- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Nostradamus je, kažu, predvideo neke od ključnih istorijskih događaja i velikih katastrofa: požar koji je uništio London, uspon Napoleona i Hitlera, smrt Džona Kenedija i kraljice Elizabete, napad na Svetski trgovinski centar, pandemiju kovida, zemljotrese. Prošle godine spekulisalo se da je čuveni francuski astrolog iz 16. veka prorekao i smrt pape Franje, a danas je iz Vatikana stigla tužna vest...
Zbirka zagonetnih stihova "Les Propheties" već vekovima intrigira i plaši ljude. Autor je Mišel de Notr Dam, poznatiji kao Nostradamus. U knjizi iz 1555. godine izneo je svoja predviđanja za budućnost, a neka su se, po mišljenju mnogih, već ostvarila.
Proročanstva su uglavnom vezana za nešto loše, kao što su ratovi, politički prevrati, prirodne katastrofe, pa vizionara rodom iz Provanse često s razlogom nazivaju i "prorokom propasti". Da li je, u dalekom 16. veku kada je živeo, uspeo da "vidi" i smrt pape Franje?
Poglavar rimokatoličke crkve preminuo je danas u Vatikanu, usled komplikacija izazvanih obostranom upalom pluća. Još pre nekoliko meseci, kada su se pronele vesti o njegovom lošem zdravstvenom stanju, poštovaoci lika i dela francuskog astrologa podsetili su na proročanstvo u kojem je možda upozorio na ono što sledi, a to je odlazak sadašnjeg pape i odabir njegovog naslednika.
"Kroz smrt veoma starog pontifa (prvosveštenik, papa, patrijarh)... Biće izabran Rimljanin u godinama. Neki će smatrati da je on slab, ali dugo će sedeti u stolici", navodi se, između ostalog, u delu "Les Propheties".
Da li je "stari pontif" papa Franja, koji je preminuo u 88. godini? Nostradamusova proročanstva u svakom slučaju ostavljaju dosta prostora za tumačenje i mogla bi da se primene na različite događaje koji su proteklih vekova potresali planetu.
Izvor: zena.blic.rs
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa Isusom, poslednjih decenija zec je postao najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.
Odakle zec u priči o Uskrsu?
Zec koji nosi jaja?
Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rađanja.
Legenda verovatno potiče iz anglosaksonskih krajeva. Tamo postoji priča o boginji proleća i ponovnog rađanja Eosteri čiji je pratilac zec.
Mit kaže, jedne godine, boginja je zakasnila sa dolaskom na zemlju i mraz i zima su potrajali sve do maja. Kada je konačno došla, u šumi je zatekla promrzlu ptičicu na samrti. Žalosna što vidi da ptica umire, Eostera ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno da je zauvek greje.
Priča kaže, kako je ovaj zec u suštini i dalje bio ptica, on je sneo jaje u čast boginje koja ga je spasla od smrti. Zec bi jajima dočekivao boginju svaki put kada bi ona, baš negde u vreme prolećne ravnodnevice, došla na zemlju i donela proleće.
Zec koji donosi poklone
Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.
Osim toga, on je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio je poklone samo dobroj (nešto slično kao Deda Mraz).
Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XVIII veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.
Zec je u naše krajeve stigao prvo u ona mesta koja su bila u dodiru sa germanskom kulturom, a kasnije, početkom 20. veka (što se može videti iz ondašnjih čestitki i uskršnjih razglednica), proširio se i na ostale krajeve, prenosi Istorijski zabavnik.
Izvor: n1info.rs
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Ramstek je zapravo dug mišić goveda koji se nastavlja na poslednji kičmeni pršljen goveđeg repa i poseduje belu opnu na samoj površini. Ramstek se može spremati na raznorazne načine ali se najčešće konzumira kao pečen ili pržen.
ŠTA JE RAMSTEK?
Steak kao opšte prihvaćen naziv nije dobro preveden ako ga koristimo da bi opisali biftek. Biftek kao stek se razlikuje od bifteka koji smo prethodno naveli. Možemo da navedemo tri stepena u pečenju steak-a. Da bi odredili koji je nivo u pitanju sastavite kažiprst i palac i drugom rukom dotaknite deo dlana u podnožju palca. Tako se proverava mekoća krvavog steka. Termini koje koristimo da bi ocenili stadijum pečenog steka su rare, medium i well done. Mnogi se slažu da je najbolja srednja varijanta. Takav komad mesa bude sočan i dovoljno pečen. Bude i crven unutra dok je površinski odlično isprečen. Ako se peče na grilu dobija se šara koja podseća na mrežu, a to je vizuleno simbol steak-a.
NAJPOZNATIJI ODRESCI
Kao najpopularniji odrezak svakako želimo da pomenemo Rib Eye (Rib Aj). To je komad mesa sa leđa. Uglavnom sadrži i kosku od rebra. Taj odrezak ima naziv – bone-in rib eye. Takođe poznat naziv za odrezak sa koskom jeste i tomahawk steak. Izgledom dosta podseća na kotlet. Odrezak je kod nas poznat pod imenom ramstek. Englezi ga zovu strip. Najčešće je korišćeno meso od dela koji se zove slabina.
Veliki poklonici govedine, pogotovo odrezaka smatraju da je porterhaus najkvalitetniji odrezak. Tako se zove zbog piva koje se prodavalo i čija je vrsta – porter. Izgleda kao popularni t-bone odrezak. U obliku slova T je koska u centru. Njihova razlika je u količini mesa. Portehaus je osetno veći komad mesa.
Nije na odmet da pomenemo i odreske flenk i trajtip. Trajtrip je deo buta, a flenk je zapravo potrbušina prevedeno od engleskog flank steak.
PEČENJE RAMSTEKA
Da bi ispekli savršen odrezak bitno je da komad mesa bude kvalitetan. Minimum treba da komad bude debeo 2 cm. Kada krenete sa pripremom izvadite odrezak iz frižidera i stavite ga na sobnu temperaturu minimum sat vremena. Nije dobro da odrezak solite kada odstoji i treba da se peče. Začinite odrezak kada ga ispečete ili odmah kada ga izvadite iz frižidera. Jedna od mogućnosti je i da u marinadu od ulja, soli i začina ubacite komad mesa 24 sata pre pečenja. Pravi ljubitelj pravih odrezaka neće mnogo začiniti jer se u tom slučaju ukus mesa izgubi. Meso pečete na tiganju/rešetki. Pre pečenja je jako zagrejte, gotovo da se dimi. Kada na takav tiganj stavite meso, ono neće izgubiti svoju sočnost i napravićete čaroliju od odreska kojoj bi i profesionalni kuvari pozavideli.
Šta je jako bitno u ovom procesu? Meso kada stavite na rešetku nemojte non stop da okrećete i bodete. Potrebno je samo da se okrene nakon određenog vremena na drugu stranu kako bi se i ona ispekla. Odrezak možete kratko ili duže da pečete u zavisnosti kakav odrezak volite da konzumirate. Pomenuli smo tri nivoa pečenja. Rare podrazumeva pečenje sa jedne strane 4 minuta i sa druge 2 minuta. Medium podrazumeva 4 minuta sa jedne strane i 3 minuta sa druge. Well done podrazumeva 7 minuta za pečenje jedne strane, dok je 5 minuta potrebno za drugu stranu.
RAZLIKA IZMEĐU BIFTEKA I RAMSTEKA
Biftek je komad mesa koji je u najčešćem broju slučajeva krvav. U pitanju je meso sa jako malo masnoća, a puno mišića. Manje je poznato da je u pitanju kare ili pečenica.
Razlika bifteka i ramsteka je u tome što je ramstek odrezak od bilo kog dela i pretežno se griluje, a biftek je specifikovan komad mesa, odnosno to je mišić koje se može zvati i file.
KONZUMIRANJE BIFTEKA
Kao što smo pomenuli, biftek se najčešće konzumira u krvavoj varijanti ali nisu nikako isključene i ostale. Biftek može biti i dosta pečen. Sve je vezano za vaš ukus i kakav biftek volite da konzumirate. Možete jesti i sirovi biftek. Taj biftek se naziva tartar biftek. Biftek važi za skup komad mesa ali je dragocen za organizam i jako je popularan u svim jelovnicima sveta. Ovo jelo je izuzetno traženo i cenjeno. Daje mogućnost velike mašte jer kuvari mogu dodavati razne začine i spremati ga na dosta varijanti. Biftek se pravi od goveđeg mesa i smatra se da je deo od koga se pravi biftek najsočniji. Biftek nema puno masnoća i to ga čini izuzetno kvalitetnim komadom mesa. U bifteku se nalaze belančevine i minerali. Veoma je popularan kod aktivnih sportista koji se jako „troše“ i potreban im je čest unos proteina. Medicinski gledano, biftek je zdravo meso.
GOVEĐI KAPRAĆIO
Poreklo bifteka je englesko područje. Ekspanziju doživljava u Francuskoj jer su Francuzi mnogo vremena odvajali da bi biftek predstavili kao izuzetno jelo vredno pažnje. Iako je mnogo načina na koji se može napraviti savršen biftek najtraženiji način je – goveđi karpaćio. Meso se seče na šnite, zabiberi se, posoli i prelije kombinacijom kapra, limuna i maslinovog ulja. Ovako pripremljen se poređa na tanjir, u sredinu se stavi rukola. Preko mesa se narenda parmezan - piše Reporter.
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Gornje Podunavlje je jasno omeđen i kompaktan ritski kompleks. Nalazi se na krajnjem severozapadu Srbije, na granici sa Mađarskom i Hrvatskom, neposredno se naslanjajući na ramsarska područja u ovim zemljama, Gemenc i Kopački rit, sa kojima čini ekološki jedinstvenu celinu. Nalazi se u severozapadnom delu Bačke na plavnom području gornjeg toka Dunava kroz Srbiju sa njegove leve strane od 1367 do 1433 rečnog kilometra, a pored naselja Bogojevo, Sonta, Apatin, Kupusina, Bački Monoštor, Bezdan, Kolut i Bački Breg. Najveće mesto u neposrednom okruženju je Apatin, a regionalni centar je Sombor.
“Gornje Podunavlje” se nalazi u krajnjem severo-zapadnom delu Bačke, u plavnom području reke Dunav, u njegovom gornjem toku kroz Vojvodinu (Srbija). Predstavlja jedini veći ritski kompleks u gornjem toku Dunava kroz našu zemlju. Tu se prostiru kompleksi ritskih šuma, ispresecani rukavcima i kanalima, sa adama, meandrima, vokovima, tonjama, barama, močvarama, vlažnim livadama, tršćacima i ševarima. kroz Gornje Podunavlje protiče i Veliki bački kanal.
Ritovi su fizički odvojeni, ali se nadovezuju jedan na drugi. Meliorativnim radovima i izgradnjom nasipa svedeni su na prostor između nasipa i reke. Monoštorski rit je u jednom delu sveden na uski pojas uz reku, dok se veći deo, kao i Apatinski rit pruža u širokom pojasu aluvijalne ravni i terase. Zajedno s plavnim područjem na Karapandži i Štrpcu, kao i plavnim područjem na desnoj obali Dunava u Hrvatskoj, poznatom po Kopačkom ritu, i Gemencom u Mađarskoj čini prirodnu celinu i predstavlja najveće plavno područje u srednjem toku Dunava.
Gnezdilište orla belorepana
Ovaj jedinstveni mozaik vodenih, močvarnih i kopnenih ekosistema značajan je centar ekosistemskog, specijskog i genetskog diverziteta. Očuvan je veći broj retkih i ugroženih biljnih vrsta i njihovih zajednica od nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i osetljiva staništa koja predstavljaju međunarodni prioritet u zaštiti. Ovo područje stanište je retkih biljnih vrsta kao što su kukurjak Eranthis hyemalis, rebratica Hottonia palustris i borak Hippuris vulgaris, značajno plodište i migratorna staza riba, gnezdilište orla belorepana Haliaeetus albicilla i crne rode Ciconia nigra i stanište najveće populacije jelena Cervus elaphus u Srbiji. Na površini od 19.648 hektara uspostavljen je Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje”.
Socijalni i kulturni život lokalnog stanovništva u naseljima u okruženju Gornjeg Podunavlja je u sprezi sa ekološkim karakterom ovog područja. Život naroda na ovim prostorima oduvek se vezuje za Dunav, šumu i ritove. Pored korišćenja šuma, lova i privrednog ribolova, značajna privredna aktivnost je ekstenzivno ribnjačarstvo. Prokopani kanali koriste se za navodnjavanje ali su našli svoju funkciju i kao staništa biljaka i životinja, ali i kao kupališta u toku letnjih meseci. Turizam i rekreacija najbolje su izraženi kroz lovni turizam i sportski ribolov, mada sve više uzimaju maha i ekološki, nautički i seoski turizam.
Tradicija i običaji
Etnografsko bogatstvo zadržano je u obližnjim naseljima (Bezdan, Bački Monoštor, Kupusina, Sonta i Prigrevica). Kako na ovom prostoru žive različite nacionalnosti, prisutan je širok spektar narodnih nošnji, karakteristični folkor i običaji. Mnogi običaji kao deo tradicije, danas imaju karakter manifestacije kao što je Maskirani karneval u Kupusini, Šokačka svadba sa “grožđe balom” u Sonti, negovanje izvornih narodnih pesama iz starog zavičaja (Lika i Banija) u Prigrevici, Apatinske ribarske večeri koje se održavaju svaki mesec, “Zlatni kotlić” takmičenje u pripremi “Fišpaprikaša” i dr. Na ovom prostoru spremaju se tradicionalna jela od ribe (fiš-paprikaš, riblja čorba, riba u rašljama) i divljači. Od drveta se u lokalnim radionicama prave čamci i vesla, ali i drugi osobeni predmeti kao što su klompe i predmeti za kuću. Pribor za ribolov se ručno izrađuje u selima u okruženju. Po ritskom jelenu, simbolu prirode ovog područja, nazvano je pivo koje se proizvodi u Apatinu (“Jelen pivo”) i koje se pije širom Srbije.
Najizraženiji ugrožavajući faktor predstavljaju meliorativni i hidrotehnički radovi, kao i hidrotehnička rešenja regulacije količine vode u ritovima, koji su se negativno odrazili na vodni režim u Gornjem Podunavlju. Podizanje obrambenih nasipa uz Dunav šezdesetih godina 20. veka, sprečilo je prirodni režim plavljenja velikog dela površina koje su ostale odvojene od ostalog dela, sa druge strane nasipa. Otežan protok vode, zasipanje, zamuljivanje i zarastanje postojećih bara i kanala, a posebno starih rukavaca koji su presudni za pravilan dotok i protok vode na vodenim i močvarnim staništima pridonose smanjenju vodenih površina. Dunav, kao velika reka godišnje pronese na hiljade tona peska (7 800 000 t) i čestica koje se jednim delom talože u poplavnom delu i Dunavcima. Na taj način dolazi do stalnog podizanja, tj. Uplićavanja rita.
Ekološki problem predstavlja gubitak i fragmentacija staništa, naročito prirodnih šuma lužnjaka, vrbe, bele i crne topole, vlažnih livada i bara. Posredstvom čoveka promenjen je i sastav šuma. Sve je manje hrastovih šuma, a sve više šumskih kultura euroameričkih topola, vrba i američkog jasena, koji su zauzeli staništa poplavnih šuma, vlažnih livada i močvara. Posle gubitka staništa, stranog porekla. Ispaša stoke i svinja, danas nije zastupljena, ali zato uzgoj lovne divljači, posebno divljih svinja i jelenske divljači znatno utiče na obnovu šuma. Nekada su se livade na Štrpcu kosile, što je sprečavalo njihovo obrastanje i prirodnu sukcesiju, a danas je izraženo obrastanje ovih slatina glogom i divljom kruškom.
Pošumljavanje velikih površina plantažnim topolama u znatnoj meri smanjuje plavnu zonu koja u vreme visokih voda predstavlja osnovnu sredinu u kojoj se obavlja prirodni mrest. Riblji svet u velikoj meri je ugrožen neracionalnom i nekontrolisanom eksploatacijom kroz privredni i sportski ribolov. Rečni saobraćaj Dunavom, ali i asfaltni drumovi, šumski i seoski putevi utiču kroz zagađenje, uznemiravanje i izmene staništa.
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Veliki četvrtak obeležava se u znak sećanja na Tajnu večeru Isusa Hrista i apostola. Na ovaj dan ustanovljena je i Sveta tajna pričešća. Na večernjem Bogosluženju čita se dvanaest Jevanđelja o stradanju Gospoda Isusa Hrista.
Na Veliki četvrtak Isus je sa učenicima, na Tajnoj večeri, podelio hleb i vino kao simbol svog tela i krvi, i na taj način ustanovio Svetu tajnu pričešća.
Potom je sin Božiji oprao noge svojim apostolima učeći ih tako, sopstvenim primerom, kako treba da služe jedni drugima, prenosi Nova.rs.
U spomen na Tajnu večeru, ovo je jedini dan kada je tokom Velike nedelje dozvoljeno ulje i vino.
Na Veliki četvrtak obeležava se i čudesna molitva u Getsimanskom vrtu, gde se, znajući za sva stradanja koja mu predstoje, sin Božiji molio Ocu.
Na Veliki četvrtak, do kraja večeri stigao je Juda i predao Hristosa vojnicima. Zato se od danas do Uskrsa u crkvama ne čuju zvona, simbol radosti, već se bogosluženja najavljuju tepalima. Te noći kada su Hrista odveli, čak je i Petar poklekao i tri puta ga se do zore odrekao.
Danas se valja pričestiti, jer, veruje se, i najvećim grešnicima na Veliki četvrtak sve se oprašta.
Svako dobročinstvo prema siromašnima beleži se na nebu.
Na Veliki četvrtak u pojedinim delovima zemlje već počinje farbanje uskršnjih jaja.
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Dela Leonarda da Vinčija su oblikovala lice umetnosti i nauke njegovog doba i inspirisala generacije posle njega.
Rođen je u italijanskom gradu Vinči 15. aprila 1452. godine, jedna je od najznačajnijih ličnosti renesanse.
Bio je slikar, vajar, arhitekta, inženjer, naučnik, anatom i pronalazač. Njegova dela su oblikovala lice umetnosti i nauke njegovog doba i inspirisala generacije posle njega.
Njegova najpoznatija slika, Mona Liza, smatra se vrhuncem renesansnog slikarstva. Ovaj portret je postao simbol misterije i lepote, i bio je veoma cenjen i proučavan tokom vekova.
Pored Mona Lize, Da Vinči je naslikao i Tajnu večeru, još jedno od najznačajnijih dela u istoriji umetnosti. Njegova majstorska upotreba perspektive i svetlosti na ovim slikama i danas ostavlja bez daha.
Ali Leonardo nije bio samo umetnik. Bio je i revolucionarni mislilac i inovator. Njegovi crteži letećih mašina, kao što je helikopter, ili ideje poput padobrana, pokazuju njegovu viziju koja je bila ispred svog vremena.
Leonardo je takođe strastveno proučavao ljudsko telo i anatomiju. Njegovi precizni crteži unutrašnjih organa i mišića ostaju važan izvor znanja za medicinsku i naučnu zajednicu.
Njegova radoznalost i široko poznavanje prirode i tehnologije često su ga vodili izvan umetnosti. Svojim studijama vode, aerodinamike i vojne tehnologije, Leonardo je postavio temelje za mnoge moderne inovacije, prenosi Index.hr.
Iako je živeo pre više od pet vekova, Leonardo da Vinči ostaje inspiracija za umetnike, naučnike i inovatore širom sveta.
Njegov uticaj se i danas oseća u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, što ga čini jednom od najneobičnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Roditeljstvo nikada nije bio lak zadatak i možda zato sve više ljudi šeta svoje pse po parkovima umesto da gura kolica.
Novo istraživanje je potvrdilo ono na šta se sumnjalo već neko vreme. Postoji korelacija između porasta broja pasa u domaćinstvima i pada nataliteta. Ukratko, mnogi parovi sve više biraju pse umesto dece.
„Samo jedna strana priče“
Naučnici sa Univerziteta Etvoš Lorand u Mađarskoj ističu da razlog nije samo to što je roditeljstvo „teže“.
Profesor Adam Miklosi Kubinii objašnjava da neka istraživanja pokazuju da vlasnici pasa često imaju negativniji pogled na majčinstvo, a žene koje već imaju psa doživljavaju roditeljstvo kao dodatni teret, što ih može obeshrabriti da imaju više dece.
Ali, kako kaže, to je samo jedna strana medalje. On dodaje da je broj pasa u SAD od 1996. godine porastao za čak 37 miliona, što je znatno više od rasta broja dece u istom periodu.
Australijanci su takođe ludi za kućnim ljubimcima. Prema podacima koje je RSPCA objavila 2023. godine, u Australiji živi oko 28,7 miliona kućnih ljubimaca, a najčešći su psi, prisutni u čak 48 odsto domaćinstava.
Australijske porodice troše u proseku skoro 2.000 evra po psu godišnje. U Hrvatskoj 29 odsto domaćinstava ima psa, što je u skladu sa prosečnim evropskim trendovima.
Volimo pse, ali više od beba?
Pa da li smo zaista toliko zaljubljeni u pse da ih biramo umesto dece? Kubinji kaže da se iza ovog fenomena krije dublji problem, a to je sve manja društvena i porodična podrška roditeljima, prenosi Index.rs.
„U zapadnim društvima ljudi sve više osećaju nedostatak brige i podrške u porodici, pa to pokušavaju da nadoknade psima, a verovatno i mačkama“, kaže on.
Upravo taj nedostatak osećaja zajedništva i nestanak „sela koje odgaja dete” mnoge odvraća od roditeljstva, smatra profesor. Pad nataliteta, koji zabrinjava vlade širom sveta, tako ide ruku pod ruku sa povećanjem broja kućnih ljubimaca.
„Moramo da ojačamo društvenu podršku zasnovanu na porodici i smanjimo društvenu izolaciju. Vlasništvo psa je divna stvar – posebno kada spaja ljude“, rekao je Kubinji.
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
U vašoj porodici se rađaju samo dečaci, ili možda već nekoliko generacija imate isključivo devojčice – i svi se već šale da ste "osuđeni" na jedan pol? To je zanimljivo, ali i zbunjujuće, pa se s pravom pitate da li genetika stvarno može da "odredi" kog pola će biti dete i da li može to nekako da se promeni? Evo šta određuje kog pola će da bude vaša beba.
Ako ste se pitali kog pola će biti vaša beba, saznajte u nastavku šta nauka ima da kaže o ovom (večitom) pitanju koje intrigira i buduće roditelje i bake, tetke, prijateljice i komšinice. Postoji više faktora koji to određuju, a evo šta je u pitanju:
Da li porodica može biti "predodređena" za jedan pol?
Možda ste već čuli da neko ima "gene za devojčice" ili da "muškarci u toj familiji imaju samo sinove".
Iako zvuči logično kad se osvrnemo na porodični niz, nauka za sada ne potvrđuje postojanje gena koji određuju da li ćete imati devojčicu ili dečaka. Istraživanja nisu pokazala da postoji nasledni obrazac koji garantuje rađanje dece određenog pola.
Dakle – iako u nekim porodicama dominira jedan pol, to je najverovatnije slučajnost.
Ko zapravo odlučuje – mama ili tata?
Iako mnogi veruju da žena nosi "ključ" jer ona i rađa, odgovor ipak leži u genetici muškarca.
Tačnije – u spermatozoidima. Dok žena nosi dva X hromozoma, spermatozoidi mogu nositi ili X (za devojčicu) ili Y (za dečaka). Onaj koji prvi dođe do jajne ćelije – određuje pol bebe.
Dakle: mama daje X, tata odlučuje da li će biti X ili Y – devojčica ili dečak.
Može li nešto ipak uticati na pol deteta?
Zanimljivo je da nauka ipak prepoznaje neke faktore koji mogu da utiču na pol deteta – makar blago:
Stres – U stresnim vremenima, kao što su prirodne katastrofe ili pandemije, rađa se više devojčica. Pretpostavlja se da majčino telo tada daje prednost opstanku ženskih beba.
Ishrana – Istraživanja su pokazala da ishrana bogata mlečnim proizvodima i sa manje soli može povećati šanse za začeće devojčice. Nasuprot tome, ishrana bogata natrijumom i kalijumom (so, banane, krompir) više ide u korist dečaku.
Sve je stvar verovatnoće
Ako vam se čini da se u vašoj porodici rađaju samo sinovi ili samo ćerke, setite se statistike: šansa da se troje dece u nizu rodi istog pola iznosi 12,5%. Ne zvuči mnogo, ali nije ni retkost – dovoljno je da "kocka padne" tri puta isto. Nema tu genetike, samo – verovatnoće.
I na kraju – postoji li siguran način da "izaberemo" pol deteta?
Osim medicinski potpomognute oplodnje sa genetskom selekcijom (što je etički i pravno diskutabilno u mnogim zemljama), ne postoji siguran, prirodan način da se "izabere" pol deteta. Sve ostalo spada u simpatične teorije, kućne trikove i dobre stare bapske priče.
Bilo da sanjate o devojčici s kikicama ili sinu koji će trčati za loptom – jedno je sigurno: najvažnije je da je beba zdrava i voljena. Sve ostalo dođe baš kako treba, prenosi MissMama.
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Poslednje suđenje vešticama održano je u Nemačkoj pre 250 godina. Ali, čak i danas, u 21.veku, postoje oni koji veruju u kult veštica, a neki se čak i izjašnjavaju kao veštice. Šta ih tu tako fascinira?
„Ja sam moderna veštica, to otvoreno priznajem“, kaže Barbara iz Kelna. U srednjem veku verovatno bi bila spaljena na lomači zbog takve izjave.
Čak 40 odsto populacije iz ukupno 95 zemalja uvereno je da veštice postoje, pokazuje globalna studija ekonomiste Borisa Geršmana sa Američkog univerziteta u Vašingtonu. U Tunisu u veštice veruje oko 90 odsto, a u Nemačkoj samo 13 odsto ljudi. Autori navode da među onima koji veruju u veštice, između ostalog, ima i onih koji veruju u urokljive oči i kletve.
Ali Barbara ne želi ni na koga da baca kletve.
„Ona klasična slika veštice koja se iskrada noću, leti na metli i baca magične čini na ljude je, naravno, potpuna glupost“, ističe ona za DW.
Žrtveni jarac za svako zlo
Ljudi koji su živeli između 1500. i 1750. godine tako su zamišljali veštice, posebno žene i njih krivili za razne nesreće. Bolesti, mrtva stoka, loše žetve, poslovni neuspeh – veštice su bile žrtveni jarac, a u nekim zemljama ovo uverenje traje do danas.
„Slične predstave o veštičarenju kao u srednjem veku i danas postoje u drugim delovima sveta kao objašnjenje loših dešavanja“, rekla je za DW etnolog Iris Garejs i dodaje da se i dalje ljudi za koje se veruje da su čarobnjaci ili veštice ubijaju u mnogim delovima sveta.
Ali dok žene optužene za veštičarenje u Tanzaniji ili Gani moraju da traže utočište u takozvanim kampovima za veštice kako bi izbegle smrt, ljudi na severnoj hemisferi se otvoreno izjašnjavaju kao veštice. Među njima je i Džastin (ime je promenjeno).
„Kao dete sam saznao da su veštice zlo biće koje jede dobre stvari, kao što piše na primer u bajci Ivica i Marica. U nekom trenutku sam, međutim, na veštice počeo da gledam kao na mudra bića“, kaže Džastin – samoproklamovani Vikanac.
U pitanju je novi religijski pokret čije ime potiče od staroengleske reči „vicca“ koja označava veštice.
U nemačkom jeziku reč veštica je „Hexe“, koja je izvedena iz stare nemačke reči „hagazussa“ i označava biće koje je u stanju da preskoči ogradu ili barijeru. Zato se za veštice smatra da mogu da putuju između svetova i da unesu magiju u život drugih ljudi, kaže Džastin. Pomažu im duhovna bića i magični rituali. Džastinu je u hrišćanstvu nedostajala magija, zato nikad nije mogao da ga prihvati.
Putovanje u drugi svet
Barbara se takođe nije pronašla u crkvi i ističe kako, kao veštica, ona je sledbenik prirodnih religija. Tako Barbara razgovara sa drvećem i svira bubanj kako da bi kontaktirala duhove dok je u transu. To je naučila od šamana.
„Univerzum veštica je bogat i šaren. Živite malo ovde, a malo u paralelnom svetu“, izjavila je ona.
Dok mnoge moderne veštice čitaju karte, Barbara radije koristi tablu sa starim germanskim znakovnim jezikom za proricanje budućnosti.
„Zašto da čekam da mi sile sudbine nešto daju“, pitala je ona. i dodala „ako postavim pitanje, odgovor će sigurno doći"
Ona takođe kod kuće uvek ima tamjan i biljne ekstrakte za borbu protiv bolesti.
„Sve to zvuči kao travarenje. Ali tako bi i trebalo da zvuči, jer je to nekada bilo veštičarenje, poznavanje bilja i lečenje ljudi“, objasnila je Barbara.
Iz istorijske perspektive, slika veštice kao mudre žene koja ima posebna znanja isceliteljke nije ništa drugo nego kliše, kaže etnolog Garejs.
„Žene koje su proganjane kao veštice nisu uvek bile neki ludi travari, već́ uglavnom normalni ljudi. I nisu uvek imale crvenu kosu, kako se to često tvrdi. To je potpuna zabluda i ne pojavljuje se ni u jednom istorijskom dokumentu“, naglašava Garejs.
Međutim, ta slika veštice se ustalila u današnjem društvu i naučni dokazi to ne mogu da promene.
Veštica kao figura feministkinje
Fenomen novih veštica usko je povezan sa ženskim pokretom iz 1970-ih, koji se bori protiv patrijarhata. „U slici veštice su feministkinje, da tako kažem, pronašle inspiraciju“, kaže Garejs.
Kako navodi „ ove feministkinje nisu istorijski proučavale veštice, one su bile samo normalne, intelektualne žene koje su u vešticama videle sliku potlačene žene.“
Osamdesetih godina kultu veštice je dodat duhovni aspekt. Prema rečima etnološkinje, religije prirode privlače posebno stanovnike gradova.
„Ono što sam mogla da zaključim je da u vremenima neizvesnosti čovek traži spas u prirodi“. kaže Garejs.
Kult Vike nastao je u Velikoj Britaniji 1950-ih i tamo je priznat kao religija, kao i u SAD. Džastin je završio svoj ritual inicijacije pre mnogo godina.
Crno-bela magija
„Neki pojam veštice svode na crni šiljasti šešir“, rekao je Džastin.
On je dodao da ga ljudi potcenjuju, jer ne baca čini i nema talismane.
„Onda se desi „bum“. nešto neočekivano i magično dođe od mene“, kaže Džastin i uz namigivanje ističe da je to njegovo veštičarenje.
Ni pod kojim uslovima Džastin ne želi nekome da učini bilo šta loše. Ali on je uveren da postoje zle veštice – baš kao i Barbara.
„Postoje čarobnjaci koji izgovaraju kletve kojima definitivno mogu nekome da naude“, slažu se oni.
Verovanje u veštičarenje je manje rasprostranjeno među ljudima sa dobrim obrazovanjem i ekonomskom sigurnošću, prema objavljenoj studiji sa Američkog univerziteta o verovanjima u veštičarenje.
Etnološkinja Garejs, ali, nije u potpunosti sigurna u to.
„S obzirom na savremene teorije zavere, koje su se posebno proširile tokom pandemije korone u SAD ili u Nemačkoj, u takve podatke se može sumnjati“, kaže ona.
Njoj je neshvatljiva činjenica da mnogi obrazovani ljudi veruju da su reptili, odnosno ljudi-gušteri među nama i da kontrolišu šta se dešava u politici i ekonomiji.
Veštičarenje nije igra
Džastin upozorava da ne ulazite u veštičarenje ako niste psihički spremni na to.
„Ljudi koji su mentalno nestabilni treba da drže šape dalje od magije i čarobnjaštva. Veštičarenje neće nikome pomoći da svoj život dovede u red. Ako nisam prizemljen, ne mogu posegnuti za nebom i istražiti nebo“, istakao je on.
Ili, kako je rekao Šekspir:
„Postoji više stvari na nebu i na zemlji nego što vaša školska mudrost može da pojmi“.
Izvor: n1info.rs
- Detalji
- Nadređena kategorija: Lifestyle
Limun je voće koje se često nalazi u domaćinstvima i poznat je po tome što sadrži mnogo vitamina C. Njegovo poreklo vodi iz jugoistočne Azije, tačnije iz regiona koji uključuje Indiju, Kinu i Malajsko poluostrvo. Ali ono što verovatno niste znali jeste kako je ovo popularno egzotično voće nastalo…
Iako je danas najpoznatiji u mediteranskoj i zapadnoj kuhinji, limun nije bio široko korišćen u Evropi sve do srednjeg veka. U počecima svog postojanja bila je izuzetno retka i cenjena voćka, piše Index.hr.
Kako je nastao limun
Ukrštanje gorke pomorandže i citrona verovatno se dogodilo na tom području pre više od hiljadu godina. Inače, citron (Citrus medica) mu daje intenzivan miris i deblju koru, dok gorka narandža daje kiselost i sočnost. Plod citrona je veliki, izdužen i može izgledati neobično – neki plodovi mogu izgledati kao da imaju prste. Kora mu je veoma debela, a iznutra ima malo soka – nije sočan kao limun.
Intenzivno miriše i često se koristi zbog korice, u poslastičarstvu ili za kandiranje. U Hrvatskoj nije uobičajen, ali se može uzgajati u toplijim krajevima – posebno na jadranskoj obali. Neki ljudi ga uzgajaju u baštama ili plastenicima kao egzotičnu biljku. Ne prodaje se redovno, ali se povremeno može naći na pijacama – posebno u Dalmaciji.
Ova kombinacija dala je voće sa karakterističnom kiselkastom i osvežavajućom notom po kojoj je toliko prepoznatljiv – limun koji poznajemo. Ukrštanje ove dve biljke nije se dogodilo prirodnim putem – uzgajivači citrusa su odigrali ključnu ulogu u razvoju limuna kakvog danas poznajemo.
U Ameriku je stigao tek u 16. veku
Nakon što je limun nastao u Aziji, počeo je da se širi na zapad. U 7. i 8. veku, limun su počeli da gaje arapski trgovci i osvajači, a zatim se raširio Mediteranom. Arapi su prvi doneli limun u Španiju i severnu Afriku, a portugalski i španski istraživači su ih doneli u Ameriku tek u 16. veku.
Već tada je limun postao medicinski važan – znalo se da je bogat vitaminom C, koji je sprečavao skorbut među mornarima.
Izvor: n1info.rs
Slobodno vreme
Lifestyle
Pažljiv izbor namirnica može pružiti brzo olakšanje. Nadutost može nastati zbog prejedanja, brzog jedenja ili netoleran...
Kućni ljubimci
Somborski sport i sportisti kroz istoriju
Kutak za roditelje
Lifestyle
Disclaimer I
Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.
Disclaimer II
Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.
Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.