kažu stručnjaci, najgore mnogo jesti pre spavanja. Posebno će nagomilavanju kilograma doprineti ugljeni hidrati, šećer i skrob – poput pirinča, hleba, krompira i slatkiša.

Namirnice bogate šećerom, a siromašne vlaknima brzo će utoliti glad, ali ako se energija u koju se pretvaraju ne koristi, te kalorije će se skladištiti kao masnoće. Ima li gore vesti za vaš struk? Ipak, stručnjaci se slažu kako nije dobro ići na spavanje praznog želuca, pa ako osećate glad pre spavanja, postoje bolja rešenja.

Savet je da konzumirate namirnicu punu proteina – sitan sir s malo masnoće (poznat i kao švapski ili sremski sir). Upravo je ta namirnica bila predmet istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „British Journal of Nutrition“ pre nekoliko godina.

U njima stoji kako konzumiranje 30 grama proteina 30-ak minuta pre spavanja može da ima pozitivan uticaj na metabolizam. Studija je bila relativno mala i uključivala je samo aktivne mlađe osobe ženskog pola, ali je to prva studija koja je istražila kako hrana bogata proteinima može pomoći u mršavljenju, a da u pitanju nisu proteinski napici, prenosi Ordinacija.hr.

Ako niste ljubitelj svežeg sira, postoji veliki broj zamena koje su takođe dobar izvor proteina.

Možete da jedete piletinu, tofu, kuvana jaja ili male količine badema 30 minuta pre odlaska u krevet, jer sadrže čiste proteine, savetuje Bridžit Agi, medicinska sestra i vođa projekta u centru za gubitak kilograma „Marina Weight“, koja nije bila uključena u pomenutu studiju.

Dobri izvori proteina

Bademi i orasi su jedni od najzdravijih orašastih plodova, a posebno su dobar izbor za osobe koje ne podnose laktozu, vegane ili one koji jednostavno ne vole mlečne proizvode. Sadrže velike količine zdravih masti, proteina te nutrijenata poput vitamina E, selena i magnezijuma.

Ako nemate problema s laktozom, možete odabrati i mocarelu, koja ima malo kalorija i puno proteina, ali i kalcijuma i vitamina D. Pravi odgovor za gubitak kilograma leži u smanjivanju unosa kalorija u organizam – morate trošiti više energije nego što unosite.

Ako rasporedite obroke tako da unosite proteine i povrće svakih 5 sati u organizam, osigurali ste mu dovoljne količine energije potrebne za gubitak kilograma, napominje Agi te dodaje kako planiranjem obroka možete donositi i zdravije odluke i eliminisati prejedanje.

Izvor: n1info.rs

Zavičajno udruženje Ličana „Nikola Tesla“ iz Apatina, uz podršku Turističke organizacije i opštine Apatin, u subotu, 29. juna, sa početkom u 10 sati, u “Banji Junaković” će organizovati 14. “Ličku olimpijadu”.

Učesnici će se, po tradiciji, takmičiti u disciplinama starih sportova, i to skakanje u vreći, vučenje kuke, skok u dalj iz mesta, pretezanje štapa, hodanje po brvnu, obaranje ruke, skok u vis iz mesta, penjanje uz stožinu, bacanje kamena s ramena i nadvlačenje konopa, a u sklopu manifestacije biće organizovan i bogat kulturno-umetnički program.

Kako najavljuju organizatori, ove godine, u okviru Ličke olimpijade, novina će biti takmičenje pečenja jagnjadi na ražnju.

Izvor. Radio Apatin

"Put ka ravnopravnOStI" na teritoriji grada Sombora, a zalažu se i za formiranje Saveta za osobe sa invaliditetom u Somboru

Ahondroplazija je jedna od 8.000 trenutno evidentiranih retkih bolesti u svetu. Spada u grupu koštanih displazija i karakteriše je izrazito nizak rast i veliki broj propratnih problema koji mogu da budu fatalni za obolele. U Srbiji živi nešto više od 100 osoba sa ovom bolešću, koji su izrazito niskog rasta. Odrastao muškarac prosečno je visok svega 131 centimetar, a žene 124 centimetara.

Zbog svojih karakteristika ahondroplazija proizvodi brojne svakodnevne probleme osobama obolelim od ove koštane displazije, kao što je nemogućnost samostalnog obavljanja osnovnih fizioloških potreba, predškolci, školarci i studenti imaju potrebu za adaptiranim nameštajem (stolica, klupa) kako bi mogli nesmetano da prate nastavu, ulazak u javne toalete koji uglavnom nisu pristupačni, uzimanje namirnica sa viših polica u marketima, podizanje gotovine iz bankomata, zamena sijalice sa plafona i slično.

Zbog toga je nacionalno Udruženje Ahondroplazija Srbija pokrenulo projekat "Put ka ravnopravnOStI" na teritoriji grada Sombora, a zalažu se i za formiranje Saveta za osobe sa invaliditetom u Somboru.

- Smatramo da je osnivanje ovog saveta ključno za omogućavanje većeg učešća osoba sa invaliditetom u donošenju odluka koje utiču na njihov kvalitet života. Cilj budućeg Saveta za osobe sa invaliditetom je da, kao radno telo gradskog veća, identifikuje ključne probleme i doprinese podizanju nivoa uključenosti osoba s invaliditetom u društveno političkom životu zajednice. Savet bi činili predstavnici osoba s invaliditetom i njihovih udruženja, i to će omogućiti direktno uključivanje ove populacije u proces donošenja odluka. Svim političkim činiocima uoči lokalnih izbora u Somboru dostavili smo upitnik od pet najvažnijih pitanja koji tište populaciju osoba sa invaliditetom na teritoriji našeg grada. Raduje nas činjenica da su gotovo sve političke liste, koje će činiti novi somborski parlament pozitivno odgovorile na naša pitanja i tim činom nedvosmisleno podržale formiranje jednog ovakvog tela . kaže Milan Grahovac, predsednik nacionalnog udruženja Ahondroplazija Srbija.

Na inicijativu udruženja urađeno je pilot istraživanje u Somboru kako bi se razvila metodologija koja bi mogla da se primeni i unutar drugih mikrosocijalnih lokaliteta. Neposredni cilj istraživanja bio je razumevanje potreba koje imaju osobe sa invaliditetom u konkretnom socijalnom okruženju i implementacija konkretnih preporuka za lokalne organe vlasti, kako bi se unapredio položaj osoba sa invaliditetom i zadovoljile potrebe na koje dosadašnje mere lokalne javne politike nisu dale zadovoljavajući odgovor.

- Istraživanje koje je sprovedeno imalo je za cilj da skrene pažnju na probleme i izazove sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom. Specifične potrebe ove izuzetno ranjive socijalne grupe, koja je opterećena različitim problemima (ekonomskim, političkim, socijalnim, zdravstvenim), često ostaju nevidljive i nedovoljno socijalno artikulisane. Ovo istraživanje je prvi korak na putu poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, a pokazalo je da postoji mnogo oblasti u kojima postoji prostor za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su ravnopravni članovi društva u kome živimo, i društvo i lokalne zajednice imaju obavezu da im omoguće ravnopravne mogućnosti koje su na raspolaganju i drugima. Ravnopravnost podrazumeva uvažavanje i poštovanje različitosti, a to ponekad znači i razvijanje različitih mehanizama koji će osnažiti one koji u uslovima njihovog odsustva trpe diskriminaciju. Važno je raditi na osnaživanju pojedinaca i njihovih porodica koje, u postojećem društvenom i institucionalnom kontekstu naše zemlje, preuzimaju veliki deo tereta nedovoljno dostupne zdravstvene i socijalne brige - kaže Isidora Jarić, koja je I sprovela istraživanje, inače vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu i istraživač u Institutu za sociološka istraživanja.

Izvor: Telegraf.rs