Sombor.info

Od početka oktobra po našim propisima dozvoljen je uvoz polovnjaka i iz Amerike, tj. SAD. Do sada su vam verovatno već poznate osnovne razlike između automobila koji su prozvedeni za američko tržište u odnosu na ona koja su pravljena za EU i šta je sve neophodno uraditi kako bi se „amerikanci“ prilagodili standardima, odnosno jednobraznim tehničkim uslovima koji se primenjuju u našoj zemlji. Ono što je još uvek nepoznanica jeste okvirna cena dopremanja automobila iz Amerike do Srbije i kako se to zapravo radi.

Kao čovek koji ima višegodišnje iskustvo uvoza automobila iz Amerike, o ovome je za sajt „Polovni automobili“, govorio predsednik oldtajmer kluba „Beograd“ Bora Nastasić objašnjavajući da postoji nekoliko opcija, ali da je jedna od najčešćih da se vozila dopremaju iz luke u Nju Džersiju.

„Postoji kompanija koja organizuje transport sve do Beograda. Automobili se ubacuju u kontejnere i iz Nju Džersija stižu u neku od luka u okruženju kao što su Bar, Rijeka ili Kopar. Zatim se dopremaju u Srbiju. Koliko je meni poznato, cene za takvu varijantu transporta kreću se od 1.500 do 1.700 dolara i to ukoliko se prevozi više automobila i ukoliko su, da tako kažem, manjeg gabarita. Sam trošak te usluge može da bude i veći, ali sa druge strane, ukoliko kupac sam organizuje kontejner i transport, cena može da bude i znatno niža“, napominje Bora Nastasić.

Na pitanje zašto baš iz Nju Džersija, on ističe da je cena transporta dosta povoljnija u odnosu na neke druge luke u SAD.

Takođe, dobar deo automobila upravo se dovozi iz Njujorka i okoline, kao i nešto daljih gradova, gde je brojna naša populacija, poput Čikaga… Ipak, što je dalje mesto kupovine polovnjaka od luke iz koje kreće kontejner, to su troškovi transporta do luke veći.

„Važno je da ljudi koji razmišljaju o uvozu, znaju da se ti, „unutrašnji“ troškovi u Americi kreću od 300, pa sve do 1.500 dolara, u zavisnosti iz kog dela Amerike automobil stiže, kao i da se i ovaj trošak obračunava na carini, uz samu cenu vozila“, objašnjava sagovornik „Polovnih automobila“.

U praksi se koristi još jedna opcija transporta, a to je transport u takozvanim otvorenim brodovima. Automobili u tom slučaju stižu u luku u Hamburgu, a cena se, prema Nastasićevim rečima kreće od 500 do 800 dolara. Opet, sigurno je da prevoz od Hamburga do Srbije nije mala stavka, a tu su i lučki troškovi…

Tu, nažalost, nije kraj izdacima. Jer, kad vozilo stigne u našu zemlju potrebno je platiti uz carinu (carinska stopa je viša u odnosu na vozila koja stižu iz EU), usluge špeditera… Naš sagovornik kaže da ukupni troškovi sa carinom i porezom, kao i troškovi prilikom istovara i špedicije mogu da iznose oko 40 odsto ukupne vrednosti vozila.

Nikako se ne mogu zanemariti ni troškovi pregleda vozila u nekoj od ovlašćenih institucija od strane Agencije za bezbednost saobraćaja (npr. ovlašćen je Centar za motorna vozila AMSS), u smislu ispunjenosti standarda. Kako nam je nezvanično rečeno, pregled vozila u ovlašćenim laboratorijama naplaćivaće se 70.000 dinara, a tek ćemo saznati koliko će koštati modifikacije u servisima i usklađivanje sa našim jednobraznim tehničkim uslovima. Sigurno je da će taj raspon cena biti veliki, jer nije isto modifikovati svetlosne grupe ili migavce na nekom od modela marke Kia i marke Porše…

Kada se sve sabere, kako pišu Polovni automobili, bez nekoliko hiljada evra propratnih troškova, gotovo da nije moguće dopremiti automobil iz SAD u Srbiju, te se nameće pitanje da li će uopšte biti isplativ uvoz polovnjaka čija je cena nekoliko hiljada evra i ko će imati interes da se upusti u ovu avanturu - piše N1 Srbija.

Pod sloganom „Dame trče – TO SAM JA“ danas je u Somboru održano deveto izdanje najlepše somborske trke, koja je počela tačno u podne, pešačkom stazom duž Velikog bačkog kanala.

Za trku dužine 5 kilometara ove godine se prijavio rekordan broj učesnica, čak 250. Učešće su uzele, kako profesionalne sportistkinje, tako i amaterke, a uključile su se dame svih uzrasnih kategorija. Takmičarke su došle iz cele Srbije, a polovina dama koje su se odlučile za učešće došlo je iz Sombora i okolnih naseljenih mesta.

Deveto izdanje trke „Dame trče – TO SAM JA‘‘ organizovao je Atletsko – rekreativni klub „Somaraton‘‘ Sombor, u saradnji sa Sportskim savezom grada Sombora, Crvenim krstom Sombor, prvog on lajn portala za žene 45⁺ „To sam ja“ i uz podršku javnih preduzeća, institucija, privatnog sektora i pojedinaca.

Pre samog početka trke, prisutne je pozdravio predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, poželevši učesnicama puno sreće. Kako su istakli iz organizacije, cilj cele manifestacije jeste da se još više pokrene aktivizam i potreba za zdravijim načinom života kod dama u našem okruženju.

Peto mesto pripalo je Jamanti Šafranj iz Subotice, četvrto Jasmini Kljajić iz Apatina, treće Jovani Miletić iz Sombora, drugo Damjani Perenčević iz Kljajićeva, a prva je bila Tijana Kabić iz Sombora.

Kao i prethodnih deset godina manifestacija „Dame trče“ i ove godine je imala humanitarni karakter, te je u saradnji sa Crvenim Krstom Sombor organizovana akcija sakupljanja sredstava za kupovinu automatskog eksternog defibrilatora. Svi koji žele da se uključe svoje donacije mogu da uplate na račun Crvenog krsta Sombor broj: 205-507655-23, poziv na broj: 11-138.

Na 15. Sajmu stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini, održanom na platou Sportskog centra u Odžacima, pored brojnih udruženja žena sa teritorije Vojvodine, predstavila su se i udruženja iz Sombora, prikazujući bogatu ponudu proizvoda domaće radinosti, pre svega rukotvorine, vez, tkanice, suvenire i tradicionalnu hranu pripremljenu po starinskim receptima. Ispred Grada Sombora sajmu je prisustvovala Marija Jerković, načelnica Odeljena za društvene delatnosti, koja je posetila štandove i iskoristila priliku da porazgovara sa izlagačima.

Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini je tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova koja se od 2009. godine obeležava povodom Međunarodnog dana seoskih žena, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena na selu i njihovu ključnu ulogu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu.

Cilj manifestacije je afirmacija potencijala žena iz ruralnih područja Vojvodine kako bi se ukazalo na njihove moguće privredno-ekonomske i turističke kapacitete.

Fudbaleri Sloga vratili su se neporaženi sa gostovanja u Zrenjaninu. Ovo je bio njihov osmi meč za redom na kojem nisu poraženi. U prvom delu meča igralo se uglavnom na sredini terena, bez mnogo prilika. Domaćin bolji rival, propustili su dve prilike (Janković i Milanović) u prvih 45 minuta. U nastavku su prilikama bili Martinkevič, Milanović i Tedić za Radnički, a Erdelj i Nenad Kudrić za Slogu, ali se rezultat nije menjao, te na kraju utakmica završena najnepopularnijim (0:0) rezultatom.

Vrbas je gostovao na Detelinari gde je poražen od „Kanarinaca“ sa 3:1.

Kiks lidera iz Vrbasa i ekipe iz Čonoplje iskoristio je sastav Slobode (Donji Tovarnik) koji je pobedom nad Borcem iz Šajkaša preuzeo lidersku poziciju na tabeli Srpske lige Vojvodine. Sva tri tima imaju po 21 bod, s tim da Sloga ima najlošiji gol količnik. Narednog vikenda Čonopljanci gostuju u Vrbasu, dok će Sloboda putovati u Kikindu.

Tabela: Sloboda 21, Vrbas 21, Sloga 21, Hajduk 19, Kikinda 18, Kabel 17, Željezničar (I) 16, Naftagas 15, Dinamo 1945 – 15, RFK Novi Sad 1921 – 14, Radnički (Zr) 14, Podunavac 13, Omladinac 12, Vojvodina 1928 – 9, Bečej 1918 – 8, Borac (Š) 5.

Parovi narednog (12) kola: Vrbas – Sloga, Kabel – Radnički (Zr). Omladinac – Vojvodina 1928, Željezničar (I) – Dinamo 1945, Naftagas -Bečej 1918, Borac (Š) – Podunavac, Kikinda – Sloboda, RFK Novi Sad 1921 – Hajduk.

Izvor: somborsport.org

Sve veći broj mladih ljudi suočava se s dijagnozom raka debelog creva, bolesti koja je nekada bila rezervisana za stariju populaciju. Dr Sunil Kamat, onkolog sa klinike u Klivlendu, otkriva da su promene u ishrani, sedentarni način života i neotkriveni genetski faktori glavni razlozi za porast ove opake bolesti kod osoba u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama.

Dr Sunil Kamat, ugledni gastrointestinalni onkolog sa čuvene klinike u Klivlendu, s tugom primećuje dramatičan porast broja mladih pacijenata s dijagnozom raka debelog creva u poslednjih deset godina. Dok je ranije ova bolest najčešće pogađala osobe u pedesetim, šezdesetim i starijim godinama, danas sve više obolelih pripada generacijama u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim.

„Do pre deset godina, pacijenti koji su mi dolazili su obično bili stariji, pretežno gojazni ljudi sa dugogodišnjim navikama loše ishrane i sedećim načinom života, kojima su rutinske kolonoskopije pokazivale abnormalnosti,“ objašnjava dr Kamat. „Međutim, sada sve češće susrećem mlade ljude, koji su tek na početku svojih života – studenti, osobe koje planiraju venčanje ili očekuju decu – kojima moram saopštiti dijagnozu koja im menja život iz korena.“

Ono što je još alarmantnije je da mnogi od ovih mladih pacijenata ne spadaju u uobičajenu rizičnu grupu gojaznih i neaktivnih pojedinaca. Mnogima od njih je zdravlje na prvom mestu – vode aktivan stil života, redovno vežbaju i jedu uravnotežene obroke bogate povrćem i vlaknima.

Ova iznenađujuća činjenica navela je lekare da se zapitaju šta to izaziva tako nagli porast slučajeva raka debelog creva među mladima.

Promene u ishrani kao ključni faktor

Jedan od razloga za ovako dramatičnu promenu, prema dr Kamatu, leži u ishrani. Najnovija istraživanja njegovog tima, objavljena u medicinskom časopisu NPJ Precision Oncology, sugerišu da ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom – poput šunke, viršli, burgera i sličnih proizvoda – igra glavnu ulogu u razvoju raka debelog creva kod mladih. U istraživanju je analizirano 64 pacijenta, od kojih je trećina obolela pre navršene 50. godine, a kod 45% mladih pacijenata bolest je već bila u četvrtom stadijumu, što ukazuje na zakašnjelu dijagnozu.

Dok su neki stručnjaci spekulisali da bi za porast slučajeva mogli biti odgovorni faktori poput mikroplastike, hemikalija ili čak poremećaji mikrobioma – kompleksnog sistema bakterija koje žive u našem probavnom traktu – dr Kamat i njegov tim uspeli su da ove teorije odbace. Njihovi rezultati jasno pokazuju da je ishrana, a ne mikrobiom, glavni krivac.

„Većina ranijih istraživanja bila je fokusirana na mikrobiom kao primarni faktor rizika, ali naši podaci pokazuju da ishrana ima daleko veći uticaj,“ objašnjava on. „Zato sada možemo dalje usmeriti naše istraživanje kako bismo bolje razumeli koji su to metabolički procesi povezani sa povećanim rizikom za mlade.“

Metaboliti crvenog mesa podstiču rast tumora

Tim dr Kamata otkrio je da pacijenti koji su oboleli od raka debelog creva imaju veće nivoe metabolita koji nastaju pri varenju crvenog i prerađenog mesa. Ovi metaboliti, prema rečima dr Kamata, „hrane“ ćelije raka, omogućavajući im da se brže razvijaju i rastu, dok istovremeno oduzimaju energiju zdravim ćelijama koje su im neophodne za normalno funkcionisanje.

„Interakcija između različitih faktora, poput kada bakterije iz našeg creva koriste naše metabolite i stvaraju svoje, dodatno komplikuje celu sliku,“ ističe dr Kamat. „Trudimo se da shvatimo zašto mladi pacijenti imaju veće nivoe ovih štetnih metabolita u poređenju sa starijim osobama koje imaju istu bolest.“

Sedentarni način života i gojaznost – dodatni faktori rizika

Pored ishrane, sedentarni način života i gojaznost su dodatni ključni faktori rizika. U svojoj klinici, dr Kamat primećuje da su mnogi njegovi mladi pacijenti ili gojazni ili provode većinu dana sedeći – najčešće zbog kancelarijskih poslova. Ove navike, ističe on, povećavaju nivo insulina i drugih hormona u krvi, koji mogu doprineti rastu ćelija raka, kao i pojavi zapaljenja u organizmu.

„Približno 70% Amerikanaca ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno, a ta pojava se sve ranije javlja,“ objašnjava on. „Vidimo tinejdžere, pa čak i decu od 8, 9, 10 godina koja imaju ozbiljnu prekomernu težinu. Problem s gojaznošću svakako doprinosi ovoj epidemiji raka debelog creva.“

Genetske mutacije i nepoznati uzroci

Ipak, postoji i jedna velika nepoznanica. Naime, deo pacijenata, uprkos zdravoj ishrani i aktivnom načinu života, takođe oboleva od raka debelog creva. Dr Kamat veruje da je to verovatno rezultat genetskih mutacija, koje mogu promeniti način na koji određeni proteini funkcionišu u telu, što može dovesti do formiranja kancerogenih ćelija.

„Iako su ove genetske promene češće kod starijih pacijenata, gde zaštitne ćelije slabe, moguće je da i mlađi ljudi dožive ove mutacije, uprkos zdravim navikama,“ kaže dr Kamat.

Promene u ishrani kao ključ prevencije

Dok se istraživanja nastavljaju, dr Kamat ističe da bi promene u načinu ishrane, posebno smanjenje unosa crvenog i prerađenog mesa, mogle biti ključne u prevenciji raka debelog creva kod mladih. Njegova nada je da će dalja istraživanja dovesti do jednostavnijih i pristupačnijih metoda ranog otkrivanja bolesti, poput testiranja metabolita iz krvi, koje bi moglo postati redovni deo preventivnih pregleda.

„Ovo istraživanje nam daje priliku da na konkretan način savetujemo naše pacijente kako da smanje rizik od obolevanja,“ zaključuje dr Kamat.

Izvor: nova.rs

Psi su zaista neverovatna bića bogatog emocionalnog spektra, a njihovo nezadovoljstvo se često manifestuje na različite načine.

Kada se pas oseća frustrirano, možete primetiti promene u njegovom ponašanju. Na primer, mogu pokazati znake nervoze kao što su režanje ili grebanje, a neki psi mogu okrenuti glavu ili se povući iz situacije koja ih uznemirava.

Takođe, mnogi psi koriste govor tela da izraze nezadovoljstvo. Ukočen ili stisnut rep, spuštene uši i izbegavanje kontakta očima često su znaci da pas nije zadovoljan nečim.

U takvim situacijama važno je obratiti pažnju na njihov ton lajanja. Glasno, prodorno lajanje može značiti da su uznemireni ili da žele da skrenu pažnju na nešto što ih muči.

Jedan od načina na koji psi pokazuju nezadovoljstvo je kroz „žute minute”. Na primer, neki psi će se opustiti, valjati se po podu, cviliti, lajati, trčati u krug, blokirati vam put ili pokazati zube.

Ovakva ponašanja su ponekad smešna, ali su takođe način da pas pokaže svoje emocije i traži vašu pažnju, prenosi Index.hr.

Razumevanje ovih signala može pomoći vlasnicima pasa da bolje prepoznaju kako se njihovi ljubimci osećaju, pružajući tako srećnije i zdravije okruženje za svoje četvoronožne prijatelje. Na kraju krajeva, psi nam pružaju bezuslovnu ljubav i naša je dužnost da odgovorimo sa istom pažnjom i razumevanjem.

Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović otvorila je juče u Odžacima 15. po redu Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini.

Ova tradicionalna manifestacija održava se u organizaciji opštine Odžaci, koja je ovogodišnji domaćin, pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.

Sekretarka Jovanović je istakla da se na ovaj način predstavljaju žene koje žive na selu, kako bi se ukazalo na njihov često marginalizovan položaj, ali i kako bi se afirmisala njihova znanja i veštine - piše RTV.

"Upravo to i jeste ideja vodilja za ovakve skupove i sajmove. Na ovaj način, sve žene iz seoskih sredina u našoj pokrajini imaju priliku da prikažu svoj rad, ono što proizvode i ono oko čega se okupljaju. Ovim se ujedno i promovišu žene iz ruralnih područja Vojvodine, njihovo stvaralaštvo, potencijali i preduzetnički duh, ali i društveni aktivizam kada je u pitanju razvoj i promocija njihovih lokalnih zajednica", rekla je sekretarka Jovanović.

Ona je podsetila na to da se žene iz ruralnih područja smatraju ranjivom grupom stanovništva i da se njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije.

"Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju", izjavila je Jovanovićeva i dodala da su žene na selu vlasnice svega 12 odsto gazdinstava u Srbiji.

Sekretarka je istakla da su politikama Pokrajinske vlade predviđeni posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa, a jedna od mera je rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine.

"Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu", kazala je sekretarka Jovanović i dodala da će Pokrajinska vlada i ubuduće nastaviti da podržava žene na selu, da ih osnažuje i da im omogućava jednake prilike.

Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održava se povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena i njihovu ključnu ulogu na selu. Svake godine manifestacija se organizuje u drugom gradu kako bi se ženama sa sela omogućilo da posete i druge krajeve Vojvodine, steknu nova iskustva i upoznaju se sa primerima dobre prakse drugih organizacija.

Prisutnima su se obratile i predsednica Opštine Odžaci Isidora Đaković i direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović.

Otvaranju manifestacije prisustvovali su i sekretarka Pokrajinske vlade Dušanka Golubović i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić.

Prošle godine Ujedinjeno Kraljevstvo je donelo revolucionarni Zakon o bezbednosti na internetu, koji ima za cilj da zaštiti decu na društvenim mrežama.

Motivacija za ovu zabranu leži u zabrinutosti zbog rasprostranjenog nasilja na mreži, pristupa pornografiji i izloženosti nasilnom sadržaju. Zagovornici zabrane, poput Ester Gej, čija je ćerka tragično stradala, tvrde da je nasilni sadržaj na internetu delimično podstakao nasilje među tinejdžerima.

Istraživanja su pokazala da bi mnogi roditelji podržali ovu meru. Prema istraživanju organizacije Parentkind, 58% roditelja podržava zabranu pametnih telefona mlađima od 16 godina, dok istraživanje istraživačke kompanije More in Common pokazuje da čak 64% roditelja deli ovo mišljenje. Konzervativka Mirijam Kejts veruje da bi zabrana mogla da zaštiti mentalno zdravlje dece.

Hoće li zabrana postati stvarnost?

Međutim, primena ove zabrane nije izvesna. Većina problema koje zabrana pokušava da reši već je delimično pokrivena Zakonom o bezbednosti na Internetu. Osim toga, neki konzervativci smatraju da država ne treba da se meša u roditeljske odluke. Jedan vladin izvor je rekao: "Nije uloga države da mikroupravlja roditeljima; cilj je da se poveća njihova svest o postojećim ograničenjima i alatima za kontrolu sadržaja."

Iako se o zabrani još uvek raspravlja, ako bude usvojena, to bi bio značajan trenutak u globalnom pokretu za zaštitu dece od opasnosti internet sveta. Dok su neke države već zabranile deci pristup društvenim mrežama, zabrana prodaje mobilnih telefona tinejdžerima bila bi korak dalje u kontroli tehnologije i bezbednosti mladih - piše B92.

Buking osim što je platforma na kojoj turisti mogu da pronađu smeštaj na svim meridijanima, može da bude i platforma za sivu ekonomiju. Turska i Mađarska su dobile sudske sporove sa Bukingom zbog izdavanja neregistrovanog smeštaja, i naplatile debelu odštetu.

Predstavništvo Bukinga za naš region je u Zagrebu. Pre sedam godina dogovoreno je da oglašavaju samo registrovane objekte. Posle pandemije koronavirusa neregistovani objekti su međutim sve češće u ponudi.

Po ugledu na Tursku i Mađarsku, a u skladu sa našim zakonom, država traži od Bukinga da prihvata ponude samo legalnih objekata. Ali tu mentalitet stupa na scenu. U Zapadnoj Evropi dovoljno je samo da vlasnik smeštaja dâ izjavu da ima dozvolu za rad.

„I podrazumeva se da ste to zaista uradili, što je u mentalitetu zapadne Evrope, gde ne dolazi u obzir da to ne radite na legalan način. Onda su tu naravno i sankcije ako to predate, a ne ispunite obaveze, koje idu do zatvorskih kazni dugogodišnjih i do ogromnih novčanih kazni. Dakle, dok ne vežemo nelegalno poslovanje sa utajom poreza kao krivičnim delom, mislim da nećemo mnogo toga uraditi“, naglašava Aleksandar Seničić, direktor JUTE.

Srbija je ove godine od turizma zaradila milijardu i devetsto miliona evra, 13 odsto više nego za osam meseci prošle. Pored države koja ostaje bez poreza, gubi i lokalna samouprava jer ostaje bez boravišne takse - piše RTS.

„Naša procena je da u odnosu na ovaj devizni priliv koji imamo, još minimum 30 posto na ove brojke bismo mogli da dodamo kada bismo uspeli da smanjimo sivu ekonomiju“, navodi Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Na e–turistu na Zlatiboru je samo 13 hiljada kreveta, od čega više od polovine u hotelima.

„U privatnom smeštaju je registrovano negde oko 6.100, a po našoj proceni na samoj destinaciji je preko 35.000 turističkih kreveta koji se bave izdavanjem i koji učestvuju na turističkom tržištu Zlatibora i naše destinacije“, napominje Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor.

Neregistrovani objekti često ne pruže obećani kvalitet i kvare imidž zemlje.

„Da ne govorimo o drugim stvarima, od ljudi koji bezbednosno ne bi trebalo da budu tu, ili ako su tu bar bi trebalo da se zna, do nekih bizarnih nesrećnih slučajeva da ljudi ako im se nešto desi, a strani su državljani u nekategorisanom smeštaju, pojavljuju se ogromne komplikacije. Dakle, sve su to razlozi zbog kojih mi insistiramo na registraciji odnosno kategorizaciji objekata“, navodi Miodrag Popović,direktor Turističke organizacije Beograda.

Kako ukloniti nelegalne objekte iz ponude
Država poziva građane da anonimno prijavljuju neleglno izdavanje stanova, a upravnici zgrada su dužni da znaju ko im je pod krovom. Očekivati da taj posao uradi turistička inspekcija je nerealno, jer celu zemlju pokriva samo 75 inspektora, uglavnom starijih.

„Ono što u kontrolama otežava situaciju jeste što nama u mestima kontrole, odnosno objektima koje kontrolišemo zahteva prisustvo korisnika usluga. Da bismo razgovarali sa njima treba da dobijemo od njih saglasnost. Mi nemamo saglasnost ulaska u privatno vlasništvo, odnosno u same objekte jer nam je za takav ulazak potrebna saglasnost suda. Same kontrole su jako specifične, komplikovane i teške, a sa ovim brojem inspektora zaista je nemoguće sve iskontrolisati“, ističe Dunja Đenić,pomoćnica ministra u Sektoru turističke inspekcije.

Sa Bukingom se mora pronaći zajednički jezik jer bi prekidanje saradnje više štetilo nama nego toj globalnoj platformi. Za njih smo mi samo 0,1 odsto tržišta, a oni nama put kojim nam stiže većina gostiju.