Sombor.info

“Bili su divna porodica, zatečeni smo i šokirani ovom tragedijom. Šta je moglo da se dogodi, pa da otac ubije sina? Divno dete, pred kojim je bio ceo život”.

Ovim rečima govore neutešne komšije Tomislava Kovača koji je juče u porodičnoj kući u Bezdanu kod Sombora ubio svog sina jedinca Davida Kovača (20), a potom izvršio samoubistvo.

Prema rečima uznemirenih komšija, porodica Kovač živi u inostranstvu već 15 godina, a u Srbiju dolaze samo na kratke posete rodbini.

“U kući u kojoj se dogodio ovaj jeziv zločin živi Tomislavova majka. To jadno dete ubijeno je u bakinoj kući, gde se igrao od malena, a nažalost, tu je i preminuo. Ko može znati šta je prethodilo tome? Nismo ni znali da imaju oružje, a ni jutros nismo čuli ništa“, priča naš sagovornik.

Kako dalje objašnjava, na kapiji ispred kuće Kovačevic jutros je bilo mnogo policije, ali niko od komšija nije mogao ni da pomisli da je otac ubio sina, a zatim izvršio samoubistvo.

“Mirni, kulturni, divni ljudi, nemam nijednu lošu reč da kažem za njih. Nikada nismo čuli povišen glas iz njihove kuće, niti bilo kakvu prijavu za nasilje ili incident. Celo jutro mislim na njih dvojicu i ne mogu da shvatim šta je moglo da se desi da Tomislav učini ovako nešto“, kažu meštani.

Ističu i da je Tomislav bio veterinarski tehničar, dok je njegova žena završila ekonomiju. Kako kažu, ubijeni dečak bio je veoma vredan i odličan đak.

“Koliko mi znamo, nikada nisu imali problema sa sinom, zaista nije bio problematičan. David je bio izuzetan mladić, uvek je hteo da pomogne. Duša me boli za njima“, navodi komšija nesrećne porodice.

Naš sagovornik kaže da majka dečaka sigurno neće preživeti ovu tragediju, te da joj je srce slomljeno od bola.

“Ona je bila njegova najveća podrška, a sada je ostala bez svega. Ne mogu ni da zamislim kakva je to patnja. Ne znamo da li je u trenutku zločina i ona bila u kući,” dodaje komšija, duboko potresen situacijom.

Podsetimo, kako je portal Nova.rs ranije objavio, Tomislav je sinu presudio pištoljem, ispalivši više hitaca u njega, a zatim je pucao sebi u glavu. Policiju je pozvala majka dečaka i prijavila šta se dogodilo, a po dolasku na lice mesta, pronađeno je i oružje kojim je počinjen zločin.

Izvor: nova.rs

Obajavljena je Stanfordova lista najuticajnijih istraživača u svetu. Na listi se nalazi 217.097 imena, od tog broja 89 naučnika je iz Srbije. Ubedljivo vodeće mesto najuticajnijih istraživača iz Srbije zauzima prof. Ivan Gutman.

Američki univerzitet Stanford naučnike rangira na dve odvojene liste – na jednoj su pozicionirani na osnovu ostvarenih rezultata u karijeri do kraja 2023. godine, dok su na drugoj pozicionirani na osnovu broja citata u 2023. godini. Na obe liste, najbolje pozicionirani naučnik je prof. Gutman.

Naučnici su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti. Lista je sačinjena na osnovu bibliometrijskih podataka iz baze Skopus. Rangiranje se obavlja na prema parametrima kao što su broj objavljenih radova, citiranost, h-indeks.

Inače prof. Gutman je je decenijama najbolje rangiran istraživač iz Srbije na globalnim listama. Ima dva doktorata iz matematike i hemije, i ceo radni vek posvetio je matematičkoj hemiji. Redovan je član Srpske akademije nauka i umetnost (SANU).

U penziji je od 2012. godine, ali je nastavio i dalje da radi kao profesor emeritus na PMF-u u Kragujevcu i sve do 2022. godine radio je kao predavač na master i doktorskim studijama.

Nije više angažovan na PMF-u

Gutman za Euronews Srbija kaže da ga ovih dana svi pominju i lepo pišu o njemu, a da niko ne pominje kako je 2022. godine otišao sa PMF u Kragujevcu. O dešanjima na PMF-u u Kragujevcu 2022. godine Euronews Srbija je već pisao.

"Ponižen i uvređen, posle 46 godina, napustio sam PMF i Kragujevac i preselio se u Sombor", rekao je Gutman za Euronews Srbija i dodao da se dalje bavi naučnim radom u skromnim uslovima.

Stanfordova lista je najprestižnija lista u svetu gde se meri doprinos pojedinca u nauci. Gutman kaže da se na tu listu u Srbiji ne obraća pažnja i da se ona "gura pod tepih".

"Razlog je jasan oni koji su u nauci uvažavani, uticajni i na dobro plaćenim položajima, nisu na listi", rekao je on.

Za njega nije iznenađenje što je najuticajniji istraživač iz Srbije, jer se njegovi radovi koje je ranije objavljivao i dalje citiraju. Iako više nije angžovan ni na jednom fakultetu, matematika i hemija su njegove velike ljubavi, tako da je nastavio i dalje da objavljuje radove iz tih oblasti.

Njegovi radovi do sada su citirani više od 30.000 puta, a njegov doprinos je prepoznat širom sveta, kako u naučnoj zajednici, tako i kroz različite obrazovne programe koje je vodio.

Zahvaljujući njegovim ličnim kontaktima puno predavača iz celog sveta dolazili su da održe predavanja studentima u Srbiji.

Ostali na listi

Na listi koja se odnosi na celu karijeru prof. Gutman je na 2.877 mestu. Slede prof. Branislav Jeremić, sa Univerziteta u Kragujevcu, Sergej Ostojić sa Univerziteta u Novom Sadu, Dragan Pamučar sa Univerziteta u Beogradu i Miroslav Dramićanin sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

Među 10 najuticajnih su i Zaviša Janjić i Dušan Teodorović, obojica sa Beogradskog univerziteta, Dalibor Petković sa Univerziteta u Nišu, Ljubomir Ćirić sa Univerziteta u Beogradu i Miomir Vukobratović, Institut "Mihailo Pupin".

Izvor: euronews.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. oktobar

Gimnazija „Veljko Petrović” proslavila je Dan škole svečanom akademijom u velikoj sali Gradske kuće.

Na samom početku programa, prisutne je pozdravio direktor ustanove Dušan Mišković, koji je istakao izuzetne rezultate koje je škola ostvarila u prethodnom periodu, a prema njegovim rečima, ovi rezultati pokazatelj su koliko je somborska Gimnazija napredovala u poslednjih deset godina.

U okviru svečanosti uručene su nagrade učenicima povodom literarnog konkursa, a takođe učenicima i profesorima koji su se svojim rezultatima istakli dodeljeni su pokloni i priznanja za njihove uspehe.

Pored profesora i učenika Gimnazije, gosti su bili i bivši učenici, profesori, roditelji i prijatelji škole, kao i načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković i gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Ovom prilikom tradicionalno priznanje „Istaknuti prijatelj škole“ dobili su Nemanja Majski, Aleksandar Gubica, Milan Jovanović Jovke, Ida Čović, Marina Brbaklić Tepavac i Đorđe Tot.

U prostorijama Galerije „Milan Konjović“ Sombor, svečano je otvorena tematska izložba „Umetničke kolonije Milana Konjovića“. Otvaranju izložbe, prisustvovao je i pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić, koji je tom prilikom pozdravio prisutne i zvanično otvorio izložbu.

„Dame i gospodo, okupili smo se kako bi dali značaj i slavili rad jednog od najznačajnijih slikara našeg vremena čija dela inspirišu i dan danas, kako stručnu, tako i širu javnost. Milan Konjović je neko ko je oblikovao kulturnu istoriju našeg grada. Njegova sposobnost da uhvati suštinu jednog trenutka i prirode je neprevaziđena i nadam se da ćete danas uživati u njegovim radovima, talentu i posvećenosti, te ljubavi prema umetnosti“, rekao je Buzadžić.

O umetničkim delima, životnom delu Milana Konjovića i samoj tematskoj izložbi, govorili su i direktorica Galerije „Milan Konjović“, Milena Rackov – Kovačić, autor izložbe i postavke Nebojša Vasić i autor tekstova Igor Ril.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i Danijela Dubaić, sekretarka Skupštine grada Sombora, te Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Konjički klub Vojvođanin, u nedelju, 20. oktobra organizovaće šesti trkački dan ove sezone.

Da podsetimo, ovaj događaj je bio najavljen za kraj septembra, ali je na sam dan trke odložen zbog loših vremenskih uslova. Početak manifestacije je u 14 časova na Gradskom hipodromu u Somboru.

Somborski konjički klub Vojvođanin ovom prilikom poziva sve simpatizere konjičkog sporta da dođu u što većem i uživaju u najavljenim trkama, od kojih je glavna „Hollo Cup“ na kojem će biti upriličen ispraćaj Amy del Duomo (IT) sa vozačem Vladimirom Pribićem.

Izvor: somborsport.org

Fotografije Slavice Menićanin, predsednice Udruženja za podršku osobama sa autizmom „Maslačak“ Sombor osvojile su drugu nagradu na pokrajinskom foto konkursu "ZAŠTO SE (NE) MENJAMO?", a koji je organizovan u okviru Festivala mentalnog zdravlja. Na ovom konkursu, Slavica je kroz fotografije podelila svoju priču, čiji je glavni akter njen sin Marko, divan šesnaestogodišnji dečak sa autizmom, a koji će, kao i ostale osobe sa poteškoćama u razvoju, na kraju svog školovanja postati nevidljiv za sistem. Slavica je svojim fotografijama još jednom pokušala da skrene pažnju javnosti na problem sa kojim se bore majke dece poput njenog Marka. Donosimo vam njihovu priču:

„Autizam ne boli. Boli ono što nosi sa sobom. A nosi predrasude, poglede, neprihvatanje, sažaljenje, ismevanje, strah, neizvesnost... Vratiću se korak unazad... Svi mi roditelji se nadamo da će nam deca biti srećna, uspešna i zato je mnogo teško kada shvatite da nećete lako da mu prenesete znanje, kako da se za to izbori, nego učite i sebe i njega da ćete ceo život biti njegov glasnogovornik i njegov prozor u svet. Ali život je za nas roditelje dece sa poteškoćama u razvoju vrlo često borbeno polje. Spustim knedlu iz grla u stomak, pronađem skriveni osmeh ljubaznosti i krenem da menjam sistem...deluje nerealno? Da li ću moći? Ovaj put, na kraju sisitema obrazovanja, Marko postaje NEVIDLJIV! Uskoro neće imati ni jednu uslugu podrške kao osoba sa autizmom. Ne zadovoljava krute zahteve za ostvarivanje prava na personalnog asistenta, a ja se kao majka pitam: Da li su ljulja i tablet jedino što je preostalo kao aktivnost jednog tinejdžera u mom gradu, u mojoj Srbiji? Dokle ćemo služiti rigidnim zakonima koji su destruktivni za porodicu? Da li ću morati da napustim posao i ostanem kod kuće sa njim...? Kad god je trebalo - ja sam se menjala. Zašto se ne promeni sistem?“ – pita se Markova majka.

Festival mentalnog zdravlja je zajednica organizacija i ustanova u Novom Sadu i okolini okupljenih oko ideje zalaganja za bolje mentalno zdravlje u društvu. Festival je pokrenuo Institut za javno zdravlje Vojvodine. Čini ga glavna manifestacija koja se dešava uoči 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, kao i različiti događaji i inicijative u toku godine. U okviru ovog festivala organizovan je i nagradni konkurs za foto -priču "ZAŠTO SE (NE) MENJAMO?" na kom su učestvovali Marko i Slavica sa svojom pričom.

Ovim tekstom i sami želimo da pružimo podršku svim roditeljima dece sa poteškoćama u razvoju, s nadom da će njihove priče uspeti da promene sistem.

Izvor: Radio Apatin

U Srbiji je u avgustu 2024. izdato 2.578 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 10,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u avgustu, 83,7 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 16,3 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,3 za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (72,9 odsto), navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Komentarišući pad u izdatim građevinskim dozvolama, sudski veštak i procenitelj za nekretnine Milić Đoković ističe da se gradnja smanjuje kako zbog komplikovane administracije, tako i zbog spoljnopolitičkih okolnosti, a ponajviše jer je sve primetniji deficit lokacija za gradnju.

"Smanjuje se broj potencijalnih lokacija za gradnju. Zemlja je resurs, nema je beskonačno i ne može da se gradi gde god neko želi jer postoji pravna regulativa koja mora da se poštuje. Dodatni problem je i to što su veliki investicioni projekti malo usporili zbog ukrajinske, ali i krize na Bliskom istoku. Povećava se cena materijala, ali i cena radne snage. Sve to skupa dovodi do stagnacije na tržištu", kaže Đoković.

Prema njegovim rečima, smanjenje gradnje problematično je za kupce jer ako je ponuda manja, a potražnja ista, može doći do poskupljenja.

"Nadamo da do toga neće doći i da će se realno možda malo i smanjiti potražnja kako bi došlo do nivelacije jer svako smanjenje broja građevinskih dozvola dovodi do toga da ima manje nekretnina u ponudi i da je nekretnina tražena ‘roba’, a samim tim i skuplja. Zato verujem da neće doći do nekog drastičnog pomeranja na tržištu i da smo u nekoj fazi odmeravanja snaga", ističe sagovornik.

Sa druge strane, Đoković ističe da je za kupce dobra situacija pad euribora (promenljive kamatne stope po kojima se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro), ali i ograničenje Narodne banke Srbije po pitanju kamata na stambene kredite.

Prosek – kupci na kredit između 30 i 40 godina koji traže dvoiposobne stanove

Kako pokazuju podaci RZS-a, prema dozvolama izdatim u avgustu 2024. godine u Srbiji je prijavljena izgradnja 3.070 stanova, s prosečnom površinom od 71,2 metara kvadratnih. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,6 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, sa prosečnom površinom od 144,5 kvadrata, a 87 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 59 metara kvadratnih.

Kada je reč o situaciji na tržištu i potražnji, sagovornik navodi da prosečni kupci u Srbiji traže pre svega stanove dvoiposobne strukture u vrednosti od 120.000 do 150.000 evra.

"Kupci ovih nekretnina najčešće su bračni parovi između 30 i 40 godine sa jednim detetom. Oni uglavnom traže stanove između 60 i 65 kvadrata, sa dve spavaće sobe i dnevnim boravkom. Cene takvih nekretnina kreću se od 2.000 do 2.500 evra po kvadratu, što otprilike košta do 150.000 evra. Takvi stanovi se najpre prodaju. Od tog iznosa deo je najčešće iz kredita, preostali deo je obično u gotovini i to najčešće od prodaje neke nekretnine. To je otprilike foto-robot srpskog prosečnog kupca", naglašava Đoković.

Komentarišući nekretnine čije cene kvadrata idu od 3.500 do 4.500 evra, on kaže da je njihova prodaja upitna jer je, primera radi, za stan od 70 kvadrata (po ceni od 4.000 evra po kvadratu) uz sve ostale troškove, neophodno izdvojiti i do 300.000 evra.

"Za taj novac ljudi mogu da kupe ozbiljnu kuću, eventualno malo izmeštenu iz centralnih delova grada. Zato je po meni kupovina ovakvih nekretnina malo problematična. Ipak je za naše ljude, stan od 70 kvadrata po ceni od 2.000 evra po kvadratu realnija mogućnost", zaključuje Đoković.

Predviđena vrednost radova novogradnje u avgustu 2024. iznosi 87,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova, pokazuju podaci RZS-a. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 26,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Braničevska oblast (22,6 odsto), Nišavska oblast (osam odsto), Južnobačka oblast (7,5), Šumadijska oblast (5,5) i Raška oblast (pet odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto - piše B92.

Sa sve većim brojem pametnih kućnih uređaja, korisnici su sve više zabrinuti za proizvođače koji prikupljaju podatke i špijuniraju njihovo ponašanje u kući. To je bila velika tema za zabrinutost dugi niz godina sa pametnim telefonima koji su uvek u našim džepovima i torbicama, ali rizik više nije ograničen samo na njih.

Prema novoj studiji koju su zajednički objavili studenti iz SAD, Velike Britanije i Španije, proizvođači pametnih televizora zapravo znaju mnogo više o svojim korisnicima nego što biste očekivali, a sve zahvaljujući nečemu što se zove Automatsko prepoznavanje sadržaja (ACR).

Prema rezultatima studije, pametni televizori prikupljaju mnogo podataka tokom upotrebe, uključujući podatke o odgledanim TV emisijama, strimovanim filmovima, igrama koje se igraju, koliko dugo se određeni sadržaj gleda, informacije o pokrenutim aplikacijama i sl.

Svi ovi podaci se koriste za kreiranje jedinstvenog digitalnog otiska, koji se šalje nazad na servere proizvođača radi skladištenja i analize. To znači da proizvođači mogu izvući precizne zaključke o navikama korisnika na osnovu svakog pametnog televizora.

Jedini uslov za ovo je da pametni televizor ostane povezan sa internetom (što je neophodno za rad pametnog televizora) i da je korisnik pristao na odredbe i uslove (što se obično dešava kada se uređaj prvi put podesi).

Možda najviše uznemiruje to što čak i ako se pametni TV koristi samo kao povezani ekran preko HDMI-ja i ne pokreće nikakve interne aplikacije ili softver, on i dalje može da prikuplja podatke i analizira šta gledate: "ACR mrežni saobraćaj postoji čak i kada koristite pametni TV kao eksterni ekran pomoću HDMI-ja".

Naročito je postojao jedan poseban slučaj kada ACR prenosi nisu bili mereni: kada se koriste određene aplikacije trećih strana, uključujući Netflix i YouTube. (Ovo verovatno ima veze sa posebnim ugovorima ili tehničkim ograničenjima. Na primer, Netflix sprečava pravljenje snimaka ekrana u svojoj aplikaciji radi zaštite autorskih prava.)

Prema studiji, pametni televizori ne analiziraju samo mrežni saobraćaj da bi utvrdili šta gledate - oni prave snimke ekrana u redovnim intervalima. (Ovo podseća na Microsoftovu funkciju Windows Recall, koja je oštro kritikovana zbog zabrinutosti u vezi privatnosti.)

Kod LG-ovih pametnih televizora, snimci ekrana se pojavljuju otprilike svakih 10 milisekundi (100 u sekundi); sa Samsung pametnim televizorima, snimci ekrana se prave otprilike svakih 500 milisekundi (2 u sekundi). Zatim, nakon 15 sekundi, svi prikupljeni snimci ekrana se šalju proizvođaču preko ACR-a kao još jedna tačka podataka o vašem ponašanju gledanja.

Iako se studija bavi samo uređajima kompanije LG i Samsung, prethodni izveštaji sugerišu da praktično svi proizvođači pametnih televizora rade istu stvar. To je još jedan korak ka manje privatnosti kod kuće - piše Direktno.

Često se govori o prednostima vitaminskih suplemenata kao važnih čuvara zdravlja.

Međutim, istraživanja pokazuju da vitamini u obliku dijetetskih suplemenata nisu uvek efikasni u prevenciji bolesti, kao što su bolesti srca ili problemi sa cirkulatornim sistemom, i mogu doneti više štete nego koristi ako se konzumiraju bez kontrole.

Mnogi lekari čak upoređuju kupovinu takvih suplemenata sa „bacanjem novca“, tvrdeći da višak vitamina jednostavno napušta telo kroz urin.

Vitamini su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma, ali dodaci ishrani nisu uvek najbolje rešenje za unos vitamina.

Na primer, vitamin E, ključan za zdravlje imunog sistema, najbolje se dobija iz prirodnih izvora kao što su semenke suncokreta, orasi i brokoli.

Istraživanja su pokazala da sintetički oblik vitamina E može izgubiti svoja korisna svojstva kada se konzumira u velikim količinama i može imati neželjene efekte.

Višak vitamina A može biti toksičan
Vitamin A, važan za vid i zdravlje kostiju, je još jedan primer vitamina koji može biti štetan ako se uzima u velikim dozama. Telo ima tendenciju da skladišti vitamin A, zbog čega prekomerni unos može dovesti do problema sa jetrom, pa čak i negativno uticati na razvoj fetusa kod trudnica.

Preporučuje se unos vitamina A putem namirnica poput šargarepe i tamnozelenog lisnatog povrća, gde se nalazi u obliku beta-karotena, koji organizam lakše reguliše.

Naučne analize otkrivaju da unos vitamina u obliku suplemenata može imati negativne efekte jer većina suplemenata nema kontrolisano dejstvo, a organizam često ne može da ih iskoristi na pravi način.

Ponekad čak mogu da ometaju apsorpciju drugih važnih hranljivih materija ili da izazovu interakcije sa lekovima.

Iako su vitamini neophodni za zdravlje, najbolje ih je dobiti izbalansiranom ishranom koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti, prenosi Index.hr.

Pre nego što posegnete za suplementom, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom ili nutricionistom kako biste utvrdili da li zaista imate nedostatak vitamina ili minerala.