Sombor.info

U Srbiji je ponovo pomereno uvođenje 5G mreže, ali bez konkretnih objašnjenja zašto. 5G mreža u Srbiji čeka se od 2021. godine, kada je SBB nadležnom ministarstvu uputio zahtev za iniciranje postupka dodele 5G frekvencija.

Srbija neće ni ove godine dobiti 5G mrežu. Pravilnik o minimalnim uslovima, što je neophodno za javno nadmetanje, biće donet navodno tek krajem godine.

„Dok je sama aukcija predviđena za narednu godinu u periodu od oktobra do decembra“, kaže advokat SBB Miloš Stojković.

Međutim, generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić tvrdi da ima dobre vesti i da će korisnici te kompanije od ove nedelje moći da koriste 5G tehnologiju, ali u Nemačkoj, a onda sledi ekspanzija.

„Mi ćemo da napravimo stvarno izvrsnu kvalitetnu 5G mrežu i svi su nas prepoznali kao najbitnijeg operatera Zapadnog Balkana za razvoj 5G. Mi smo spremni, vrlo brzo ćemo tom mrežom da pokrijemo teritoriju Srbije“, rekao je Lučić.

Zašto je Srbija uz Albaniju i Bosnu i Hercegovinu jedina zemlja u Evropi u kojoj se 5G mreža čeka pune četiri godine.

„Postoje dva razloga zato što vlast nije spremna u zakonodavnom smislu da implementira takav projekat u državi, a drugi razlog je da država procenjuje da neki od ključnih igrača na tržištu, pre svega Telekom, nisu spremni, jer to zahteva značajne investicije“, objašnjava ekonomista Goran Radosavljević.

Odlaganje uvođenja 5G mreže zadaje nove probleme zainteresovanim kompanijama.

„U međuvremenu ističu i nove dozvole za nove opsege, pa ne znamo ni koji će sve opsezi za predstojeće javno nadmetanje da budu dostupni, tako da je najbolja adresa za pitanje ministarstvo“, dodaje advokat Stojković.

I dok iz Ministarstva za telekomunikacije za sada ćute, direktor Telekoma tvrdi da će ta kompanija moći sve, jer je prošle godine prihodovala više od dve milijarde evra.

„Telekom je u ovom trenutku značajno zadužen, on bi sigurno za ovu investiciju morao da uzme neki novi kredit. Ako pogledate trenutno njihovo poslovanje, nivo zaduženosti, ne stiče se utisak da oni neka sredstva imaju“, navodi Radosavljević.

A dok će srpski korisnici u Nemačkoj moći prema najavama da koriste 5G mrežu u toj zemlji, kao i u Kini, rade se tavršne pripreme za 6G.

Izvor: nova.rs

Ne uništavajte svoju vezu svađom oko finansija.

Od sitnih svađa do ozbiljnih svađa, postoji širok spektar sukoba koje parovi mogu iskusiti tokom svoje veze, a novac je jedna od najčešćih stvari oko kojih se ljudi svađaju sa svojim partnerom.

Da biste sprečili da situacija izmakne kontroli, isprobajte neke od sledećih saveta:

Razgovarajte o novcu na sastanku

„Finansijske teme se najbolje mogu pozabaviti kada se parovi opuštaju zajedno, na primer na sastancima“, predlaže terapeut Ketrin Djuks.

On dodaje da parovi takođe mogu imati velike koristi od razgovora o svojim prednostima i manama u upravljanju novcem i njihovim ciljevima za poboljšanje u ovim oblastima.

Razgovarajte o zajedničkim finansijskim ciljevima

Kada prikupite neke osnovne informacije o osećanjima vašeg partnera prema novcu, možete da pređete na konkretne brojke.

Parovi bi trebalo da razgovaraju o svojim stavovima prema novcu i da smisle obostrano prihvatljiv plan za upravljanje finansijama.

Organizujte mesečne provere

Održavanje zdravih finansija nije lak zadatak. Terapeuti preporučuju organizovanje mesečnih prijava da biste ostali u toku.

Kada parovi provere svoje stanje, trebalo bi da pregledaju svoju trenutnu finansijsku situaciju, razgovaraju o svim većim kupovinama ili investicijama od poslednje provere, računima koje treba da plate i planiraju buduće troškove.

Prepoznajte šta tera vašeg partnera da troši mnogo

Ljudi obično imaju određene pokretače koji ih podstiču da troše novac.

Poznavanje sopstvenih pokretača, kao i poznavanje pokretača vašeg partnera, može biti od pomoći u prepoznavanju ovoga pre nego što dođe do trošenja.

Budite iskreni

Nikada ne pokušavajte da sakrijete finansijske tajne od svog partnera, ma koliko male one bile.

Iskrenost po pitanju novca može pomoći parovima da izbegnu svađe pomažući im da razumeju finansijske ciljeve, stavove i navike, piše Best Life.

Kada su oba partnera transparentna i otvorena u pogledu svojih finansija, mogu kreirati budžet koji im najbolje odgovara i identifikovati oblasti u kojima treba da naprave kompromise ili promene kako bi smanjili potencijalne sukobe, prenosi N1 Zagreb.

Kada roditelji preuzmu ulogu zlostavljača učitelja svoje dece - drugi roditelji su dužni da dignu glas. To je jedna od poruka sa protesta roditelja đaka Osnovne škole Sveti Sava. Podsetimo, učiteljica ove škole je jedna od dve napadnute prosvetne radnice tokom samo jednog dana u Beogradu.

Prvog dana škole đake dočekuju uz himnu. Pred kraj školske godine – prosvetare – pojedini roditelji ispraćaju batinama.

„Suštinski jesmo izloženi nekom strahu, konstantnom“, kaže nastavnik fizike Martin Mihailović iz USPRS.

Izloženi su i verbalnim i fizičkim napadima. A baš tako je pre dva dana prošla učiteljica Osnovne škole Sveti Sava po povratku sa rekreativne nastave. Roditelji koji su sa svojom decom svedočili napadu, kažu da je sve izgledalo potresno.

„Otac je prišao učiteljici i telom je gurao ka ogradi, govorio joj ružne reči, pretio joj, čak je rekao otprilike – dirneš li mi dete, videćeš šta ćeš dobiti, nećeš mi moći ništa, majka je takođe prišla učiteljici i krenula da je čupa, posle čega je žena pala uz ogradu, deca su plakala, jedan dečak iz našeg odeljenja je pitao ‘mama da li će učiteljici ponovo da israste kosa'“, kaže majka đaka OŠ Sveti Sava Maja Tasić.

Protiv roditelja podneta je prijava za nasilničko ponašanje, saopštavaju iz MUP. A da li je to dovoljno da se nasilju stane na put, pitaju – roditelji đaka – koji su stali uz napadnutu učiteljicu?

„Mi nemamo odgovor da li će ti ljudi biti odstranjeni iz školskog dvorišta, da li će naša deca te ljude viđati svaki dan, da li će učiteljica morati da se zatvara u kabinet dok oni ne odu kući, šta nas čeka ovde 1. septembra – da li ćemo se susretati sa ovim ili bilo kojim drugim nasilnicima i da li cemo na kraju krajeva vratiti prosvetu na ono mesto koje zaslužuje, a ne da svako može da šamara učitelja“, kaže majka učenika.

„Došli smo u taj apsurd da roditelji prete advokatima, tužbama, čak i otpuštanjima sa posla ukoliko ocene ne budu zaključene onako kako su oni zamislili da će biti zaključene za njihovu decu“, kaže Mihailović.

Prvi čovek policije uverava da će nasilje u školama biti zaustavljeno.

U Parku Šumice – poželeo je ministar Ivica Dačić okupljenima – dobar dan – a deci da se ne plaše ničega. Isto važi, kaže i za zaposlene u prosveti.

„Nemojte uopšte da mislite da ima bilo kakve veze to što je neko negde izjavio da li neko misli da je nedoditljiv, nema nedodirljivih i nema zaštićenih kada je reč o borbi protiv nasilja i u tom smislu će policija sarađivati sa prosvetnim vlastima da se dobro pripremimo za sledeću školsku godinu“, rekao je ministar policije Ivica Dačić.

Do nove školske godine ima više od dva meseca. Da li je to dovoljno da se početak škole dočeka bezbedno?

„Ovde se agresija seje iz centara moći, ovde se agresija seje po medijima“, kaže profesorka FPN u penziji Snježana Milivojević.

Osim roditelja, prosvetare napadaju i đaci. Pre samo mesec dana, šesnaestogodišnjak je pretukao profesoru u Bačkoj Palanci i naneo mu teške telesne povrede.

Izvor: n1info.rs

U organizaciji Mesne zajednice „Stanišić“, pod pokroviteljstvom Grada Sombora, održana je takmičarska, kulturno – umetnička i muzička manifestacija „Stanišićke gradele“.

U takmičarskom delu, pored turnira u balotama i briškuli, preko 30 majstora roštilja pokazalo je svoje znanje i umeće u pečenju mesa na gradeli. Odlukom žirija, treće mesto osvojio je Bojan Zelenović iz Stanišića, drugo mesto osvojio je Predrag Nikšić iz Kljajićeva, dok je pobednik „Stanišićke gradele“ Branislav Kovačević iz Stanišića.

U kulturno – umetničkom delu programa, nastupali su SKUD „Izvor“ Stanišić, GKUD „Ravangrad“ iz Sombora i vokalna solistkinja Radio televize Srbije i Radio televizije Vojvodine Zorana Iđuški. Za sam kraj večeri, brojne sugrađane koji su prisustvovali manifestaaciji, uveselile su numere muzičke grupe „Regina“.

Zanimljiv prizor zatekao je Somborce na gradskom hipodromu gde se održavaju trke konja.

Očekuje se da se na tribinama pojavi Nikola Jokić, aktuelni MVP NBA lige, a u ovaj grad na severu države došla je grupa fanova srpskog košarkaša iz Kine.

Inače, u Somboru se održava Probni derbi na kojem će učestvovati oko 70 grla iz 16 konjičkih klubova. Takmičarski program je počeo u 15 časova i 30 minuta.

Otac najboljeg srpskog košarkaša, Branislav Jokić, kao i uvek je bio zadužen za organizaciju i on se među prvima pojavio na tribinama.

Izvor: kurir.rs

Dugački su 20 do 30 centimetara i uglavnom žive na kamenitom morskom dnu, ali mogu se videti i na na peščanom. Uobičajeni su na Karibima i tropskim regionima zapadnog Atlantika, a sada su viđeni i u Jadranskom moru.

Vatreni crvi pojavili su se u nekoliko turističkih centara, u regionima Sicilije, Apulije i Kalabrije. Turisti i meštani dobili su crveni alarm kako bi bili upozoreni na "invaziju" jezivih crva.

Crvi su takođe naštetili ribarskoj industriji jer se hvataju u breže i za ribolovačku opremu, pokazala su istraživanja iz Nacionalnog instituta za istraživanje mora.

Istraživači rade na ograničavanju širenja crva i podsticanju prijavljivanja bilo kakvih zapažanja na društvenim mrežama. Stručnjaci savetuju da prilikom uklanjanja bodlji koristite suve prste ili traku kako biste izbegli trljanje kože, a zaraženi delovi tela osim dezinfekcije operu hladnom vodom. U slučaju alergijskih simptoma ili povišene temperature, savetuje se da poseta lekaru.

Viđeni i u Budvi

Prema jednom od komentara, navodno se najverovatnije radi o vatrenom crvu, te prilikom susreta sa njim, kupači moraju biti jako oprezni.

Neurotoksin u njihovim čekinjama izaziva vrtoglavicu i glavobolju. Osim toga, vatreni crvi jedu meso.

"Veoma otrovna vrsta morske gusenice - Vatreni crv. Ako ga dotaknete, potrebno je zonu odmah izložiti veoma visokoj temperaturi jer se otrov sa bodljica brzo širi i može izazvati bol poput opekotine, temperaturu, glavobolju koje mogu trajati i do dva dana. Nikako nemojte pokušavati da bodljice maknete rukama ili pincetama jer su bukvalno kao guba - ostaju svugde i lepe se za sve površine. Najbolje ih je eliminisati upaljačem", napisano je u komentaru objave.

Ne dodirujte ih

Njegove reči potvrdilo je još nekoliko njih.

"Samo ga ne diraj. Ako te ubode, na jade si od bolova i iglica koje ne možeš izvući. To je morska gusenica.“, "Vatreni/pakleni crv, česti su na Mediteranu. Nemojte ih dodirivati golim rukama, otrovni su.“, "Ako ga pomaziš, znaćeš zašto ga zovu Vatreni crv.“ smenjivali su se komentari.

"Iz Pančeva je poreklom"

A bilo je i onih koji su se našalili na račun neobičnog insekta.

"Silazna vlažno ljigava puzavica. Poznata po svom neuobičajenom psovanju, kad vas vidi zna da opsuje čitavu familiju sve po redu. Bezopasna je, jedino to što psuje pa onda zna da dođe do gaženja iste. Nemojte ulaziti u raspravu sa njom jer zna da joj dođe majka i onda se za***na situacija. Iz porodice je gmizavaca od Pančeva poreklom". napisao je jedan od korisnika.

Izvor: blic.rs

Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije, danas Srbije.

Moramo nešto da menjamo. Prvi problem su nove tehnologije. Rajović kaže da ne može dete da provodi tri sata uz ekran i bude razvojno na nivou koji je očekivan za njegov uzrast. Kao drugi problem navodi nedostatak kretanja.

“Dete od šest ili sedam godina treba dnevno da pređe 15 do 20 kilometara. Toliko smo mi prelazili kad smo bili deca. Koje dete u gradu pređe makar 2-3 kilometra? A mozak se razvija upravo kretanjem.” – kaže Rajović, ističući da pored ova dva razloga – višak vremena pred ekranima i manjak kretanja, postoje još neki, ali su ova dva suštinski najveći “krivci” što su nam generacije svake godine, na svim poljima, sve slabije.

On apeluje na roditelje da vode decu u šume i parkove, da im dozvole da se penju na drveće i igraju kao mi kad smo bili deca. Dodaje da detetu ne treba sto aktivnosti, već park, šuma i raspust na selu.

“Moramo decu da učimo da misle. To je jedina priprema za budućnost. Oni provode pet sati dnevno u školi i za to vreme ne bi trebalo da uče stvari napamet, već da uče da misle. A da bi to mogli, moraju da se kreću. Tu je važna uloga i vrtića i škole i roditelja. Svih nas.” – objašnjava Rajović.

Rajović napominje da je problem koji današnja deca imaju, a mi kao deca nismo imali – hiperpažnja.

“Deca uče pet, šest minuta i ne mogu dalje, moraju da naprave pauzu. Posle pauze, ponovo, ista stvar. A kad im date video-igricu, može i dva sata. Mi imamo duboku pažnju i možemo da učimo dva-tri sata. Deca danas to ne mogu.”

Na pitanje kako to promeniti, Rajović kaže da je ključ u nama, roditeljima i vremenu koje provodimo s decom. Savetuje da se od najranijeg uzrasta uključe društvene igre. Najpre Ne ljuti se čoveče, a kad dete nauči broji – karte ili šah.

“Moramo da učimo dete da svojim mozgom nešto savlada, a ne da mu damo video-igricu u kojoj se 1000 slika promeni i dete to prati. To nije prirodno.

A šta ako je dete već tinejdžer, kako to da promenimo?

Moramo puno da razgovaramo, kaže Rajović, da tražimo nove metode.

“Roditelji mogu da se edukuju, dovoljno je da posete sajt Saveza učitelja ili sajt NTC učenja. Ipak je lakše ranije i na vreme decu usmeriti fizičkim aktivnostima i skloniti od virtuelnog sveta. Ako su već u tinejdžerskom uzrastu, teže je, ali nije nemoguće. Treba puno priče i strpljenja, da im pokažete da postoji nešto i izvan virtuelnog sveta.” – tvrdi Rajivić.

Dodaje i da su deca koja su previše okrenuta virtuelnom svetu agresivna, nesigurna i ne mogu da uče, te zbog toga imamo dupli problem.

A. Cvjetić

Izvor: Zelena učionica

Daleko od toga da na prostoru Vojvodine nije bilo i onih mal'ko sočnijih, ali moramo priznati da dominiraju one fine, gotovo bezazlene, koje te tek malo očešu, a skoro i ne uvrede. Da, pričamo o psovkama, i to o onim sa ove naše, domaće teritorije, iz vojvođanskih sela i varoši, koje su nam ostale od naših predaka u amanet.

U Fejsbuk grupi Vojvođanski rečnik, pravom blagu na ovoj društvenoj mreži, koja je okupila skoro 30 hiljada duša, ovih dana potegla se baš ova tema. Inače, pomenuta grupa se bavi upravo starim vojvođanskim rečima i izrazima, koji se zajednički tumače, te na taj način čuvaju od zaborava.

– Ajde da se prisetimo starih pristojnih "psovki" naših starih, kao na primer "E sveca mu njegovog" ili "Lebac mu šunkin" ili "Brat ga mamin" – napisao je admin

Izgleda da je ovo podstaklo veliki broj članova da se prisete kako su to naše deke, bake i njihovi preci govorili nekom kada su ljuti, jer pristoiglo je pregršt odgovora. Neki su izuzetno zanimljivi.

Verujemo da nema onog ko nije bar jednom čuo dobro poznate: "Ta, id' u peršun", "Sunce mu poljubim", "Ko te šiša", "Đavo te odneo" ili "Vrag ga materin". No, pravo su iznenađenje one koje se nisu toliko održale i u modernom govoru.

Dirati u najbliže srodnike oduvek je bilo uvredljivo, ali kad to čujete na vojvođanski način, imate utisak da taj koji preti baš i ne misli ozbiljno, odnosno, i ne želi neko veliko zlo, već samo malo da bocne. Evo takvih primera:

Sin ga materin
Id' u očin
Vrag mu babin
Babu ti poljubim
Majka te prokartala
Oca li ti bećarskog
Ajd' u ocov...opanak
U dedin prusluk
Askurđela ti tvog

Da je hrana na vojvođanskom astalu vazda važila za svetinju, dokazuju i psovke koje se odnose upravo na najvažnije specijalitete Srema, Banata i Bačke. Izdvojili smo neke od njih:

Supu ti tvoju
Supu ti masnu
Naćve mu lebove
Lebac ti šunkin
Leb ti poljubim
Lebac ti se ogadio
Paprikaš ti tvoj
Kolač ti detinji
O, sirće ti kiselo
Sto mu futoških kupusa
Lonac mu njegov

Na kraju, prosto je neverovatno čega su se sve ondašnji ljudi dosetili kada su želeli da iskažu svoj bes prema nekom ko ih je tog momenta iznervirao. Pazite sad:

Čarape ti s početka i kraja
Rep ti fazanski
Turim ti masnu opiraču oko vrata
'bem ti čvorka tvoga
Id' u prištovo kolo
Id' u čakanac
Parom nek te nosi
Sikiricu ti tvoju
Suvu ti detelinu
Idi u kilenc
Vile te odnele
K'vrapcu
Ozeb'o po glavi

Budimo iskreni, kome od nas koji smo odrastali u vojvođanskoj ravnici baba nije bar jednom rekla, makar kad smo joj krali krofne iz vangle, ono čuveno: "Idi u du_e na vaŝar!"?

Izvor: mojnovisad.com

Pažljivo isplaniran budžet pred odlazak na letnji odmor, pomoći će vam da uživate u slobodnim danim bez brige da li ćete imati novca kada se "vratite u realnost" posle putovanja. Vinjete su mali trošak, ali ga ipak ne bi trebalo smetnuti sa uma jer su jedna od ključnih stavki ako putujete sopstvenim ili iznajmljenim vozilom.

Vinjete su one šarene nalepnice na vetrobranskom staklu automobila, ali su neke zemlje uvele elektronsku verziju. Naime, prema zvaničnoj definiciji, vinjeta je nalepnica za određenu zemlju (ili digitalni ekvivalent) koja predstavlja dokaz o plaćanju putarine zbog korišćenja mreže auto-puteva te zemlje. To vam, dakle, daje vam pravo da koristite auto-puteve sa naplatom putarine u određenom vremenskom periodu. Kupuju se na graničnim prelazima zemalja u kojoj su obavezne, na benzinskim pumpama ili prodajnim mestima blizu granice.

Vozači pri ulasku moraju nabaviti potrebnu vinjetu za svaku državu u kojoj su obavezne, budući da trenutno ne postoji univerzalna nalepnica, piše BIHAMK.

Vinjete u evropskim državama

Svaka zemlja određuje za koju vrstu puteva se koristi vinjeta, da li je to gradski put ili samo auto-put. Trenutno ovu obavezu plaćanja korišćenja auto-puta imaju vozači u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Moldaviji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švajcarskoj.

Zanimljivo je napomenuti podatak da Nemačka ne naplaćuje korišćenje svojih auto-puteva.

Evo koliko koštaju vinjete u nekim evropskim državama:

Slovenija (7 dana - 16 evra, mesec dana - 32 evra)
Austrija (dnevna - 8,60 evra, 10 dana - 11,50 evra, 2 meseca - 28,90 evra)
Austrija tuneli - između 6,50 i 13,50 evra
Češka (10 dana - 12,50 evra, mjesečna - 17,50 evra)
Mađarska (10 dana - 8.000 forinti, mesec dana - 12.600 HUF)
Slovačka (10 dana - 12 evra, mesec dana - 17 eura)
Bugarska (7 dana - 8 evra, mesec dana 15 evra)
Vinjete se mogu kupiti i na godišnjem nivou, pa će vas u tom slučaju cena vinjete za krstarenje auto-putevima Austrije koštati oko 78 evra, Slovenija 95 evra, a Bugarske oko 34 evra. Ukoliko vas carinski službenici zateknu bez nalepnice, kazne su oko 50-60 evra.

Putarine

Obaveza plaćanja korišćenja državnih puteva datira još iz srednjeg veka. Danas se putarine plaćaju fizički na naplatnim stanicama, a sve više je zamenjuje sistem elektronske naplate. Takav sistem je uvela naša zemlja kroz jedinstveni TAG uređaja, koji su prihvatile i druge zemlje u regionu.

Izvor: blic.rs

Kada potrošač kupi proizvod na daljinu, izvan poslovnih prostorija trgovca, njemu Zakon o zaštiti potrošača garantuje pravo na odustajanje od kupovine u roku od dve nedelje.

Kupovina na daljinu se odnosi na situacije kada kupac ne može da vidi i isproba ono što pazari i ne može odmah da reaguje ako mu se roba ne sviđa. Pod ovim pojmom se podrazumeva i kada se kupuje preko interneta ili nabavlja proizvod pošto vas je trgovac nazvao telefonom sa namerom da sa vama zaključi ugovor ili kupi nešto na prezentaciji koju organizuje u restoranu, na plaži ili na drugom mestu koje nije trgovčeva poslovna prostorija, ili kada putujući trgovac "bane" na vrata i "uvali" neki proizvod.

Odustajanje od ugovora se vezuje za kajanje kupca koji se "zaleteo" i kupio nešto što mu se ne dopada i zato želi da ga vrati trgovcu.

- Na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kod kupoprodaje na daljinu potrošaču je zagarantovano pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana, bez navođenja razloga za odustajanje, što potrošač po pravilu čini putem obrasca koji je trgovac dužan da mu dostavi najkasnije sa robom. Kad bi potrošač u izjavi o odustajanju naveo razlog, trgovac bi mogao smatrati da on izjavljuje reklamaciju, što bi vodilo primeni potpuno drugih zakonskih pravila, koja za potrošača u ovoj situaciji nisu povoljna, a to je vođenje reklamacionog postupka - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".

On dalje navodi da je predmet reklamacije po pravilu saobraznost u kojem se potrošači žale da proizvod ne funkcioniše valjano, da ima neki skriveni nedostatak, da nema osobine koje se očekuju od proizvoda iste vrste, da nema naročite osobine koje je potrošač od prodavca izričito zahtevao da ih ima, da usluga uopšte nije pružena ili je cena pogrešno obračunata. Gavrilović objašnjava da odustajanje od kupovine nema nikakve veze sa reklamacijom, i nema nikakve veze sa saobraznošću.

- Odustajanje od kupovine ima veze sa pokajanjem potrošača zato što je, na primer, za sebe ili nekog sebi dragog kupio cipele koje su savršeno ispravne, ali su za broj veće ili manje, ili zato što se osobi za koju je majica kupljena ne sviđa njena boja ili natpis. Upravo zato što se kaje što je kupio proizvod koji mu ne odgovara, potrošač ne treba da piše razlog zbog kojeg odustaje od kupovine i zbog kojeg vraća proizvod prodavcu - objašnjava Gavrilović.

Korak po korak

- Popunjavanje i slanje obrasca za odustajanje od ugovora (ako obrazac nije poslao trgovac, što mu je obaveza, može se napisati svojeručna pisana izjava o odustanka od ugovora)

- Popunjeni obrazac, bez navođenja razloga za odustajanje od ugovora, potrošač mora da pošalje trgovcu najkasnije u roku od 14 dana računajući od dana kada je robu primio

- Potrošač mora trgovcu da vrati i samu robu, neoštećenu, a praksa pokazuje - i u originalnoj ambalaži u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak.

- Preporučuje se da se obrazac i roba pošalju kao dve odvojene pošiljke

Ništa bez fotografije

Kod slanja obrasca i robe trebalo bi uraditi sledeće: popunjen i potpisan obrazac fotografisati ili skenirati, obrazac poslati preporučenom poštom, a u dostavnici izričito napisati da se trgovcu šalje "obrazac" ili "pisana izjava" o odustanku od ugovora broj taj i taj povodom kupovine te i te robe. Dostavnica kao dokaz o slanju poštom se takođe fotografiše ili skenira.

Izvor: direktno.rs