Sombor.info

Topla publika, profesionalna organizacija festivala, mali, fini, miran grad gde sve može da se obavi peške ili na biciklu i gde se „dobro jede baš”

Pod motom „Muzičke niti, porodične priče” ove godine biće održane 12. Somborske muzičke svečanosti (SOMUS) od 24. do 28. oktobra u Gradskoj kući u Somboru. Festival ima za temu muzičke familije u istoriji muzike, muzičke niti jedne tradicije u delima klasične i savremene muzike, porodične priče muzičara koji se posle dugo vremena ponovo sreću. Na svečanom otvaranju 24. oktobra od 20 časova nastupiće na koncertu „Muzika koja spaja” Maja Bogdanović, violončelistkinja, sa suprugom Danielom Roulandom, violinistom, uz goste: Pabla Šacmana, solistu na violini i Lidiju Bizjak, pijanistkinju, koja je sagovornik „Politike” na temu festivala. Ova pijanistkinja već dugo učestvuje u programskoj koncepciji pomenute manifestacije. Živi i radi u Francuskoj, nastupa solistički i u klavirskom duu sa sestrom Sanjom, a odnedavno je i pedagog na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu.

– Već desetak godina posvećujem vreme SOMUS-u, što savetima, što predlozima za umetnike ili dela koja sam smatrala zanimljivim. Velika je inspiracija učestvovati u osmišljavanju ovog festivala sa dugom tradicijom (Dušan Trbojević je osnovao Somborske muzičke svečanosti još 1961), a koji je ponovo posle stagnacije „stao na noge” 2012. godine zahvaljujući novom umetničkom direktoru, pijanisti Mihajlu Zurkoviću. Ove sezone dobila sam „carte blanche” da osmislim sve – od programa, preko učesnika, tema, pa sve do tehničkih detalja u kojima nam pomaže Kulturni centar „Laza Kostić” iz Sombora, ali i grad, pokrajina i republika, bez čije finansijske pomoći festivala ne bi bilo. Ideja mi je da ovo izdanje bude više intimističko, a teme su svakom bliske – familija, deca, novo i staro! Otuda i naslov ovogodišnjeg festivala. Tako će pored dve svetske i jedne srpske premijere dela Isidore Žebeljan, Milana Mihajlovića i Gijoma Konesona, publika slušati priču i zvuk klavira rođenog u Londonu 1793. godine, pratiti put Jevreja u najrazličitijim muzičkim pravcima, uživati u umetnicima internacionalnih karijera i našim najkvalitetnijim muzičarima, ali će moći da čuju i mlade Somborce. U goste nam prvi put između ostalih, dolaze Maja Bogdanović, Daniel Rouland, Pablo Šacman, violinista i Dušan Toroman, pijanista – ponosno ističe Lidija Bizjak.

Koje koncerte biste posebno izdvojili za širu publiku, a koje za stručnu?

Biće za svakoga ponešto. Ciklus posvećen deci je posebno zanimljiv, jer će se dva karnevala gledati u ogledalu: onaj poznati Sen Sansov i moderne minijature o praistorijskim životinjama francuskog kompozitora Gijoma Konesona „Put u doba Jure”. Za stručniji deo će sigurno biti zanimljivo veče posvećeno našim autorima, gde ćemo između ostalog moja sestra Sanja i ja izvesti dve svetske premijere – u novim transkripcijama za dva klavira : „Fa-mi(ly)” Milana Mihajlovića i „Konje Svetog Marka” Isidore Žebeljan. U sredini festivala, violinista Pablo Šacman će nas provesti kroz lavirinte jevrejskih autora, „šetajući se” od tradicionalnih izvora, preko zabranjene umetnosti Šenberga i emigranata u Holivudu, do muzike napisane u koncentracionim logorima i sve do današnjih autora Golihova i Koen-Vajserta, koji se svojom muzikom izjašnjavaju protiv rata.

S obzirom na vaše umetničko iskustvo, koja je najvažnija svrha ovakve manifestacije?

Priče koje osnažuju i bude saosećanje

Velika je stvar održavati festival ovakvog kvaliteta kontinuirano, u malom gradu i zato nam je značilo kada smo dobili nagradu časopisa „Muzika klasika” za najbolji regionalni festival 2017. Važno je da se dobri koncerti dešavaju van Beograda i satisfakcija nam je kada nam publika dođe upravo iz Novog Sada ili Beograda, a tako je bilo na koncertima Nemanje Radulovića, Aleksandra Madžara, Bojana Zulfikarpašića i Mate Bekavca. Više puta pomislim kako bi neki koncert mogao da se izvede odmah u Vigmor holu u Londonu. Veliki umetnici obožavaju Sombor – topla publika, profesionalna organizacija, mali, fini, miran grad gde sve može da se obavi peške ili na biciklu i gde se „nekad dobro jelo baš!”, kao i sad. Muzičarima koji su stalno na putu, najčešće po uniformisanim hotelima i velikim gradovima što ih nikad ne stignu da obiđu, prija nekoliko dana sa ukusom detinjstva, a uverili smo se da se detinjstva u Americi, Kolumbiji, Francuskoj, Norveškoj ili Srbiji i ne razlikuju previše!

Odnedavno ste angažovani kao pedagog na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu, gde ste i sami studirali. Koliko vam to znači?

Počela sam da radim ove jeseni, kao asistent klase za klavir Emanuela Štrosera i presrećna sam što sam se vratila u ustanovu u kojoj sam provela više od decenije, kao student različitih smerova, samo ovog puta sa druge strane. Stvari su se modernizovale, viđam nova lica, impresioniranost ostaje, samo sam danas svesnija koje sve mogućnosti nudi ova najbolja škola za muziku u Francuskoj. Internacionalna saradnja koja nije bila najbolja tačka u moje vreme, danas je u centru pažnje i velika je stvar što je u novoj uniji osam evropskih akademija i naš FMU iz Beograda. Postoji i čitav sistem priprema studenata za njihov budući profesionalni život, kroz prolaženje niza profesionalnih situacija - snimanja diska, sviranja sa orkestrom i u njemu, predavanjima o karijeri, fizičkoj i mentalnoj spremnosti, osmišljavanju programa, spremanjem za velika takmičenja, sve do upoznavanja sa administrativnim začkoljicama iz našeg sveta. To je ogroman brod sa najvećim parkom klavira u Evropi, gde cela grupa štimera, kao u košnici, radi svakog jutra pre otvaranja… Meni je posebno dirljivo to što držim časove odmah pored dve sale, u kojima sam godinama imala časove sa moja dva pariska profesora Žakom Ruvijeom i Morisom Burgom.

Sa sestrom Sanjom dugo nastupate u formi klavirskog dua, ali i samostalno. Da li ima noviteta i planova kada je reč o novim koncertima?

Sanja i ja smo pre dve godine proslavile 20 godina našeg dua, koji je nastao 2002. godine na poziv Ivana Tasovca da sviramo Mendelsonov koncert sa Beogradskom filharmonijom – Sanja je tada imala samo 15 godina! Posle brojnih koncerata na raznim kontinentima, internacionalnih nagrada i nekoliko diskova, nastavljamo da sviramo zajedno, a odmah posle SOMUS-a idemo za Varšavu gde ćemo sa orkestrom „Sinfonia Varsovia” izvesti fantastičan Martinuov koncert za dva klavira i orkestar. Paralelno sviramo i sa drugim ansamblima, Sanja neretko sa pevačima, ja u poslednje vreme sa različitim violinistima u Francuskoj kao što su Debora Nemtanu, Ženevjev Lorenso i mladi violinista našeg porekla, Luka Faulizi. Svi zajedno, porodično, uživamo u odrastanju naše Mije koja svira violončelo i može da menja pijaniste za svaki nastup!

Izvor: Politika

Košarkaši Džokera pobedili su sinoć u Somboru ekipu Novog Pazara 111:78 (33:22, 21:25, 28:12, 29:19), u utakmici drugog kola Košarkaške lige Srbije (KLS), prenosi Beta.

Domaćina je predvodio Veljko Brkić sa 21 poenom i 11 skokova, a pratio ga je Demetre Roberts sa 18 poena i pet asistencija.

Stefan Simić i Jovan Šljivančanin postigli su po 12 poena, uz sedam Simićevih asistencija, dok je Tomislav Ivošev sa deset poena doprineo trijumfu Džokera.

Najbolji kod Pazaraca bio je Džordon Teli sa 19 koševa, devet uspešnih dodavanja i pet uhvaćenih lopti.

Košgeterski dvocifreni u poraženom timu bili su još Altin Islamović sa 15 i Ahmed Jerebičanin sa 12 poena.

Pazarci u trećem kolu dočekuju zemunsku Mladost, dok Džoker gostuje Čačku 94.

Izvor: zurnal.rs

U organizaciji Agrobiznis centra za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje i Lokalne akcione grupe „Panonski fijaker“, danas je u atrijumu Gradske kuće održan drugi po redu izložbeni sajam suhomesnatih proizvoda, gastronomskih proizvoda sa ovih prostora i izložba starih zanata, poznatiji kao „Šunka fest – najbolje iz Sombora“.

Tokom manifestacije, majstori i proizvođači šunke, koji su svako na svojstven način, čuvali i oblikovali šunku, imali su priliku da prikažu plodove svog rada, učešćem u takmičenju za najkvalitetniju šunku. Stručna komisija imala je težak zadatak da između 20 uzoraka izabere najbolje, a zahvaljujući znanju, umeću i uloženom trudu u pripremi šunke, titulu najkvalitetnije šunke osvojio je Nemanja Radin iz Stapara. Drugo mesto osvojila je Kata Firanj iz Sombora, a treće mesto pripalo je Ivici Brdaru iz Bačkog Monoštora.

Manifestacija za cilj ima promociju lokalnih proizvoda i gastronomskih ukusa Sombora, a realizovana je uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Opština Apatin obezbeđuje besplatan prevoz na ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu. Polazak je planiran za 20. oktobar 2024. godine u 8:00 časova, dok je povratak iz Beograda zakazan za 17:00 časova istog dana. Svi zainteresovani građani mogu se prijaviti radnim danima od 8:00 do 14:00 časova na broj telefona 064/659-2410.

Pomoćnica predsednice opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku, Milka Nikšić, istakla je značaj ovakvih inicijativa:
„Sajam knjiga je jedinstvena prilika da se približimo bogatstvu literature i učvrstimo važnost obrazovanja kao temelja svake zajednice. Ulaganje u čitanje je ulaganje u budućnost naše dece i mladih, jer knjige oblikuju kritičko mišljenje i razvijaju znanje, koje je neophodno za napredak društva.“

Ovaj potez je deo šireg napora opštine da podstakne kulturu čitanja i omogući svim građanima pristup obrazovnim sadržajima.

Nigde tako kvalitetna heljda ne raste kao u novovaroškom kraju. Iako se sada samo retki bave uzgojem ove žitarice, ipak oima onih koji su ostali verni staroj tradiciji.

Brašno od heljde tamne je boje, a najlepše je ono koje je dobijeno ispod kamena vodenice potočare. Kvalitet ovog brašna je u tome što ne sadrži gluten i to je bilo presudno za zdravlje planinaca ovog kraja koji su na tom brašnu odrastali sve do šezdesetih godina prošlog veka.

Osim toga, , heljda je vrlo blagodarna kada je reč o medu, jer ima karakteristiku koju nemaju ostale žitarice. Naime, na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih vrlo rado posećuju pčele. Veliki poznavalac pčelarstva Đoko Zečević sa Zlatara ističe da je med od heljde prava retkost - da se retko može naći na tržištu, piše Rina.

"Heljda je specifična žitarica i medi pod specifičnim uslovima. Ona ciklično medi jer je za to potrebna takva klima koja omogućava celodnevnu posetu pčelama, a novovaroški kraj ipak je sa svojom nadmorskom visinom najbolji po tom pitanju. Na žalost to se retko dešava, a heljda medi samo onda kada je vreme oblačno ali toplo i kada po neki put pada sitna kišica. Tada se pčele zadržavaju ceo dan na heljdi. Inače u sunčanim danima, odnosno kada bez prestanka greje sunce, pčele heljdu posećuju samo u jutarnjim satima i to veoma rano, najkasnije do devet sati, tada se pčela spušta sve niže niz stabljiku i tada nosi samo polen", ističe Zečević.

On ističe da je med od heljdinog cveta izuzetno kvalitetan, tamnosmeđe je boje do crvenkaste i ima specifičan ukus.

"Pravi heljdin med stvara specifičan buke u grlu koji nema ni jedan drugi. Izuzetno je lekovit, dobar je za opšte zdravstveno stanje, preporučuje se za regulisanje krvnog pritiska, ali i za probleme sa jetrom. Ali, zbog toga što je tako redak veoma je skupocen i spada u red najskupljih na tržištu”, tvrdi Zečević.

Od heljdinog brašna pravi se i čuvena heljdopita koja je postala kulinarski brend novovaroškog kraja.

"Zakuva se heljdovno brašno u testo kao za palačinke, za nadev se spremi zgoreli kajmak, dobar sir, jaja i ređa se naizmenično, testo, nadev i tako redom dok se ne potroši, potom se stavlja u rernu i peče. To je pita od heljde koja je naše stare održala a i mi je danas spremamo rado i po tome smo prepoznatljivi”, kaže Milenka Đenadić iz sela Akmačići koja je na ovogodišnjoj Sirijadi osvojila prvu nagradu za najbolje spremljenu heljdopitu.

Izvor: b92.net

Verujemo da je slatko videti psa u smešnim pozama u svom krevetu, ali neke rase jednostavno ne vole krevete, bez obzira koliko su udobni ili skupi.

Nekim psima je udobnije da leža na tepihu, ćebetu ili na podu, dok ima onih koji vole da imaju svoj krevet u kome uživaju u svakom minutu odmora.

Verujemo da je slatko videti psa u smešnim pozama u svom krevetu, ali neke rase jednostavno ne vole krevete, bez obzira koliko su udobni ili skupi.

Postoji nekoliko mogućih razloga zašto vaš pas možda ne želi da spava u krevetu za pse.

Nelagodnost

Možda se vašem psu ne sviđa materijal ili oblik kreveta za pse koji imate. Pokušajte da pronađete krevet koji je udobniji i pogodniji za vašeg psa.

Osećaj izolacije

Vaš pas možda više voli da spava u vašoj blizini da bi osetio vaše prisustvo i toplinu.

Navike i rutina

Ako je vaš pas navikao da spava u krevetu sa vama, možda će biti teško promeniti tu rutinu.

Nervoza ili anksioznost

Psi mogu biti nervozni ili uznemireni ako se osećaju odvojeno od svog vlasnika, pa radije spavaju u vašoj blizini.

Pokušajte da promenite krevet psa, stvorite pozitivno okruženje za spavanje i dozvolite psu da bude blizu vas ako mu to pomaže da se oseća bezbedno i udobno.

Uvek je dobra ideja da se konsultujete sa veterinarom ako primetite da vaš pas ima problema sa spavanjem.

Da li postoje rase koje ne vole krevete za pse?

Svaki pas je individua sa svojim preferencijama i ponašanjem, tako da ne postoji posebna rasa psa koja unapred ne voli krevete za pse.

Međutim, postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na to da li će pas voleti ili ne voleti spavanje u krevetu za pse. Ovo uključuje veličinu, oblik, materijal i udobnost kreveta, kao i lične preferencije psa i njegov odnos sa vlasnikom.

Neki psi više vole da spavaju na tvrdoj površini, kao što je pod ili kauč, dok drugi više vole udoban krevet. Važno je posmatrati ponašanje vašeg psa i prilagoditi okruženje za spavanje njegovim potrebama.

Ako primetite da se vašem psu ne sviđa krevet za pse, možda ćete želeti da isprobate različite vrste kreveta kako biste pronašli onaj koji će odgovarati vašem psu, prenosi Index.hr.

Pokušajte da stavite tanju podlogu kao što je tepih, ćebe ili podloga sa neklizajućom površinom, udobna, ali tanka i laka za održavanje, a ako se psu ništa od toga ne sviđa, jednostavno ga pustite da spava gde mu je najudobnije.

Izvor: n1info.rs

Istraživanje, koje su sproveli Univerzitet Indijana i Univerzitet Viskonsin, pokazalo je da „intenzivno interesovanje“ za dinosauruse može da dovede do čitavog niza prednosti kada je u pitanju inteligencija.

To sugeriše da „intenzivno interesovanje“ ili opsesija dinosaurusima može „da pojača istrajnost, poboljša pažnju i poboljša veštine složenog razmišljanja kod dece“. Deca koja su opsednuta praistorijskim životinjama mogu takođe da imaju poboljšane lingvističke veštine.

Psiholozi su takođe otkrili da deca koja imaju veliko interesovanje prema dinosaurusima bolje rešavaju probleme i razvijaju strategije u kasnijem životu. Ali ne brinite, prednosti nisu ograničene samo na decu koja su opsednuta dinosaurusima. To može biti ‘intenzivno interesovanje’ za nekoliko oblasti kao što su avioni ili konji, a motorna vozila su takođe visoko na listi.

Keli Čen, pedijatrijski psihijatrijski radni terapeut u Džons Hopkinsu, rekla je za CNN u vreme kada je studija objavljena: „Istraživanje teme i savladavanje njome je korisno jer tako formiramo karijere kao odrasli.“

„Primarno zanimanje deteta je da se igra, tako da oni rade svoj posao igranja kroz prizmu ove stvari o kojoj su zainteresovani da uče.“

Studija takođe kaže da su od roditelja koji su učestvovali, mnogi izjavili da je intenzivno interesovanje njihovog deteta trajalo samo između šest meseci i tri godine pre nego što su prešli na sledeću stvar, piše N1.

Postoji izreka koja kaže da morate sa nekim da „pojedete džak soli“ kako biste znali da li ste zaista prijatelji, odnosno koliko je vaš odnos od poverenja i jak. Teško je protumačiti ljude na prve poglede, kroz par susreta, obično tada gledamo da li imamo iste snove, kakvi su njegovi drugi odnosi, prema porodici, prijateljima, životinjama, koje su njegove ambicije.

Sigmund Frojd je imao genijalan trik da brzo shvatite s kim imate posla. Pitajte ga o snovima i planovima, tražite u njemu osobine koje su slične vama, ali i dalje će mnogo toga ostati nedokučivo. Postoji jedna stara indijska izreka koja kaže – „Čovek je posuda. Čime se napuni, onda iz njega izlije.“

Sigmund Frojd je rekao:
„Razmera vaše ličnosti je određena veličinom problema koji vas može iznervirati.“

Ako osoba, suočena sa nečim što joj je teško da kontroliše, počne da pada u histeriju, zapitajte se da li je to osoba za vas. Sav bes, ispadi, plač, ljutnja, želja za histerijom nagoveštavaju na nedostatak zrelosti.

Sa druge strane, zrela osoba je odgovorna, sposobna da planira i čuva samokontrolu, čak i kada izgleda da se ceo svet ruši, prenosi Nportal.

Odbojkašice Volejstarsa nakon ubedljivog trijumfa u prvom kolu BPŠ Prve lige Srbije nad ekipom čačanskog Borca očekuje gostovanje u Nišu sastavu Desetke.

Nišlijke su startovale porazom u Lazarevcu. Duel ova dva kluba dodeljen sudijskom paru Vladimir Stanković/Bratislav Dimitrijević, a biće odigran u nedelju, 13. oktobra od 18 časova u sali OŠ Miroslav Antić.

Da podsetimo, Volejstars se pre nešto više od dve godine sastao sa ekipom iz Niša na kvalifikacionom turniru za popunu Banka poštanska štedionica Prva liga Srbije. Tom prilikom Kljajićevčanke su ubedljivo trijumfovale. Ovog vikenda na parket će i juniorski tim Volejstarsa. Prvi rival biće im subotički Spartak.

U rangu niže, Drugoj ligi Sever ekipa CVS Elbrako Tehnolend prvenstvenu trku započinje duelom protiv Apatina. Meč se igra sutra od 18 časova u maloj (OFO) sali Gradske hale Mostonga. Dva sata ranije na istom mestu muški odbojkaški klub Sombor odmeriće snage sa ekipom Partizana (Bač). Za oba meča zadužen je sudijski par Obrenović/Popović, dok ju delegat kontrolor Đurić.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. oktobar