Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. oktobar

Jesenji deo trkačke sezone je u svom punom zamahu te su članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor nastupili na nekoliko trka proteklog vikenda.

Vikend je započeo polumaratonom u Svilajncu koji se u ovom gradu održao po šesti put. Polumaratonsku trasu u dužini od 21 kilometra istrčao je Miroslav Liščević, dok polumaraton ovog puta nije uspeo završiti Milan Kovačić zbog problema sa stomakom trke. Trku na 10 kilometara istrčao je Aleksandar Martinović, dok je Daniel Šokac istrčao 5 kilometara.

U nedelju je održano 32. izdanje Novosadskog maratona na kom su takođe nastuplili članovi ‘’Somaratona’’. Šampionka trke na 5 kilometara bila je Damjana Perenčević koja je potvrdila da se nalazi u odličnoj formu. Trku na 5 kilometara istrčala je i Lana Nenadić. Šampionsku titulu osvojio i Bogdan Nikolić i to u disciplini nordijsko hodanje na 10 killometara, U istoj disciplini Đorđe Rackov osvojio je vicešampionsku poziciju. Trasu od 10 kilometara istrčali su Branko Nenadić i Zoran Nikolič dok su Arpad Šarkezi i Boško Jerković istrčali 25 kilometara ulicama Novog Sada. Najdužu i najtežu maratonsku distancu u dužini od 42 kilometara istrčali su Nedeljko Katić i Damir Milankov kojem je ovo bio 15 istrčani maraton ove godine.

Sombor je ovog vikenda bogatiji za još jednog zvaničnog maratonca. Naime u glavnom gradu Mađarske, u Budimpešti, član ‘’Somaratona’’ Srđan Buzadžić uspešno je istrčao svoj prvi maraton. Srđan je taktički bez većih problema savladao 42 kilometra za 4 sata i 42 minuta.

Za kraj sjajnog vikenda Somborskih trkača pobrinula se Tijana Kabić koja je zabeležila još jedan nastup u Sjedinjenim Američkim Državama. Tijana je istrčala Čikago maraton za 3 sata i 11 minuta. Istakla je pre svega veliku podršku od neverovatnih dva miliona stanovnika ovog američkog grada koji su bili uz trasu i bodrili maratonce. To je njenih treći ‘’mejdžor’’ maraton iz serije najvećih svetskih maratona. Pored Čikago maratona Tijana ima istrčane i ‘’mejdžor’’ maratone u Bostonu i Berilnu te je svakako potvrdila svoj stataus najuspešnije gradske dugoprugašice.

Na nedavno održanom Sajmu investicija i nekretnina „EKSPO REAL 2024“, koji se održao u Minhenu, SR Nemačka, od 7. do 9. oktobra, 2024. godine, Grad Sombor je učestvovao kao izlagač na zajedničkom štandu Razvojne Agencije Vojvodine na kom su se predstavili i Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kikinda, Zrenjanin i Subotica. Grad Sombor je predstavio svoju industrijsku zonu, kao mesto za potencijalna ulaganja u proizvodne, skladišne i distributivne kapacitete, a posebno je naglašen i državni projekat brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ koji će svojom izgradnjom predstavljati prekretnicu u saobraćajnom, logističkom i privrednom smislu za celokupnu zemlju.

Predstavnik Grada Sombora, član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Kanižai, predstavio je i turističke potencijale grada, a tokom sajma, održano je više sastanaka sa predstavnicima uspešnih kompanija, gde se razgovaralo o potencijalnim ulaganjima u Sombor, čime se otvara šansa za novim radnim mestima i daljem razvoju grada.

Sajam „EKSPO REAL 2024“, organizuje se svakog oktobra u Minhenu i predstavlja jedan od najznačajnijih investicionih sajmova u oblasti nekretnina, bilo rezidencijalnih, bilo industrijskih i kao takav je jedan od bitnijih pokazatelja daljeg razvoja tržišta nekretnina u Evropi, budući da su izlagači mahom iz Evropske unije, sa Balkana i iz nordijskih zemalja. Na ovogodišnjem sajmu, akcenat je stavljen na razvoj stambenih naselja i primeni digitalnih tehnologija u domovima.

Mihajlo Stolić pobednik je druge etape 63. Međunarodne biciklističke Trke kroz Srbiju Ford. Reprezentativac Srbije i član somborskog Lotus Team-a koji je tek napunio 20. godina je u strahovitom sprintu bio najbrži, pokazavši da izrasta u svetskog asa!

Etapa duga 175,2 kilometra od Novog Sada do Zrenjanina donela je puno radosti srpskoj reprezentaciji i brojnim gledaocima i ljubiteljima biciklizma i sporta. Stolić i svi naši reprezentativci zaslužuju sve čestitke. U ovoj konkurenciji ovo je podvig – blistao je i predsednik Biciklističkog saveza Srbije Dušan Gojić.

Drugo mesto osvojio je Leo Buvije Francuz u timu Nemačke, a treće Adam Gros iz Slovačke. U žutoj majici i posle druge etape je Holanđanin Kvintan Veling. Marko Stanković je trku završio na petom, a Luka Turlukov na desetom mestu. Veljko Stojnić, Jovan Divnić i Ognjen Ilić u cilj su ušli zajedno i na kraju su zauzeli 31, 32 i 33. mesto.

Nakon dva dana takmičenja Leo Buvije (Francuska) je prvi sa 32 boda, Kvintan Veling (Holandija) drugi sa 24 boda, zatim sledi srpski dvojac Mihajlo Stolić i Marko Stanković sa 23 odnosno 20 bodova.

Treća etapa vozi se danas od Zrenjanina do Požarevca. Trasa je duga 141,6 kilometara. Start je u 10 časova. 

Izvor: somborsport.org

Sezona gripa u Srbiji zvanično je „otvorena“ u sredu, kada je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” saopštio da je potvrđen prvi slučaj te infekcije virusom gripa tipa AH1(pdm09) na teritoriji Šumadijskog okruga.

U ovom času niko ne može da kaže kakva će ova sezona biti i koliko će ljudi u državi biti inficirano, ali može informacije o tipu virusa, koji je „rođak“ onog takozvanog svinjskog gripa čija je pandemija bila pre 15 godina.

„Pun naziv sada izolovanog virusa je A(H1N1)pdm09. H1 i N1 su belančevine na površini virusa, a pdm09 znači da je to pandemijska varijanta iz 2009. godine. Dakle, to je virus koji već 15 godina šeta između dve zemljine polulopte. Sezona gripa se na jugu privodi kraju, a nama uskoro predstoji“, objašnjava za Danas epidemiolog Zoran Radovanović.

Relativno dobroćudan

Dodaje da je taj virus bio relativno dobroćudan čak i kada se pojavio i nema nikakvih naznaka da se njegov potomak koga očekujemo ove zime (Viktorija 2019) u međuvremenu prozlio.

„Za tu pandemiju je 2009/2010. godine bilo karakteristično da broj umrlih nije bio povećan, ali 80 odsto njenih žrtava, uključujući 10 trudnica, bili su mlađi od 60 godina. To je inverzija u odnosu na uobičajeni odnos mladih i starih jer po pravilu je samo 20 odsto ili manje umrlih od gripa mlađe od 60 godina“, kaže Radovanović.

Ovaj tip gripa, međutim, nije jedini koji je sada u Srbiji, jer kako navodi naš sagovornik, pored sada izolovanog virusa gripa A(H1N1) kod žene iz Kragujevca, prošlog meseca je izolovan i predstavnik podgrupe A(H3N2) kod godinu dana stare devojčice iz Novog Sada.

„To ne znači da sada kreće epidemijski talas, jer su za to potrebni dodatni uslovi, pre svega niska temperatura i niska vlažnost. Kada je lapavica, nakvasi se obuća i čovek može da počne da kija, ali za porast učestalosti gripa potreban je suv i hladan vazduh. Ukoliko se virus zadržava na gornjim disajnim putevima, grip liči na ostale slične bolesti. Od nazeba, prehlade i sličnih infekcija se razlikuje po težini kliničke slike, a od kovida 19 po dramatičnom početku. Nazeb protiče bez temperature ili ona samo malo prelazi 37 stepeni, a kovid 19 se razvija postepeno. Kod gripa period od punog zdravlja do potpune slomljenosti može da traje samo sat-dva. Uz glavobolju, gušobolju, kijavicu i kašalj slede visoka temperatura, jaki bolovi u mišićima i zglobovima, kao i izrazita malaksalost. Zabluda je da se od gripa često boluje. Čoveka u klinički ispoljenom obliku pogodi prosečno jednom u desetak godina, ali to dobro zapamti“, napominje taj stručnjak.

Dva podtipa virusa gripa u Srbiji

Kada je reč o kliničkoj slici, Radovanović napomnje da obično podtip A(H3N2) daje težu kliničku sliku od podtipa A(H1N1).

„Međutim, postoje razlike u odnosu na uzrast, a posebno na takozvani prvobitni antigenski greh. Naime, čovek lakše podnosi zaražavanje tipom i podtipom virusa gripa sa kojim se prvi put sreo, obično kao dete. Jedina prevencija je vakcinacija. Ona je prava mera zaštite, ako se izuzme odlazak u Australiju ili – na ovoj geografskoj širini – beg iz civilizacije. To nije idealna vakcina. Čak i ako vakcina sadrži sojeve virusa gripa koji će cirkulisati u populaciji tokom hladne sezone, zaštita ne prelazi 60 odsto. Međutim, to je mnogo spasenih života, jer je značaj gripa u masovnosti obolevanja“, ističe naš sagovornik.

Kaže da zaštita brzo opada, pa za oko 200 dana skoro sasvim iščili, a kratkotrajnost efekta posebno se odnosi na stare ljude, pa je dobro da ne žure u ambulantu pre novemnbra.

„Vakcine sadrže sojeve podtipova A(H1N1) i A(H3N2) koji su ovog leta cirkulisali ispod polutara. Označeni su kao Viktorija 2019 i Darvin 2021. Pored toga, tu je i podtip B/Viktorija. U stranim vakcinama je sadržan i soj B/Yamagata, ali za njim nema potrebe, jer je prestao da postoji tokom pandemije kovida 19. Dakle, u pogledu zaštite podjednako su pouzdane strane vakcine sa četiri komponente, kao i vakcina Instituta „Torlak“ sa tri komponente. Jedina razlika je što su strane vakcine registrovane za uzrast iznad šest meseci, a „Torlakova“ – iznad 18 godina. Bilo je perioda kada smo manje-više opravdano sumnjali u kvalitet domaćih vakcina. Ove jeseni dobio sam uveravanja od profesorke Darije Kisić, v.d. direktorke Instituta „Torlak“ da je dostignut potreban kvalitet njihove vakcine. Verujem u to i, kada bude vreme, za mesec dana, zavrnuću rukav da primim domaću TorVaxFlu, „Torlakovu“ vakcinu protiv gripa. Domaće proizvođače treba podržati kada god to zasluže, a sada su se za to – bar što se tiče Instituta „Torlak“ – stekli potrebni uslovi“, ocenjuje Radovanović.

Upitan za širenje virusa među populacijom, on kaže da „deset bolesnika zarazi između 12 i manje od 20 osetljivih osoba“ i dodaje:

Kratka inkubacija, u proseku dva dana

„Međutim, na brzinu i lakoću rasejavanja uzročnika utiču dva činioca. Prvi je kratka inkubacija, u proseku dva dana. Drugi je česta pojava besimptomno zaraženih osoba, koja se penje i do 50 posto. Takve osobe ne znaju da su opasnost za bližnje, pa ih nesvesno zaražavaju, utoliko pre što im kretanje nije ograničeno“.

Infektolog Žarko Ranković dodaje da nam su nam se respiratorne infekcije, uključujući i grip, pojavile grip u uobičajeno vreme – posle polaska dece u školu i povratka zaposlenih u kolektive nakon godišnjih odmora.

„Savet je da se povede računa o zdravoj ishrani, boravku na svežem vazduhu, provetravanje prostorija u kolektivima. Apelujem da se vakcinišu stariji od 65 godina, trudnice, hronični bolesnici, ali oboleli od malignih bolesti. Ukoliko se simptomi gripa pojave, ne ide se na posao i u školu, trebalo bi se javiti izabranom lekaru i nikako se ne uzimaju antibiotici na svoju ruku“, ističe on dodajući da je najučestalija komplikacija gripa upala plića, a mogu biti zahvaćeni i drugi organi, opisane su infekcije CNS, moždanica, promene na srcu i srčanom mišiću.

Izvor: danas.rs

Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj tada maloletni mladić u svom naumu nije bio sam!

Postoje indicije da sudbonosni atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine nije uopšte bio usmeren na prestolonaslednika Austrougarske već na guvernera Bosne i Hercegovine, Oskara Poćoreka. Planovi za ubistvo Franca Ferdinanda počeli su da se kuju tek pošto je tajnim kanalima do članova Mlade Bosne stigla vest da nadvojvoda dolazi u Sarajevo na Vidovdan da nadgleda vojne manevre.

U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.

Nedeljko Čabrinović

Malo ljudi ovo zna, ali da je Nedeljko Čabranović uspeo u svom naumu, Princip nikada ne bi imao priliku da ubije nadvojvodu Ferdinanda! Ovaj štamparski radnik iz Sarajeva imao je zadatak da ubije austrougarskog nadvojvodu 28. juna!

Tog kobnog dana, Čabrinović je stajao nizvodno od mosta Ćumurije. Bacio je bombu na kola u kojima se vozio Franc Ferdinand, ali je promašio. Bomba je pala na sledeći automobil u koloni i lakše ranila pukovnika Eriha fon Mericija i grofa Boz-Valdeka.

Kao i većina pripadnika Mlade Bosne, i Čabranović je uhapšen. Osuđen je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora.

I njegova porodica doživela je strašnu sudbinu. Njegova majka je sa ostalom decom oterana u logor u Žegaru kod Bosanske Krupe, otac je bio zatvoren u Trebinju do kraja rata, a babu su obesili bez suđenja. Čabrinović je umro u zatvoru u Terezin u Češkoj ne dočekavši slobodu.

Gavrilo Princip

Kao i ostali atentatori, i Gavrilo Princip je napustio svoje mesto kada je čuo eksploziju bombe koju je bacio Čabrinović.

Neobičnim spletom okolnosti, nadvojvodin automobil je prošao baš pored Gavrila Principa koji je iskoristio priliku i pucao. Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen guverneru Bosne Oskaru Poćoreku, ranio je Sofiju. Oboje su podlegli ranama na putu ka rezidenciji guvernera.

Princip je, kao i Čabrinović, pokušao da počini samoubistvo, kapsulom cijanida, no i u njegovom slučaju je otrov zatajio. Pokušaj da sebi ispali hitac u glavu preduhitrili su pripadnici policije.

Činjenica da je Princip bio maloletan spasla ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Umro od tuberkuloze 28. aprila 1918. malo pred kraj Prvog svetskog rata.

Muhamed Mehmedbašić

Muhamed Mehmedbašić je jedini učesnik atentata koji je uspeo da pobegne pre hapšenja. Prebegao je u Crnu Goru i kasnije u činu potporučnika učestvovao u povlačenju srpske vojske preko Albanije.

Zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, vođom grupe Crna ruka, osuđen je 1917. godine u Solunskom procesu na 15 godina zatvora za učešće u navodnoj zaveri za ubistvo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Kaznu nije izdržao u celosti jer je već 1919. godine amnestiran.

Posle ovoga se vratio u Sarajevo gde je živeo do kraja života. Preminuo je tokom Drugog svetskog rata, 29. maja 1943. u Sarajevu posle mučenja od strane ustaša.

Vaso Čubrilović

Za razliku od brata, učitelja Veljka Čubrilovića koji je obešen, Vasu je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. godine imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu.

Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen. Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je završio kao njen hroničar.

Za vreme Drugog svetskog rata, ponovo je uhapšen i bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943. Posle rata, posvetio se političkoj karijeri, bio je minister poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU. Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.

Trifko Grabež

Trifko Grabež je još od gimanzijskih dana bio član Mlade Bosne. Sa Gavrilom Principom i Nedeljko Čabrinovićem je 4. juna 1914. došao iz Srbije u Sarajevo sa idejom da organizuju atentat.

Naoružan bombom i revolverom, čekao je 28. jun 1914. Ferdinanda kod gradske Većnice, ali mu se nije pružila prilika da izvrši atentat jer je Princip pucao pre njega. Uhvaćen je u bekstvu i na Sarajevskom procesu osuđen na 20 godina teške robije.

Umro je od tuberkuloze u toku izdržavanja kazne u istom zatvoru kao i njegovi drugovi – Gavrilo Princip i Nedeljko Čabrinović.

Danilo Ilić

Danilo Ilić je bio blizak prijatelj Gavrila Principa. Završio je učiteljski fakultet i radio je kao novinar i u Beogradu i u Sarajevu. Ilić je bio jedini učesnik Sarajevskog atentata koji je zvanično bio i član Crne ruke i Mlade Bosne.

Kobnog Vidovdana 1914. Ilić nije odmah uhapšen. Pokupljen je u rutinskoj raciji posle atentata kada su u zatvoru već bili Princip i Čabrinović. Pod mukama je priznao učešće u atentatu i u postupku koji je usledio osuđen je na smrtnu kaznu. Obešen je u Sarajevu 3. februara 1915. godine kada je Prvi svetski rat već uveliko trajao.

Cvjetko Popović

Cvjetko Popović je bio 18-godišnji student iz Sarajeva u trenutku kada je Danilo Ilić regrutovao njega i Vasu Čabrilovića za padohvat koji je u njihovim očima morao izgledati slavno – ubiti nadvojvodu Ferdinanda. Ipak, 28. juna, ni Popović nije bio u prilici da učini bilo šta.

Naknadno je uhapšen i optužen za izdaju. Pošto je i on imao manje od 20 godina, osuđen je na 20 godina zatvora. Oslobođen je posle sloma Austrougarske 1918. godine. Radio je kao kustos Etnografskog dela muzeja u Sarajevu.

Popović je jedini učesnik Sarajevskog atentata koji se javno pokajao zbog onoga što je učinio. Uoči obeležavanja 50 godina od atentata, odbio je da učestvuje u bilo kakvoj svečanosti izjavivši da nikada ne bi učestvovao u atentatu da je znao da će to dovesti do rata. Umro je u Sarajevu 1980. u 84. godini života, piše „Istorijski zabavnik„.

Prepoznavanje indikatora toksične veze može biti izazov, posebno kada smo u središtu takve veze.

Zato je korisno naučiti prve znakove da bi naša nova veza mogla biti u nevolji, kaže savetnica za odnose Mici Bokman.

„Određeni znaci mogu vam pomoći da prepoznate indikatore toksičnosti u vašoj trenutnoj vezi, ali je takođe važno da obratite pažnju na njih kada upoznajete novu osobu“, rekla je ona za „YourTango“.

Otkrila je tri takva znaka na koje je važno obratiti pažnju.

Ne osećate se dobro u sopstvenoj koži

Najvažniji znak na koji treba obratiti pažnju je kako se osećate u vezi sa sobom.

„U zdravim vezama, ljudi se osećaju dobro i optimistično u pogledu budućnosti. U problematičnim vezama često se osećaju potišteno i depresivno, što može uticati na njihov osećaj sopstvene vrednosti. Ako ne osećate se prijatno u sopstvenoj koži, to može biti znak problema u vezi“, objašnjava Bokman.

Izmišljate izgovore za vezu

Važno je biti iskren prema sebi. Ako stalno izmišljamo nove izgovore za probleme u vezi, možda je vreme da ponovo procenimo vezu.

„Zdravi odnosi ne zahtevaju izgovore; oni su jasni i ispunjavajući“, podseća savetnica.

Utiče na vaš život i rad

Ako veza ometa naš svakodnevni život, kao što su posao ili društvene aktivnosti, to može ukazivati na problem.

„Na primer, ako se osećate preopterećeno ili usredsređeni na probleme u vezi umesto na svoje zadatke ili hobije, to može biti znak da ste u toksičnoj vezi. Kada vaša veza utiče na vašu sreću i produktivnost, vreme je da razmislite o situaciji ili potražite pomoć“, zaključila je Bokman, prenosi N1.

Jesenja sezona alergija je u punom jeku. Ona traje od avgusta do novembra, a najčešći uzrok alergija na otvorenom je polen ambrozije, prema Američkom koledžu za alergiju, astmu i imunologiju.

Ova bolest pogađa milione ljudi širom sveta, a mnogi od njih se trenutno bore sa simptomima.

„Astma je dugotrajno stanje koje utiče na vašu sposobnost disanja“, ističe pulmolog, dr Raj Dasgupta. On objašnjava da postoji otok i sužavanje disajnih puteva u plućima, što otežava ulazak i izlazak vazduha. Astma može da pogodi bilo koga, od dece do odraslih, i obično počinje u detinjstvu.

Jedna studija pokazuje da skoro 80 ​​odsto slučajeva astme počinje u prvih šest godina života. Astmu mogu izazvati različiti faktori, uključujući alergije (u zatvorenom i na otvorenom), zagađenje ili čak stres.

Alergije u zatvorenom prostoru često izazivaju krivci kao što su buđ, perut kućnih ljubimaca ili grinje, dok su spoljašnje alergije obično uzrokovane polenom.

Uobičajeni simptomi astme uključuju kratak dah, stezanje u grudima i piskanje pri disanju. Međutim, dr Dasgupta primećuje da postoji i čudan simptom koji većina ljudi zanemaruje – kašalj koji ne prestaje.

„Ovaj kašalj je često gori noću ili tokom vežbanja. Simptomi se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe i ponekad se javljaju kada ste u blizini dima, prašine ili dlake kućnih ljubimaca“, kaže on.

Kašalj uzrokovan astmom je obično suv, što znači da nema puno sluzi. Mnogi ljudi mogu prevideti ovaj simptom, misleći da je kašalj samo uzrokovan alergijama ili prehladom, prenosi Index.hr.

„Međutim, ako primetite da često kašljete, posebno noću ili tokom fizičke aktivnosti, to može biti znak astme, pa je važno rano potražiti pomoć“, zaključio je dr Dasgupta.

Telečka, selo na razmeđu Sombora i Bačke Topole, odvajkada je slovilo kao naselje vrednih i inventivnih poljoprivrednika, ali zahvaljujući, pre svega, Valeriji Balint poslednje dve decenije postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i komorača, već i žitarica i uljarica.

Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan način organizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda Ekoland farms, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.

- Pre 20 godina sam otišla u posetu prijateljima u Nemačkoj i ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku, po kojoj je Telečka nadaleko poznata - priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valerija Balint, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom.

- Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 ponuđenih uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo - kaže Balintova, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.

Izvoz u Nemačku

Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije, tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica, poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta.

Sve ove organske proizvode Telečani takođe izvoze u Nemačku.

- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda koje moramo da ispunimo, sejemo isključivo naše netretirano seme sa tavana, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to nadoknadi – pojašnjava sagovornica Dnevnika i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proiz­vedene.

Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bioproizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji "recept" za superiorno folijarno đubrenje.

- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo zri. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve. To je patent organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan. Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je onda neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi - kaže Valerija Balint.

Izvor: biznis.kurir.rs

U Skupštinskoj sali u zgradi Županije, danas je održano Međunarodno takmičenje najboljih rakija – Sombor 2024. Takmičenje se održava u organizaciji Grada Sombora, Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravno Okruga, Turističke organizacije Grada, Udruženja organizatora manifestacija „Zapadna Bačka“ i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Ispred Grada Sombora, svečanom otvaranju događaja prisustvovali su gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom pozdravio prisutne i dodao da je ovo jedna nova manifestacija, posvećena najpoznatijem domaćem piću – rakiji, te zamenik gradonačelnika Milan Stakić.

„Veliko mi je zadovoljstvo što je Sombor dobio jednu novu manifestaciju, koja je posvećena upravo rakiji – piću koje je toliko utkano u našu tradiciju, da ni jedan životni događaj ne može da se zamisli bez nje. Umeće pravljenja rakije, sa jedne strane, zaista jeste jedan vid nauke, ali za onu vrhunsku, mislim, da je potrebna i doza umetnosti. Verujem da među onima koje su predstavljene na prvom Međunarodnom takmičenju najboljih rakija Sombor nije bilo lako odabrati najbolje i da je pred stručnjacima bio izuzetno težak zadatak. Zahvaljujem se organizatorima, ocenjivačima i učesnicima, a ovom prilikom čestitam svima nagrađenima“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Direktor Regionalne privredne komore ZBUO Slobodan Stevančev, poručio je da je tokom dva meseca prikupljen veliki broj uzoraka rakija visokog kvaliteta, te da je cilj da se sledeće godine sama manifestacija učini još boljom i kvalitetnijom.

„Ovo je prva Međunarodna manifestacija ocenjivanja rakija u gradu Somboru. Zadovoljni smo događajem, prikupljanje uzoraka je trajalo dva meseca i preko 199 uzoraka je skupljeno iz Srbije i država regiona. Ovo je jedan putokaz kako da i iduće godine napravimo ovu manifestaciju i da je učinimo još boljom i kvalitetnijom. Zahvaljujem se svim kolegama, organizatorima, privrednicima i sugrađanima koji su doprineli da se ova manifestacija održi kako i dolikuje gradu Somboru“, rekao je Stevančev.

Prisutne goste i učesnike na takmičenju za najbolju rakiju, pozdravili su i Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine i Slavoljub Arsenijević, v.d. podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Međunarodno takmičenje najboljih rakija se održava po prvi put u Somboru, a stručni žiri u sastavu: prof. dr Ninoslav Nikićević, prof. dr Vele V. Tešević i dip. inž. Aleksandra Popović, imao je izuzetno težak zadatak da u konkurenciji od čak 199 prijavljenih uzoraka izabere najbolje u svakoj od ponuđenih kategorija. Za najbolju rakiju takmičenja, proglašena je „Tasina zlatna“, šljivova rakija iz 2010., 2005. i 2002. godine, proizvođača iz Aranđelovca.

Po završetku zvaničnog dela, na glavnoj ulici u Somboru, na više štandova i na tri punkta, sugrađani su imali priliku da degustiraju neku od najboljih rakija.