Država bi mogla da izračuna prosek profitnih stopa velikih lanaca u proteklih 10 godina i tako lako da utvrdi gde se stvara ekstra profit, navodi za N1 finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević je maloprodajne cene u apotekama opisao kao „skidanje kože s leđa“ građana, ali da država nije kriva i u tom slučaju, ako i slučaju velikih trgovinskih lanaca.
„Smanjite malo apetite. Ne možete sami da jedete tortu“, poručio je Vučević, najavio kontrolu, ali nije najavio oštriju borbu države, odnosno uređivanje tržišta kako ne bi dolazilo do „skidanja kože s leđa“.
Prema podacima Ministarstva trgovine iz jula 2024. godine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 103.722 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koštala 53.655 dinara. Prosečna plata je tog meseca iznosila 97.835, a medijalna zarada 76.000 dinara.
Da li je država koja, primera radi, već godinama iz nedelje u nedelju određuje cenu goriva, zaista više-manje nemoćna pred velikim trgovinskim lancima koji po pravilu imaju ujednačene cene.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za N1 da je čudno što veliki lanci imaju iste cene.
„Kada se tržište poremeti kao što se dogodilo zbog inflacije, dolazi do raznih stvari. Inflacija je lov u mutnom. Neki zaista imaju troškovni pritisak, a neki gledaju da dodatno zarade. Slično je i u drugim zemljama na Balkanu. Koliko puta su u Hrvatskoj trgovinski lanci pozivani kod ministra iz sličnog razloga, a to su marže odnosno cene koje plaćamo“, navodi sagovornik portala N1.
„Ako bi se poštovao zakon o roku plaćanja…“
Vasić kaže da država ima mehanizme, a jedan je da se primenjuje Zakon o roku plaćanja.
„Država može da uvede red u brzinu plaćanja obaveza. Trenutno veliki lanci plaćaju robu sa odlaganjem od 60-120-150 dana zbog čega dobvljači, koji su mala i srednja preduzeća, trpe ogroman finansijski pritisak. Čekaju isplatu po 150-160 dana, a dali su robu, uložili u nju, možda pozajmili novac od banke ili investitora. Tu ja vidim problem. Ako bi se poštovao zakon, ne bi morali da da povećavaju cene ili traže neke druge načine da unovče svoju fakturu. To diže cenu“, dodaje Vasić.
U članu 4 Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, navedeno je „rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt“.
Vasić kaže da je druga dimenzija, ona gde veliki lanci previše povećavaju cene. Navodi primer da lično zna čoveka koji robu prodaje po ceni od 800-900 dinara, a da je na rafu u prodavnci ta cena dostizala 3.200 dinara.
„Razumem sa 900 na 1200, 1300 pa i 1.500, ali kako odjednom na 3.200“, pita.
Prekontrolisati prosek profitnih stopa
Vasić kaže da bi država mogla i da izračuna prosek profitnih stopa velikih lanaca u proteklih 10 godina i tako utvrdi gde se stvara ekstra profit.
„Da kažu npr. tolerišemo 10 odsto odstupanja, a sve ostalo smatramo da je ekstra profit. Mogli bi da uđu u suštinu i vide gde su odstupanja i zašto. To treba da analizira neko ko se bavi kontrolingom, analitikom. Da se tačno vide izvori i traže objašnjenja. Ne moraju za sve proizvodi, ali makar za one koju su najveći generatori. S druge strane, tu je i druga dimenzija – slobodog tržišta, a ne dogovorne ekonomije. Ponekad je bolje da imate proizvod po bilo kojoj ceni, nego da ga nemate“, smatra Vasić.
Tuna u Italiji tri puta jeftinija
On podseća da nisu svi proizvodi isti. Da se bez nekih ne može poput sredstava za ličnu higijenu, a bez nekih se može.
„Bez tunjenvine mogu da preživim. Kod nas je pakovanje od tri, četiri konzerve 15 evra, a u Italiji je ista ta 4,95 evra. Ali kapitalizam je čudo. On uvek traži maksimizaciju profitne stope“, dodaje naš sagovornik.
Ministar trgovine Tomislav Miomirović najavio je čak i mogućnost zatvaranja velikih lanaca.
Vasić kaže da je pristalica da se kazna dobije u okviru zakona.
„Treba gledati da li su platili porez, PDV, da li su prekršili neki od delova monopolskog zakona. Bolje je da plaćaju penale, zatvaranje je krajnja mera i nisam siguran da može uvek tako. Pre sam za to da dobiju kaznu. Onda će svaki menadžer da razmisli kako će poslovati. To radi i Narodna banka Srbije (NBS). Možda se to ne vidi u javnosti, ali radio sam tamo 20 godina i znam da kažnjava. Kada dobiju predsednik i članovi upravnog odbora kazne – nije im svejedno“, dodaje.
Da li je važan samo BDP ili i kupovna moć
Vasić kaže da je naše tržište malo, a da ovakvim ponašnjem veliki trgovinski lanci koče rast kupovne moći. Govoreći o sličnostima sa slučajem mobilnih operatera, kada je konstantovana slična situacija, ali se ništa nije promenilo, Vasić kaže da je ono što bi moglo da nas spasi – ulazak u Evropsku uniju, a do tada „ko živ, ko ….“
„Sindrom malih ekonomija je da do izražaja dolaze mogućnost postojanja oligopola, duopola, monopola koji su faktički na našu štetu – štetu građana. Posledica je da imamo rast bruto društvenog proizvoda (BDP) ali da nema efekata, odnosno prelivanja na rast kupovne moći. To je disproprocija koja se dešava u bankarstvu, telekomunikacijama, velikim trgovinskim lancima. Ali neka pravila igre moraju da postoje, jer je država je iznad njih. Ako imate veću cenu, veći je i PDV, što je u redu. Međutim, šta je bolje, da se budžet puni većim prinosima ili da imate zadovoljnije građane odnosno da im raste kupovna moć barem koliko i BDP“, zaključuje Vasić.
Izvor. n1info.rs
