Sombor.info

Domove za stare teško mogu sebi da priušte mnogi penzioneri u Srbiji. Nadežda Satarić, predsednica UO Udruženja "Snaga prijateljstva-Amity" i magistar socijalne politike, ističe da gotovo 70 odsto penzionera prima penziju nižu od minimalne potrošačke korpe koja je u junu iznosila 53.517 dinara, dok je niže penzije od 25.000 dinara primilo više od 450.000 penzionera.

U razgovoru za Kurir Satarić ukazuje da je van penzijskog sistema još 140.000 osoba starijih od 65 godina, od kojih su 120.000 starije žene koje žive van velikih gradskih sredina, a neke od njih i u dubokom siromaštvu.

- Raspadanje tradicionalnih mreža za podršku, od porodičnih do komšijskih, koje nestaju kao posledica ekonomske migracije, znači i da mnoge od ovih osoba nemaju nikakvu porodičnu brigu i negu. Usluge domova za stare koristi manje od 20.000 starijih godišnje. Neki ne žele da svoj život završe u domu, neki nemaju novac za privatne domove, a u državnim se predugo čeka na slobodno mesto. Kapaciteti u državnim domovima su 9.000 mesta, a u privatnim 10.000 - navodi Nadežda Satarić.

U državnim domovima, kako kaže sagovornica, cene se kreću od 35.000 dinara mesečno, pa do 78.000 dinara, zavisno od stepena podrške koju treba pružati korisniku, od kategorije smeštaja i veličine soba. Najskuplji su apartmani u domu na Bežanijskoj kosi u Beogradu, pa jednokrevetne sobe i smeštaj onih kojima treba celodnevna podrška u funkcionisanju.

- Državni domovi su poskupeli početkom februara ove godine, a pre toga se godinama cena nije menjala. U privatnim domovima kažu da se cene kreću od 600 evra, pa do preko 1.500 evra. Oni češće koriguju cene, verovatno prateći zbivanja na tržištu i popunjenost sopstvenih kapaciteta - napominje ona.

Prema njenim rečima, u državnim domovima država doplaćuje za one koji nisu u mogućnosti da plate iz ličnih prihoda i doplate srodnika, a za određene kategorije i kompletno finansiraju smeštaj.

- Najveći broj smeštenih u domovima ima potrebu za intenzivnom podrškom i negom, i to 60 odsto onih u državnim, a 75 odsto u privatnim domovima. Dakle, kod većine se dom koristi kao nužno zlo. Oni koji su psihički očuvani, funkcionalno nezavisniji i koji su u dom otišli ličnim opredeljenjem i voljom i ne misle o plaćanju i poskupljenjima, oni sebi mogu da priušte mirnu starost u tim ustanovama - ističe Satarić.

Da su cene u privatnim domovima šarenolike, potvrđuje i Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih.

- Cene zavise od doma do doma i od lokacije do lokacije. Nisu u pitanju neke velike razlike, one se kreću od deset do 20 odsto, pa tako ako je u jednom cena 60.000-70.000 dinara na mesečnom nivou, u drugom je 80.000-90.000 dinara - navodi sagovornik.

Prema njegovim rečima, ono što je sada primetno je da se pojavljuju novi domovi luksuznog tipa koji smeštaj naplaćuju od 100.000, pa sve do više od 200.000 dinara.

- Ima domova koji su registrovali razne usluge u domenu opšte zdravstvene zaštite, pa čak i rehabilitacije, uz sav zaposlen stručni kadar koji je neophodan za tako nešto i oni moraju cenu da formiraju na tom nivou. Ako uzmemo u obzir da samo ležanje u privatnoj klinici košta 30.000 dinara, dok se sve ostale usluge dodatno naplaćuju, onda je razumljiva i cena u takvim domovima koji imaju registrovanu primarnu zdravstvenu zaštitu, pa manje-više budu kao jedna klinika - ističe Milovanović.

Napominje da se kod privatnih domova za stare ne može govoriti o poskupljenjima jer je većina samo korigovala cenovnu politiku sa uslugama koje pružaju.

- Mi minimalno korigujemo cene naših smeštaja i usluga naspram svih ostalih poskupljenja koja su evidentna na tržištu - struje, vode, hrane, cena i plata. Ako želimo da sačuvamo stručni kadar, ako želimo da oni budu dovoljno edukovani i osposobljeni za sve nove izazove mi moramo dosta da ulažemo, a sve to dosta košta, pa ako želimo da pružimo kvalitet onda moramo i da ga vrednujemo - zaključuje on.

Kada je reč o uslovima u privatnim i državnim domovima za stare, Nadežda Satarić objašnjava da su i jedni i drugi licencirani pod istim uslovima i da bi trebalo podjednako da pružaju sve potrebne usluge.

- U praksi to drugačije izgleda. U državnim domovima imaju službe zdravstvene zaštite koje finansira Ministarstvo zdravlja i korisnici prenose zdravstveni karton u dom gde dobijaju svog izabranog lekara. Sve specijalističke usluge i laboratorijske analize domovi organizuju u sklopu osnovne cene. U privatnim domovima zdravstvena zaštita je drugačije organizovana. Domovi obezbeđuju lekara za preglede korisnika, ali oni im ne postaju izabrani lekari i ne mogu da im prepisuju lekove, pa srodnici idu kod njihovih izabranih lekara za to. Odlazak na specijalističke preglede često srodnici realizuju ili dodatno plaćaju dolazak istih u dom. Isto je i sa laboratorijskim analizama - navodi ona.

Takođe, kako kaže Satarić, svi državni domovi imaju službe socijalnog rada gde timovi (socijalni radnici, radni terapeuti, psiholozi, andragozi) organizuju sadržaj života korisnika u domu, počev od radno-okupacionih, rekreacionih i drugih aktivnosti.

- U privatnim domovima imaju obavezno socijalnog radnika, ali tamo to raznoliko funkcioniše. Postoje veoma luksuzni privatni domovi koji obezbeđuju veoma kvalitetne usluge, ali postoje i oni gde to nije slučaj - zaključuje Satarić.

Izvor: direktno.rs

Uključivanje dosta antiinflamatorne hrane, poput povrća, u vašu ishranu može pomoći da sprečite hroničnu upalu.

Većina nas pretpostavlja da je sveže najbolji izbor kada je u pitanju opskrba povrćem. Ali to je uobičajen mit. Smrznuto povrće je jednako hranljivo kao i sveže povrće, a među zamrznutim namirnicama koje vredi jesti su grašak, batat, kao i zeleno lisnato povrće.

Povrće može značajno doprineti smanjenju upala u organizmu. Mnoge vrste povrća sadrže antiinflamatorna svojstva zbog prisustva određenih nutrijenata poput vitamina, minerala, vlakana i fitohemikalija.

Grašak

Grašak ne dobija toliko pažnje kao drugo zeleno povrće poput kelja ili spanaća, ali ne zaboravite ga. Jedna šolja kuvanog graška obezbeđuje više od 10 procenata dnevne vrednosti vitamina C, antioksidansa koji može da smanji upalu. Takođe, grašak sadrži različite fitonutrijente kao što su flavonoidi, karotenoidi i polifenoli, a svi oni pomažu u borbi protiv upale i oksidativnog stresa koji može oštetiti vaše ćelije.

Slatki krompir

Dok se beli krompir često označava kao „loš“ ugljeni hidrat, slatki krompir je generalno zdravija opcija. Slatki krompir je bogat sa dva vitamina poznata po svojim antiinflamatornim svojstvima, a to su vitamini A i C. Naime, jedan srednji slatki krompir obezbeđuje više od 100 odsto dnevne vrednosti vitamina A.

Brokoli i karfiol

Brokoli i karfiol generalno imaju ista antiinflamatorna svojstva. Na primer, obe namirnice su dobar izvor vitamina C i pune su antiinflamatornih jedinjenja kao što je sulforafan, za koji se pokazalo da smanjuje upalu i oksidativni stres.

Mešavina paprike i crvenog luka

Čuvanje kesice mešavine bibera i crvenog luka u zamrzivaču je odličan način da skratite vreme seckanja. Ova mešavina je takođe jednostavan način da napunite svoj tanjir raznim antiinflamatornim jedinjenjima. Paprika je bogata vitaminom C, koji se bori protiv upale. Takođe sadrže flavonoid kvercetin, koji pomaže u zaštiti od hroničnih bolesti kao što su dijabetes i rak. Inače, crveni luk je takođe bogat kvercetinom, pa kombinovanje ova dva u jelu udvostručuje korist.

Zeleno lisnato povrće

Smrznuti spanać nije jedino lisnato povrće koje dobro podnosi zamrzavanje. Kelj i zelenilo su takođe odlične opcije, posebno kada želite da dodate više antiinflamatornih namirnica u svoju ishranu. Dok neko smrznuto povrće može postati vodenasto i kašasto kada se zagreje, lisnato povrće obično zadržava svoju strukturu, prenosi EatingWell.

U Srbiji grejna sezona počinje od 15. oktobra. Da li će radijatori biti topli na taj dan ili ne, zavisi od vremenskih uslova. Građani koji se greju na druge načine sigurno već uveliko spremaju plan za hladnije dane. S obzirom na to da se svake godine vodi diskusija o cenama grejanja, koje neprestano rastu, kakva je situacija severnije, tačnije u Švedskoj i na koje načine prave uštedu u potrošnji energije i na računima.

Šveđani koriste nekoliko metoda za grejanje i štednju energije, pri čemu je daljinsko grejanje jedan od ključnih sistema. Oko 55% domaćinstava i komercijalnih zgrada u Švedskoj koristi ovaj sistem. Daljinsko grejanje koristi otpadnu toplotu iz industrije i kombinovanih postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote, čime se smanjuje upotreba fosilnih goriva i emisija CO2. Na primer, skoro 90% toplote u ovim sistemima dolazi iz obnovljivih izvora ili reciklirane toplote​.

U cilju štednje energije, švedski sistem grejanja se fokusira na poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, kao što je bolja toplotna izolacija i korišćenje toplotnih pumpi, koje generišu oko 20-25% energije za grejanje. Ove tehnike smanjuju ukupnu potrošnju energije i povećavaju uštedu​, piše „Open Access Governmant„.

Šveđani su poznati po svojoj efikasnosti i održivosti u mnogim aspektima života, uključujući i grejanje. S obzirom na hladne zime, grejanje je neophodnost, ali način na koji to rade pokazuje njihovu posvećenost ekološkoj održivosti i štednji energije. Evo kako se šveđani greju i štede na grejanju.

Korišćenje daljinskog grejanja

Daljinsko grejanje je veoma rasprostranjeno u Švedskoj, pokrivajući oko 90% zgrada u urbanim sredinama. Ovaj sistem podrazumeva centralizovanu proizvodnju toplote koja se distribuira putem vrelovodnih mreža do stambenih zgrada i kuća.

Kako štede:

Kombinovana proizvodnja toplote i struje (CHP): Mnoge daljinske grejne stanice koriste tehnologiju kombinovane proizvodnje struje i toplote (CHP), što omogućava maksimalno iskorišćavanje goriva i minimalne gubitke energije.
Korišćenje biogoriva: Većina sistema koristi biomasu (drvni otpad, pelete) ili biogas, što smanjuje emisije ugljen-dioksida. Ovi obnovljivi izvori energije čine sistem grejanja održivim i ekološki prihvatljivim.
Geotermalna energija

Švedska je lider u korišćenju geotermalnih pumpi za grejanje. Ove pumpe koriste toplotu iz zemlje, koja je konstantna tokom cele godine, za grejanje prostora i vode.

Kako štede:

Efikasnost: Geotermalne pumpe troše vrlo malo električne energije, a mogu proizvesti tri do četiri puta više toplote nego što je potrebno za njihov rad.
Niski operativni troškovi: Iako je početna investicija veća, geotermalni sistemi dugoročno donose značajnu uštedu, jer smanjuju troškove grejanja za čak 60-70%.

Izolacija zgrada i energetska efikasnost

Zgrade u Švedskoj su izuzetno dobro izolovane, što omogućava da unutrašnja temperatura ostane stabilna uz minimalne gubitke energije. Moderna gradnja u Švedskoj često koristi pasivne kuće koje su dizajnirane da koriste minimalnu energiju za grejanje i hlađenje.

Kako štede:

Visokokvalitetna izolacija i prozori: Koriste se troslojni prozori sa niskim koeficijentom provodljivosti i debeli slojevi termoizolacije na zidovima, podovima i krovovima.
Pametni sistemi za ventilaciju: Mnoge švedske kuće imaju sisteme ventilacije sa povratom toplote, koji vraćaju većinu toplote iz izduvnog vazduha.
Pametna tehnologija i regulacija temperature

Šveđani koriste pametne termostate i druge tehnologije koje automatski prilagođavaju temperaturu u zavisnosti od vremena, prisutnosti ukućana, ili dnevnih/večernjih režima.

Kako štede:

Pametni termostati: Ovi uređaji omogućavaju daljinsku kontrolu temperature i programe koji smanjuju grejanje kada niko nije kod kuće ili noću kada je potrebna niža temperatura.
Zonirano grejanje: Umesto grejanja cele kuće, često se greju samo one prostorije koje su trenutno u upotrebi.

Obnovljivi izvori energije

Osim geotermalnih pumpi, Švedska se oslanja i na energiju vetra i solarnu energiju, koja se koristi ne samo za proizvodnju električne energije, već i za grejanje vode i podršku grejnim sistemima.

Kako štede:

Solarni paneli: Solarni kolektori za zagrevanje vode i hibridni sistemi koji integrišu solarne panele sa grejnim sistemima mogu smanjiti potrošnju energije za grejanje
Subvencije i programi za energetsku efikasnost

Švedska vlada podstiče korišćenje energetski efikasnih rešenja putem različitih subvencija i poreskih olakšica za građane koji ulažu u obnovljive izvore energije ili unapređuju energetsku efikasnost svojih domova.

Kako štede:

Subvencije za obnovljive izvore energije: Vlasnici kuća koji prelaze na obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli ili geotermalne pumpe mogu dobiti značajne subvencije ili poreske olakšice.

Da li su Šveđani zadovoljni grejanjem u svojoj zemlji?

Mišljenja Šveđana o sistemima grejanja, posebno o daljinskom grejanju, su podeljena. Iako je sistem daljinskog grejanja visoko efikasan i koristi obnovljive izvore energije, cene su se značajno povećale u poslednjih nekoliko godina. U 2023. godini, na primer, prosečna cena grejanja porasla je za 8%, dok su u nekim opštinama povećanja dostigla čak 30%. Ova poskupljenja su izazvala nezadovoljstvo među korisnicima, posebno zbog toga što grejni operateri nemaju potpunu slobodu da često menjaju cene, što dovodi do sporog prilagođavanja troškovima goriva. Ovo izaziva frustracije i pritiske na tržištu grejanja​, piše „S&B Global„.

Međutim, mnogi Šveđani su i dalje zadovoljni visokim stepenom energetske efikasnosti sistema i njegovim doprinosom smanjenju emisije ugljen-dioksida. Uprkos povećanju cena, daljinsko grejanje ostaje dominantan i važan sistem grejanja u zemlji, posebno u urbanim sredinama​.

Izvor: nova.rs

Modni časopis Marie Claire pažljivo je testirao parfeme mesec dana. Njihov rigorozan proces uključivao je opsežno prskanje, difuziju i mirisanje, kako bi se u potpunosti osetio svaki miris.

Da bi procenili performanse parfema u stvarnom svetu, sproveli su i testove u različitim situacijama. Tako su dobili priliku da vide kako se svaki miris ponaša u različitim okruženjima. Pažljivo su pratili dugotrajnost svakog parfema, a sve kako bi pronašli najbolji ženski miris na svetu.

U ovom izboru najboljih parfema na kraju su se kao pobednici iskristalisali parfem ‘Black Opium’ brenda YSL u kategoriji najbolji ženski parfem, a u kategoriji muških parfema ta čast pripala je toaletnoj vodi Dolce & Gabbana Light Blue Pour Homme.

„Pobednici predstavljaju naš izbor najboljih od najboljih – kombinaciju vanvremenskih klasika i uzbudljivih noviteta. Bez obzira na to da li se držite svog prepoznatljivog mirisa ili volite da menjate parfeme u zavisnosti od raspoloženja, ovi izbori imaju jednu zajedničku stvar: svi mirišu neverovatno“, piše Marie Claire.

Parfemska voda YSL Black Opium jedan je od najpoznatijih i najtraženijih parfema ove modne kuće. Lansiran je pre 10 godina, a do sada je postao klasik zbog svoje jedinstvene i smele kombinacije nota, prenosi Zadovoljna.rs.

U visokim notama nalaze se smeli akordi crne kafe koje ćete osetiti. Srce mirisa otkriva delikatan cvet narandže koji mu daje dodir ženstvenosti i balansira intenzivan početak. Kako se miris razvija, donje note kedra i pačulija daju mu dubinu i trajnu snagu, garantujući da će miris trajati ceo dan.

YSL Black Opium takođe privlači pažnju svojim elegantnim dizajnom bočice, ukrašene crnim šljokicama, koje simbolizuju smelost i glamur.

Najbolji parfemi 2024.

Najbolji novi parfem: Acne Studios par Frédéric Malle

Najbolji parfem: Bvlgari Allegra Chill & Sole eau de parfum

Sveobuhvatno najbolji ženski parfem: Cartier La Panthère eau de parfum

Najbolji muški parfem svih vremena: Dolce & Gabbana Light Blue Pour Homme eau de toilette

Najbolje pakovanje parfema: Costa Brazil Aroma eau de parfum

Najbolji parfemski set: Diptyque Paris Set of 5 eaux de toilette

Najbolji unisex parfem: Kilian Paris Angels’ Share eau de parfum

Najbolji ženski parfem svih vremena: YSL Beauty Black Opium eau de parfum

Sveobuhvatno najbolji muški parfem: Hugo Boss BOSS Bottled eau de toilette

Najinovativniji parfem: Nette Pear Jam eau de parfum

Najbolja parfemska kolekcija: Donna Karan Cashmere Collection

Najbolji cvetni parfem: Sisley Paris Izia eau de parfum

Najbolji drvenasti parfem: Aesop Eidesis eau de parfum

Najbolji vodenasti parfem: Lake & Skye 11 11 Azure Eau de Parfum

Najbolji oud parfem: Fragrance Du Bois Oud Jaune Intense

Najbolji zemljasti parfem: Roan Fragrances Porcelain Pulse eau de parfum

Najbolji sveži parfem: Jennifer Meyer eau de parfum

Najbolji voćni parfem: D.S. & Durga Debaser eau de parfum

Najbolji začinski parfem: Ledda 18 Vanilla Nera eau de parfum

Najbolji mošusni parfem: Aerin Beauty Amber Musk

Najbolji citrusni parfem: Parfums de Marly Perseus

Najbolji dizajnerski parfem: Burberry Goddess eau de parfum

Najbolji unisex dizajnerski parfem: Tom Ford Beauty Ombre Leather eau de parfum

Najbolji muški dizajnerski parfem: Chanel Bleu De Chanel eau de parfum

Najbolji ženski dizajnerski parfem: Christian Dior Miss Dior eau de parfum

Najbolji ženski niche parfem: Vilhelm Parfumerie Dear Polly eau de parfum

Najbolji unisex niche parfem: Aman Essentials Alta Fine Fragrance

Najbolji muški niche parfem: Ex Nihilo Blue Talisman

Sveobuhvatno najbolji niche parfem: Arquiste A Grove by the Sea eau de parfum

Izvor: n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. oktobar

Odlučili ste da dobijete pomoć za svoje dete i izaberete defektologa, logopeda, psihologa ili nekog drugog stručnjaka za podršku. Sledeće na vašoj listi obaveza je da shvatite šta možete da očekujete od terapeuta i šta se očekuje od vas. Kako da formirate čvrst odnos, postavite odgovarajuća očekivanja i razumete svoju ulogu u pomaganju svom detetu da napreduje.

Početak rada

„Najbolji odnosi počinju sa transparentnošću“, kaže Vendi Neš, psihijatar za decu i adolescente. Ona predlaže da dođete na vaš prvi sastanak spremni da razgovarate ne samo o problemima vašeg deteta, već i o njegovom poreklu, kakvo je bilo pre nego što ste se zabrinuli za njegov razvoj, o ključnim stresorima ili događajima koji su možda pokrenuli promenu, te o vašim prioritetima u napretku deteta.

„Korisno je ako možete da objasnite šta ste već probali, šta je uspelo, a šta nije“, kaže dr Neš. "Što više konteksta pružite, to bolje." Informacije iz škola ili vrtića takođe mogu biti dragocene, a terapeut može da vas uputi na načine da ih zatražite.

Još jedan dobar potez je da se unapred dogovore formalni odnosi. Važno je da vam bude potpuno jasno šta će vam (ili neće) biti naplaćeno, koliko brzo će terapeut uzvratiti pozive i u kojim situacijama možete uputiti terapeutu poziv pre zakazivanja sastanka, i druge činjenice o komunikaciji, čime se mogu izbeći nesporazumi.

Očekivanja od tretmana

Zabrinuti roditelji najpre žele da znaju koliko dugo će trajati tretmani i koliko brzo će moći da vide napredak. Svest o faktorima koji utiču na rezultate može vam pomoći da formirate realna očekivanja i sprečite frustraciju.

Neke vrste terapije razgovorom su otvorene i ubrzo pokazuju rezultate, ali neke, poput terapije kognitivnog ponašanja (koja koristi tehnike izgradnje veština), pokazuju rezultate posle određenog vremenskog perioda. To ne znači da sva deca napreduju istom brzinom, napominje dr Džeri Bubrik, dečji i adolescentni psiholog, ali vam daje referentni okvir. Prikladno je da roditelji pitaju koji je procenjeni vremenski okvir. Takođe je prikladno pitati terapeuta o konkretnim ciljevima tretmana i kako ćete meriti uspeh.

Koliko brzo vaše dete napreduje zavisiće od složenosti njegovih izazova, kao i od toga koliko dugo je već problem prisutan. Teško uznemireno dete, na primer, može imati poteškoće da učestvuje u tretmanimai i treba mu više vremena da prihvati da dolazi kod terapeuta. „Selidba porodice, razvod ili traumatičan incident mogu mnogo da uspore stvari u radu sa decom i mladima“, primećuje dr Bubrik. Propušteni sastanci i sukobi između roditelja oko potrebe za tretmanima takođe mogu potkopati napredak deteta. Izuzetno pozitivan uticaj na napredovanje deteta imaju podržavajuće i uključene porodice.

 Roditelji su ključni

Čak i najbolji terapeut na svetu dobija samo pregled ponašanja i raspoloženja deteta za 45 minuta nedeljno, ili dva puta toliko, koliko se oni susreću. Da bi zaokružili sliku, kliničari obično odvajaju vreme za redovne kontrole sa mamom ili tatom. Kako se stečene veštine prenose sa tretmana na ponašanje deteta u kućnom okruženju ili na igralište? Kako vaše dete reaguje na dolaske kod terapeuta? Da li vidite neke znake pogoršanja njegovog stanja ili ponašanja? Da li je došlo do nekog velikog preokreta u porodici koje vaše dete možda nije pomenulo terapeutu? Povratne informacije roditelja daju terapeutu bogatiju i precizniju sliku o potrebama vašeg deteta.

„Da li roditelji sede na seansama ili ne, zavisi od uzrasta deteta i prirode tretmana koji se primenjuju, o čemu će vas indormisti terapeut“, objašnjava dr Bubrik. "Ali roditelji su i dalje treneri, oni koji vode tretmane kod kuće." Zaključak: Da bi vaše dete izvuklo maksimum iz tretmana, moraćete da ga pažljivo pratite, da znate na kojim se veštinama radi i kako da ih ojačate van centra za podršku mgde dolazi na tretmane, u njegovom i vašem svakodnevnom životu.

Kako petominutni sastanak ili telefonski poziv sa terapeutom nije dovoljan, prihvatite kada vam se ponudi zaseban termin za razgovor sa roditeljima (periodično), i tada se raspitajte i o materijalu za čitanje, resursima na mreži i grupama za podršku roditeljima i drugim izvorima i načinima da podržite svoje dete. Periodični sastanci sa roditeljima se održavaju u trajanju cele sesije, ali bez prisustva deteta. Ove dodatne konsultativne sesije mogu zahtevati dodatno plaćanje od vas, ali će vam to omogućiti da sa terapeutima dublje razgovarate o pitanjima od značaja za vaše dete i podršci koju prima i može još da primi.

Izvor: Centar za podršku Sidro

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora obaveštava javnost da će u petak, 11. oktobra, na osnovu dopisa Policijske uprave Sombor, u periodu od 11.00 do 13.00 časova, za saobraćaj biti zatvorene sledeće ulice: raskrsnica ulica Venac vojvode Stepe Stepanovića, Pariska, Staparski put, do raskrsnica ulica Venac vojvode Stepe Stepanovića, Venac vojvode Živojina Mišića i Beogradske ulice, kao i ulica 21. oktobar, Filipa Kljajića do izlaska iz grada i celom dužinom puta 1B reda broj 15 Sombor – Kljajićevo, prolaskom kroz naseljeno mesto Kljjićevo duž ulice Moše Pijade do skretanja za naseljeno mesto Telečka, odnosno državnim putem 2A reda broj 106, do naseljenog mesta Gornja Rogatica, zbog održavanja sportske manifestacije, 63. biciklističke „Trke kroz Srbiju“.

U navedenom periodu neće biti moguće priključenje iz susednih ulica.

Somborci su za kupovinu polovnog automobila spremni izdvojiti od 5 do 15.000 evra, u zavisnosti od tipa i stanja u kom se vozilo nalazi.

Cene se u odnosu na prošlu godinu nisu menjale, ipak beleži se znatan pad prodaje dok je povećana kupovina novih automobila, dok uvoz polovnjaka iz Amerike neće mnogo uticati na prodaju polovnih automobila iz Evrope iz prostog razloga što se kultura vozača iz Amerike ne uklapa u standarde kupaca u Srbiji smatra Slaviša Šajinović, koji se prodajom polovnih automobila bavi više od 2 decenije.

"Oni to jako loše održavaju,a to ne ide u prilog našim kupcima,ljudi traže da su auta održavana, da imaju neku servisnu istoriju,da su očuvana, a to tamo ne mogu da nađu", smatra Šajinović.

Vozila iz Amerike imaju određene razlike u odnosu na evropske proizvođače.

"Veća je kubikaža, problem je sa rezervnim delovima. Kupci koji bi se odlučili da uvezu auto iz Amerike imali bi posle problem kupovine rezervnog dela,zato što ti auti koji se proizvode za Ameriku I za Evropu nisu isti,to pričam o evropskim brendovima. Cena dovoza I samog transporta tog vozila u našu zemlju bi verovatno puno koštala. Biće sigurno pojedinaca koji će neke kolekcionarske primerke da uvezu, čisto radi nekih svojih potreba ,ali mislim da nekog masovnog uvoza neće biti", kaže Šajinović .

Večita dilema kupaca u Srbiji je da li kupiti polovan ili nov automobila,a što se tiče uvoza polovnjaka iz Amerike,ta mogućnost ipak najviše raduje kolekcionare oldtajmera koji će rado potrošiti na kupovinu teže dostupnih lepotana.

Izvor: RTV

U utorak, 15. oktobra, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Ovo nije pantograf”, umetnika Vladimira Ilića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 1. novembra 2024. godine.

Biografija:

Vladimir Ilić (1981, Novi Sad) Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odse ku Vajarstvo kod prof. Ljubomira Denkovića. Podrška je projektu “Šok zadruga” (ex “Art klinika”) Multimedijalnog centra “Led art” od 2004. godine. Član SULUV-a i u statusu samostalnog likovnog umetnik od 2021. godine. Završio master studije Vajarstva kod prof. Gordane Kaljalović-Odanović 2011. godine. Poslednjih nekoli ko godina preispituje sopstvene crtačke mogućnosti, kao i moguć nosti Pantografa. Idejno I tehnički rešio više scenografija, što za nezavisne pozo rišne trupe (za glumca i reditelja Nebojšu Savića i slikara Zorana Tairovića), tako i za institucije koje se bave pozorištem (Pozorište mladih, „Raspustilište“, Studentski kulturni centar, Radio i televizija Vojvodine). Živi u Novom Sadu.

Tekst o izložbi:

Pantografom se inače originalni rad uvećava ili umanjuje. U ovom sluča ju originalni rad predstavlja trenutak, komadić umetnika na papiru. Uveća vanjem tog trenutka umetnik može da sagleda skrivene delove sebe. Pantografom se pomno prelazi svaki deo crteža i bira i određuje linija koja će najbolje odgovarati celokupnoj slici i koja će najbolje dočarati trenutak uhvaćen u njoj. Tokom ovog procesa još je bitniji zadatak ukloniti i zanemariti sve detalje koji odvlače pažnju od onoga što rad želi da dočara. Linija koja se povlači nije više samo li– ba da se tumači. Osećaj iz kog se ideja rada rađa se upotpunjuje i definiše tekstom poput “Vredno vreba” koji je direktan, surov i sirov. Rečima ne možemo da dodir nemo osećaj, ali igrom suprotnih i ne očekivanih značenja možemo da oble ćemo oko njega i da mu se makar malo približimo.

Lada Telek

Rvački klub Radnički objavio je da je proteklog vikenda u Skiplju (R. Makedonija), održano Prvenstvo Balkana za kadete u rvanju grčko – rimskim stilom. Boje somborskog kluba u dresu reprezentacije branio je Kristian Dobi koji je nastupio u svojoj težinskoj kategoriji do 55 kg.

Kako se ističi, Dobi je u prvom kolu bio slobodan, dok se u četvrtfinalu sastao sa prošlogodišnjim prvakom Balkana, reprezentativcem Grčke, kojeg je savladao. U polufinalom duelu sastao se sa reprezentativcem Bugarske kojeg je takođe pobedio, te je tako izborio finale.

U meču sa zlato sastao se sa kolegom iz reprezentacije Mitrovićem od kojeg je izgubio, te je tako osvojio srebrnu medalju. „Sve pohvale za mladog Dobia kojem je za dlaku izmakla zlatna medalja. On je i sledeće godine kadet, tako da se od njega mnogo očekuje u narednom periodu“ – navodi se na kraju klupskog saopštenja.

Da podsetimo, na istom takmičenju je nastupio i predstavnik Rvačkog kluba Soko, Luka Zelić koji je u svojoj kategoriji osvojio bronzanu medalju.

Izvor: somborsport.org