Sombor.info

Većina građana Srbije odlazi u banku samo kada im “gori pod nogama” i to nevoljno jer banke su na lošem glasu zbog niza predrasuda. Nasuprot ustaljenom mišljenju, banka nije “nužno zlo”. Naprotiv.

Jaz između bankarskih klijenata produbljuju predrasude o načinu na koji banke posluju, manjak transparentnosti i bezbednosti, čuvena sitna slova u kojima se krije “neka prevara”… Taj jaz banke neretko pokušavaju da smanje agresivnim kampanjama i reklamama koje “iskaču iz frižidera”, a na kraju, korisnik ostaje zbunjen i nesiguran šta da radi i kome da veruje.

Hajde da raskrinkamo najveće prerasude o bankama i otkrijemo šta je zapravo istina.

Predrasuda broj 1: Banka samo želi da uzme Vaš novac

Ovu frazu se sigurno čuli mnogo puta. Do takvih razmera se ustalila u našem svakodnevnom govoru da se tretira kao nepobitna istina. Ali da li je tako?

Istina: Banka ne želi da Vas “opljačka”

Odgovor je ne. Banka, kao i svaka firma, želi da ostvari profit, ali nema interes da Vas “opljačka”. Dugoročno, ova strategija bila bi loš izbor za banku jer bi dovela do gubitka klijenata.

Naprotiv, banke se trude da se prilagođavaju potrebama klijenata i usluge osmišljavaju tako da korisnici na raspolaganju imaju različite tipove računa, kredita i usluga različitog cenovnog ranga, u skladu sa svojim potrebama.

Na primer, ProCredit banka omogućila je svojim klijentima nekoliko tipova besplatnih računa za čije otvaranje i održavanje nije potrebno izdvojiti novac. Pored besplatnog računa, za odrasle ova banka nudi besplatne tekuće račune i kartice za decu od 11 do 26 godina.

Savet je da pažljivo razmotrite da li je neko zaduživanje dugoročno opravdano jer ukoliko jeste banka je idealan partner. Banka vam može pomoći da podignete nivo životnog standarda i ostvarite svoje planove za koje je neophodna finansijska podrška bilo da je reče o kupovini stana, renoviranju kuće ili kupovini automobila…

Predrasuda broj 2: Najvažnije stvari pišu sitnim slovima

I ovu frazu ste mnogo puta čuli. Slično kao i prva, gotovo da se ne dovodi u pitanje da li je tačna.

Istina: Sitna slova ne postoje

Zapravo, obaveza banke je da svaku stavku u ugovoru jasno napiše i ne sme da dovodi klijente u zabludu. Svakako, obaveza klijenata je da uvek pročitaju ugovor od početka do kraja i traže pojašnjenje ukoliko im nešto nije jasno, dok banke treba klijentima da daju dovoljno vremena da prouče predlog ugovora.

Čak i zakon vrlo striktno propisuje šta sve od informacija banka mora da prikaže korisnicima, a propisana je i veličina fonta tako da sitna slova definitivno ne postoje.

Predrasuda broj 3: Banke namerno koriste ”nerazumljiv jezik”

Ova predrasuda je varijacija na prethodnu. Uglavnom se veruje da je korišćenje stručnih bankarskih termina strategija koju banke koriste da zbune klijente kako bi pristali na nešto što im možda ne odgovara. Šta uopšte znači “bonitet” ili “efektivna kamatna stopa” i zašto se “dan dospeća” ne kaže “dan kada treba platiti”?!

Istina: Banka ne sme da vas dovodi u zabludu

Banke imaju svoj jezik, ali to ne znači da pokušavaju da vas prevare. Od svog kreditnog savetnika ili službenika sa kojim razgovarate treba da zatražite objašnjenje svakog termina koji vam nije jasan. U banci rade obični ljudi koje srećete svaki dan i koji govore istim jezikom kao i Vi.

Takođe, možete se informisati i na blogu banke. Na primer, ukoliko imate bilo kakvu dilemu od čega zavisi da li možete dobiti pozajmicu od banke ili kako se računa oročena štednja, odgovore možete potražiti na blogu ProCredit banke.

Predrasuda broj 4: Banke nisu bezbedne, kartice izbegavati

Skepticizam prema plaćanju platnim karticama, posebno kada je u pitanju kupovina preko interneta, toliko je rasprostranjen da se može nazvati evergrinom među bankarskim predrasudama. Mnogi i dalje veruju da plaćanje karticom sa sobom nosi rizik da vam sav novac nestane sa kartice ili da neko ukrade vaše lične podatke.

Istina: Plaćanje karticom nikada nije bilo bezbednije

Banke danas uložu mnogo truda i sredstava u sisteme bezbednosti koji čuvaju vaše podatke i novac. Primenjuju se najsavremeniji standardi i procedure bezbednosti

transakcija, ali i Vi morate znati kako da se bezbedno ponašate na internetu.

Istina o bankama koju treba da znate

Istina koju treba da znate je da saradnja sa bankom ima smisla – pod uslovom da izaberete pravu banku koja najbolje odgovara Vašim potrebama.

Izbor banke je ključan u definisanju vašeg iskustva sa bankarskim uslugama i benefita koje možete ostvariti za sebe.

Ako izaberete banku koja nudi mogućnost personalizovanog pristupa klijentima i brzo reaguje na vaše nove potrebe, u dogovoru sa bankom možete da osmislite kako da novac koji vam je potreban dobijete pod najpovoljnijim uslovima – bilo da renovirate kupatilo ili kupujete nov nameštaj.

Bitan kriterijum prilikom izbora banke trebalo bi da bude i transparentnost u komunikaciji i otvoren odnos sa savetnikom, koji ljubazno odgovara na sva pitanja i želi da vam stručno pomogne u odabiru najbolje opcije za Vas.

Na kraju, cilj je da odaberete banku kojom ćete biti zadovoljni i sa kojom ćete želeti da imate dugororočnu saradnju i stalnu podršku za svoje planove pretvorite u stvarnost.

Izvor: nova.rs

Država bi mogla da izračuna prosek profitnih stopa velikih lanaca u proteklih 10 godina i tako lako da utvrdi gde se stvara ekstra profit, navodi za N1 finansijski konsultant Vladimir Vasić.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević je maloprodajne cene u apotekama opisao kao „skidanje kože s leđa“ građana, ali da država nije kriva i u tom slučaju, ako i slučaju velikih trgovinskih lanaca.

„Smanjite malo apetite. Ne možete sami da jedete tortu“, poručio je Vučević, najavio kontrolu, ali nije najavio oštriju borbu države, odnosno uređivanje tržišta kako ne bi dolazilo do „skidanja kože s leđa“.

Prema podacima Ministarstva trgovine iz jula 2024. godine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 103.722 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koštala 53.655 dinara. Prosečna plata je tog meseca iznosila 97.835, a medijalna zarada 76.000 dinara.

Da li je država koja, primera radi, već godinama iz nedelje u nedelju određuje cenu goriva, zaista više-manje nemoćna pred velikim trgovinskim lancima koji po pravilu imaju ujednačene cene.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za N1 da je čudno što veliki lanci imaju iste cene.

„Kada se tržište poremeti kao što se dogodilo zbog inflacije, dolazi do raznih stvari. Inflacija je lov u mutnom. Neki zaista imaju troškovni pritisak, a neki gledaju da dodatno zarade. Slično je i u drugim zemljama na Balkanu. Koliko puta su u Hrvatskoj trgovinski lanci pozivani kod ministra iz sličnog razloga, a to su marže odnosno cene koje plaćamo“, navodi sagovornik portala N1.

„Ako bi se poštovao zakon o roku plaćanja…“

Vasić kaže da država ima mehanizme, a jedan je da se primenjuje Zakon o roku plaćanja.

„Država može da uvede red u brzinu plaćanja obaveza. Trenutno veliki lanci plaćaju robu sa odlaganjem od 60-120-150 dana zbog čega dobvljači, koji su mala i srednja preduzeća, trpe ogroman finansijski pritisak. Čekaju isplatu po 150-160 dana, a dali su robu, uložili u nju, možda pozajmili novac od banke ili investitora. Tu ja vidim problem. Ako bi se poštovao zakon, ne bi morali da da povećavaju cene ili traže neke druge načine da unovče svoju fakturu. To diže cenu“, dodaje Vasić.

U članu 4 Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, navedeno je „rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt“.

Vasić kaže da je druga dimenzija, ona gde veliki lanci previše povećavaju cene. Navodi primer da lično zna čoveka koji robu prodaje po ceni od 800-900 dinara, a da je na rafu u prodavnci ta cena dostizala 3.200 dinara.

„Razumem sa 900 na 1200, 1300 pa i 1.500, ali kako odjednom na 3.200“, pita.

Prekontrolisati prosek profitnih stopa

Vasić kaže da bi država mogla i da izračuna prosek profitnih stopa velikih lanaca u proteklih 10 godina i tako utvrdi gde se stvara ekstra profit.

„Da kažu npr. tolerišemo 10 odsto odstupanja, a sve ostalo smatramo da je ekstra profit. Mogli bi da uđu u suštinu i vide gde su odstupanja i zašto. To treba da analizira neko ko se bavi kontrolingom, analitikom. Da se tačno vide izvori i traže objašnjenja. Ne moraju za sve proizvodi, ali makar za one koju su najveći generatori. S druge strane, tu je i druga dimenzija – slobodog tržišta, a ne dogovorne ekonomije. Ponekad je bolje da imate proizvod po bilo kojoj ceni, nego da ga nemate“, smatra Vasić.

Tuna u Italiji tri puta jeftinija

On podseća da nisu svi proizvodi isti. Da se bez nekih ne može poput sredstava za ličnu higijenu, a bez nekih se može.

„Bez tunjenvine mogu da preživim. Kod nas je pakovanje od tri, četiri konzerve 15 evra, a u Italiji je ista ta 4,95 evra. Ali kapitalizam je čudo. On uvek traži maksimizaciju profitne stope“, dodaje naš sagovornik.

Ministar trgovine Tomislav Miomirović najavio je čak i mogućnost zatvaranja velikih lanaca.

Vasić kaže da je pristalica da se kazna dobije u okviru zakona.

„Treba gledati da li su platili porez, PDV, da li su prekršili neki od delova monopolskog zakona. Bolje je da plaćaju penale, zatvaranje je krajnja mera i nisam siguran da može uvek tako. Pre sam za to da dobiju kaznu. Onda će svaki menadžer da razmisli kako će poslovati. To radi i Narodna banka Srbije (NBS). Možda se to ne vidi u javnosti, ali radio sam tamo 20 godina i znam da kažnjava. Kada dobiju predsednik i članovi upravnog odbora kazne – nije im svejedno“, dodaje.

Da li je važan samo BDP ili i kupovna moć

Vasić kaže da je naše tržište malo, a da ovakvim ponašnjem veliki trgovinski lanci koče rast kupovne moći. Govoreći o sličnostima sa slučajem mobilnih operatera, kada je konstantovana slična situacija, ali se ništa nije promenilo, Vasić kaže da je ono što bi moglo da nas spasi – ulazak u Evropsku uniju, a do tada „ko živ, ko ….“

„Sindrom malih ekonomija je da do izražaja dolaze mogućnost postojanja oligopola, duopola, monopola koji su faktički na našu štetu – štetu građana. Posledica je da imamo rast bruto društvenog proizvoda (BDP) ali da nema efekata, odnosno prelivanja na rast kupovne moći. To je disproprocija koja se dešava u bankarstvu, telekomunikacijama, velikim trgovinskim lancima. Ali neka pravila igre moraju da postoje, jer je država je iznad njih. Ako imate veću cenu, veći je i PDV, što je u redu. Međutim, šta je bolje, da se budžet puni većim prinosima ili da imate zadovoljnije građane odnosno da im raste kupovna moć barem koliko i BDP“, zaključuje Vasić.

Izvor. n1info.rs

Poveglia, malo ostrvo koje se nalazi između Venecije i Lida u severnoj Italiji, krije mračnu prošlost i mnogi ga smatraju jednim od najukletijih mesta na svetu. Ostrvo je vekovima služilo kao utočište, karantin za obolele od kuge, psihijatrijska bolnica... Poveglia je veoma privlačna ljubiteljima paranormalnog, iako su posete zabranjene.

Polovinu tla ostrva čine ljudski ostaci

Nekada je na ovom ostrvu živelo 160.000 ljudi, a svi su imali nešto zajedničko – bili su teško bolesni i prognani na ostrvo da ne bi zarazili druge. Tamo nisu imali šta da rade osim da čekaju smrt. Pre nekoliko godina dokazano je da više od polovine ostrvskog tla čine ljudski ostaci, što najbolje govori koliko je dugo trajala praksa dovođenja bolesnih ljudi.

Arheolozi su pronašli masovne grobnice na obližnjim ostrvcima Lazzaretto Vecchio i Lazzaretto Nuovo, u kojima su pronađeni ostaci ljudi pogođenih kugom.

Karantin na ostrvu

Poveglia se prvi put pominje 421. godine, kada su Padovani i Este našli zaštitu od varvara na tom ostrvu. U devetom veku stanovništvo ostrva je poraslo, ali je nakon napada đenoveške flote na Veneciju stanovništvo preseljeno u Đudeku. Godine 1776. ostrvo je potpalo pod nadležnost Kancelarije za javno zdravlje i postalo je kontrolni punkt za robu i putnike koji su putovali brodom do i iz Venecije.

Nakon nekoliko slučajeva kuge na brodovima 1793. godine, ostrvo je pretvoreno u mesto karantina. Napoleon Bonaparta je ovu ulogu ostrva proglasio trajnom 1805. godine, a devet godina kasnije bolnica je zatvorena.

Ostrvo je ponovo postalo mesto karantina 1922. godine, kada su postojeće zgrade pretvorene u azil za mentalno obolele, a šuška se da su tamo podvrgnuti lobotomiji. Bolnica je zatvorena 1968. godine, a ostrvo je napušteno. Lekar koji je „lečio” pacijente izvršio je samoubistvo skokom sa bolničkog tornja.

Radnja poljskog romana Jesi živ odvija se na ovom ostrvu, a glavni junaci, dečak i devojčica oboleli od kuge, pokušavaju da pobegnu sa njega. Danas je ostrvo skoro potpuno nenaseljeno i zatvoreno za turiste - piše Index.hr.

Svaki drugi građanin Srbije je ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin, upozorila je dr Snežana Polovina, endokrinolog.

Ona je navela da gojaznost danas poprima oblik pandemije, imajući u vidu da je zahvatila više kontinenata, te da, nažalost, ni Srbija ne zaostaje za tim podacima.

Deca sve gojaznija

"Gojaznost je ozbiljna bolest koja je uzročnik mnogih drugih bolesti koje skraćuju životni vek, smanjuju kvalitet života i dovode do visokog stepena invalidnosti. Svaki peti građanin je u tom smislu ugrožen, jer je gojazan", upozorila je ona.

Dr Polovina ističe da ih posebno zabrinjava značajan porast broja dece koja imaju problem sa gojaznošću.

"Više je taj problem zastupljen kod dečaka, nego kod devojčica. Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će ta osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi", navela je ona.

Uzroci

Uzrok za porast gojaznosti, dr Polovina vidi u raznim faktorima, između ostalog savremenog načina života, manjka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane.

"Najmanje je zastupljena genetika kao razlog gojaznosti. Ima tu mnogo materija koje mi unosimo u organizam, svesno ili nesvesno, a koje utiču na naš endokrini sistem, a unosimo ih kroz hranu, vodu i različite kozmetičke preparate. Ali, prevashodno, unos kalorične hrane i nedovoljno kretanja", rekla je ona.

Kaže da je problem sa gojaznošću najzastupljeniji od perioda adolescencije pa do rane starosti.

"To je radno sposobno stanovništvo koje zbog predgojaznosti izostaje sa posla i produktivnost je manja. Često se javlja depresija, jer ako su skinuli težinu, pa vratili misle da su neuspešni i onda ta depresija vodi ka gubitku volje za kretanje, za zdravim načinom ishrane", rekla je ona.

Gojaznost put ka dijabetesu

Endokrinolog dr Mirjana Šumarac Dumanović rekla je da će na simpozijumu "Gojaznost, metabolički sindrom i predijabetes", koji se održava u petak u Beogradu, učestvovati predavači različitih specijalnosti.

Dijabetes kao posledica gojaznosti

"Gojaznost je kapija za brojne druge komorbiditete kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, šlog, sterilitet, masna jetra... tako da biće govora o svim tim temama. Strani gost koji nam dolazi iz Brazila će biti prisutan sa jednom modernom temom, primeni veštačke inteligencije u borbi sa gojaznošću", istakla je ona.

Dodaje da simpozijum organizuje Udruženje za prevenciju i lečenje gojaznosti i metaboličkih poremećaja i Srpska akademija nauka.

"Mi se ovoga puta nećemo baviti prevencijom, mi ćemo više govoriti o tim različitim smernicama koje treba da koristimo u lečenju gojaznosti, da bismo mogli da je tretiramo suštinski kao i druge hronične bolesti", poručila je ona.

Lečenje

Naglašava da je kod lečenja gojaznosti veliki problem i efikasnost terapije, te da zbog toga terapijske opcije treba da se menjaju, i da se lekar ponaša kao i prilikom lečenja drugih hroničnih bolesti, poput hipertenzije.

"Gojaznost je jako odgovorna za pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, jer preko dve trećine osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti su gojazni, a preko 80 odsto onih koji imaju bilo koje kardiovaskularno oboljenje imaju isto problem sa gojaznošću", navela je dr Šumarac Dumanović.

Ona je ukazala na to da je istovremeno potrebna edukacija, kako građana, tako i medicinskih radnika i lekara, jer je, prema njenim rečima, za lečenje gojaznosti potreban multidisciplinarni pristup.

"Naravno da sve kreće od lekara opšte prakse, a za neke teže slučajeve to su pacijenti koje treba poslati u naš multidisciplinarni Centar za lečenje gojaznosti koji je prepoznat i od strane Evropske asocijacije za gojaznost kao centar koji je sposoban da se bavi tom delatnošću", rekla je ona.

Izvor: B92

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje obavestio je korisnike penzija da su aktuelni novi pokušaji prevare penzionera, od osoba koje se lažno predstavljaju.

“Korisnici iz Beograda, u najvećem broju sa opštine Čukarica, prijavili su lica koja im dolaze na vrata i pokazuju falsifikovanu identifikaciju Fonda PIO i predstavljaju se kao zaposleni u Fondu, nudeći penzionerima da potpišu ugovor o kupovini specijalnog kreveta i drugih pomagala za bolesne, po visokim cenama i uz mogućnost otplate preko administrativne zabrane”, navode iz PIO fonda.

Dodaju da i korisnici sa područja Vojvodine prijavljuju da ih nepoznate osobe pozivaju putem fiksnog telefona, nude im vaučere za odmor koje navodno država poklanja penzionerima preko Fonda PIO.

Uz vaučer se nudi i kovid paket koji je, kako navode, takođe besplatan, ali je potrebno da im se od penzije odbija po 900 dinara na ime carine koja bi trebalo da se plati zbog uvoza navedenih paketa iz inostranstva.

Fond PIO naglašava da ne učestvuje niti posreduje ni u kakvoj prodaji niti obezbeđivanju vaučera za odmor, kovid paketa, pomagala, kreveta i sl. i apeluje na korisnike penzija da budu obazrivi i da ne potpisuju ugovore i administrativne zabrane.

“Republički fond PIO u kontinuitetu radi na poboljšanju položaja penzionera, u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije i udruženjima penzionera, što će nastaviti i ubuduće, a o svim aktivnostima u vezi sa unapređenjem društvenog standarda penzionera, korisnici će biti obavešteni preko zvaničnih kanala komunikacije Republičkog fonda PIO”, naglašavaju u Fondu.

Izvor: Danas

Gugl je proširio svoju akciju "Help me write" i na Gmail za veb, omogućavajući korisnicima da kreiraju ili izmene imejlove uz pomoć Gemini AI-ja.

Isto kao što to funkcioniše na mobilnim uređajima, korisnicima će se prikazati opcija da koriste funkciju kada otvore prazno polje za kreiranja imejla u Guglova "Help me write" funkcija je dostupna samo korisnicima koji imaju Gugl One AI Premium pretplatu ili koriste Gemini dodatak za Workspace..

Pored kreiranja imejla, "Help me write" može da obezbedi i sugestije kako da formirate, proširite ili skratite poruku.

Gugle će postepeno korisnicima omogućavati pristup "Help me write" funkciji na vebu, zajedno s novom prečicom za mobilne uređaje.

Nova prečica, pod nazivom "Refine my draft" je dostupna za mobilne uređaje, kao zamena za "Help me write". A umesto opcija za formiranje, proširenje ili skraćivanje poruke, automatski će obraditi poruku kada se pritisne "polish" prečica.

Kama muta je emocija koju doživljavamo na nekim od najvažnijih događaja u našim životima – rođenjima, venčanjima, sahranama – i obično je koriste pisci, reditelji i stručnjaci za marketing kako bi probudili emocije svojim pričama. Cinicima ovaj koncept može zvučati uvredljivo i previše sentimentalno, ali novija istraživanja ukazuju da kama muta može biti moćna sila i u politici.

Kama muta je evoluirala da bi nas vezala za druge i ojačala naše veze, a nije ono što nazivamo empatija. Ona nas motiviše da prihvatimo druge ljude i brinemo o njima.

Interesovanje antropologa i psihologa Alana Fiskea za kama mutu počelo je pre više od 10 godina, tokom radnog odmora u Norveškoj sa svoja dva prijatelja i saradnika, psiholozima Tomasom Šubertom i Beatom Zajbt. Jednog dana, počeli su razgovor o filmovima za decu i filmovima o superherojima. Zašto bi, pitao se Šubert, uvek zaplakao na kraju ovih filmova?

Posle razmišljanja i diskusije, došli su do pretpostavke da ova neposredna, nevoljna reakcija odražava emociju koja nije naučno proučavana.

„Svi psiholozi su pretpostavili da plakanje znači tugu“, kaže Fiske, ali suze koje je Šubert opisao pojavile su se tokom pozitivnih događaja.

U filmu o superherojima, na primer, verovatno nećemo zaplakati kada je superheroj slomljen i poražen, već kada njegovi prijatelji dođu da ga spasu – trenutak nade.

„Bili smo toliko zaintrigirani ovom emocijom da smo počeli da je proučavamo“, kaže Fiske, koji radi na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu.

Istraživanje i potraga za odgovarajućim terminom

Njihov prvi izazov bio je da prikupe što više informacija o iskustvima ljudi i situacijama u kojima su je iskusili, kroz dubinske intervjue, eksperimente i etnografska zapažanja.

U isto vreme, Fiske je počeo da traži termin koji bi najbolje opisao emociju za koju su se nadali da će uhvatiti. Nakon mnogo traženja, odlučio se za kama mutu, stari sanskritski izraz koji znači „dirnut ljubavlju“.

Ovo početno istraživanje otkrilo je niz karakteristika koje bi zajedno definisale emociju kao naučni konstrukt. Kama muta, tvrde istraživači, je kratak i pozitivan (ili gorko-slatki) osećaj koji se često opisuje metaforama kao što je „ganutost“ ili „potrešenost“. Prati ga toplina u grudima, ježenje kože, jeza po vratu i suze u očima, a javlja se prilikom intenzivnog osećaja „zajedničkog uzbuđenja“ – sa prijateljima, porodicom, ljubavnicima ili članovima iste zajednice.

Okidači mogu biti veoma različiti

„Klasičan primer koji koristimo je susret sa starim prijateljem koga niste videli godinama, a onda se iznenada ponovo sretnete“, kaže Janis Zikfeld, docent na Univerzitetu Arhus i koautor teorije sa Šubertom, Zajbtovom i Fiskeom.

Ali ima i mnogo drugih situacija. Možda vam stari komšija skuva supu kad ste bolesni. Možda ćete čuti kako pesnik opisuje nevolje koje ste iskusili. Ili ćete možda biti na komemoraciji vojnim herojima i žrtvama. U svakom slučaju, to je svaka situacija u kojoj se naježimo i pojavljuju se suze zbog pojačane veze kojoj svedočimo ili koju sami doživljavamo.

Kama muta pojačava posvećenost našim odnosima i podstiče nas da se ponašamo sa više saosećanja i ljubaznosti, kako prema osobi ili ljudima koji su izazvali to osećanje, tako i uopšte.

„Pomaže vam da cenite veze koje imate“, kaže Fiske.

„Osećaj može trajati samo 30 sekundi ili minut, ali motivacija traje.”

To je razlog, na primer, što zagrlimo potpunog stranca na koncertu.

Svi smo to iskusili, ali nismo znali da je to kama muta

Fiske je otkrio da opisi kama mute deluju odmah poznato većini ljudi, iako nikada ranije nisu čuli za taj termin ili definiciju.

„Bilo je pravo otkrovenje kada ljudi shvate da imaju emocije za koje ne znaju da ih imaju. Nikada nam se nije dogodilo da su ljudi rekli: ‘Ne, nemam pojma o čemu govorite’“, ističe Fiske.

Do 2018. godine, Fiske i njegove kolege su završili ogromnu anketu u 19 zemalja – uključujući SAD i Veliku Britaniju, Nemačku, Portugal, Indiju, Kinu i Japan. U nekim slučajevima, istraživači su tražili od ljudi da se prisete epizode u svom životu koja je izazvala suze radosnice.

U drugim slučajevima, tim je pokazao učesnicima različite video-snimke koji prikazuju neku vrstu intenziviranja odnosa, kao što je montažni snimak para koji se ljubi, od mladosti do starosti. Učesnici su zatim morali da popune detaljan upitnik o svom iskustvu.

Naravno, nakon ovih upita, verovatnoća da će učesnici prijaviti da osećaju različite elemente kama mute bila veća, u poređenju sa kontrolnom grupom kojoj je rečeno da razmišljaju o tužnim, zabavnim ili događajima ispunjenim strahopoštovanjem – što je potvrda da je tim naišao na održiv psihološki konstrukt koji je odvojen od poznatijih emocija.

Činjenica da je kama muta bila prepoznatljiva u svakoj zemlji ne treba da iznenađuje: brižni odnosi su osnovna ljudska potreba i stoga je prirodno da smo razvili emociju koja nas motiviše da ih održavamo. Kada su ljudi osetili kama mutu, verovatnoća da će se složiti sa izjavama kao što su: „Želeo sam da kažem nekome koliko mi je stalo do njega“; „Hteo sam da zagrlim nekoga“; ili „Želeo sam da uradim nešto posebno lepo za nekoga“ – bila značajno veća.

Zikfeldovo kasnije istraživanje otkrilo je da je temperatura kože učesnika u predelu oko grudi blago poraste nakon gledanja video-zapisa koji su izazivali kama mutu, što ukazuje da su snimci skoro bukvalno „grejali srce“.

Zanimljivo je, međutim, da su otkucaji srca i disanje učesnika uglavnom opadali nakon što su osetili emociju.

„To znači da ova emocija umiruje naše telo“, kaže Zikfeld. „Imate (trenutno) povećanje uzbuđenja, a onda ga kama muta ponovo svodi na osnovnu liniju.“

Kama muta je glavni adut pisaca

Pripovedači su se od vajkada uzdali u kama mutu kako bi zaveli publiku. Fiske veruje da to možemo pratiti od Odisejevog povratka kući na Itaku posle 20 godina putovanja i njegovog konačnog ponovnog susreta sa ženom.

„Iz teksta je jasno da oni osećaju ovu emociju.“ Danas ljudi osećaju isto kada se Vol-I ponovo sretne sa Evom u romantičnom animiranom naučnofantastičnom filmu iz 2008. godine.

Kama muta je takođe evidentna u bezbroj klipova na društvenim mrežama. Slatki video snimci mačaka su samo jedna iteracija, jer njihova ranjivost pokreće naše roditeljske instinkte. Studija Kamile Knutsen Stejns sa Univerziteta Metropolitan u Oslu otkrila je da je ljupkost mačića u direktnoj korelaciji sa intenzitetom kama mute ​​koji učesnici doživljavaju, prenosi N1.

„Zaljubljuješ se u mače“, kaže Fiske. „Pogonsko gorivo na Jutjubu je kama muta. Ljudi objavljuju ove video-snimke jer uživaju u doživljaju ove emocije, a ljudi koji ih gledaju onda žele da je podele.”

Njen lični favorit je reklama za „Vriglis“ žvakaću gumu, pod nazivom Priča o Sari i Huanu. „Kama muta je svuda u marketingu“, napominje Fiske.

Takozvani mali znaci pažnje i zajedništvo

Stručnjaci za mentalno zdravlje počeli su da primećuju potencijal određenih emocija u terapiji. Kristina Alesandrini, predavač na Integrativnom institutu za savetovanje i psihoterapiju u Dablinu, kaže da vrlo mali ljudski gestovi – kao što je davanje šoljice čaja ili zajednička šetnja napolju – mogu izuzetno da utiču na reakcije ljudi na terapiju.

„Klijenti se osećaju dirnuti ovim malim znacima povezanosti“, profesorka. „I čini se da zaista čine razliku u njihovom procesu lečenja.“

Njeni intervjui sa drugim terapeutima o njihovim iskustvima sa klijentima, i njihovim sopstvenim iskustvima u terapiji, ukazuju da iza ovoga možda leži kama muta.

„To je često imalo ovu vrstu motivacionog efekta… Nateralo je ljude da se povežu sa drugima na isti način na koji se njihov terapeut povezao sa njima.“

Drugi istraživači su bili zainteresovani za načine na koje određeni rituali mogu izazvati kama mutu u velikim grupama. Zabala je nedavno istražio iskustva ljudi sa festivala Korika, koji uključuje neprekidnu štafetu preko istorijske teritorije Baskije. Štafeta sadrži poruku, napisanu na euskari, baskijskom jeziku, a trka je često praćena muzikom i govorima.

„Simbolizuje nasleđe Euskare – da Euskara ne prestaje i ne nestaje sve dok postoje govornici koji je praktikuju. Kao što možete očekivati, zajedničko iskustvo jača osećanja ljudi o zajedničkom identitetu sa drugim govornicima Euskare – a to je posredovano kama mutom koja se oseća tokom ceremonije.“

I političari računaju na kama mutu

Političari to mogu iskoristiti u svoju korist, a studije su pokazale da su reklame za kampanju demokrata i republikanaca na predsedničkim izborima 2016. izazvale kama mutu među njihovim pristalicama – i povećale njihovu nameru da glasaju. Međutim, uz pravu poruku, emocija može pomoći da se izleče političke podele.

Jedan nedavni eksperiment je otkrio da izazivanje kama mute ​​ima tendenciju da poboljša stavove republikanaca o demokratama i obrnuto. Video-snimci nisu morali da budu otvoreno politički; romantični snimak Sare i Huana iz reklame za žvakaće gume pomogao je ljudima da osete više poverenja u svoje političke rivale.

Najveće efekte, međutim, izazvali su video-snimci koji su kombinovali kama mutu sa osećajem nacionalnog ponosa – kao što je izvođenje Reja Čarlsa pesme America the Beautiful pre Svetske serije u bejzbolu, nekoliko nedelja posle 11. septembra.

Više od decenije nakon svojih prvih razgovora na ovu temu, Fiske sada sebe smatra „ekspertom“ za ovu emociju u svim njenim varijetetima.

„Jedna od lepih stvari u otkrivanju ove emocije je to što u njoj možete da uživate… Kada je osetite, shvatate da ste osoba koja voli i da vas drugi ljudi vole.“

Izvor: nova.rs

Od 24. do 28. oktobra 2024. godine, Sombor je po dvanaesti put bio domaćin prestižnog SOMUS festivala, ove godine pod naslovom “Muzičke niti, porodične priče”. Tokom pet dana i sedam koncerata, publika je uživala u bogatom programu koji ističe značaj muzičkih porodica i tradicija, preplićući klasičnu i savremenu muziku. Festival je doneo još jedno nezaboravno iskustvo ljubiteljima klasične muzike u Somboru, pruživši bogat program koji je osvetlio vrhunska izvođenja, raznovrsne muzičke sastave i inspirativna umetnička istraživanja. Tokom festivala, publika je imala priliku da uživa u nastupima renomiranih umetnika iz zemlje i inostranstva.

Na prvom koncertu ovogodišnjeg Somus festivala nastupili su Maja Bogdanović (violončelo) i Danijel Rouland (violina), uz goste Lidiju Bizjak (klavir) i Pabla Šacmana (violina). Ovaj jedinstveni gudački duo predstavio je raznolik i opširan repertoar koji seže od Hendla, Sibelijusa i Pjacole, sve do Nisinmana,Vaska i Kodaljija.

Drugi koncert vratio nas je u 18. vek kroz autentični zvuk starog klavira iz 1793. godine. Dušan Toroman, jedan od naših vodećih stručnjaka za staru muziku, izveo je dela Johana Kristijana i Karla Filipa Emanuela Baha, usput iznoseći informacije o nastanku instrumenta i kompozitorskim stilovima tog doba. Za kraj koncerta, sa Sanjom Bizjak je izveo Duet J.K.Baha, zaokružujući ovaj jednistveni događaj koji je publiku preneo u aristokratske salone tog vremena, oživljavajući atmosferu prošlih vekova kroz izvanredno muzičko putovanje.

Treći koncert sa nesvakidašnjim repertoarom bavio se uticajem jevrejske kulture na svet muzike. Pablo Šacman (violina), Lidija i Sanja Bizjak i Mihajlo Zurković (klaviri), zajedno sa mnogobrojnim gostima, izveli su dela Korngolda, Bloha, Šenberga, Klajna, Vebera, kao i savremenih kompozitora poput Goliova i Koen-Vajserta. Kroz ovaj vrhunski osmišljen program, publika je imala prilike da se upozna sa stvaralaštvom jevrejskih kompozitora, kroz raznovrsne stilove, okolnosti i sastave.

Kao i svake godine, festival posvećuje pažnju mladim talentima iz Sombora. Ove godine, somborska publika je uživala u resitalu Katarine Malbaše, mlade pijanistkinje potekle iz Muzičke škole “Petar Konjović”. Na programu su bila dela Betovena, Šumana i Mokranjca.

Klavirski duo Lidije i Sanje Bizjak predstavio nam je dela naših velikih kompozitora, Milana Mihajlovića i Isidore Žebeljan. Izvedene su dve svetske premijere: Mihajlovićevo delo “Fa-mi(ly)” za dva klavira, kao i transkripcija jedne od najpoznatijih kompozicija Isidore Žebeljan, “Konji Svetog Marka”. Na koncertu ispunjenom emocijama prisustvovao je lično Milan Mihajlović, a u izvođenju kamernih dela sudelovali su i Daniel Rouland, Maja Bogdanović i Pablo Šacman.

Poslednji koncert festivala bio je posvećen mladima, sa temom “Životinjski karnevali”. Umetnici u najvećem sastavu na ovogodišnjem SOMUS-u, izveli su “Karneval životinja” Kamija Sen-Sansa i srpsku premijeru “Jurrasic Trip” Gijoma Konesona. U 11 časova održan je matine koncert za školsku decu u sali Gradske kuće u Somboru, a zatim je u 20 časova upriličeno svečano zatvaranje na kome su se publici obratili Ksenija Janković, direktorka festivala i Lidija Bizjak i Mihajlo Zurković, umetnički direktori.

Zaključujući još jednu festivalsku sezonu, SOMUS je potvrdio svoj status kao jedna od ključnih kulturnih manifestacija u regionu, prepoznata po kvalitetu izvođača, kreativnosti programa i značaju za kulturni razvoj Sombora i okoline.

"Umetničke kolonije Milana Konjovića" - tako glasi naziv tematske izložbe u istoimenoj galeriji u Somboru, koja je objedinila 51 rad umetnika nastalih na kolonijama pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Među njima se našla i slika "Lovački dom", nastala na prvoj i jedinoj Palićkoj slikarskoj koloniji, 1950. godine.
"Konjović je bio prisutan na toj koloniji mesec dana i naslikao je sedam slika. Jedna od tih slika je u vlasništvu PU 'Vera Gucunja' u Somboru, a izlagana je 1994. godine. Prošlo je 30 godina od prvog izlaganja i sada na ovoj izložbi publika ima priliku da je vidi", rekao je Nebojša Vasić, autor izložbe i kustos u Galeriji "Milan Konjović" u Somboru.

Tokom deset godina, od 1952. do 1962. godine, Milan Konjović je na slikarskim kolonijama naslikao 274 slike.

"Poslednja kolonija na kojoj je Konjović bio održala se 1992. godine i nosila je naziv "Na talasima". Nadomak Sombora postoji izletište Kenđija, gde je bila organizovana jednodnevna kolonija. Ideja organizatora je bila da dođe i Milan Konjović, ali pričalo se da je on već u godinama i da je iscrpljen. Međutim, sa zadovoljstvom je prihvatio poziv i na koloniji je bio počasni gost, te tako dao ogroman doprinos i veliku podršku mladim umetnicima, učesnicima kolonije", priča Vasić.

Izloža "Umetničke kolonije Milana Konjovića" biće otvorena do februara 2025. godine.

Izvor: RTV

Telo žene koje je jutros pronađeno u mestu Ruski Krstur kod Kule bilo je spaljeno, nezvanično saznaje Telegraf.rs.

Prema nezvaničnim informacijama, na telu su identifikovane povrede na genitalijama, ali kako saznajemo, sumnja se da su povrede nastale prilikom paljenja.

O slučaju je obavešteno VJT u Somboru.

Tek nakon obdukcije može se reći da li je reč o ubistvu ili samoubistvu.

(Telegraf.rs)