Sombor.info

U noći između 26. i 27. oktobra kazaljke na satu pomeramo jedan sat unazad, čime počinje zimsko računanje vremena, odnosno, vraćamo se na standardno srednjoevropsko vreme.

Većina modernih uređaja, poput računara i mobilnih telefona, automatski će se prebaciti na zimsko računanje vremena, ali ukolio koristite analogni sat ili stariji uređaj, potrebno je ručno pomeriti kazaljke unazad za jedan sat, sa 3 na 2 sata.

Iako se pomeranje sata praktikuje u mnogim evropskim zemljama i u Severnoj Americi, Rusija i veći deo Afrike ne učestvuju u ovoj praksi.

Podsećamo, Evropska unija je 2018. godine pokrenula diskusiju o ukidanju letnjeg računanja vremena, navodeći kao razloge potencijalne zdravstvene rizike i relativno male energetske uštede. Istraživanja javnog mnjenja u zemljama članicama EU pokazala su da je veliki broj građana za ukidanje pomeranja sata, pa se sve češće govori o tome da bi se države mogle odlučiti za zadržavanje samo jednog računanja vremena – zimskog ili letnjeg.

Za sada, u Srbiji i većini Evrope, praksa pomeranja sata ostaje na snazi, iako se debate o njenoj koristi i dalje vode.

Popularni portal za gastronomiju, Taste Atlas, objavio je listu najboljih srpskih jela, na osnovu ocena korisnika ovog sajta. Na spisku se nalazi 72 jela, a neka od njih vam nikada ne bi pala na pamet.

Na prvom mestu se nalaze pazarske mantije.

“Pazarske mantije su srpsko jelo poreklom iz Novog Pazara. Ovo jelo po ukusu podseća na bosanski burek, ali je po obliku sasvim drugačije – oblikuje se u male kuglice koje se ređaju u tepsiju i peku zajedno.

Testo se prvo razvuče, premaže puterom, a zatim puni mlevenom junećom, solju, biberom, lukom i malo ulja. Jednom napunjeno, testo se oblikuje u male loptice, ređaju u tepsiju, zatim peku, tradicionalno u starim pećima koje im daju svoj jedinstveni ukus i miris.

Mantije su obično praćene jogurtom koji se prelije i jede dok su još vruće”, piše u opisu ovog jela na sajtu Taste Atlas.

Na sledećem mestu je leskovački ajvar, pa komplet lepinja, a evo i prvih 15 jela sa spiska:

1. Pazarske mantije

2. Leskovački ajvar

3. Komplet lepinja

4. Leskovački roštilj

5. Petrovački kulen

6. Leskovački voz

7. Užička pršuta

8. Sarma

9. Pljeskavica

10. Burek sa sirom

11. Bela čorba

12. Pirotska peglana kobasica

13. Krofne

14. Pasulj

15. Urnebes.

Izvor: danas.rs

Zima 2021. godine bila je poslednja koju sam proveo sa centralnim grejanjem. Stan od 20 kvadrata na poslednjem spratu iznad koga je ploča (ne, krov) postao je nepodnošljivo hladan. Zapravo, bio je hladan svake godine, ali svemu u životu dođe kraj, pa i smrzavanju i plaćanju računa šakama utrnulim od hladnoće.

Račun za Infostan svake godine je bio sve veći, grejanje sve skuplje, a u mom stanu tokom najhladnijih dana u godini ništa nije pomagalo. Ni džemperi, ni dva para debelih čarapa, ni slojevito oblačenje. Jedino što sam imao je uvećan račun za struju jer sam pored centralnog grejanja koristio i grejalicu. Posle nekoliko žalbi JKP-u da su radijatori u stanu „mlaki“ i da temperatura u prostoriji pada ispod 16 stepeni, i njihove nemogućnosti da reše problem, rastali smo se u septembru 2022. godine.

Isključenje se mreže sa sobom nosi nekoliko potencijalnih komplikacija i podrazumeva da ćete platiti isključenje. Što je veći stan i što više imate grejnih tela u stanu, veći je račun koji morate da platite prilikom isključenja.

Šta je sve potrebno za isključenje centralnog grejanja?

Za isključenje sa mreže pored zahteva za prekid, potrebna je očitana lična karta, vlasnički list, poslednji plaćeni račun, saglasnost stanara i predsednika kućnog saveta i izjava o isključenju koja je overena kod notara. Dokumentacija se šalje Pravnoj službi JKP-a koja izdaje konačno rešenje i fakturu o isključenju.

S obzirom na to da sam na poslednjem spratu i da grejna mreža koja stiže do mog stana ne pravi nikakav prekid, oslobođen sam upotpunosti stavke za grejanje u računu za Infostan. Imajte u vidu da pojedini vlasnici i kad isključe grejanje moraju da plaćaju 15% od ukupne cene grejanja jer kroz njihov stan prolazi grejno telo.

U procesu može da dođe do komplikacijama – naročito oko saglasnosti stanara, da li će ili neće odobriti JKP isključenje sa mreže itd. Sve zavisi gde živite i koliko imate sreće.

Koliko košta isključenje?

Za stan do 20 kvadrata koji ima samo dva grejna tela, isključenje 2022. godine koštalo je 16.000 dinara. Što znači da za veće stanove i veći broj grejnih tela spremite se za veći izdatak.

Pošto sam već nekoliko puta prijateljima i kolegama prepričao događaj o „brojanju grejnih tela u stanu od 20 kvadrata“ pošteno bi bilo i da podelim sa vama. Naime, momak iz JKP-a koji je bio angažovan da obiđe stan i proveri broj radijatora, napravio je krug oko sopstvene ose u malecnom stanu i rekao mi je: „Imate li još negde radijator“. S obzirom na to da sam znao da još jedno grejno telo znači veću cenu koju ću morati da platim, rekao sam mu da slobodno prošeta po mojoj vili na Dedinju i da proveri ako lažem da postoje samo dva.

Napomena: Ako se isključujete sa mreže, krajnje logično, ali započnite proces mesecima pre nego što krene grejna sezona jer peripetije oko isključenja zna da potraju nedeljama.

Zamena za centralno grejanje

Moja odluka je pala na čuvene norveške radijatore, iako mnogi pre predlažu inverter klime. Nisam ljubitelj klima i nisam ljubitelj da mi „duva topao vazduh“, pa sam se odlučio za ovaj tip grejanja, prethodno proveravajući kakva su iskustva imali prijatelji i kolege s posla. Zimi nije hladno, konačno je toplo i na kraju krajeva, kad se podvuče crta, povećan račun za struju nekoliko meseci nije ni približan trošku na godišnjem nivou za centralno grejanje koje je, u mom slučaju, svake zime me ostavljalo na rubu potencijalne pneumonije - piše nova.rs.

U sudaru automobila i kamiona, poginula je jedna osoba potvrđeno je iz policijske uprave Sombor.

Kako "Telegraf.rs" saznaje, u teškoj saobraćajki preminula je žena, a na terenu su vatrogasci, hitna pomoć i policija.

Do nesreće je došlo oko 11 časova, kada je iz za sada nepoznatog razloga došlo do sudara kamiona i automobila.

Sumnja se da je vozač kamiona naleteo na automobil.

Istraga je u toku.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. oktobar

Povodom pedeset godina od objavljivanja prvog broja časopisa za kulturu „Dometi“, sinoć je u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora, u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, održana tribina na kojoj su govorili bivši urednici časopisa, akademik Miro Vuksanović, Milenko Popić, David Kecman Dako, Saša Radojčić, aktuelni urednik Dragan Babić i direktorica Gradske biblioteke Nataša Turkić.

Prvi broj časopisa objavljen je 17. oktobra, 1974. godine i u kontinuitetu izlazi do danas. U koricama Dometa, tokom pedeset godina, uz redovne rubrike „Datum“, „Susreti“, „Suočavanje“, „Reč“, „Imenik“, „Boja i oblik“, „Čin“, „Baština“, „Spone“ i „Vrednovanja“, objavljene su i posebne tematske sveske posvećene značajnijim jubilejima, znamenitim Somborcima ili događajima u kulturnom životu grada i zemlje.

Gradska biblioteka je ovom prilikom uručila zahvalnice za dugogodišnju podršku izdavanja Časopisa Ministarstvu Republike Srbije, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Gradu Somboru.
Događaju su, pored sugrađana, prisustvovali i Lav Grigorije Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinske sekretarke u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora za oblast kulture i turizma.

Narednog puta kad budete skrolovali kroz svoj Instagram i Fejbuk (Facebook) fid, moći ćete da vidite video editovan uz pomoć veštačke inteligencije. To je zato što kompanija Meta testira nove mogućnosti AI video alata koji će oglašivačima omogućiti animaciju slike, kao i proširenje okvira videa.

Sa ovim alatom, oglašivači mogu da otpreme statičnu sliku i da uz pomoć Metinog alata generišu video.

Novi alati takođe mogu da produže postojeći video. Uz pomoć veštačke inteligencije generišu "neviđene piksele u svakom kadru" da mu povećaju veličinu, kao što neki alati za uređivanje slika omogućuju da proširite pozadinu neke slike. Meta počinje da ih plasira uz plan da radi na njihovoj dostupnosti u narednoj godini.

Ovo sve je nadogradnja na već postojeće Metine AI funkcije, koji omogućuju kompanijama da koriste generisanje teksta i slike prilikom kreiranja oglasa. Ovi oglasi će se takođe prikazivati na novoj kartici za video u punom ekranu, koja dolazi na Fejsbuk, piše The Verge.

Meta nije jedina kompanija koja omogućuje oglašivačima da kreiraju reklame uz pomoć veštačke inteligencije. Prošlog meseca Amazon je lansirao AI alat koji kreira klipove na osnovu slika proizvoda, a TikTok eksperimentiše sa korišćenjem AI-generisanih avatara u oglasima.

Najsmrtonosnija životinja na svetu, prema Entoniju Faučiju je komarac, foto: IMAGO / imago stock&people / Profimedia
8
Kada pomislite kako treba da izgleda najsmrtonosnija životinja na svetu svima je prva asocijacija na ajkulu ili lava. Ipak, čuveni imunolog, dr Entoni Fauči, ime koje nam je bilo dobro poznato tokom pandemije kovida, tvrdi drugačije.

Najsmrtonosnija životinja na svetu, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), je komarac. Bolesti koje prenose komarci odnose živote više od 700.000 ljudi godišnje, što ova mala stvorenja čini najsmrtonosnijim životinjama na planeti u očima mnogih medicinskih naučnika.

Vodeći imunolog, dr Entoni Fauči koji je bio direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti od 1984. do 2022. godine (zapaženo tokom pandemije kovida), naglasio je ovu tačku kada je nedavno podelio svoje „strašno“ iskustvo zaražavanja misterioznim virusom u svom dvorištu u Vašingtonu tokom leta, prenosi The Healthy.

U razgovoru za članak, koji je objavljen 7. oktobra u The New York Timesu, dr Fauči je ispričao period životno u kojem je kako kaže doživeo „neobjašnjivu tešku iscrpljenost i umor, što je kulminiralo mojim prijemom u bolnicu 16. avgusta, deliričan i neuračunljiv, sa temperaturom od 39,4 stepena.“

Dr Fauči kaže da se slabo seća „pet i po dana“ koje je proveo u bolnici, ali napominje da se „nikada nije osećao toliko bolesno“ u svom životu. Verujući da bi mogao imati sepse, njegovi lekari su ga lečili antibioticima i otpustili ga bez jasne dijagnoze, dok su čekali rezultate raznih krvnih testova.

Ti krvni testovi su konačno otkrili da dr Fauči ima virus Zapadnog Nila, jednostruki RNA virus koji obično izaziva glavobolje, bolove u telu, bolove u zglobovima, osip, proliv i povraćanje. Neki pacijenti takođe doživljavaju neurološke simptome, uključujući kognitivna oštećenja, encefalitis, meningitis i još mnogo toga.

„Ne postoji lečenje za zarazu virusom Zapadnog Nila, i bio sam primoran da se nosim s njegovim posledicama na svom telu. Bilo je to zastrašujuće,“ napisao je dr. Fauci u svom članku. „Nisam mogao da prebacim noge preko ivice kreveta da sednem bez pomoći svoje supruge i tri ćerke. Nisam mogao da ustanem bez asistencije, a sigurno nisam mogao da hodam. Veoma zastrašujući deo tog iskustva bila je posledica na moju kogniciju. Bio sam dezorijentisan, nisam mogao da se setim određenih reči, postavljao sam porodici pitanja na koja sam trebao da znam odgovore. Plašio sam se da se nikada neću oporaviti i vratiti u normalu.“

Virus Zapadnog Nila često se prenosi nakon međunarodnog putovanja i predstavlja sve veću pretnju po javno zdravlje koja je sada otkrivena u 46 američkih država. (Nacionalna mapa ažurirana 1. oktobra 2024. sugeriše da države Vašington, Oregon, Kentaki, Aljaska i Havaji nisu prijavile slučajeve.) Dr Fauci je u intervjuu 7. oktobra na MSNBC-u rekao da je izašao u svoje dvorište zbog snimanja za medije i morao je da stoji mirno umesto da otresa komarce. Javnost, kaže on, uglavnom nije svesna opasnosti od virusa Zapadnog Nila i drugih bolesti koje prenose komarci. Sada poziva javne zdravstvene službenike i istraživače da razviju vakcine i antivirusne lekove kako bi sprečili teške bolesti i smrt kod zaraženih.

Od 1999. godine, više od 60.000 slučajeva virusa Zapadnog Nila prijavljeno je u SAD, iako dr Fauči procenjuje da je pravi broj infekcija verovatno mnogo veći – „nema sumnje da su u milionima, budući da mnogi slučajevi nisu prijavljeni jer su infekcije često asimptomatske ili se mešaju sa drugim uobičajenim oboljenjima poput gripa.“ Vlada beleži 808 prijavljenih slučajeva u SAD-u u 2024. godini, pri čemu je više od 75% njih „neuroinvazivno.“

U ponedeljak, dr Fauči je rekao da se oseća „izuzetno srećno“ što je mogao da povrati sve svoje fizičke i kognitivne funkcije. „Veoma često, ljudi mogu ili da umru ili da imaju trajno oštećenje, neurologijski,“ rekao je - piše Danas.

Veštačka inteligencija već menja način na koji neki ljudi rade, ali još ih nije "istisnula" iz posla, prema novom izveštaju kompanije Indeed.

Od više od 2.800 veština na radnim mestima, koje je identifikovao Indeed Hiring Lab, ni za jednu nije „veoma verovatno“ da bude zamenjena generativnom veštačkom inteligencijom, navodi se u izveštaju objavljenom 25. septembra.

Većina veština od 68,7% ima „veoma malu” ili „malu verovatnoću” da će biti zamenjena AI, dok 28,5% veština može „potencijalno” biti zamenljivo.

Indeed izveštaj je ispitao veštine kao što su komunikacija, liderstvo i organizacija, više tehničkih veština uključujući specifične jezike kodiranja i praktične veštine kao što su kuvanje i davanje lekova, prenosi CNBC.

Nema posla u kojima AI može skroz da zameni čoveka
„Uspeli smo da uzmemo sve ove veštine, mapiramo ih na preko milion oglasa za posao koje smo imali u poslednjih godinu dana, a zatim da procenimo: Da li bi AI mogao da zameni ljudsko biće u obavljanju ove konkretne funkcije posla?“ kaže Svenja Gudel, glavna ekonomistkinja kompanije Indeed. „Kada smo to uradili, rezultat je zapravo bio prilično upečatljiv, jer smo otkrili da zaista ne postoje veštine – bukvalno ih je nula – koje bi vrlo verovatno bile zamenljive.“

Indeed je koristio GPT-4o, najnoviji OpenAI multimodalni generativni AI model, za procenu sopstvene sposobnosti za obavljanje radnih veština u tri oblasti: pružanje teorijskog znanja u vezi sa veštinama, korišćenje tih veština za rešavanje problema i izvršavanje tih veština bilo fizički ili digitalno. Model je zatim koristio tu procenu da oceni verovatnoću da li generativna veštačka inteligencija može da zameni osobu u izvršenju date veštine.

Istraživanje pokazuje da je veštačka inteligencija za sada prikladna samo da služi kao podrška radnicima: iako AI ima relativno visoku tehničku kompetenciju, bez jače sposobnosti rešavanja problema i praktične funkcionalnosti, ne može da se takmiči sa ljudskim radom. Gudel podvlaćči da bi AI „bio veoma napredan digitalni asistent, i sigurno bi nas mogao učiniti produktivnijim u nekim postavkama…“

„Ali to još ne zamenjuje čoveka“, zaključuje.

Poslovi u kojima AI ima najveći potencijal

Ipak, istraživači su u svojoj studiji razmotrili 16 zanimanja i istakli pet poslova koji uključuju najveći udeo veština koje imaju potencijal da budu zamenjene veštačkom inteligencijom.

To su:

• Računovodstveni stručnjaci
• Specijalisti za marketing i oglašavanje
• Programeri softvera
• Administrativno pomoćno osoblje u zdravstvu
• Osiguravajuća potraživanja i službenici inspekcije

„Tehnička i često ponavljajuća priroda veština potrebnih za te uloge igra u prednosti AI, pored činjenice da te profesije obično zahtevaju manje fizičke interakcije“, kaže Gudel.

S druge strane, najmanje je verovatno da će zanimanja koja zahtevaju razmenu klijenata ili kupaca, fizičko prisustvo ili rešavanje problema koji se manje ponavljaju biti zamenljiva, dodaje ona, navodeći kao primer poslove u zdravstvu, kao što je medicinska sestra.

Ipak, radnici ne bi trebalo da zaziru od određenih puteva u karijeri koji su podložniji zameni AI, kaže Gudel. Umesto toga, objašnjava ona, ljudi koji su zainteresovani za razvoj softvera, na primer, treba da nauče da koriste AI alate kako bi povećali svoju produktivnost i povećali svoju konkurentnost na tržištu rada.

„Zaista je sve u tome da ove alate maksimalno iskoristite kada tražite posao“, kaže Gudel.

Izvor: nova.rs

Banane i Grand kafa najjeftiniji su u Crnoj Gori, Dijamantovo suncokretovo ulje jeftinije je u hrvatskom Konzumu nego u ovdašnjim Idea, Maxi i Univereksport prodavnicama, a regionu možemo da pariramo jedino - cenom šećera i jaja. Ovo je rezultat poređenja cena osam konkretnih proizvoda u šest onlajn prodavnica regiona.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je prošle nedelje postupak protiv četiri velika trgovinska lanca: Delez, Univereksport, Merkator S i DIS zbog sumnje da su dogovarali cene.

U objavljenom zaključku Komisija navodi da su, u periodu višemesečnog praćenja cena 35 proizvoda (od kraja aprila do 19. septembra 2024. godine) „redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke“.

Komisija je, između ostalih, upoređivala cene sledećih proizvoda: jogurt Imlek Balans+ 1kg, mleko Imlek 2,8 mm 1l, ulje Dijamant 1l, brašno Sentella glatko T-400 1kg, šećer Sunoko kristal beli 1kg, jaja L klasa 10/1 , kafa Grand Gold 200g i banane 1kg.

Pogledali smo kolike su cene ovih konkretnih proizvoda u onlajn prodavnicama ovih trgovinskh lanaca, a koliko su u inostranstvu: u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, uz izuzetak DIS trgovina – koje nemaju onlajn prodaju.

Podsećamo da je cena brašna u Srbiji ograničena uredbom koja zahteva da svaki trgovac ima bar jednu vrstu brašna tip T-500 i jednu vrstu brašna tip T-400 u okviru zadatih cena od 49,99 dinara (za T-500), odnosno 54,99 dinara (za T-400).

Ipak, trgovci na propisanom maksimumu uglavnom drže cene brašna svojih robnih marki, dok su cene brašna drugih proizvođača više od toga.

Poredili smo cene pomenutih osam proizvoda u tri srpske onlajn prodavnice: Maxi, Univereksport i Idea, kao i u tri onlajn prodavnice u inostranstvu – Konzum u Hrvatskoj, Konzum u BiH i Voli u Crnoj Gori.

Cena Dijamant suncokretovog ulja, kreće se od 139,23 dinara, koliko košta u hrvatskom Konzumu, pa do 179,99 dinara koliko košta u ovdašnjem Univereksportu i prodavnicama Idea, dok u crnogorskom Voliju u ponudi nema ulja Dijamant, ali cene ulja drugih proizvođača se kreću od 139,23 pa do 196,59 dinara.

Imlekov jogurt Balans u zapremini od jednog litra košta 174,99 dinara u Maksiju i Ideji, a 179,99 u Univereksportu. Isti ovaj jogurt u Konzumu u BiH je 143,6 dinara.

Zanimljiv je i slučaj sa kafom – Grand Gold kafa u pakovanju od 200 grama u ovdašnjim prodavnicama košta od 369,99 pa do 399,99 dinara, dok je u BiH ista ova kafa 320 dinara, a u Crnoj Gori svega 286,65 dinara po redovnoj ceni.

Međutim, prema deklaraciji ove kafe objavljene na sajtu crnogorskog marketa – Grand Gold kafa od 200 g u ovu zemlju stiže iz – Severne Makedonije, gde je proizvodi članica Atlantik grupe Droga Kolinska DOOEL.

I banane su u Srbiji ubedljivo najskuplje – koštaju po 199,99 dinara u Univereksportu i Ideji, dok Maxi onlajn u trenutku nastanka ovog teksta nije u ponudi imao ovo voće.

Banane su svuda u regionu jeftinije – u BiH koštaju 170,5 dinara, u Hrvaskoj 168,48 dinara, a u Crnoj Gori 147,42 dinara.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je, zbog sumnje da su dogovarali cene, 10. oktobra pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport.

Ovo je obelodanjeno dan kasnije – 11. oktobra.

U utorak, 15. oktobra je za portal N1 potvrđeno da je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet upravo povodom informacija iz ovog Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije i to zbog provera da li se u postupcima ovih trgovinskih privrednih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.

Izvor n1info.rs