Istražiti porodično stablo dug je i zahtevan posao koji traži mnogo strpljenja. Upravo to je pošlo za rukom Jeleni Rašić iz Sombora, koja je došla do podataka o svojim precima i saznala ko su joj bili parđupan i parđupana.
"Ja sam Jelena Rašić iz Sombora i rođena sam 1956. godine. Moj parđupan se zvao Danilo i bio je rođen 1673. godine, a moja parđupana se zvala Stana i bila je rođena 1677.", kazala je ova Somborka koja se, istražujući porodično stablo, vratila 350 godina u nazad.
Za one koji ne znaju, parđupan i parđupana su preci 12. kolena u porodičnom stablu.
Ovo veoma zahtevno istraživanje počela je pre 30 godina, ali tek sa odlaskom u penziju imala je dovoljno slobodnog vremena da svakodnevno posećuje Istorijski arhiv u Somboru i pronađe davne rođake.
"Želela sa da nađem sve što mogu. Moji su došli u Velikoj seobi sa Čarnojevićem I i ženili su se po okolnim salašima. Neki su tu bili možda i od ranije", rekla je ona.
U istraživanju porodične istorije bilo je više izazova - od duplih naslednika do učenja čitanja crkvenoslovenskog jezika.
"U početku sam mislila da mogu ići od nazad - deda, pradeda, čukundeda. Njih sam znala i mislila sam da ću tako ići - venčao se na primer 1850. pa odem dvadesetak godina u nazad i nađem tog Jovana ili Kostu ili koga već tražim. Onda su se pojavila dva Jovana sa istim prezimenom, u isto vreme venčani ili rođeni i nisam više znala koji je moj predak. Tada sam shvatila da moram krenuti od početka, od najstarijih, i sve upisivati, baš sve. Dešavalo se da neke 1800. godine nađem dva Vasilija oženjena Sofijama i da se odjednom pojavi višak dece. Prvo nisam znala šta ću, pa sam se setila da su se upisivala i imena kumova, a kumstvo se negovalo sa generacije na generaciju. Tada sam se opet vraćala i beležila sve kumove od venčanja do rođenja. Na strašne stvari sam nailazila - koliko dece se tu rađalo i umiralo, koliko je žena umrlo nakon porođaja i koliko je bilo rasturenih porodica. Rodi se desetoro dece i sva umru, strašne stvari sam našla", ispričala nam je Jelena.
Arhivisti u Somboru rado pomažu istraživačima, ali kažu da je takvih kao što je Jelena jako malo.
"Potrebno je da istraživači znaju bar pradedu, da od njega krenemo, jer nama su najnovije knjige do 1910. godine zavisno od mesta do mesta. Ova usluga istraživače ne košta ništa, a mi smo svakako tu da pomognemo", rekla je Silvia Kovačević, arhivista u Istorijskom arhivu Sombor.
Istražiti svoje porodično stablo, dug je i zahtevan posao i ne košta ništa osim strpljenja. Ova vremešna Somborka ističe važnost neraskidivosti niti koja nas spaja sa precima.
Izvor: RTV
