Sombor.info

Novo naučno istraživanje pokazaje da bi personalizovani izbor doručka mogao optimizovati nivo energije i pomoći u kontroli telesne težine, zavisno od vašeg metabolizma. Naučnici s kanadskog Univerziteta Voterlu otkrili su da muškarci i žene različito metabolizuju i skladište energiju iz hrane, što utiče na njihove rezultate mršavljenja.

Biološkinje Stefani Abo i Anita Lejton razvile su modele koristeći podatke iz više organa kako bi istakle polne varijacije u metabolizmu, naročito nakon posta.

Bilo da pokušavate da smršate ili održite nivo trenutne telesne težine, važno je razumeti uticaj ishrane na vaš metabolizam, napominje Abo.

Njihova studija, koja je objavljena u žurnalu „Computers in Biology and Medicine“, pokazala je da su obroci bogati ugljenim hidratima, poput ovsa, korisniji za metabolizam muškaraca, dok su obroci s više masti, poput avokada i omleta, prikladniji za žene. Takvi izbori mogu povećati nivo energije, smanjiti skladištenje masti i pomoći u kontroli šećera u krvi, iako je doručak tek samo jedan faktor opšteg zdravlja, piše „Science Alert“, prenosi Zimo.

Često imamo manje istraživačkih podataka o ženskim telima nego o muškim telima. Izgradnjom matematičkih modela na bazi podataka koje imamo, možemo brzo testirati mnoge hipoteze i prilagoditi eksperimente brže nego ranije, ističe Lejton.

Njihov model je procenio metaboličke procese u organima poput srca, jetre i digestivnog trakta, zajedno s mišićnim i masnim tkivom. Takođe je pratio važne metabolite kao što su glukoza, glikogen, insulin i slobodne masne kiseline tokom perioda jela i posta.

Zanimljivo je da muškarci i žene različito metabolizuju masti nakon jela, što je činjenica koja utiče na izbir hrane koji podržava metaboličku efikasnost. Budući da žene u proseku imaju više telesne masti od muškaraca, pomislili biste da bi sagorele manje masti za energiju, ali nisu, objašnjava Lejton.

Ipak, potrebno je još studija kako bi se istražili biološki mehanizmi, kao što je ciklus TG-FFA, koji bi mogli objasniti navedene razlike u skladištenju masti i korišćenju energije.

Izvor: danas.rs

Film "Terrifier 3" počeo je da se prikazuje i u bioskopima u Srbiji.

Film „Terrifier 3“ treći je nastavak serijala u kojima je glavni lik klovn Art koji svoje žrtve ubija na najkrvoločniji način.

Ovo ostvarenje je jedno od najuspešnijih nezavisnih horor filmova u poslednjih nekoliko godina, a drugi deo tog filma zaradio je više od 15 miliona dolara samo u bioskopima.

Ipak, kako je reč o prilično brutalnom ostvarenju, mišljenja su podeljena, a treći deo postao je i prvi film za koji se karte u Kulturnom centru Novog Pazara mogu kupiti samo uz ličnu kartu.

„Treba biti pažljiv i birati kakve filmove će deca gledati. Mislim da je potez Kulturnog centra Novog Pazara dobar, zato što pokazuju odgovornost prema mlađoj populaciji i naravno, prema sebi kao instituciji. Nisam upoznata sa detaljnim sadržajem ovog filma, ali sam videla neke scene koje apsolutno nisu prikladne za decu“, rekla je glumica Lejla Pluncević za Euronews Srbija.

Do ove odluke je došlo nakon što su dvadesetak devojčica i dečaka iz Novog Pazara kupili karte za Terrifier 3, a kada su za to saznali njihovi roditelji, pozvali su Kulturni centar i insistirali na tome da se maloletnim licima zabrani ulaz na projekciju ovog filma.

Inače, oni koji su dolazili na premijeru ovog ostvarenja u Londonu, dobijali su kese na ulasku u salu, za slučaj da im pozli, a do kraja projekcije, salu je napustilo jedanaestoro ljudi. Čak i u Francuskoj koja inače ima vrlo liberalan odnos prema filmovima, Terrifier 3 je postao prvi film sa oznakom 18+ nakon 20 godina - piše nova.rs.

Somborske muzičke svečanosti – SOMUS, pod sloganom „Muzičke niti, porodične priče“ svečano su otvorene u četvrtak, 24. oktobra u Gradskoj kući.

Na samom početku, prisutnima se obratila direktorica Kulturnog centra „Laza Kostić“ Ksenija Janković koja je istakla da joj je čast što, kao neko ko je kao učenik somborske Muzičke škole stasao uz ovaj festival, ove godine imala priliku da stoji na čelu njegove organizacije. Program 12. SOMUS-a predstavio je umetnički direktor festivala Mihajlo Zurković, a ispred lokalne samouprave prisutne je pozdravila gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Prve večeri festivala publika je imala priliku da čuje koncert „Muzika koja spaja“ na kom su nastupili Maja Bogdanović – violončelo i Danijel Rouland – violina.

Tokom trajanja 12. SOMUS-a, Somborska publika će u petak imati priliku da čuje koncert pod nazivom „Čajanka kod gospodina Tvajningsa“ na kom će nastupiti pijanista Dušan Toroman, a gošća će biti Sanja Bizjak. U subotu 26. oktobra na koncertu „Jevreji u muzici“ nastupiće Pablo Šacman – violina, Lidija i Sanja Bizjak i Mihajlo Zurković – klaviri, sa gostima. Nedelja u 11 časova rezervisana je za koncert „Mladi Somborci“ na kom će se predstaviti Katarina Malbaša – klavir, a u 20 časova Lidija i Sanja Bizjak predstaviće Muziku naših kompozitora za dva klavira: Milan Mihajlović i Isidora Žebeljan. U ponedeljak u 11 časova biće priređen „Matine za decu“, a festival će zavanično biti zatvoren koncertom „SOMUS familija svoj(oj) deci“ – Životinjski karnevali u ogledalu: Sen – Sans, Koneson, pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića.

Pored glavnog dela, SOMUS je po prvi put imao predfestivalski program, a u nedelju, 3. novembra u 20 časova održaće se Odjeci SOMUS-a pod nazivom „Na krilima pesme“ kada će nastupiti Gudački kvartet TAJJ i sopran Sonja Šarić.

Deveto izdanje ženske trke „Dame trče – TO SAM JA“ biće održana u nedelju, 27. oktobra, a kao i ranijih godina događaj će biti humanitarnog karaktera. Učešće u trci za sve pripadnice lepšeg pola je besplatno, a u saradnji sa Crvenim Krstom Sombor se organizuje akcija prikupljanja sredstava za kupovinu automatskog eksternog defibrilatora. Svi koji žele da pomognu, svoje donacije mogu da uplate na račun Crvenog krsta Sombor broj: 205-507655-23, poziv na broj: 11-138.

ARK „Somaraton“ Sombor je saopštio da je do sada za trku prijavljeno više od 230 dama iz cele Srbije, što je novi rekord, a organizatore posebno raduje činjenica da je polovina prijavljenih takmičarki iz Sombora i naseljenih mesta. Trka kreće sa travnate površine pored Apatinskog mosta, a pet kilometara se trči stazom uz Veliki bački kanal. Start je u 12 časova, a podela startnih brojeva je od 10.30 do 11.30 časova.

Dame će na dan trke moći da se prijave samo ukoliko se ne ispuni limit učesnica, a sve zainteresovane pripadnice lepšeg pola ranu prijavu mogu poslati elektronski na portalu: www.trka.rs/events/592.

Izvor: Radio Dunav

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. oktobar

Izložbu koja prikazuje samo mali deo bogatog legata Somborca Bate Žugića zvanično otvorio, u prisustvu legatora, Branimir Mašulović, bivši dugogodišnji direktor Gradskog muzeja Sombor.

U susret Danu Gradskog muzeja Sombor otvorena je izložba Kraljevska umetnost u legatu Velimira Bate Žugića, čiji je autor Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka. Izložbu je zvanično otvorio Branimir Mašulović, bivši dugogodišnji direktor našeg muzeja.

Gradski muzej Sombor je jedini muzej u našoj zemlji koji raspolaže ovom vrstom istorijske građe koja rasvetljava lično angažovanje gospodina Žugića u Regularnoj velikoj loži Srbije i njegovim međunarodnim aktivnostima u svetskom Slobodnom zidarstvu. Raznovrsnost i objedinjenost ustupljene građe je iskazana već i u imenu legata, koji se po legatorovoj želji zove Moj život u Kraljevskoj umetnosti.

Izložba će biti otvorena do 1. decembra i tokom njenog trajanja biće organizovana autorska vođenja kroz izložbu o čemu ćemo vas obavestiti u predstojećem periodu.

Opština Apatin je i ove godine konkurisala kod Ministarstva za zaštitu životne sredine na javnom pozivu za sufinansiranje mera smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora. Ministarstvo je odobrilo 7 miliona dinara, dok je učešće naše opštine bilo 1,75 miliona dinara, čime je subvencionisana nabavka novih kotlova za domaćinstva u iznosu od 80% predračuna.

„Ideja je prvenstveno da se smanji zagađenje vazduha iz kuća i stanova koji se greju na ugalj, drva ili mazut, te da se nabavkom novih kotlova na gas ili pelet pređe na ekološki prihvatljiviji način grejanja, a što je ovim konkursom omogućeno za 76 domaćinstava naše opštine. U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, isti konkurs je sproveden i prethodne dve godine, čime je subvenciju ukupno dobilo 226 domaćinstava, koja su svoje kotlove na čvrsta goriva zamenila novim, ekološki prihvatljivijim“, rekao je pomoćnik predsednice opštine Apatin za komunalnu oblast i ruralni razvoj Tomislav Silađi.

Pored pomenutih 226 korisnika Konkursa za sufinansiranje mera smanjenja zagađenja vazduha, trenutno se sprovodi i konkurs sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a u toku je realizacija velikog projekta na teritoriji opštine Apatin, gde 11 javnih ustanova prelazi na grejanje na gas.

U organizaciji Istorijskog arhiva Sombor i Istorijskog arhiva „Vatroslava Veljašević“ Smederevska Palanka, danas je u prostorijama somborskog arhiva otvorena izložba „Topoti sa Smajca“ autora dr Bogdana Beljanskog i Snežane Savić.
Izložbu čini deo fonda Konjičkog kluba „Selevac“ i prikazuje kako istoriju ovog kluba, tako i ljude i konje koji su ga gradili. Materijal od ukupno 4,6 metara arhivske građe prikupljen je i sačuvan zahvaljujući dr Beljanskom, koji je istu predao palanačkom arhivu.
Na otvaranju izložbe prisutne su pozdravili direktorica Istorijskog arhiva Sombor Nataša Stojanović, direktorica Istorijskog arhiva „Vatroslava Veljašević“ Smederevska Palanka Snežana Savić, dr Bogdan Beljanski, a izložbu je zvanično otvorio predsednik Srpskog kasačkog saveza Branislav Jokić.
Ispred Grada Sombora otvaranju su prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.
Postavka „Topoti sa Smajca“ u zgradi Istorijskog arhiva Sombor trajaće do 25. novemba, a zainteresovani mogu da je pogledaju svakog radnog dana od 8 do 15 časova. Ulaz je besplatan.

Sumnja se da je ukradeno najmanje 300 miliona evra, a ovo im je bila šema

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je u zajedničkoj akciji Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, sa istražnim organima Savezne Republike Nemačke i Kipra, juče, 23. oktobra, razbijen međunarodni lanac Internet prevara putem, tzv. kol centara, koji pozivaju na investiranje u kripto valute.

"U zajedničkoj akciji Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Službe za borbu visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku sa istražnim organima SR Nemačke i Kipra, 23.10.2024. godine, razbijen je međunarodni lanac Internet prevara putem takozvanih kol centara koji pozivaju na investiranje u kripto valute. Tom prilikom je u Beogradu pronađen nelegalni kol centar u kome je zatečeno više desetina zaposlenih, za koje su u toku provere da li su učestvovali u prevarnim radnjama", naveo je Dačić.

Prema navodima u zvaničnom saopštenju Evropola, za sada je identifikovano oko 120 žrtava koje su izgubile oko 12 miliona evra. Međutim, dalje procene nemačkih istražitelja pokazuju da je mnogo više žrtava širom sveta, a da je prevara iznosila najmanje 300 miliona evra. Kao rezultat ove istrage, identifikovan je veći broj osumnjičenih, uključujući i glavnog počinioca sa Kipra, koji je sada uhapšen, piše Kurir.

"Savezno tužilaštvo i policija Nemačke su, nakon akcije, izrazili zahvalnost Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i područnim policijskim upravama Direkcije policije, kao i Posebnom odeljenju tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, na učešću u navedenoj akciji jer su prilikom pretresanja pronađeni materijalni dokazi za vođenje krivičnog postupka i dalje procesuiranje osumnjičenih lica od strane nemačkih istražnih organa", izjavio je ministar Dačić.

Izvor: b92.net

Sirće je staro koliko i sama civilizacija, ako ne i starije. Jedan od najvažnijih sastojaka koji bi mogao da objasni njegove zdravstvene prednosti je acetatna, ili običnim rečnikom, sirćetna kiselina. Kada je progutamo, sirćetna se pretvara u masnu kiselinu koja je dobra za varenje, metabolizam i podizanje energije.

Otkako su Vavilonci prvi put napravili sirće pre oko 7.000 godina, kulture širom sveta su ga koristile u medicinske svrhe. Hipokrat je mešao jabukovo sirće sa medom da bi lečio respiratorne probleme starih Grka. Evropljani su u srednjem veku verovali da štiti od kuge, dok su Kinezi koristili pirinčano sirće za lečenje bolova, piše RTS.

Svaka vrsta sirćeta počinje kao neki oblik šećera, zvanog ugljeni hidrat – poput jabuka, koje se koriste za pravljenje jabukovog sirćeta, ili grožđa, od kojih se proizvodi crveno vinsko sirće. Ugljeni hidrati se cede i fermentišu kvascem u alkohol, koji se zatim fermentiše u sirćetnu kiselinu. Ovaj proces daje sirćetu znatno više sirćetne kiseline nego bilo koja druga hrana.

Propisi u većini zemalja zahtevaju da sirće koje se koristi u ishrani sadrži najmanje 4% sirćetne kiseline, iako ima i onih sa više procenata. Pojedine vrste sirćeta, posebno balzamiko, takođe imaju visok sadržaj polifenola: jedinjenja iz biljaka koja nas štite od oštećenja ćelija, upale i infekcije.

Jabukovo sirće ima status lekovitog napitka

Najistraženija vrsta u nauci je jabukovo sirće. Istraživanja pokazuju da malo jabukovog sirćeta pre ili tokom obroka može smanjiti šećer u krvi ili glukozu, mereno odmah nakon jela i, uz doslednu upotrebu, može doprineti poboljšanju kontrole šećera u krvi tokom nekoliko meseci. Ovi efekti su izraženi kod hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, koja bi inače mogla da poveća šećer u krvi. „Jasno je da će ispijanje sirćeta sa skrobnim obrokom smanjiti količinu glukoze u krvotoku“, navodi profesorka Kerol Džonston sa Univerziteta u Arizoni.

U istraživanjima je otkriveno da sirćetna kiselina u jabukovom sirćetu utiče na određene hormone koji usporavaju brzinu kojom želudac šalje hranu u creva. Pošto glukoza postepeno ulazi u krvotok, redovno uzimanje jabukovog sirćeta može vremenom da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa dva.

Neka istraživanja manjeg obima takođe ukazuju na dejstvo jabukovog sirćeta na održavanje telesne težine. Nedavno istraživanje je pokazalo niži nivo masnoće u krvi kod odraslih gojaznih ljudi koji su konzumirali jabukovo sirće, što ukazuje na bolje zdravlje srca, pored uticaja na nivo glukoze u krvi.

Većina ovih prednosti je istraživana na dve do četiri supene kašike dnevno. Ali potrebne su mnogo obimnije studije, kaže dr Safa Šibib, profesor na Univerzitetu RMIT u Australiji koji je objavio pregled istraživanja o jabukovom sirćetu. „Postoji efekat, ali moramo biti oprezni kada procenjujemo kakav i koliki.“

Nefiltrirano jabukovo sirće

Neki proizvode nefiltrirano i nepasterizovano jabukovo sirće, sa jasno vidljivim rezultatom: mutni talog koji pluta u tečnosti. Ovaj talog sadrži delove proteina i zdravih enzima i bakterija iz fermentacije. Neki naučnici smatraju da ovako napravljeno sirće daje najviše prednosti.

U svojoj laboratoriji, dr Darša Jagnik, imunolog sa Univerziteta Midlsek, otkrila je da je ovakvo sirće izrazitno moćno sredstvo koje pomaže imunim ćelijama da ubiju patogene mikrobe u laboratoriji. „Kada sam pogledala druga sirćeta, nisu bila tako efikasna“, navodi profesorka, kao ni mnogo jače kiseline koje ne bismo jeli, poput sumporne. „Ono sadrži bakterije pogodne za mikrobiome koje podržavaju probavni imunitet i apsorpciju hranljivih materija“, dodaje prof. Jagnik.

Na osnovu ovog istraživanja, misli da jabukovo sirće, pored uticaja na nivo šećera u krvi, može pomoći u sprečavanju bolesti – baš kao što su drevni lekari verovali. Jagnikova uvek pakuje male bočice jabukovog sirćeta razblaženog vodom kada putuje londonskim metroom. „Ako je neko u blizini prehlađen, ja ću malo da popijem. Mislim da apsolutno pomaže.“

„Pošto ovako neproceđeno sirće sadrži bakterije, to bi moglo biti korisno kao deo zdravog mikrobioma u crevima“, dodaje prof. Šibib.

Međutim, prof. Robert Hatkins, mikrobiolog sa Univerziteta u Nebraski, kaže da, iako mikrobi iz nefiltriranog jabukovog sirćeta prave čuda u laboratorijskim uslovima, ne mogu da se takmiče ili napreduju u našim mikrobiomima jer im je potreban vazduh da bi preživeli.

Profesorka Džonston kaže da u ovom talogu ima zdravih supstanci „samo u tragovima“ i da ne daju ništa veće prednosti od obične sirćetne kiseline. zdravih supstanci, ne donoseći ništa osim prednosti sirćetne kiseline.

„Trenutno, nauka je potvrdila samo prednosti sirćetne kiseline“, koja se nalazi u svim vrstama sirćeta, u pogledu smanjenja šećera u krvi.

Prednosti fermentacije sirćeta

Proces fermentacije sirćeta se razlikuje od fermentisanog povrća kao što su krastavci i kupus, što se može prevesti u neke jedinstvene prednosti.

Povrće fermentira pomoću zdravih mikroba. Kada se pojedu, mikrobi prolaze kroz mikrobiom creva, gde polako proizvode nekoliko masnih kiselina koje se bore protiv infekcija i upala.

Jedna od ovih masnih kiselina je acetat. Ali kada se pravi sirće, fermentacija voća može delovati direktnije. Fermentacija voća daje sirćetnu kiselinu, koja se pretvara u acetat mnogo pre nego što stigne do naših creva – tako da se brže apsorbuje, što je potencijalno čini vrednim izvorom energije za ćelije. „U suštini, ono što radite je zaobilaženje potrebe da mikrobiom obavlja posao“, kaže Džonston.

Fermentisana hrana kao što je povrće sa živim mikrobima pruža podjednako važne – ili možda veće – koristi. „Ja sam veliki zagovornik uključivanja ove fermentisane hrane u nečiju ishranu“, kaže Hatkins. Ciljajte na mešavinu, uključujući različite vrste sirćeta. „Jabukovo sirće nije superhrana jer ne postoji takva stvar. Svaka od ovih namirnica je samo deo opšte zdrave ishrane.”

Crveno vino i balzamiko sirće

Prednosti jabukovog sirćeta verovatno se odnose i na neke druge vrste sirćeta. „To je marketing“, smatra Džonstonova. „Na Mediteranu imaju mnogo grožđa, tako da imaju više balzamiko sirćeta i crvenog vinskog sirćeta.“

Profesorka Džonston je otkrila da nekoliko kašika crvenog vinskog sirćeta, konzumiranih dnevno, poboljšava kontrolu glukoze i, za samo četiri nedelje, ublažava depresiju. Takođe, sirćetna kiselina može da igra ulogu u poboljšanju upale mozga, plastičnosti i opštih kognitivnih sposobnosti.

Polifenoli takođe mogu doprineti. Crveno vinsko sirće ima više polifenola od drugih voćnih sirćeta, sa antioksidativnim efektima koji mogu da pomognu kod depresije, napisali su autori studije.

Još jedno sirće sa visokim sadržajem polifenola je balzamiko, posebno verzije napravljene u delovima Italije. „Polifenoli su koncentrisani“, kaže Džonstonova, što daje gušće, tamnije sirće. Balzamiko sirće, u kombinaciji sa hranom, može usporiti enzime želuca radi boljeg varenja.

Koje vrste sirćeta dolaze u obzir

Neki nalazi ukazuju da pirinčano sirće nudi slične prednosti. Manje studija se bavilo drugim vrstama sirćeta, kao što je kokosovo, od šipka ili šećerne trske. Ograničena istraživanja ukazuju da sirće od šećerne trske, na primer, snižava masnoće u krvi.

 Ova manje proučena sirćeta imaju manje sirćetne kiseline i polifenola od jabukovog, vinskog i balzamika. Ali oni i dalje nude više sirćetne kiseline od hrane bez sirćeta. Takođe, sadrže bar neke od hranljivih materija iz svojih originalnih izvora, u poređenju sa standardnim belim alkoholnim sirćetom, koje se proizvodi jednostavnijim procesom fermentacije koji uklanja većinu potencijalno korisnih jedinjenja, dodaje Hatkins.

Prošle godine, Hatkins i njegove kolege sa Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun otkrili su da konzumacija čaja kombuče – koja sadrži sirće, žive mikrobe i druge korisne sastojke poput đumbira – pozitivno utiče na glukozu u krvi.

Kako konzumirati sirće

Iako je sirće dobro za nas, „to nije lek“, naglašava prof. Kerol Džonston. Kao deo opšte zdrave ishrane, „to će imati postepeniji efekat na, na primer, smanjenje nivoa šećera u krvi“ nego farmaceutski proizvodi.

Mere predostrožnosti treba preduzeti sa sirćetom zbog sirćetne kiseline, jer u koncentrisanim oblicima, može oštetiti zube, usta i grlo. Izbegavajte da pijete čisto sirće. Pomešajte ga sa vodom, sokom ili hranom. „Nemojmo preterivati“, savetuje Džonstonova. „Imate posla sa kiselinom.“

Ljudi koji imaju hroničnu bolest bubrega treba da budu posebno pažljivi sa konzumiranjem sirćeta, jer njihovi bubrezi teže prerađuju višak kiseline iz sirćeta.

Razblažite jednu supenu kašiku u 250 mililitara tečnosti, i najbolje je da popijete na slamku ili da posle toga isperete usta vodom, kako biste bili sigurni da je zubna gleđ zaštićena.

Izbegavajte više od četiri supene kašike dnevno. „Najviše što bi trebalo da se konzumira su dve supene kašike uz jedan obrok i dve kašike uz drugi obrok tog dana“, kaže prof. Džonston. Ako ste tek počeli da koristite sirće, počnite polako sa jednom kašikom dnevno.

Da biste poboljšali nivo šećera u krvi, popijte sirće pre najobilnijeg obroka, preporučuje dr Šibib. Jagnikova ga uzima 5-10 minuta nakon jela u nadi da će pomoći njenom imunitetu.

Ako kuvate sirće da biste napravili sos, verovatno gubite deo sirćetne kiseline, zajedno sa nekim prednostima.

U očekivanju daljih istraživanja, još uvek ne znamo dugoročne prednosti redovnog unosa sirćeta, niti njegove nuspojave. Studije koje traju i do 12 nedelja barem ne otkrivaju nikakve značajne nedostatke. Na osnovu onoga što danas znamo, eksperimentisanje sa sirćetom u ishrani je odlična opcija za većinu sa malim rizikom.

Izvor: danas.rs