Sombor.info

Ako volite hrskave, slane zalogaje, svakako bi trebalo da jedete ovu grickalicu jer je puna hranljivih materija, ali - budite umereni.

Pored toga što sadrže proteine, vlakna, niacin i vitamin B6, brazilski orasi u sebi imaju i dosta minerala, uključujući magnezijum, kalijum i cink.

Brazilski orah je postao omiljena zdrava hrana širom sveta posebno zahvaljujući tome što u sebi sadrži veliku količinu selena – toliko da je još 2017. proglašen za najmoćniji izvor selena u hrani.

Samo jedan brazilski orah sadrži dovoljno selena da zadovolji vaše dnevne potrebe, kaže registrovana dijetetičarka nutricionistkinja Sara Skovran. Odraslim muškarcima i ženama je potrebno 55 mikrograma selena dnevno, a jedan brazilski orah sadrži neverovatnih 96 mikrograma, što je skoro duplo više od preporučene količine. A za šta nam je selen važan? Uključen je u niz funkcija, kao što su proizvodnja tiroidnih hormona i sinteza DNK.

Nutritivne vrednosti 2 brazilska oraha:

66 kalorija

1 gram proteina

7 grama masti

1 gram ugljenih hidrata

1 gram vlakana

1 gram šećera

Selen je antioksidans. To znači da se ovaj mineral može boriti protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa, čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Slobodni radikali su molekuli koji u višku mogu oštetiti ćelije i izazvati oksidativni stres, što može dovesti do stanja kao što su rak, bolesti srca i dijabetes tip 2. Međutim, antioksidansi deluju tako što menjaju slobodne radikale na takav način da oni postaju bezopasni. Šta više, pošto antioksidansi sprečavaju oksidativni stres, oni takođe smanjuju i upale.

Ali selen u brazilskim orašastim plodovima ne deluje sam. Brazilski orasi sadrže vitamin E i supstance zvane fenoli, koji su antioksidansi. Vitamin E takođe podržava imunološku funkciju.

Pomaže štitnoj žlezdi

Selen u brazilskim orasima takođe pomaže radu štitne žlezde. Ova žlezda proizvodi tiroidne hormone koji regulišu telesne funkcije kao što su metabolizam i menstruacija. Imajući to na umu, zdravlje štitne žlezde je ključno za sveukupno zdravlje, a selen u brazilskim orasima može pomoći, prenosi N1info.hr.

Čuva srce

Brazilski orasi mogu da pomognu i zdravlju srca, što je delimično zbog toga što su bogati selenom. Kao što je već pomenuto, oksidativni stres može doprineti srčanim oboljenjima, ali antioksidativna svojstva selena mogu pomoći u smanjenju rizika. Brazilski orasi takođe nude hranljive materije koje smanjuju visok holesterol u krvi i krvni pritisak, dva glavna faktora rizika od srčanih bolesti.

Jača kosti

Brazilski orasi sadrže malo kalcijuma, koji je neophodan za zdrave kosti, kao i magnezijuma. Selen u brazilskim orasima aktivira enzime koji štite ćelije za izgradnju kostiju poznate kao osteoblasti, kaže nutricionistkinja Megan Vong. Selen takođe pomaže da se smanji aktivnost osteoklasta, a to su ćelije koje rastvaraju kost.

Dobar za zdravlje mozga

Prednosti brazilskog oraha proširuje se i na vaš mozak. Antioksidativni efekti selena mogu zaštititi moždane ćelije od oksidativnog oštećenja. Ovo je važno jer oksidativni stres može doprineti kognitivnom padu vezanom za starenje. Takođe ima ulogu u neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest, pokazalo je jedno istraživanje iz 2019.

Pazite da ne preterate

Pošto brazilski orasi imaju tako visok sadržaj selena, ne bi trebalo da ih često jedete, preporučuju lekari. To bi moglo dovesti do nakupljanja viška selena u telu, što bi rezultiralo trovanjem selenom. Rani znaci su metalni ukus u ustima, zadah, mučnina, dijareja, gubitak kose, lomljivost noktiju, osip na koži i umor.

Maksimalna količina koju možete konzumirati u jednom danu bez negativnih nuspojava navodno je 400 mikrograma za odrasle muškarce i žene. To je oko četiri brazilska oraha, koji zajedno sadrže oko 384 mikrograma selena. Istraživanja sugerišu da se toksičnost selena javlja kad se uzme oko 1.200 mikrograma – što je otprilike 13 brazilskih oraha. Zato se ne preporučuje da jedete više od dva brazilska oraha dnevno kako biste ostali u sigurnim granicama i istovremeno osetili prednosti selena.

Takođe, moguće je da ćete biti alergični na brazilske orahe, koji su vrsta orašastih plodova, baš kao i bademi i indijski orasi, piše Shape.

Postoji više aspekata kada je u pitanju tip vlasi, a poroznost je jedan od najvažnijih, tako da što pre otkrijte koji je vaš tip kose pre ćete shvatiti kako da je negujete.

Kažu da je zdrava i negovana kosa pola izgleda. Sigurno ste i sami primetili koliko izgled vaše kose može da utiče na celokupan fizički izgled. Upravo zbog toga teme o nezi kose o tome na koji način da brinete o svojoj kosi, kako da bude gušća, zdravija i jača predstavlja jednu od omiljenih tema, kako među žena, ali tako i među muškarcima.

Sa pojavom društvenih mreža, naročito Tiktoka, ova tema je postala redovna i na poznatim platformama, gde mnogobrojni influenseri daju savete za očuvanje kose, i za pravilnu negu. I često to znaju da budu dobri saveti, ali ipak, pre nego što se upustite u eksperimentisanje, treba da napravite jednostavan test i da proverite koji je vaš tip kose, kako biste znali koju tehniku nege da primenite.

Postoji više faktora koje bi trebalo da proverite kada je u pitanju vaša vrsta kose, ali jedan od možda najbitnijih jeste poroznost dlake, odnosno njena sposobnost da apsorbuje vodu ili proizvod za negu u sebe. Ona zavisi od načina na koji kutikula oblaže vlas i veoma je važna za odabir proizvoda za negu.

Premda ovo može zvučati komplikovano, pozornost dlake zapravo možete odrediti u kućnim uslovima i to uz jedan jednostavan a delotvoran trik. Naime, sve što vam je potrebno jeste jedna čaša mlake vode, do temperature tela. Ne bi valjalo da bude ni suviše topla, ni previše hladna, kako ne bi uticala na kretanje vlasi, koje po njoj treba da plutaju.

Kada ste napunili čašu sa vodom, odrežite jedan pramen vaše kose i ubacite u čašu. Ukoliko pramen kose pluta po površini čaše, onda je vaša kosa nisko porozna. Ukoliko posle određenog vremena potone do sredine nivoa čaše i tu se zadrži, onda vaša kosa ima normalnu poroznost. Ako brzo potone na dno, znači da vam je kosa izuzetno porozna.

Na ovaj jednostavan način određujete koji je vaš tip kose, a kada to otkrijete možete krenuti sa pravilnom negom koja će odgovarati baš vama.

Niska poroznost kose

Ako vam se čini da kada pokvasite kosu ona baš teško prima vodu, a isto je i sa proizvodima za negu onda vaša vlas ima nisku poroznost. Ovakav tip kose teško apsorbuje preparate za negu, ali zato jako dugo zadržava vlagu u sebi što može izazvati sušenje kose. Upravo zbog toga se pridržavajte sledećih pravila kada je ovakav tip kose u pitanju.

Ovakav tip kose uvek tretirajte nakon što je dobro nakvasite jer će na taj način bolje upiti nanete supstance. Kada je kvasite trudite se da to radite toplom vodom.
Trudite se da koristite preparate na prirodnoj bazi, bez jake hemije. Najčešće će to biti preparati sa arganovim ili bademovim uljem.

Budite pažljivi sa proteinima. Nisko porozna kosa zahteva manje proteina nego ostala dva tipa, jer ih ona ne upija i loše reaguje na njih, zato ne preterujte kada su proteini u pitanju.

Kako teško upija vlagu i proizvode, isto tako je teško i otpušta i upravo zbog toga će vam biti potreban fen sa višom temperaturom kako biste je temeljno osušili.

Srednja poroznost kose

Srednje porozna kosa dokazuje staro pravilo da je sredina uvek najbolja jer ona je često najzdravija, a nju tretirajte na sledeći način:

Poput nisko porozne i ovaj tip kose treba dobro da nakvaiste kako bi upila supstance.
Sa druge strane ovoj kosi su potrebni proteini pa bi trebalo da budu deo vaše rutine, ali nikako u svakodnevnoj nezi.

Priliko tretiranja ove kose možete koristiti ne tako tradicionalni „cowash“, način pranja kose, odnosno da umesto šampona koristite samo regenerator, kako bi vam se kosa omekšala i hidrirala.

Priliko sušenja ovakvog tipa kose takođe biste trebali da koristite visoke temperature kako biste dobro osušili vlasi.

Visoka poroznost kose

Visoko porozna kosa najčešće je jako suva i oštećena i nju treba obratiti posebnu pažnju.

Za razliku od druga dva tipa kose, prilikom negovanja visoko porozne kose preporučuje se niža temperatura kako bi se vlas „zatvorila“ i na taj način sačuvala vlažnost što duže, a najbolje ju je sušiti prirodnim putem.
Koristite proteine redovno, kako biste poboljšali kvalitet vlasi.

Koristite leave-in preparate za dodatnu negu, kao što su serumi, maske za kosu, kreme i regeneratori.

Gledajte da odaberete proizvode na prirodnoj bazi kako ne bi opterećivali vašu kosu, naročiti ako je tanka.

Izvor: nova.rs

Možda ste ostali budni do kasno u noć, a sada se pitate da li će vam kratko spavanje na pauzi za ručak dati energiju koja vam je potrebna da biste uspešno priveli dan kraju i potencijalno nadoknadili izgubljene zdravstvene prednosti punog sna.

Prema istraživanju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz 2020. godine, više od trećine odraslih u SAD ne spava preporučenih sedam ili više sati svake noći.

Stručnjaci kažu da je nedostatak sna povezan sa brojnim povećanim zdravstvenim rizicima, uključujući gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes, koronarnu bolest srca, moždani udar i mentalne probleme.

Rebeka Spenser, istraživač nauci o spavanju na Univerzitetu Masačusets Amherst, kaže da za zdravlje nije važna samo dužina sna, već i kvalitet tog sna, koji je određen time koliko vremena provodite u različitim fazama sna.

Kada spavamo noću, prolazimo kroz nekoliko „ciklusa spavanja“ od oko 90 minuta. Svaka se sastoji od četiri faze:

Prva dva se smatraju laganim snom, gde se vaši mišići opuštaju, temperatura tela pada, a otkucaji srca i disanje usporavaju dok tonete u san.

Treća faza, poznata kao dubok san, je kada su oči i mišići potpuno opušteni, a telo obavlja važan posao popravljanja i izgradnje kostiju, mišića i drugih tkiva, kao i jačanja imunog sistema i konsolidacije i obrade sećanja.

Brzi pokreti očiju (ili REM) je poslednja faza ciklusa spavanja. Nije tako duboka kao treća faza, ali je to kada najverovatnije sanjate i smatra se da je povezano sa učenjem, čuvanjem uspomena i regulisanjem raspoloženja.

Moli Etvud, klinički psiholog i istraživač medicine za bihejvioralno spavanje u „Johns Hopkins Medicine“, kaže da je normalno s vremena na vreme imati loš san. Ali ako ne prolazite dosledno kroz sve ove faze svake noći, to može dovesti do brojnih zdravstvenih stanja.

Ograničenja dremanja za nadoknadu nedostatka sna

Dr Spenser kaže da dremanje ne može nadoknaditi te nedostatke. Iako nekoliko sati sna noću i dremanja tokom dana mogu ukupno da dodaju do šest ili više sati, zdravstvene prednosti se ne zbrajaju na isti način.

Kratko spavanje – manje od 90 minuta – obično uključuje samo lakše faze sna, a ne dubok san koji obično dobija tokom noći. I dok dremanja duža od 90 minuta mogu uključivati blagotvoran dubok san, veća je verovatnoća da će vas ostaviti pospanim i potencijalno manje budnim od kraćeg spavanja.

Prednosti dremanja

Međutim, postoje neke situacije u kojima kratko dremanje može biti korisno, kaže dr Etvud.

„Kada se niste dobro naspavali, dremanje zaista može poboljšati stvari poput vremena reakcije i pamćenja ako morate da radite“, dodaje ona.

Ako obično radite tokom dana, na primer, dremanje od 20 do 30 minuta može da vam vrati budnost, a da vas ne učini pospanim ili poremeti vaš san sledeće noći.

Dremanje takođe može biti posebno važno za održavanje budnosti za one koji nemaju uvek dnevni raspored—kao što su piloti, vozači, lekari ili drugi radnici u smenama. Slično, oni mogu pomoći starijim ljudima ako poremećaji spavanja u vezi sa godinama, kao što je potreba za odlaskom u toalet noću, remete njihov san.

Saveti za efikasno dremanje

Ako osećate potrebu da odspavate, dr Etvud savetuje da to bude kratko – ne duže od 30 minuta – tako da ne ometa vaš san sledeće noći.

Najbolje je da odspavamo popodne, „kada imamo prirodni pad budnosti i obično se osećamo pospano“.

To olakšava da brzo utonete u san.

Ali ako ste hronično umorni ili imate problema da prođete dan bez dremanja, dr Etvud preporučuje pomoć specijaliste za bihevioralno spavanje.

„Ljudi obično pate neko vreme, a zatim odu kod svog lekara primarne zdravstvene zaštite i dobiju neke lekove.“

Ali poseta specijalisti za spavanje je dugoročnije rešenje nego oslanjanje na lekove. Ovi profesionalci, obučeni u psihologiji spavanja, mogu ponuditi specifične vežbe ili strategije kao što je kognitivna bihejvioralna terapija koja vam može pomoći da dobijete san koji vam je potreban.

Izvor: n1info.rs

Nemanja Malbaški ušao u krug evropske džudo elite. Proteklog vikenda u austrijskom Gracu je održan Evropski kup u džudou na kojem je učestvovalo više od 500 takmičara, a somborski sportista, trener i sudija Nemanja Malbaški je ispred Džudo saveza Srbije predložen da deli pravdu na ovom takmičenju.

Uporedo sa ovim takmičenjem, organizovan je i skup sudija koji su stekli pravo da polažu za IJF kontinentalnog sudiju, a Somborac je bio jedan od kandidata iz naše zemlje.

Ispitu je prisustvovao 31 kandidat iz Slovačke, Azerbejdžana, Nemačke, Italije, Španije, Izraela, Ukrajine, Švedske, Velike Britanije, Francuske, Amerike, Poljske, Austrije, Norveške, Češke, Turske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i Srbije.

Malbaški je kao kandidat polagao ispit koji se sastoji iz testa o džudo pravilima, intervjua na engleskom jeziku i praktičnog dela gde se sudi dva dana. On je ispit uspešno položio sa visokom ocenom, čime je stekao zvanje IJF kontinentalnog sudije, čime je postao prvi džudo delilac pravde u Somboru koji ima ovo zvanje. Nemanjin mentor na putu do ovog zvanja bio je dr. Siniša Škrbić, najistaknutiji srpski sudija koji je učestvovao na velikim svetskim takmičenjima.

Džudo i sambo klub Bačka Sombor proslavlja 50 godina postojanja, a Malbaški je ovim uspehom uveličao obeležavanje jubileja – navodi se u dostavljenom saopštenju.

Izvor: somborsport.org

Svedoci smo letnjih temperatura, zbog čega već nedeljama možemo da uživamo u večernjim izlascima na otvorenom. Prigušena svetla, razgovori s dragim ljudima, svež vazduh, smeh… zvuči predivno, zar ne? Sve dok nam tu idilu ne poremete komarci i drugi insekti.

Ipak, postoji način da se zaštite od pomenutih „gnjavatora“, i to na prirodan način.

Kora od pomorandže i limete

Prema pisanju sajta Živim, repelent označava sredstvo koje svojim specifičnim mirisom odbija insekte poput komaraca, krpelja i muva. Iako na policama prodavnica postoje razna sredstva za odbijanje insekata, važno je pomenuti da postoje ona koja sadrže nezdrave pesticide.

Srećom, prirodne repelente možemo pronaći u svojoj kuhinji. Jedna od korisnih namirnica za ovu potrebu je kora od pomorandže, a to dokazuje i jedna naučna studija objavljena u žurnalu „Bioresource Technology“.

Ona je, naime, potvrdila da su ekstrakti pomorandžine kore (Citrus sinensis) i limete (Citrus aurantifolia) izuzetno efikasni repelenti protiv komaraca i drugih insekata, uključujući bubašvabe i kućne mušice. Iako je u ovom eksperimentu korišćen sprej od ekstrakta pomorandžine kore, stručnjaci smatraju da samo korišćenje kore može biti odlično za odbijanje insekata.

Gde postaviti koru?

Koristi od pomorandžine kore potvrđuje i ova studija iz 2023. u kojoj istraživači preporučuju ostavljanje pomoranžine kore napolju (na terasi) kako biste spriječili komarce, kao i druge bube i štetočine da uđu u vaš dom.

Takođe, za istu svrhu pomorandžinu koru možete utrljati direktno na kožu. U svojoj kori ovo voće sadrži visoku količinu limonena koji je ujedno insekticid koji utiče na respiratorni sistem insekata.

Druge metode

Osim pomenutog trika, u borbi protiv insekata uvek možete posegnuti za eteričnim uljima, takođe poznatim repelentima. Pauci mrze ulje čajevca i lavande, dok će cimet i kreda prirodno odvratiti mrave.

Protiv krpelja odličnim se pokazalo eterično ulje limunskog eukaliptusa i citronele koje će jednako uspešno oterati naporne komarce.

Uz ulja, sađenje određenog bilja i cveća oko terase može biti korisno u zaštititi od insekata. Neven može oterati štetočine koje grizu ili bodu, dok limunska trava, beli luk i ruzmarin odbijaju gmizavce.

Izvor: danas.rs

Postoji nekoliko razloga zašto psi namiguju - to mogu biti "signali" vašeg psa koje ne bi trebalo ignorisati.

Studije pokazuju da su psi usklađeni sa svojim porodicama – oni shvataju sve vrste aspekata našeg ponašanja i obraćaju pažnju na naše znakove. Pa zašto psi namiguju?

Megan Konrad, veterinarski konsultant u Hello Ralphie Veterinari Services, kaže za Dailipavs.com da je namigivanje često namerno ponašanje sa različitim značenjima – ali iza toga mogu biti i neki zdravstveni razlozi.

U zavisnosti od situacije, namigivanje psa možete protumačiti na mnogo načina.

„Namigivanje može biti znak naklonosti, da je pas miran, da traži pažnju ili možda oponaša svog vlasnika ako je to radnja koju često rade“, kaže Konrad.

Vaš pas se takođe možda samo prijavljuje sa vama sa druge strane kauča svojim razigranim namigovanjima. Ako pokušavate da dešifrujete šta znači kada vaš pas namiguje, obratite pažnju i na govor tela. Ako im je rep podignut, a uši uspravne, to znači da pokazuju interesovanje ili traže pažnju.

Namigivanje, treptanje, oblizivanje usana i spuštanje glave i ušiju dodatni su načini na koje štenci daju vama i drugim psima do znanja da su voljni da sarađuju.

Međutim, često namigivanje, posebno istim okom, može biti znak da nešto nije u redu. Psi mogu imati tendenciju da više puta zatvaraju oči ako osećaju bol, osetljivost na svetlost ili nelagodnost. I, baš kao i ljudi, psi namiguju ili trepću kada dođu u kontakt sa prašinom, prljavštinom ili dlakom, lprenosi Klix.ba.

Drugi razlozi zbog kojih psi namiguju su simptomi infekcije oka.

„Ako primetite iscedak, pojačano ili nevoljno treptanje, crvenilo u ili oko oka ili bilo kakvu povredu, odmah zakažite pregled kod veterinara“, kaže Konrad.

Takođe, uzrok čestog namigivanja i treptanja je entropija, genetsko stanje koje se često uspešno koriguje operacijom.

Kako je objavio Sportski savez grada Sombor u subotu, 15. juna u Staparu će biti organizovane Seoske sportske igre. Kako navode čelnici Saveza, ovo selo će drugu godinu za redom biti domaćini ovog takmičenja.

Da podsetimo, igre su pokrenute 2019. godine od strane Sportskog saveza Srbije kako bi se vratili pravim vrednostima, očuvali tradiciju, seosko stanovništvo rekreiralo, promovisali sport, fer – plej i da bismo bolje upoznali našu zemlju.

Kotizacije za takmičenje se ne naplaćuju, a sve prijavljene ekipe će se takmičiti u 10 disciplina: fudbal, odbojka, šah, skok u dalj iz mesta, bacanje kamena sa ramena, nadvlačenje štapa, nadvlačenje konopca, poligon, obaranje ruku i trka u džakovima.

Za razliku od prethodnih godina odustalo se od takmičenja u rvanju. Pobednici opštinskog takmičenja plasiraju se na Regionalno takmičenje. Pobednik finalnog (republičkog) takmičenja osvaja glavnu nagradu – izgradnja rukometnog terena u selu pobednika. Kako saznajemo prijave su u toku, a do ovog momenta potvrđeno je učešće Stapara, Kljajićeva, Čonoplje, Koluta i Rastine.

Izvor: somborsport.org

U organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor i Udruženja građana „Ravangradsko proleće“, u dvorištu Dečijeg odeljenja biblioteke, održana je književna manifestacija „Dan Laze Kostića“. Tom prilikom, dodeljeno je književno  priznanje Pesničke povelje „Venac Laze Kostića“, koju je dobio istaknuti srpski pesnik i esejista Slobodan Zubanović.

Odluku da Povelju za 2024. godinu dobije Slobodan Zubanović jednoglasno je doneo tročlani žiri koji je radio u sastavu: Bratislav R. Milanović, prošlogodišnji dobitnik, Goran Malbaša, komparatista i bibliotekar, te David Dako Kecman, pesnik i književni kritičar.

Slobodan Zubanović je radio na poslovima urednika za poeziju, sekretara i operativnog urednika lista „Književne novine“, bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za poeziju i teoriju poezije „Poezija“ i glavni i odgovorni urednik „Književnog magazina“. Priredio je više knjiga, a pesme su mu prevođene na više od 12 svetskih jezika. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima je i „Venac Laze Kostića“.

Manifestacija se održava pod pokroviteljstvom Grada Sombora, a ispred lokalne samouprave, događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Dr Ranko Rajović je lekar, neuroendokrinolog, osnivač je Nikola Tesla centra, odseka za mlade talente, postavio je temelje NTC sistema kreativnog učenja. Smatra da su za dečiji bes i razmaženost glavni krivci roditelji koji su mu dopustili i pružili sve, a kao najveću njihovu grešku naveo je – prezaštićivanje.
– Naravno, roditelji to rade rade iz najveće ljubavi, ali mora se znati granica između zaštićivanja i prezaštićivanja – rekao je dr Rajović u intervjuu za Radiosarajevo.ba, inače jedan od najvećih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece.

Ističe da je najbitnije da im roditelji omoguće normalan razvoj, te da moraju da suzbiju strepnju koja vodi do preterane zaštite naslednika.

– Mora dete kao biološki organizam da se razvija, da izađe i na kišu i na vetar i na sunce, pa i da padne, da možda oguli laktove i kolena. Međutim, vi imate roditelje koji ne daju detetu da padne. Upravo to je prezaštićivanje i to je ono što smeta razvoju deteta.”

Posebno podvlači da roditelj jednostavno ne razvija biološke potencijale deteta.
– Živa bića koja se ne kreću su biljke, one nemaju nervne ćelije. Mi smo živa bića za kretanje, mi imamo najsloženiji nervni sistem. Osnovna karakteristika ljudi je uspravan hod i kretanje. Da prevedemo, mozak se razvija u pokretu. Znamo iz fiziologije da se mozak najviše razvija do druge, treće, pete, sedme i dvanaeste godine. Postavlja se pitanje šta je glavni posao deteta. Pa da se kreće i u tom kretanju da padne i da se povredi i da nauči da se dočeka kada pada. Vi sada imate čudne situacije u vrtićima i školama, da deca padnu kao daska, jer njihov mozak nije naučio ranije kako da se dočeka.

Kao slikovit primer dr Rajović navodi povodac za decu. Ocenjuje kako je koristan samo u situacijama kada želimo da kontrolišemo kretanje deteta u blizini saobraćajnica i velikih gužvi, ali nikako u parkovima.

– Sigurno ste viđali roditelje koji decu vode na povocu, sličnom onom kao za pse. Pitam roditelje – šta će vam to? Roditelji objašnjavaju da dete kada hoda s tim manje pada, ne razvija strah od padanja i brže prohoda. Pa pazite, ako dete ne nauči da padne s jednom, dve, tri godine, kada će naučiti. Dete mora naučiti da skače i preskače prepreke. Prirodno je da to radi pogotovo ako može na pesku, po lišću, senu, plitkoj vodi… U tom skakanju i pomeranju svi mišići rade, mozak to kontroliše i prave se nove nervne veze, sinapse i od toga zavisi njegova inteligencija sutra. Ako mu to ne omogućite onda će skakati po kući što može biti opasno. Nije posao roditelja da spreči dete u skakanju, nego da pazi da se ne povredi”.

Doktor upozorava da je vrlo tanka linija između zaštićivanja i prezaštićivanja.

– Edukacija roditelja je jako važna. I danas kada pitam roditelje koliko je važna genetika, a koliko okruženje za inteligenciju, mišljenja su podeljena. Zamislite da su roditelji koji su jako inteligentni dobili sina. Taj sin živi pet godina sam u sobi gde niko s njim ne komunicira. Da li će taj sin biti 50 ili 30 posto kao roditelj. Neće, to dete će biti mentalno zaostalo. Tu vidimo da je okruženje važno skoro 100 posto. Onda često pitamo šta je s genetikom. I genetika je 100 posto važna, ali razvoj tog potencijala zavisi od okruženja.

Kao jedan od vodećih problema navodi preterano korišćenje računara, odnosno tableta i mobilnih telefona. Jasno je, ističe, da su to sve važna pomagala, ali ako postoje ograničenja. Mnogi roditelji će kada su preterano umorni, zabrinuti ili imaju neodložne poslove, detetu dati tablet ili mobilni telefon na po nekoliko sati. Sve do onog trenutka dok je korišćenje pomagala kontrolisano – u redu je, međutim sve suprotno tome će prouzrokovati veliku štetu, alarmira Rajović.

– Mi smo sve više okruženi tehnologijom, roditelji to na kraju kupuju da sebi olakšaju život, a to opet na kraju štetno deluje na razvoj deteta. Roditelji moraju biti svesni da je okruženje važno i da ako se menja okruženje, a svesni smo kako se brzo menja, i to utiče na razvoj deteta. Zato moramo da menjamo neke strategije, pristup razvoja i obrazovanja deteta, jer inače ćemo platiti visoku cenu, a čini se da je već plaćamo.

Doktor Rajović pojašnjava kako je važno da roditelji znaju šta je dobro, šta nije dobro i zašto, kao i kako pomoći detetu tamo gde smo grešili.

– Kinezi bi rekli greške stvaraju iskustvo, a iskustvo je početak mudrosti. Niko ne želi da greši na svom detetu. Najbolje je edukovati se i ne doći u situaciju da se prave greške. Deca brzo rastu, a greške se teško popravljaju.
Detetov glavni posao bi trebalo da bude igra. Naime, česta pojava je forsiranje dece da idu istovremeno i u muzičke škole, na različite sportove i učenje jezika. U tom slučaju ostaje premalo ili nikako vremena za igru, što nije dobro. Ne smemo, kaže, doktor Rajović terati decu da idu s aktivnosti na aktivnost ili s druge strane dati mu kompjuter da igra koliko bi želelo.

– Kompjuter nije igra, kompjuter je korist i ne može zameniti roditelje. Šetnja, park, priroda, šuma, odlazak na selo- to je nešto što pomaže razvoju deteta. Posao roditelja je da dete bude što srećnije i okretnije. Vreme koje roditelji provedu s detetom nema zamenu. Kada dete prohoda, dete je srećno, ali to je neizmerna sreća i za roditelje, slična situacija je i kada nauči da vozi bicikl ili neku drugu veštinu. To sve čini dete srećnim, ali istovremeno i nas. To je vreme koje jako brzo prođe. Znam ja da s posla svi dođemo umorni, dete nam skače po glavi, ali shvatite da roditelja ne može zameniti tablet i mobitel.

Šta dovodi do razmaženosti deteta?

Nepostojanje pravila dovodi do pomeranja granica i razmaženosti dece. A pravila i granice postavlja roditelj bilo da je reč o klikerima, sličicama, kockicama. Napraviti dogovor u startu i držati se dogovora, savetuje dr Ranko.
– Sigurno ste doživeli da vam dete traži nešto da mu kupite. Roditelji često popuštaju, dete nešto traži, niste u stanju da ga zaustavite i popustite. I to se konstantno ponavlja, tako dete nauči da plačem dobije ono što želi. To se ne sme dogoditi. Na primer, ja sam na jednom predavanju rekao klikeri su dobri. A roditelji za vikend svom detetu kupili odmah 100 klikera, došla sutra baka i kupila još 100. E to više nije igra. Jer sutra dete dolazi u tržni centar i traži dodatne klikere, majka prvo kaže ne može, ali nakon određenog vremena popusti. Pola sata kasnije dete ugleda druge klikere i ponovno zatraži od mame, ali sada na mamino negodovanje počinje da plače, vrišti. Majka ne može da sluša od sramote i opet popušta. U toj situaciji je roditelj problem, a ne dete.”

Zašto dolazi do izlivanja besa?

Dete koje nema drugog načina da reši problem, rešava ga plačem ili izlivima besa. Najčešće su to razmažena deca koja hoće sve i hoće odmah. I u ovom slučaju je postavljanje granica važno.

– Ja bih tu u prvom redu naveo veliki problem današnjice – to su igrice. Veliki broj dece satima sedi i igra. Tada se događa da dete bude nagrađeno određenom dozom endorfina na svakom pređenom nivou, pa red endorfina, pa dopamina. To je kao da se dete drogira. Kada dete izađe iz virtuelnog sveta, nije u stanju da sedi i čita knjigu ili da uči. Njegov mozak je dobio neki nivo frekvencije koji nama biološki ne pripada. I dete se u realnom svetu ne snalazi. Nema socijalizacije, nizak je prag tolerancije i kreću problemi, a jedan od njih su izlivi besa. Granice se moraju postavljati, jer bolje je sprečiti, nego lečiti.
Cilj obrazovanja, prema mišljenju doktora Rajovića, mora biti razvoj funkcionalnog znanja i kreativnosti, što nije slučaj s načinom učenja i obrazovanja na prostorima bivše Jugoslavije.
– Na prostoru bivše Jugoslavije jako je mnogo dece s razvojnim smetnjama. Učitelji ne znaju šta se dešava. Od poremećaja govora, disleksije, disgrafija, diskalkulija. Deca samo tonu, a mi ih posmatramo. Roditelji su ti koji prvi moraju poduzeti nešto, a onda na red dolaze obrazovne institucije i država – zaključio je dr Rajović.

Izvor: ordinacija.tv

Mislite da ste savršeni za svog ljubimca, ali da li mu zapravo idete na živce? Evo šta ne vole vaši psi i saveti kako da se ubuduće ponašate

Dolazite kući iscrpljeni posle dugog radnog dana, ali ste uzbuđeni što vidite svog psa kako maše repom i gleda u vas u iščekivanju. Ali kada se spustite na kolena i snažno ga zagrlite, on jedva čeka da pobegne od vas.

Šta se to događa?

Ako ste pomislili da ste grljenjem iznervirali svog ljubimca, niste pogrešili! Iako ste poželeli da psa obaspete ljubavlju i pažnjom, vaša verzija naklonosti se očigledno nije poklopila sa njegovom.

Na koje sve načine nervirate svog psa i kako bi zapravo trebalo da mu prilazite?

1. Psa gledate pravo u oči

Ne uobražavate da vaš pas sve vreme bulji u vas: tako on uči koje su vaše navike, pokušava da se s vama poveže, pa čak i saopštava svoje potrebe, poput želje za hranom ili odlaska napolje. Ali, ako isti pogled uperite u psa, on u najboljem slučaju može da ga iznervira, a u najgorem da ga ugrozi. Netremičan pogled u oči psu znači sukob na pomolu i može se pogrešno protumačiti kao znak agresije.

Iako je u redu da nakratko uzvratite pogled ako vam pas priđe i pogleda vas u oči, nemojte to činiti duže od nekoliko sekundi i posmatrajte ga blagim pogledom. Međutim, taj pogled ne pretvarajte u zurenje, pa se "prešaltujte" na drugi način iskazivanja ljubavi, naprimer pomazite ljubimca.

2. Psa grlite prejako i prečesto

Iako je zagrljaj uobičajeni način iskazivanja ljubavi i naklonosti prema ljudima, pas ne voli ovu vrstu ljubavi. Nekim psima ne smeta kratak zagrljaj, ali za druge zagrljaj može imati negativno značenje.

Važno je da znate da pročitate govor tela vašeg psa. Ako on juri u vaš zagrljaj, kratko grljenje je sasvim prihvatjivo. Psa odmah pustite ako počne da se migolji ili na neki drugi način želi da ode. Ne insistirajte na zagrljaju ako ga pas nije izazvao, jer će izgledati kao da ga jurite što će ga iznervirati ili uznemiriti.

3. Psa konstantno zadirkujete igračkama

Da li ste ikada zadirkivali psa lažnim bacanjem frizbija ili lopte? Ova vrsta zadirkivanja možda je smešna ljudima, ali je psima veoma dosadna.

Psi ne razmišljaju kao ljudi: oni ne razumeju da su zadirkivanje i šale zabavne i bezopasne. Pas želi da uživa u igri s vama što, u njegovim očima, znači da mu bacate loptu kako bi mogao da je donese. Ako zadirkujete psa tokom igre, on vam posle možda neće verovati, što će oslabiti vaše poverenje.

Umesto da zadirkujete svog psa, bacite loptu ili frizbi kad god pravite pokret. Ako psu ponudite igračku tokom igranja, pustite ga da je uzme, umesto da je otima dok je pružate. Ako psa ne "čikate", on će nastaviti da vam veruje, baš kao što veruje da ćete ga nahraniti kada je gladan, pustiti ga napolju ako ima potrebu i brinuti o njemu kada je povređen ili bolestan.

4. Psu pričate previše

Psi razumeju vrlo malo reči koje ljudi izgovaraju. Ako pričate sa svojim psom normalnim tonom i poželite da mu održite neko predavanje o ponašanju, on to neće razumeti i biće zbunjen i iznerviran, posebno ako se i vi živcirate. Iako će pas biti srećan što ne vičete na njega, on radije ne bi slušao vaše gunđanje i gomilu reči koje jednostavno ne shvata. Umesto toga, budite kratki i izgovarajte reči koje pas razume, poput "sedi, ostani", "dole", "ne", "fuj" i slično i probajte da psa naučite osnovnim komandama uz korišćenje signala rukama.

5. Psu preglasno pričate

Glasno pričanje nikome ne pada lako, pa ni psima koji to čuju kao bučno, dosadno lajanje, a ne stvarne reči. Većina pasa ima ograničen "rečnik" i ne razme čovekov govor. Čak i dosadno ravno pričanje može postati uznemirujuće ako vičete na psa. U tom slučaju, pas će se uplašiti i reagovati na vaše neverbalne signale, kao što su ton glasa, držanje tela i gestovi i može se desiti da se sakrije ili skloni.

Pseći sluh je veoma osetljiv pa se "stišajte", jer koliko god vikali na psa, nećete dobiti rezultat koji želite. Bolji način da "saopštite" psu šta želite je da nagradite njegovo dobro ponašanje kada se ono desi. To će ga naterati da ponovi dobre poteze.

Izvor: telegraf.rs