Četvrtina mladih u Srbiji depresivni i anksiozni, a polovina njih se obratilo za psihološku pomoć, pokazalo poslednje istraživanje. Influenserka i učesnica “Survivor-a” Nađa Erić rekla je za N1 da je to povezano sa drušvenim mrežama, dok psihijatrica Snežana Kecojević Miljević navodi da ovaj poražavajući podatak nije samo prisutan u Srbiji, već i u celom svetu.
Erić smatra da je anksioznost ili depresija kod mladih povezana sa društvenim mrežama, ali i sa odnosom kakav imaju sa roditeljima.
“Sada su društvene mreže postale potpuno neophodna stvar za funkcionisanje i počeli smo svi da se upoređujemo sa onim strancima koji su vrlo uspešni u dvadesetim godinama. Odjednom su postali milioneri preko noći zbog Jutjuba, zbog TikTok-a itd. I onda mi ovde pokušamo da se upoređujemo sa njima i samim tim postajemo nezadovoljni. Mislim da je to broj jedan, a kasnije već imamo druge faktore, da li je to odnos sa roditeljima”, rekla je Erić u emisiji “Novi dan”.
Komentarišući rezulatate istraživanja, Kecojević Miljević ih je ocenila kao poražavajuće, ali oni nisu samo takvi u Srbiji i regionu, negu su prisutni svuda u svetu.
“Anksiozni poremećaji su u principu najčešći poremećaji u psihijatriji uopšte, a recimo depresivni poremećaji, depresija, se smatra poremećajem koji je po zvaničnim statistikama Svetske zdravstvene organizacije treći poremećaj po stepenu invalidnosti”, ukazala je psihijatrica.
Međutim, kao ohrabrujuću činjenicu izdvaja da su mladi više osvešćeni za psihološke poteškoće i da su napravili priličan iskorak u smislu “destigmatizujućeg odnosa prema psihijatriji i psihologiji“, kao i da su više ohrabreni da traže pomoć.
Na pitanje da li odrastanje u Srbiji utiče na to kako se neko oseća, Erić smatra da ima uticaj i da su mladi ovde nezadovoljniji u odnosu na vršnjake u Evropi.
„Balkanski način vaspitanja kod muškaraca“
Međutim, Erić je ocenila da u Srbiji ljudi nisu toliko osvešćeni da potraže pomoć i da je to još uvek tabu tema, posebno kod muškarca.
“Opet mislim da je to balkanski način vaspitanja, da su muškarci glave kuća. Oni uvek moraju da budu snažni, ne smeju da plaču, ne smeju da pokažu svoje emocije”, rekla je Erić.
Kecojević Miljević je istakla da su društvene mreže samo izbacile nešto što je prisutno kod svih nas u realnosti i da samo prate “trag ljudske potrebe”.
“Naravno da tu ima sada vrlo korisnih stvari, ali ima naravno i mnogo zloupotrebe, ali to je život, jel? Sve je stvar izbora”, istakla je psihijatrica.
Upitana šta savetuje mladima – kako da se odnose prema društvenim mrežama, Kecojević Miljević smatra da su jako važna iskustva koja proživimo u životu.
“Mislim da je zapravo ono što je mladim ljudima naročito značajno jeste to da preživljavaju iskustvo, znači da „budu u životu“, da doživljavaju život. Mislim da sve više ljudi generalno, mnogo više vrednuje iskustvo i doživljaj nego recimo bilo šta materijalno”, zaključila je psihijatrica.
Izvor: n1info.rs
