Sombor.info

Postoje stanovi oko kojih na ostavinskim raspravama, posle smrti vlasnika, nema ko da se svađa. Naslednici, ni u najdaljim rodbinskih vezama ne postoje. Takvi stanovi su prazni, ali ne znači da će zadugo tako i biti, prenosi sajt 4zida.

Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine u Srbiji danas ima 123.584 napuštena stana.

Kada ne postoji zakonski naslednik, pokretna ili nepokretna imovina prelazi u ruke Republike Srbije. Takav postupak je dug, višegodišnji, pa često te nekretnine budu godinama prazne i prepuštene zubu vremena, piše 4zida.

Advokat Brane Krunić kaže da su takvi slučajevi izuzetno retki, jer zakon daje vrlo širok princip zakonskog, pa i testamentalnog nasleđivavnja.

Sve po slovu zakona

„Zakon o nasleđivanju RS, članom 8. propisuje krug zakonskih naslednika i to mogu da budu potomci preminulog, njegovi usvojenici ili njihovi potomci, bračni drug, njegovi roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi I babe i njihovi potomci i ostali preci“, kaže advokat Krunić.

Krug je vrlo širok i nasleđuje se po naslednim redovima. Kako objašnjava advokat Krunić, bliži naslednici isključuju one dalje.

„Međutim, u slučaju da iza pokojnika nema nikakvih naslednika, Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik i ona se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju zemlja nasledi postaje državna“, navodi advokat.

Ipak, ne dešava se često da Srbija nasleđuje imovinu iza pokojnika, jer zakon daje vrlo širok princip nasleđivanja.

„Recimo, u četvrtom naslednom redu nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe, pa čak i ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, taj deo može da dobije njegov bračni drug, ako je predak preminulog“, objašnjava advokat Krunić.

Kako dodaje, po ovom sistemu, sud, odnosno javni beležnik, će pronaći nekoga od naslednika, ma gde se nalazio. Samo ako se sve mogućnosti iscrpe, tek tada imovinu naleđuje Republika Srbija.

Podaci Popisa iz 2022. godine pokazuju da na području severnog dela zemlje ima ukupno 33.771 napušteni stan, od toga u Beogradskom regionu 10.021, a u Vojvodinin 23.750. Na jugu zemlje ima ukupno 89.813 napuštenih stanova.

„Razlozi za napuštene stanove su različiti, najčešće se radi o nerešenim imovinskim odnosima, o nasledstvu gde vlasnici ne žive u zemlji, ili o stanovima koji nisu u funkcionalnom stanju i zahtevaju renoviranje. Ti stanovi jesu možda prazni ali imaju vlasnike“, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.

Iako ima slučajeva praznih stanova u novogradnji, oni su obično u procesu prodaje, ili ih vlasnici koriste povremeno, kao vikend stanove ili nekretnine za izdavanje na kraći rok (npr. za stan na dan), a postoje oni ljudi koji su investirali u nekretninu u kojoj ne žive, ne koriste je ali ne žele ni da je izdaju, pojašnjava Mihajlović.

Kako navodi, prodaja nekretnina koje su u vlasništvu države je proces koji nije tipičan za klasične oglasne platforme.

Dug proces od pokojnika do države

Kada nekretninu nasledi država, imovina se onda i formalno pravno upisuje kao vlasništvo Republike Srbije, objašnjava advokat Krunić.

„Jedinice lokalne samouprave, odnosno grad, ne stiču pravo javne svojine na takvim nepokretnostima. Kada nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati osobe koje polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa“, kaže advokat.

Kako kaže, ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

„Po isteku roka od jedne godine ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenja kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji“, dodaje advokat Krunić.

Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a 10 za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

Država kao poslednji u redu naslednik

Advokat Krunić naglašava da je stav Vrhovnog kasacionog suda iz 2016. godine ukazuje da se pravo države da nasleđuje mora restriktivno tumačiti i ona može biti naslednik samo kada zakonskog nema.

Cilj ustanovljena države kao zakonskog naslednika je da se spreči nastajanje imovine bez vlasnika i takozvano ležeće nasleđe, a što bi dovelo do pravne nesigurnosti.

Pojava zakonskog naslednika u bilo koje vreme stvara osnov da on od države, koja je postala formalni vlasnik, potražuje vlastito nasledstvo.

„Takav zaključak proističe iz odredbe člana 221. stav 1. Zakona o nasleđivanju po kojoj pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. Taj stav nije protivan ni stavu 2. Člana 221. Zakona o nasleđivanju po kome se ne može dirati u pravila o održaju sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja“, navodi advokat Krunić.

Šta radi država sa nasleđenim nekretninama?

Kada dođe u posed nekretnine, Republika Srbija, u praksi, ne prodaje sopstvenu imovinu.

„Često se dešava da je država u odnosu suvlasništva sa drugim osobama ili firmama, pa jedino tada postoji mogućnost da se otkupi suvlasnički udeo od države i to se obavlja kroz postupak javne prodaje“, navodi Krunić.

Sektor za imovinski postupak pri Republičkoj direkciji za imovinu RS, obavlja poslove koji se odnose na raspolaganje stvarima u svojini države, pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca sa naknadom ili bez, razmena, ulaganje kapitala, zasnivanje hipoteke na nepokretnostima…

Izvor: n1info.rs

U organizaciji Hrvatsko kulturno prosvetnog društva „Silvije Strahimir Kranjčević“, sinoć je, u čast poznatog violiniste Mike Ivošev Kuzme, održan tradicionalni festival „Mikini dani“ u Domu kulture, u Bačkom Bregu.

Više od 200 gostiju, uživalo je u bogatom programu u kom su učestvovali KUD „Ravangrad“ Sombor, KUD „Laza Kostić“ Gakovo i gosti iz Republike Hrvatske, KUD „Nikola Šubić Zrinjski“ iz Petrijevaca.

Prisutne je ispred Grada Sombora pozdravio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma, Uroš Buzadžić, a manifestaciji je prisustvovao i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić.

HKPD „Silvije Strahimir Kranjčević“ ove godine proslavlja 97. godišnjicu postojanja, a čuvenu smotru tamburaških orkestara organizuje od 1994. godine, uz svesrdnu podršku lokalne samouprave.

Jedno od prvih pitanja je ujedno i jedno od najčešćih pitanja koje vlasnici stanova postavljaju sebi, svojim prijateljima i saradnicima. A kako i ne bi, kada je proces prodaje poprilično zahtevan za nekoga ko nije dovoljno upoznat sa tematikom.

Ukoliko angažujete agenciju, dobićete procenu vrednosti nekretnine, a upravo je ovo jedan od najtežih poslova, koji ćete sami teško uraditi dovoljno precizno. Imaćete na raspolaganju pravni tim, kao i profesionalne i licencirane agente, a agencije imaju i svoje platforme na kojima objavljuju ponudu, prenosi Blic Biznis.

Koliko novca mogu dobiti za stan i kako se dobija ta vrednost, drugo je pitanje koje ljudi sebi postavljaju.

Vrednost stana određuju:

lokacija nekretnine – dva tipa lokacije, od čega se prvi odnosi na lokaciju zgrade u kojoj se stan nalazi (grad, opština, naselje), dok se kod drugog tipa lokacije misli na poziciju stana u samoj zgradi (spratnost, položaj);
struktura stana – najskuplje su garsonjere i stanovi od preko 120 kvadrata (klijentela spremna da plati potrebnu količinu novca);
terase, veranda ili balkon povećavaju cenu;
sistem grejanja – sve popularniji stanovi sa opcijom kontrole količine grejanja i samim tim troškova;
lift u zgradi.

Potrebna dokumentacija za prodaju stana

Neophodno je da kao prodavac dostavite dokumenta za prodaju stana, a to su: vlasnički list, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ugovor o doživotnom izdržavanju i rešenje o nasleđivanju.

Kako bi kupoprodaja bila finalizovana, neophodno je sastaviti predugovor i ugovor o prodaji nepokretnosti. Kada se kreira ugovor, potpišu ga obe strane, i overi se kod notara.

Kod prodaje stana važno je znati i koji su vam troškovi. Osim onih vezanih za preseljenje (angažovanje nosača, majstora koji će vam rastaviti nameštaj, pa čak i boksova za skladištenje stvari), tu su i troškovi uređenja stana iz kojeg izlazite i stana koji kupujete. To može da vas košta i više hiljada evra.

Vodite računa o tome da, u slučaju da prodajete stan da biste kupili drugi, to uradite u roku od 90 dana. Prema našim zakonima, da biste izbegli plaćanje poreza na kapitalnu dobit prilikom prodaje stana, potrebno je da budete vlasnik nekretnine najmanje 10 godina. Ako prodate stan pre isteka tog roka, obavezni ste da platite porez na kapitalnu dobit, koji iznosi 15% na ostvareni profit (razlika između kupovne i prodajne cene).

Međutim, postoje izuzeci ako novac dobijen prodajom nekretnine koristite za kupovinu druge nekretnine za stanovanje u roku od 90 dana, gde porez na kapitalnu dobit može biti oslobođen ili smanjen.

Izvor: nekretnine.rs

U vreme posta riba iz konzerve je savršeno rešenje da upotpunite obrok. Ipak, ukoliko ste se pitali koliko je takav obrok zdrav i da li je u ovom slučaju bolji izbor tunjevine ili sardina, evo odgovora.

Tunjevina u sebi sadrži malu količinu žive, a svi znamo da je živa neverovatno otrovna i opasna po ljudski život. Na sreću, ribe u sebi sadrže male količine ovog metala.

Problem nastaje kada ljudi počnu da unose preveliku količinu tunjevine. Dakle, ako previše konzumirate tunjevinu postoji šansa da se otrujete živom i na taj način ugrozite sebi život.

Naravno unos tunjevine mora da bude ogroman kako bi došlo do ovakvog trovanja.

Naime, samo jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive, dok ista količina Albakor tunjevine sadrži 49.53 mikrograma žive.

Živa je jedan od najzastupljenijih toksina u ribljim produktima i izuzetno je štetna za sve, pogotovo za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i decu.

Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 mikrograma po kilogramu telesne mase i to jednom nedeljno.

Dženifer Fiski, dijetetičarka iz Dalasa, objasnila je kakvu konzervu ribe nikada ne bi trebalo kupovati i konzumirati.

Ona je podvukla tri slova koja ne bi smela da se nađu na konzervi, odnosno savetovala da potražite konzerve na kojima je jasno naznačeno da ne sadrže "BPA"

"Supstanca bisfenol A (BPA) vezuje se za masti, pa tražite tunjevinu ili sardine na kojima piše da ne sadrže tu hemikaliju. Ako imate mogućnost, kupujte ribu u tegli, a ne konzervi", rekla je ona.

Bisfenol A je supstanca o kojoj se mnogo priča poslednjih dvadesetak godina. Uneta u prekomernim količinama, može da poremeti balans hormona zbog čega je u nekim proizvodima, kao što su flašice za bebe, zabranjena.

Zaključak je da konzervirana tunjevina u malim količinama nije opasna. Međutim, ako volite da jedete ribu i ograničeni ste na one iz konzerve, ipak se opredelite za sardinu.

Izvor: b92.net

Sve je više dece i tinejdžera koji provode previše vremena uz video-igrice, mobilne telefone i društvene mreže. Koliko to remeti psihološko sazrevanje dece i koliko ih otuđuje od vršnjaka i realnosti, a kako tome stati na put, govorei Robert Grujičić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje i i Ranko Rajović, specijalista interne medicine i neurofiziolog.

Srbija je pri vrhu liste zemalja u kojima deca i tinejdžeri provode previše vremena uz video-igrice, objavila je Svetska zdravstvena organizacija, piše rts.rs.

Prema istom istraživanju, širom sveta porastao je broj maloletnika koji se ne odvajaju od ekrana bilo da je to mobilni telefon ili računar.

Robert Grujičić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje kaže da internet nudi jedan sijaset različitih emocionalnih, socijalnih i psiholoških benefita koji su, pogotovo u adolescenciji, pubertetu, dosta značajni za nekoga ko se nalazi u tim izazovnim godinama.

- Ono što je možda i najproblematičnije jeste jedna doza injekcije dopamina koja se dobija svakim klikom - navodi Grujičić.

- To je osećaj, jedna struja zadovoljstva koja se javlja kada nam neko nešto lajkuje ili komentariše na neki lep način ili ako brzo pronađemo neki sadržaj koji nas interesuje. Dakle, pregašt različitih informacija na samo jednim dodirom, što do sada nikad nije u istoriji bilo moguće - naglašava Grujičić.

Sa druge strane, kako napominje, to je jedna mnogo lakša komunikacija gde adolescent može da kompletno da kontroliše tu komunikaciju.

- Komunikacija je u tom smislu dosta bezbednija za nekoga ko ima poteškoće sa uspostavljanjem socijalnog kontakta uživo - kaže Grujičić.

Kada društvene mreže usmeravaju ponašanje

Ranko Rajović, specijalista interne medicine i neurofiziolog napominje kao veliki problem da je za pet godina istraživanja u Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji da već u prvom razredu preko 50 odsto đaka poseduje mobilni telefon.

- Taj trend raste. Ne kažem ja da je to apriori štetno, već kada je bez kontrole i ograničenja - napominje Rajović.

Deca ugrožena preteranim onlajn igranjem i problematičnom upotrebom društvenih mreža

Prema njegovim rečima, tim lajkovima na objavama dobijaju samopouzdanje, ali sve to može krenuti u suprotnom pravcu.

Rajović kaže da je mozak organ za preživljavanje i potrebno mu je da uči.

- Dete kad nauči je da vozi bicikl, puno je dopamina iščekivanja i ubrzo se stvori osećaj sreće. Mozak nam daje nagradu kad nešto novo naučimo. I dete kada prohoda, mama i tata kažu "bravo". Međutim, već kasnije u školi, pubertetu, to bravo im poručuje "lajk". I odjednom, neka društvena mreža, neka nepoznati ljudi mogu da usmeravaju ponašanje dece - objašnjava Rajović.

Lakoća sakrivanja iza tastature

Da u jednom trenutku ono što je uloga roditelja preuzimaju društvene mreže, pokazuje i jedno od najnovijih istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ da deca uzrasta petog, sedmog pa i prvog razreda srednje škole kažu da im je lakše da o svojim osećanjima govore na internetu nego uživo.

Dr Grujičić ističe da se se problem ne mora posmatrati samo iz perspektive dece.

- Svako od nas može da se zapita da li mu je lakše da prevali preko jezika reči kao što su "volim te", "neću", "ne mogu", "odmakni se od mene". Mislim da svako od nas može da se složi da je to mnogo lakše uraditi na društvenim mrežama, pogotovo u osetljivom periodu u školskom uzrastu kada vršnjačka grupa preuzima sferu detetovog interesovanja - navodi Robert Grujičić

- Mnogo je lakše imati kontrolu nad komunikacijom bez nekog osećaja da ćemo kada kažemo nekome "volim te" ili "nedostaješ mi" da se ne zacrvenimo, da se ne osramotimo, da možda potencijalno imamo želju da pobegnemo, da se rasplačemo - dodaje dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje.

Grujčić konstatuje da je distanca koju daje socijalna mreža i uopšte internet je veliki razlog zašto se mladi pretežno odlučuju da komuniciraju preko društvenih mreža.

Poveznost kretanja i razvoja kongnitivnih sposobnosti

Na pitanje kako može roditelj da uskoči u tu zonu i zadrži neku kontrolu zbog dobrobiti deteta a da pritom ne ugrozi njegovu privatnost, Rajović kaže da prvenstveno potrebno nekako ograničiti pristup deci telefonima u školi za vreme odmora da im se omogući da se druže.

Kao drugi aspekt, Ranko Rajović ukazuje na nedostatak kretanja. "Deca provode sate na telefonu u vreme predveđeno za igru, trčanje, skakanje".

- Amerikanci su pre 12 godina objavili veliku studiju o tome da deca koja se nedovoljno kreću imaju smanjene duboke regije mozga, bazalne ganglije a to znači smanjenje kognitivnih sposobnosti - upozorava Rajović.

Ističe da su društveni kontakt i igra nezamenjivi.

Istraživanje Batuta pokazuje da svako 11. dete iz osnovne i srednje škole provodi na telefonu, odnosno internetu, bilo da je reč o računaru, tabletu ili telefonu više od sedam, osam sati dnevno.

Dr Grujičić ukazuje na to da deca sa psihijatrijskim tegobama imaju tendenciju da provode više vremena na internetu.

Kaže da roditelji teško mogu da se umešaju kada dete duboko zagazi u onlajn svet. Svako pojavljivanje roditelja u tom svetu, u periodu puberteta, shvatiće kao narušavanje privatnosti. - Zato internet treba da se uvodi vrlo kontrolisano, vrlo polako i uz roditelje - navodi Grujičić.

Savetuje da roditelji uvode internet detetu uz njihovu strogu kontrolu gde će recimo majka, otac i dete zajedno istraživati taj novi svet za njih i prolaziti kroz različite situacije.

Roditelji sa decom treba da se raduju, sarađuju, daju do znanja deci da to nije ništa strašno, ali da se zna ko je glavni, dodaje Grujičić.

Dosada je stvorila civilizaciju

Potrebu i važnost da dete oseti i dosadu, Ranko Rajović kaže da tada mora da misli da reši taj svoj problem koji mu stvara stres.

Ranije su deca tada izlazila napolje i tražila drugu decu da bi se igrala ili se sama zanimala loptom. A danas su tu video-igrice, Jutjub i nema dosade. Problem je da mu je dosadno, neće znati da se snađa, a to je sve priprema za život, ukazuje Rajović.

Objašnjava da su nekada ljudi žvakali po osam sati, vidi se po ostacima skeketa da su nekada imali robusne vilice. To se vreme smanjalo na sat vremena, pojavila se dosada. Tako je počeo razvoj civilizacije, a mi sad imamo decu koja ne znaju šta je dosada, zaključuje dr Rajović.

Izvor: direktno.rs

Da li ste čuli za gota kolu, biljku iz porodice peršuna koja se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj i ajurvedskoj medicini?

Po izgledu kao potočarka, ova biljka blago gorkog ukusa ima neverovatno korisna svojstva za zdravlje. Pored svog prvobitnog oblika, gotu kola (Centella asiatica) je sastojak mnogih biljnih čajeva, kapsula i tinktura.

Kroz istoriju se koristila u razne svrhe, od stimulisanja laktacije do lečenja herpesa, a prema istraživanjima iz 2018. godine, gotu kola se pokazala kao odličan neuroprotektor koji doprinosi zdravom starenju.

Gotu kola sadrži mnoge hranljive materije, uključujući vitamine B, vitamin C i fitonutrijente kao što su flavonoidi, tanini i polifenoli. Ova biljka, koje najviše ima na prodručju Kine, Japana, Indonezije, Šri Lanke i Južne Afrike pruža mnoge prednosti za naše zdravlje.

Poboljšava pamćenje

Bolje pamćenje je prvo na listi prednosti konzumiranja ove zelene biljke. Studija objavljena u Journal of Alzheimer’s Disease otkrila je da ekstrakt gotu kole može poboljšati dugotrajno pamćenje. Pored toga, druga studija je pokazala da suplementacija gotu kole može poboljšati i pamćenje i kognitivne funkcije kod starijih učesnika, što ga čini prirodnim lekom koji pomaže u usporavanju stanja poput Alchajmerove bolesti.

Poboljšava cirkulaciju

Loša cirkulacija nastaje kao posledica različitih stanja kao što su proširene vene, gojaznost, dijabetes i bolest perifernih arterija, koja često izazivaju utrnulost, peckanje i bol u mišićima.

Dodatak gotu kole u ​​ovoj studiji pokazao se kao odlično prirodno rešenje. Ukupno 87 učesnika sa lošom cirkulacijom dobijalo je doze od 30 ili 60 miligrama dva puta dnevno tokom 60 dana, a rezultat je bila bolja cirkulacija, smanjeni osećaji bola, otoka i težine u nogama.

Nada u borbi protiv raka

Veruje se da zbog svoje antioksidativne aktivnosti, gotu kola može biti efikasna u borbi protiv raka. Jedna studija tretirala je ćelije raka dojke kod ljudi ekstraktom gotu kole. Rezultati su pokazali uspešno blokiranje rasta raka i smrti ćelija raka. Međutim, uprkos pozitivnim vestima, potrebno je još istraživanja.

Smanjuje upalu

Pomenuti antioksidansi mogu pomoći u zaštiti od hroničnih upala, za koje se zna da izazivaju razne bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, srčanih oboljenja, artritisa i drugih. Gotu kola može povećati aktivnost antioksidanata u telu, što zauzvrat može pomoći u smanjenju upale i pomoći u lečenju nekoliko inflamatornih poremećaja, prenosi živim.hr.

Kod nas, gotu kolu možete da pronađete u prodavnicama zdrave hrane, u vidu čaja, ali i u apotekama u vidi kapsula.

Privatni detektiv "specijalizovan" za preljube objasnio je kako možete da "nanjušite" da vas partner vara.

Privatni detektiv Aron Bond, možda nije 007, ali je u karijeri sumnjičavim partnerima potvrdio brojne preljube, a za The Sun je otkrio najčešće znakove koji ukazuju na to da vas partner možda vara.

Promene u korišćenju mobilnog

„Ako počnu da nose svoj telefon svuda sa sobom, čak i po kući, ili se odbrambeno ponašaju kada ste u blizini njihovog mobilnog, to bi mogao da bude znak da nisu verni“, tvrdi Bond. Takođe, tvrdi da bi i nagla promena lozinke mogla da budu razlog za sumnju.

Izgubili su interesovanje za vas

„Pokazuju manje interesovanja da provode vreme s vama, ne raduju se kad vas vide i ne razgovaraju s vama o svom danu“, nabrojao je još neke od znakova. „Ako osećate da je partner odjednom počeo da vas izbegavati i ne želi više da radi stvari s vama ili prestane da vam priča o svom danu, onda je to još jedan razlog za sumnju“, dodao je, a onda pojasnio:

„Partneri koji varaju često izbegavaju svoje supružnike ili im govore manje o svom danu jer varanje može biti teško, nemoguće je zapamtiti sve laži detaljno pa se radije zatvore“.

Promena seksualnog nagona

Oba ekstrema mogu biti razlog za brigu.

„Ako vaš partner odjednom izgubi interesovanje za seks s vama, to bi moglo da ukazuje na preljubu. Istovremeno, ako odjednom postane nezasitan, može značiti da tako pokušava da prikrije neveru“, tvrdi Bond, a prenosi Index.hr.

„Oni koji varaju se često manje seksaju kod kuće jer, logično, to rade na drugom mestu, ali povremeno se može dogoditi i da se više seksaju kod kuće, jer se osećaju krivima. Možda će početi da uvodi i nove stvari u vaš seksualni život“, dodaje.

Negativni su

Stres zbog skrivanja može da im postane previše za podneti, pa ljudi koji varaju često počnu da se istresaju na partnera ili partnerku.

„Kako bi se rešili napetosti koju osećaju iznutra, pokušaće sami sebe da uverie da ste vi problem i postaće kritični prema vama niotkuda“, tvrdi.

Eto, to su četiri glavna znaka prema ovom Bondu, ali naravno, sve to treba uzeti s rezervom jer – nije sve crno-belo.

Izvor: nova.rs

U odnosu na prosečna primanja u zemlji, zarade u obrazovanju najbolje su u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, najlošije su u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Prosvetni radnici u Srbiji uprkos štrajku i protestima, još se nisu izborili za plate koje dostižu bar republički prosek, pa iako im je obećano (i potpisano), neće ga dostići ni sa povećanjem koje je država spremna da im obračuna od 1. januara naredne godine – 12 odsto za zaposlene u nastavi i osam odsto za vannastavno osoblje, piše Demostat.

Vlada sad tvrdi da nema para u budžetu za veći rast zarada u tom sektoru, dok prosvetari, posle pregovora u kojima nije bilo pomaka, kažu: “Borba se nastavlja”. Pozivaju se i na zarade svojih kolega iz susednih država od kojih većina ima bolja primanja ako ne nominalno, bar u odnosu na prosek plata svih zaposlenih u tim zemljama.

Preračunato u evre radi uporedivosti, republički prosek u julu ove godine u Srbiji je iznosio 836 evra, dok je osnovna ili početnička plata nastavnika 739 ili za skoro 100 evra niža.

Od zemalja u okruženju u sličnom statusu još su samo nastavnici u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada oko 666 evra dok su plate u osnovnom obrazovanju 545 a u srednjem 563 evra, ne računajući regres od 150 evra koji dobijaju u letnjim mesecima.

Niže plate od srpskih imaju i u Federaciji BiH i Republici Srpskoj ali se one kreću oko proseka zarada zaposlenih. U BiH je prosek za avgust bio oko 690 evra, plata nastavnika u osnovnom obrazovanju je 650 a profesora u srednjem 730 evra. U Srpskoj je prosek zarada nešto viši, oko 730 evra pri čemu su početne zarade nastavnika u osnovnom obrazovanju oko 690 a profesora u srednjim školama oko 700 evra.

Prosečna plata u Albaniji iznosila je 763 evra , prosek nastavnika u osnovnom obrazovanju je nešto niži, 736 evra, skoro kao u Srbiji dok je u srednjim školama iznad proseka, iznosi 811 evra.

I Bugarska poslednjih godina, uz rast prosečne plate koja je dostigla oko 1.000 evra, povećava i izdvajanja za prosvetu. Trenutno, osnovna zarada nastavnika je oko 920 evra ali se uveliko govori o povišicama koje bi od januara naredne godine trebalo da iznose oko 15 odsto. Inače, bolja zarada je jedan od zvaničnih mehanizama za privlačenje nastavnog kadra koji sve izraženije nedostaje školama pa se često angažuju i penzionisani učitelji i nastavnici.

Prosvetari u Crnoj Gori, posle nedavnog povećanja plata na nivou države, sa primljena 862 evra za dlaku su, preciznije za jedan evro, premašili republički prosek iako je do skoro razlika u korist obrazovanja bila nešto veća.

U susednoj Rumuniji prosvetni radnici mogu da računaju na početnu platu od 1.295 evra a to je za više od 270 evra iznad proseka primanja svih zaposlenih koji je u maju ove godine iznosio 1.024 evra.

U Mađarskoj, prosek zarada svih zaposlenih iznosi oko 1.100 evra ali su plate prosvetnih radnika više i kreću se, zavisno od kvalifikacija nastavnika od 1.383 do 2.828 evra.

Hrvatski prosvetari su se u protestima pre pet godina već izborili za plate iznad republičkog proseka, dok sada okupljanja, poput velikog skupa početkom godine, organizuju jer reforma obrazovanja nije sprovedena pa su na ulici pokušali da nateraju svoju Vladu da radi. Prosek zarada u Hrvatskoj u avgustu ove godine iznosio je 1.349 evra dok je prosečna plata nastavnika-početnika u osnovnom obrazovanju 1.542 a u srednjoj školi 1.559 evra. Međutim, nastavnici mogu da napreduju na svojim radnim mestima kroz četiri platna nivoa, pa će oni najvredniji tokom vremena moći da računaju na 2.095 u osnovnoj odnosno 2.107 evra u srednjoj školi.

Uz to, radnici u hrvatskom obrazovanju, kao što je to uobičajeno, krajem juna su primili i regres za godišnji odmor od 300 evra a na taj prihod svake godine računaju i zaposleni u školama gotovo svih zemalja u okruženju, osim u Srbiji i Crnoj Gori gde se isplaćuje uz zaradu. Kod nas je čak, u julu iz nekog razloga nastavnicima plata bila umanjena.

Ali, plate srpskih prosvetnih radnika nisu samo u zaostatku u odnosu na većinu susednih zemalja. One su značajno niže od primanja koja u javnom sektoru imaju zaposleni sa istim nivoom obrazovanja. To pokazuju podaci o prosečnim zaradama prema stručnoj spremi u raznim delatnostima, koje Republički zavod za statistiku objavljuje jednom godišnje. Poslednji su iz septembra 2023. kada je prosečna plata u Srbiji iznosila 85.066 dinara a zaposleni u obrazovanju su imali 80.930 dinara. Prosek za visoku spremu, VII i VIII stepen stručnosti iznosio je 124.567 dinara dok je u obrazovanju taj ubedljivo najdominatniji profil zaposlenih imao 91.246 dinara ili 33.321 dinar manje od republičkog proseka.

Izvor: n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. oktobar

Planirana isključenja struje u Somboru za ponedeljak, 7. oktobar

08:00 - 08:50
deo Bezdanski put, deo M.ilića Bajke, deo Šikarski put, Vlaha Bukovca

09:00 - 09:50
deo T.Roksandića, deo Banijska, igmanska, deo Josićkog put

10:00 - 10:50
S.Šolaje, M.Tepića, D.Mudraka, Panonska, Ujedinjenih Nacija, deo M.Gupca i Salvadora Aljendea

11:00 - 11:00
deo M.Gupca, Slavujev Venac

12:00 - 12:50
Nike Maksimovića, 8.Marta, Vlade Đetkovića, deo 12.Vojvođanske Udarne Brigade

13:00 - 13:50
deo 12.Vojvođanske Udarne Brigade, Petra Drapšina, Požarevačka

14:00 - 14:50
Suvajska-Zgrade 3-7 i 8, deo T.Markovića, deo 12.Vojvođanske Udarne Brigade i Pikove Zgrade

15:00 - 15:50
deo Suvajske, Marije Bursać, deo M.Gupca, deo T.Roksandića, deo Ernesta Kiša, Subotička i deo Naserova