Sombor.info

Da li se plašite skorog ranog mraka ili se radujete što ćete dobiti dodatni sat sna "zauzvrat"?

Naučnici pokreću studiju koja će nam pomoći da steknemo bolji uvid u to kako to zapravo utiče na vaše opšte stanje i percepciju vremena.

U noći između 26. i 27. oktobar 2024. godine, satovi će se pomeriti za jedan sat unazad, vraćajući se na srednjoevropsko standardno vreme i završavajući letnje računanje vremena.

Studije sprovedene uglavnom su se fokusirale na negativne aspekte prolećne tranzicije, kao što su uticaj na san i kognitivno funkcionisanje.

Međutim, mnogo se manje zna o zimskom kretanju kazaljki, kao i o uticaju obe promene kazaljki na našu percepciju vremena.

„Zanima nas šta se dešava kada se uspostavljeni osećaj za vreme naglo prekine spoljnim sredstvima: da li se ljudi osećaju kao da imaju manje ili više vremena, da li to utiče na njih pozitivno ili negativno?“, pita profesorka Rut Ogden, šef studije, sa Univerziteta u Liverpulu.

Vreme kao psihološki element

„Vreme kao psihološki element se često zanemaruje. Naše živote oblikuju satovi i svi se oslanjamo na svoju unutrašnju percepciju vremena. Ali mi prilično slabo razumemo kako to utiče na nas i šta se može učiniti da se poboljšaju životi ljudi“, piše The Guardian.

Ogden se zainteresovala za ovu oblast nakon što je doživela saobraćajnu nesreću tokom koje je iskusila usporavanje vremena.

Od tada, ona istražuje kako emocionalni naboj usled određenih događaja, kao što je recimo bio kovid, mogu imati iskrivljeni efekat na percepciju vremena.

„Saznao sam da su ljudi koji su se dobro nosili sa pandemijom i koji su imali niži nivo anksioznosti, depresije i stresa prilično brzo doživeli zatvaranje, dok su ljudi koji su to doživljavali polako bili izolovaniji od društva, depresivni i generalno nezadovoljniji postignutim nivoom interakcija sa drugima“, rekla je Ogen.

Studija je otvorena za sve odrasle osobe u Velikoj Britaniji i uključuje popunjavanje onlajn ankete o njihovom svakodnevnom životu i vremenskim pritiscima sa kojima se suočavaju. Učesnici su ga popunjavali tokom nedelje pre ili posle promene razreda, ili oboje.

Različite grupe

Jedno pitanje na koje se Ogen i njene kolege nadaju da odgovore jeste da li društveno marginalizovane grupe ili oni koji se bore sa vremenskim pritiskom, kao što su roditelji koji rade, doživljavaju promenu sata drugačije od ljudi koji imaju više kontrole nad svojim vremenom.

„Posebno nas zanima odnos vremena i moći i kako kada drugi ljudi kontrolišu vreme, to može da stvori razne vrste nepravde za određene grupe“, rekla je prof. Patricija Kingori, sociolog na Univerzitetu u Oksfordu, koja upravlja celim projektom.

Na primer, Kingori i njene brazilske kolege rade sa ženama čija deca imaju dugotrajne probleme kao rezultat infekcije virusom Zika.

Prema međunarodnom pravu, postoji samo kratak vremenski period tokom kojeg takvi pojedinci mogu podneti tužbu protiv države, „ipak kada ljudi dožive traumu, često nisu u stanju da prikupe resurse da urade stvari na vreme kako bi ispoštovali ovaj rok , iako se osećaju kao da je vreme usporilo“, rekla je ona.

Kontrola vremena je neka vrsta moći

Drugi primer je društveni pritisak koje mnoge žene osećaju da imaju decu tokom veoma kratkog perioda svog plodnog života – uglavnom između svojih srednjih 20-ih i sredine 30-ih.

„Radila sam i sa majkama tinejdžerkama i sa starijim ženama koje su posećivale klinike za neplodnost, a jedna od zanimljivih stvari je da su u oba slučaja žene često osećale da su uhvaćene u ‘pogrešnom trenutku’, iako su biološki gledano mogle da imaju decu.“ rekla je Kingori.

Ona je dodala da je „kontrola vremena neka vrsta moći koja deluje na nas na način koji nam često može naterati da se osećamo kao da kasnimo i da moramo da ‘stignemo’, a ipak često se na to ne gleda kao na oblik moći“.

Dugoročni cilj projekta je da se identifikuju strategije koje bi mogle da pomognu u rešavanju takvih nejednakosti, što potencijalno vodi ka poboljšanju individualnog i društvenog blagostanja, prenosi N1 Sarajevo.

„Za mene, pomeranje kazaljki sata daje mali uvid u to šta se dešava kada se vreme promeni za sve ostale, ali se nije promenilo na isti način za vas, ili kada društvo nametne neka ograničenja vašem vremenu. To takođe pokreće zanimljive ideje, poput toga da li treba da imamo ljudsko pravo na vreme“, rekla je Ogen.

Kupovina sopstvene nekretnine, te izlazak iz roditeljskog doma ili prestanak podstanarskog života, cilj je verovatno svakog građanina Srbije. Ta želja može da padne u vodu kada potencijalni kupci shvate da će ogroman deo njihove plate odlaziti na ratu kredita. Ipak, kako bi sprečili ovakve šokove kada podizanje kredita dođe na red, svi mogu da provere svoju kreditnu sposobnost i na vreme znaju koliko će novca morati da izdvajaju na otplatu duga. Tako se, recimo, jednostavnom računicom vidi da ko zarađuje 700 evra, neće moći da podigne kredit veći od 69.000.

Prilikom konsultacija o podizanju stambenog kredita, bankari imaju zadatak da procene kreditnu sposobnost klijenta, odnosno njegovu mogućnost da vrati pozajmljeni iznos. Ipak, pre nego što odu u banku, građani koji bi da se zaduže mogu i sami da provere svoju kreditnu sposobnost na sajtu 4zida. Na taj način, mogu i pre odlaska u banku, makar okvirno, da znaju koliko će njihova plata biti opterećena ratom.

Prva stavka u proceni kreditne sposobnosti je vrsta ugovora koju klijent ima kod svog poslodavca. Naime, potrebno je da bude stalno zaposlen, odnosno da ima ugovor na neodređeno vreme, i to barem šest meseci, kako bi uopšte mogao da podigne stambeni kredit.

Takođe, većina banaka zahteva učešće u iznosu od 20 odsto cene nekretnine. U praksi, to znači da klijent mora da ima 20 odsto cene nekretnine koju želi da kupi, a za taj iznos se umanjuje i iznos kredita.

Kako bismo izračunali kreditnu sposobnost za različite bankarske klijente, koristili smo plate od 500, 700, 1.000 i 1.200 evra, a kao period otplate uzeli smo maksimalnih 30 godina.

Sa platom od 500 evra, rata ide do 275

Najmanji iznos koji smo koristili za proveru kreditne sposobnosti jeste 500 evra, što je nešto manje od 60.000 dinara.

Iako je građanima sa ovolikim primanjima kupovina stana verovatno poslednja stvar na umu, ipak smo proverili koliki kredit oni mogu da podignu, ali i kolika će im maksimalno biti rata. Maksimalno opterećenje njihove plate je 55 odsto. Dakle, mesečna rata može da iznosi najviše 55 odsto njihove mesečne zarade, odnosno 275 evra.

Dakle, zarada od 500 evra može da obezbedi kredit od oko 45.300 evra. Kada se u obzir uzme učešće od 20 odsto, građani koji mesečno zarade 500 evra, mogli bi da kupe nekretninu od oko 56.600 evra. Sudeći prema ponudi na oglasima, za taj novac može da se nađe garsonjera na Altini ili Vidikovcu, ali i kuća od 113 kvadrata u Zrenjaninu ili od 73 kvadrata u Subotici.

Sa 700 evra može da se digne kredit od 69.000

Naredni iznos plate koji smo koristili jeste 700 evra, odnosno 82.000 dinara.

Sa ovim iznosom, rata može da bude najviše 60 odsto plate, odnosno 420 evra. Dakle, kredit koji ovaj klijent može da podigne je oko 69.200 evra. Sa učešćem, maksimalna cena nekretnine koju on može da priušti jeste oko 86.500 evra. Za taj novac, u Beogradu može da se nađe dvosoban stan od četrdesetak kvadrata u Kotežu, potom 32 kvadrata na Mirijevu ili 50 na Ledinama. S druge strane, ko traži nekretninu van Beograda, za taj novac može da kupi kuću od 85 kvadrata u Smederevskoj Palanci ili 78 kvadrata u Slankamenu kod Inđije.

Ko prima 1.000 ili 1.200 evra, može da kupi stan skuplji od 120.000

Potom, ko mesečno zarađuje 1.000 evra, iliti 117.000 dinara, može da podigne kredit od 99.000 evra. Dakle, njegova rata može da bude najviše 600 evra mesečno. Kada uračunamo i učešće, maksimalni iznos nekretnine je oko 123.600 evra. Sudeći po ponudi u oglasima, na sajtovima agencija za nekretnine, do ovog iznosa u Beogradu može da se kupi dvosoban stan od 44 kvadrata u naselju Vojvode Vlahovića ili na Čukaričkoj padini, dok je na Mirijevu za taj novac moguće pazariti stan od pedesetak kvadrata. Ko želi da kupi nekretninu van Beograda, može da se skući u Inđiji, u kući od 86 kvadrata, ali i u okolini Sremskih Karlovaca ili u Novom Sadu.

Poslednji iznos koji smo koristili jeste 1.200 evra, odnosno 140.500 dinara. Sa tom platom, maksimalna rata može da bude 720 evra, a samim tim, najviši iznos kredita 119.000. Kada uračunamo i učešće, dobijamo iznos od 148.300 evra.

Izvor: nova.rs

Svako ima svoj ukus kad je reč o uređenju doma, ali stručnjaci za unutrašnje uređenje nekad upozoravaju da bi određene stvari trebali da preskočimo jer mogu da daju dosta drugačiju sliku o nama od one koju smo želeli da pokažemo.

Mnogi ljudi nastoje svom domu da daju bar dašak luksuza (što možete napraviti i bez puno novca), ali dizajner enterijera Vilijam Henson upozorava da biste s nekim stvarima mogli da postignete upravo suprotan efekat.

On tvrdi da, koliko god se trudili da se drugačije predstavite, ovi predmeti u stanu odaju da živimo u nemaštini i da nemamo ukusa.

Satenska posteljina u boji

„Večno me čudi zašto mnogi ljudi misle da je satenska posteljina (crna ili bilo koje druge boje) vrhunac luksuza. Kvalitetna posteljina bi trebalo da bude od pamuka, lana ili mešavine tih materijala. Svila i saten su rezervisani za prostake i umišljene plejboje“, otkrio je za Independent.

Plišane igračke

Možda mislite da je slatko što svoje uspomene iz detinjstva koristite kao dekoracije, ali Henson se ne slaže.

U redu je ako ne želite da bacite omiljenog plišanog medvedića, ali sve više od toga je za njega vrhunac neukusa.

‘Još gore je ako medvedić u šapama drži srce s natpisom, postoji jako malo stvari koje su manje profinjene od toga’, kaže on.

Ogledala na plafonu

Ogledala na plafonu ili velika ogledala na drugim neobičnim mestima su odraz vulgarnosti i odaju da ste narcis, tvrdi ovaj ekspert.

Jastučići

Ovo je detalj koji jako vole Srbi u svojim kućama. Možda vam gomila ukrasnih jastuka u hotelima deluje otmeno, ali u vašem domu će oni samo praviti nered i pritom odavati da nemate ukusa.

‘Očigledno je da ste sebi jednom priuštili letovanje u Dubaiju i da ste prepuni utisaka. Da skratim, što više jastučića imate, to ste manje otmeni’, istakao je.

Nameštaj sa staklima

Ne samo da ćete se namučiti prilikom čišćenja i održavanja ovakvog nameštaja, već odaje da pripadate nižoj klasi, smatra Henson, a prenosi Story.hr.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. oktobar

Kako bi olakšali sugrađanima pronalaženje parking mesta u samom centru grada, u nekoliko najprometnijih ulica postavljeni su parking senzori.

Reč je o sistemu koji putem senzora na parking mestu automatski detektuje parkirano vozilo i šalje informaciju do info table koja prikazuje koliko još slobodnih mesta ima za parkiranje u ulici.

Senzori su postavljeni u Pariskoj i Dositejevoj ulici, u Ulici Laze Kostića, kao i na deset parking mesta na Trgu svetog Trojstva, dok su info table postavljene na Vencu vojvode Stepe Stepanovića i Staparskom putu. Pored broja slobodnih mesta na navedenim lokacijama, info table pokazuju i broj slobodnih mesta na novom parkingu na Vencu vojvode Petra Bojovića.

Aktivacijom smart parking sistema, saobraćaj u užem centru grada će biti protočniji, čime će se skratiti vreme za potragom slobodnog parking mesta, a ujedno doprineti i manjoj emisiji izduvnih gasova usled pojave nepotrebnih gužvi.

Projekat su zajedno finansirali Grad Sombor i NALAS – Mreža asocijacija lokalnih samouprava Jugoistočne Evrope, uz podršku Austrijske razvojne agnecije, Austrijske asocijacije gradova i opština i Centra za istraživanje javne administracije.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru podneće krivične prijave nadležnim tužilaštvima protiv osamnaestogodišnjaka, sedamnaestogodišnjaka i protiv dvojice petnaestogodišnjaka zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari na štetu Javno komunalnog preduzeća „Prostor“ Sombor.

Sumnja se da je 19. oktobra, tokom noći, u okolini Sombora osamnaestogodišnjak podesnim predmetom uklonio jedan usporivač brzine, dok je sa drugog skinuo šrafove.

Takođe, sedamnaestogodišnjak i dvojica petnaestogodišnjaka se sumnjiče da su iste noći uklonili delove sa dva usporivača brzine.

Protiv četvorice osumnjičenih biće podnete krivične prijave u redovnom postupku.

U nedelju, 3. novembra, u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru, održaće se Odjeci Somusa, pod nazivom “Na krilima pesme”, s početkom u 20.00 časova.

Besplatne karte možete preuzeti na Blagajni Kulturnog centra.

Radno vreme Blagajne, za vreme trajanja festivala Somus je sledeće:

Četvrtak, 24.10. – od 15.00 do 20.00 časova
Petak, 25.10. – od 15.00 do 20.00 časova
Subota, 26.10. – od 15.00 do 20.00 časova
Nedelja, 27.10. – od 9.00 do 11.00 i od 18.00 do 20.00 časova
Ponedeljak, 28.10. – od 9.00 do 11.00 i od 18.00 do 20.00 časova

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković upriličio je danas prijem za predstavnice Sombora na najvećem muzičko-scenskom takmičenju za mlade „Srbija u ritmu Evrope“.

Vasilija Aleksić, Nina Obradović i Aleksandra Cetina nastupiće sa pesmom „Where I am“ danske predstavnice na Evroviziji Anje, a tokom današnjeg prijema istakle su da su spremne i da jedva čekaju takmičenje.
Gradonačelnik je ekipi Sombora poželeo puno sreće u takmičenju, kao i da ostvare plasman u top sedam gradova, koji ih vodi dalje u regionalno takmičenje.

Festival „Srbija u ritmu Evrope“ održaće se u ponedeljak 28. oktobra od 21 čas, uz uživo prenos na „PRVA TV“, a domaćin festivala je Kikinda, prošlogodišnji pobednik. Po propozicijama takmičenja, pobednik se bira sabiranjem glasova članova žirija gradova učesnika, članova stručnog žirija produkcije i glasova publike putem SMS poruka.

Za naše Somborke može se glasati slanjem SMS poruka sa sadržinom PESMA 12 na broj 1557.

U ovogodišnjem ciklusu učestvuje 25 gradova i opština iz Republike Srbije. Ekipa grada koji pobedi ide sledeće godine na studijsko putovanje u državu koju su predstavljali na takmičenju, a pobednički grad je domaćin festivala sledeće godine. Festival se organizuje i u državama regiona, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a sedam prvoplasiranih gradova iz Srbije će sledeće godine učestvovati na regionalnom takmičenju u Budvi.

Pored gradova učesnika, festival „Srbija u ritmu Evrope“ podržan je i od ambasada evropskih država, kao i Izraela i Australije. Koordinator takmičenja ispred grada Sombora je Saša Milić.

Konzumiranjem proteina uz svaki obrok i posle treninga, kao i integralnih žitarica i antioksidanata, pomažete vašim mišićima da se oporave, ojačaju i ostanu jaki i zdravi.

Usvojite najbolje navike u ishrani da ojačate mišiće nakon 50. godine. Kako ulazite u svoje kasnije godine, vaše telo počinje da prolazi kroz neke promene na koje možete uticati zdravom ishranom i vežbanjem.

Vaši mišići mogu prirodno da počnu da slabe tokom vremena, što čini trening snage neophodnim.

Ali kako možete da optimizujete svoj put ka izgradnji jačih mišića na zdrav, održiv način?

Jedna od promena koje možete da napravite je usvajanje nekih svakodnevnih navika u ishrani koje mogu pomoći vašem telu da ojača i izgradi mišiće kada vežbate.

Stručnjaci Ejmi Gudson i Kortni D’Anđelo su izneli svoje mišljenje o navikama u ishrani koje vam mogu pomoći da izgradite jače mišiće nakon 50.

Konzumirajte visokokvalitetne proteine

Proteini su ključni nutrijent u izgradnji jačih mišića i poboljšanju ukupnog zdravlja, ali dobijanje dovoljno proteina tokom dana može biti izazov.

„Proteini su neophodni za izgradnju i popravku mišića. I dok mnogi o proteinima razmišljaju za ručkom i večerom, često ih zanemaruju za doručkom i užinom“, objašnjavaju oni.

Istina je da istraživanja podržavaju konzumaciju otprilike 30 grama visokokvalitetnih proteina u svakom od naša tri glavna obroka i užine.

„To bi moglo da izgleda kao dva jajeta, tost od celog zrna i 180 g grčkog jogurta za doručak, salata sa oko 120 g lososa ili piletine, sira i povrća u kombinaciji sa voćem za ručak i goveđa šnicla od oko 140 g i smeđ pirinač za večeru. Zatim dodajte proteine poput sira, orašastih plodova, govedine, pa čak i proteinskih pločica u vreme užine“, kaže Gudson.

Naročito posle vežbanja

Ne samo da je važno unositi dovoljno proteina tokom dana, već je unos dovoljno proteina nakon treninga ključ za izgradnju mišića i postizanje rezultata.

„Vežbanje uzrokuje oštećenje mišićne mase, a proteini u ishrani pomažu da se ona popravi kako bi mišići postali jači. Cilj je da pojedete užinu posle treninga sa 15 do 25 grama visokokvalitetnih proteina što je pre moguće, ali svakako u roku od 45 minuta nakon treninga. Ovo pomaže da se ubrza proces resinteze mišića i takođe pomaže u oporavku. To može biti smuti od kravljeg mleka, grčkog jogurta i voća, pomešati 15 do 25 grama proteinskog praha u vodi i upariti ga sa voćem ili granola pločicom, ili konzumirati proteinsku pločicu sa pravom količinom proteina“, predlaže Gudson.

Jedite cela zrna

Još jedna važna navika u ishrani koju možete usvojiti da biste izgradili više snage je da budete sigurni da konzumirate dovoljno celih žitarica, posebno kao zamenu za rafinisane ugljene hidrate.

„Jedna od najvećih prednosti celih žitarica je što obično sadrže dobru količinu proteina. Takođe, sadrže cink koji pomaže u izgradnji mišića i magnezijum koji može pomoći u njihovom oporavku. Primeri hrane od celog zrna uključuju hleb od celog zrna, testeninu od celog zrna, ovsenu kašu, smeđ pirinač i heljdu. Odlična navika u jutarnjoj ishrani od celog zrna može biti dodavanje proteina surutke u prahu ovsenim pahuljicama“, kaže D’Anđelo.

Dodajte antioksidante u svoju ishranu

Još jedan važan deo izgradnje jakih mišića je davanje vašem telu hranljivih materija koje su mu potrebne da se pravilno oporavi nakon treninga. Uključivanje dovoljno antioksidanata u vašu svakodnevnu ishranu može pomoći u tome.

„Ako vredno trenirate, verovatno ćete osetiti bolove u mišićima koje izaziva vežbanje. Iako može biti frustrirajuće i neprijatno, postoje mnoge strategije oporavka koje mogu pomoći u smanjenju bolova u mišićima, kao i da minimiziraju oštećenja izazvana vežbanjem i ubrzaju oporavak“, ističe Gudson.

Ona takođe napominje da su antioksidansi na vrhu liste hranljivih sastojaka koji mogu pomoći vašem telu da se oporavi od slobodnih radikala koji uzrokuju oštećenje ćelija. Konzumacijom namirnica i pića kao što su bobičasto voće, narandžasto povrće i voće, cvekla, spanać, sok od višnje, 100 odsto sok od nara i mnoge druge zdrave namirnice, možete pomoći vašim mišićima da se oporave što je brže moguće i ostanu jaki i zdravi, piše MSN, prenosi 24sata.hr.

U petak, 1. novembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće prikazana predstava “Izvin’te, al’ u pitanju je ljubav”, Dramskog studija “Proscenijum”, iz Bačke Palanke u 16.00 časova.
Besplatne karte možete preuzeti na Blagajni Kulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

“Ova naša priča, počela je baš kao i svaka druga priča: U jednom naizgled običnom dvorištu, tu negde u našem komšiluku, žive neki sasvim jednostavni ljudi. I sve bi bilo normalno, da se u njihove živote nije “ušetala” ljubav i dobrano ih razmrdala…”

Toliko za pocetak.

Nušić i Sterija pobrinuli su se da maestralno opišu odnose i karaktere likova , a mi smo sve njih skupili i smestili ih u to na prvi pogled idilično dvorište U našoj priči oni su komšije, a sva buka i larma nastaje zbog ljubavi. Dvorištem defiluju likovi iz sledećih dela: “lza božijih leđa”, ‘Gospođa ministarka”, “Sumnjivo lice”, “Pokondirena tikva”, “Simpatija i antipatija ” i Ženidba i udadba’.