Da li je ova misteriozna planina zapravo najstarija drevna piramida?

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 maj 2025

Brdo u obliku piramide u amazonskoj prašumi uzburkalo je glasine. Ako je delo ljudskih ruku, to je najveća drevna piramida svih vremena.

U nacionalnom parku Sijera del Divizor u Peruu, kod reke Ukajali u Amazoniji, u blizini granice sa Brazilom, nalazi se greben koji se može videti na više od 400 kilometara.

Formacija visoka oko 400 metara poznata je kao Cerro El Cono (‘konusno brdo’ na španskom) i neki veruju da je najveća piramida koju je ikada stvorila neka drevna civilizacija, prenosi N1.si.

Strmo brdo piramidalnog oblika ima više ravnih površina od drugih planina, koje su vremenom obrasle vegetacijom i šumom.

Zbog njegovog oblika, mnogi smatraju da nije prirodna formacija, piše portal Mail Online.

Prema peruanskoj novinskoj agenciji La Republica, neki alternativni istraživači su počeli da istražuju ovu ideju, verujući da je Sero El Kono veštački stvorena struktura slična piramidama u Gizi ili Centralnoj Americi.

Lokalne legende takođe kažu da Sero El Kono stoji na ostacima piramide, koju je u nepoznato vreme u prošlosti izgradila drevna civilizacija u Amazonu.

Planinu su njeni stanovnici obožavali mnogo pre dolaska Evropljana, pa čak i pre pojave obližnje civilizacije Inka.

Tamošnji autohtoni narodi još uvek obožavaju brdo kao sveti planinski duh koji štiti njihovu zajednicu. Brdo se zove Andski Apu.

Proučavanja ovog područja su retka, a nijedno još nije pronašlo dokaze koji bi potvrdili da je u pitanju veštačka formacija.

Međutim, ako bi se to ikada dokazalo, Sero El Kono bi bio najviša drevna građevina u istoriji, koja bi uveliko premašila visinu najviše egipatske piramide, Velike piramide u Gizi (146 metara), ili bilo kog poznatog drevnog hrama.

Uprkos svim legendama i misterioznom obliku ovog amazonskog diva, naučnici i dalje veruju da je najverovatnije objašnjenje geološkog porekla – možda ugašeni vulkan ili prirodna stenska struktura.

Većina veruje da je Sero El Kono verovatno ugašeni vulkan koji se podigao usred prašume. Tačnije, to može biti vulkanski konus, vulkanski čep ili magmatska intruzija – sve su to oblici koji su nastali vulkanskim procesima pre milionima godina.

Vulkanski konus se formira taloženjem lave, pepela i drugih eruptiranih materijala oko vulkanskog otvora.

Vulkanski čep (ili vrat) je čvrsta masa očvršćene magme unutar vulkana koja ostaje nakon erozije mekših materijala na periferiji.

Magmatska intruzija se dešava kada magma uđe između stena, učvrsti se pod zemljom, a kasnije postane vidljiva kao usamljeno brdo ili vrh nakon izlaganja.

Bez obzira na to kako je nastao Sero El Kono, reč je o potpuno jedinstvenoj formaciji u Amazoniji, a njene tajne još čekaju da budu otkrivene.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 maj 2025

Satelitski snimci koje je objavila NASA prikazuju neobičan fluorescentni sjaj koji se pojavljuje negde u Velikom australijskom zalivu i Tasmanijskom moru – i to tako intenzivno da je vidljiv čak iz svemira.

Prema izveštaju EcoNews-a, ovo živopisno, svetleće morsko biće primećeno je pomoću satelita iz orbite.

NASA-ina posmatranja iz svemira, putem opservatorije Earth Observatory, već dugo prate uslove u morima širom sveta, šaljući slike visoke rezolucije planeta i okeana u realnom vremenu. Njihovi sateliti razvili su senzore koji mere emisije svetlosti, a naučnici su potvrdili da je svetlucanje zapravo rezultat algi koje „cvetaju“.

Na Facebook stranici NASA Ocean, ranije ove godine objavljeno je sledeće:

„Fitoplankton cveta u vodama između jugoistočne obale Australije i Tasmanije, u oblasti poznatoj kao Basov moreuz. Region je poznat po nemirnim vodama i brojnim olupinama brodova. Basov moreuz je najdirektniji morski put između Velikog australijskog zaliva i Tasmanijskog mora, i jedini pristup ekonomski važnoj luci Port Filip.“

Snimak svetlucavih tirkiznih i zelenih nijansi cvetajućih algi napravio je OCI senzor na PACE svemirskoj letelici u novembru prošle godine. Međutim, to nije prvi put da su ove biljkama slične niti primećene iz svemira.

Senzor VIIRS (Visible Infrared Imaging Radiometer Suite) na satelitu Suomi NPP registrovao je ovaj fenomen u januaru prošle godine, dok su NASA-ini sateliti Terra i Aqua zabeležili prve pojave svetlucanja krajem decembra 2023.

„Zeleni trag koji vidimo je sigurno fitoplankton u cvatu koji se pruža duž ivice kontinentalne ploče, na dubini od oko 150 metara“, rekao je Jochen Kaempf, okeanograf sa Univerziteta Flinders, koji je već objavljivao studije o fitoplanktonu u toj oblasti. „Plavi trag može biti sedimenti u plitkim vodama ili neka druga vrsta fitoplanktona.“

Fitoplankton se hrani hranljivim materijama iz dubokog okeana, kao što su azot i fosfor, koji potiču od raspadnutih ostataka morskih organizama. Kada se ova bogata voda uzdigne ka površini, svetlost iz tzv. foticke zone stimuliše rast populacije fitoplanktona. Ova pojava dovodi do visokih koncentracija hlorofila – zelenog pigmenta koji učestvuje u fotosintezi, zbog čega i svetli.

Morski ekosistemi zavise od fitoplanktona, jer proizvodi kiseonik i predstavlja osnovu ishrane za mnoge morske vrste.

Na obali Bonney, morski biolozi procenjuju da cvetanje algi godišnje privuče i do 80 plavih kitova koji dolaze na ispašu, dok se u tim vodama razmnožavaju i krabe, sardine, inćuni, tune i druge vrste riba.

Izvor: repoter-info.com

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 09 maj 2025

Dinosaurusi nisu bili blizu izumeranja kada je asteroid udario u Zemlju i izbrisao ih, tvrde naučnici.

Umesto toga, ideja da je raznovrsnost dinosaurusa opadala pre nego što je asteroid udario pre 66 miliona godina verovatno se zasniva na pogrešnim podacima fosila, navodi se u studiji koja je proučavala skoro 18 miliona godina fosilnih dokaza.

Fosilna otkrića su dugo ukazivala na to da su dinosaurusi smanjivali brojnost i raznovrsnost pre nego što je došlo do udara asteroida na kraju perioda krede.

Prethodno su neki istraživači verovali da je to znak da su dinosaurusi već bili na putu ka izumiranju čak i pre kataklizmičkog susreta sa svemirskom stenom.

Međutim, ova ideja je dugo bila kontroverzna, jer su drugi istraživači tvrdili da je raznovrsnost dinosaurusa bila sasvim dobra u vreme njihove propasti, prenosi Danas.rs.

„To je bila tema debate više od 30 godina - da li su dinosaurusi bili osuđeni na propast i već na putu ka izumiranju pre nego što je asteroid udario?“, rekao je autor studije Kris Din, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju.

Sada, novo istraživanje objavljeno u časopisu "Current Biology" ukazuju na to da se očigledna retkost dinosaurusa pre njihovog izumiranja možda jednostavno može pripisati lošem fosilnom zapisu, piše Live Science.

Naučnici su proučili zapise oko 8.000 fosila iz Severne Amerike koji potiču iz Kampaijanskog (83,6 miliona do 72,1 miliona godina) i Maastrihštijanskog perioda (72,1 milion do 66 miliona godina), fokusirajući se na četiri porodice: Ankilosauride, Ceratopside, Hadrosauride i Tiranozauride.

Na osnovu njihove analize, dinosaurusi su dostigli vrhunac raznovrsnosti pre oko 76 miliona godina, a zatim su opadali do trenutka kada je asteroid uništio neptičke dinosauruse. Ovaj trend bio je još izraženiji u poslednjih šest miliona godina pre masovnog izumiranja, kada je broj fosila sve četiri porodice opao u geološkom zapisu.

Međutim, istraživači nisu našli nikakve naznake o promenama u životnoj sredini ili drugim faktorima koji bi objasnili ovaj pad.

Sve četiri porodice dinosaurusa bile su raširene i uobičajene, prema modelima koje su razvili istraživači - i zbog toga su bile na niskom riziku od izumiranja, osim u slučaju kataklizmičkog događaja poput udara asteroida.

Umesto toga, Maastrihštijanski period mogao je imati lošije geološke uslove za fosilizaciju, ukazuju istraživači.

Događaji poput povlačenja Zapadnog unutrašnjeg mora, koje je nekada prolazilo od Meksičkog zaliva do Arktika, i podizanje Stenovitih planina počevši od pre oko 75 miliona godina mogli su ometati ili prekidati fosilizaciju, što je dovelo do toga da se činilo da je broj dinosaurusa manji i da je raznovrsnost bila manja u tom periodu.

Tim je takođe otkrio da geološki izlazi iz Maastrichtijastog perioda (posljednji stadijum perioda krede, a samim time i mezozojske ere). Severne Amerike nisu bili otkriveni, ili su bili prekriveni vegetacijom.

Drugim rečima, stena iz ovog perioda koja bi mogla sadržati fosile dinosaurusa nije bila lako dostupna istraživačima koji su tražili ostatke. Pošto je polovina poznatih fosila iz ovog perioda potekla iz Severne Amerike, nalazi ove studije mogli bi imati globalne implikacije.

Među 8.000 proučenih fosilnih zapisa, tim je otkrio da su ceratopsijani - grupa koja uključuje rogate dinosauruse poput Triceratopsa i njegovih rođaka - bili najčešći, verovatno zato što su nastanjivali ravničarske regione koji su bili najpogodniji za očuvanje u Maastrihctijanskom periodu.

Hadrosaurijani - dinosaurusi sa račastim kljunom - bili su najmanje česti, verovatno zbog njihove sklonosti rekama. Smanjenje protoka reka moglo je dovesti do manjeg taloženja sedimenata koji bi mogli očuvati ove dinosauruse, napisali su istraživači u studiji.

„Dinosaurusi verovatno nisu bili neizbežno osuđeni na izumiranje na kraju Mezozoika [252 miliona do 66 miliona godina]“, rekao je koautor studije Alfio Alessandro Kiarenza, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju i dodao „da nije bilo tog asteroida, možda bi još uvek delili ovu planetu sa ovim sisarima, gušterima i njihovim preživelim potomcima - pticama.“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 06 maj 2025

Najtraženiji „nude“ trend za nokte ove sezone.

TikTok i Instagram svakodnevno iznedre nove trendove kad je u pitanju manikir. To je vrlo inspirativno, ali obično znači i česte odlaske u salon da biste osvežili svoj gel lak ili biab manikir. Kod japanskog manikira to nije slučaj – fokus nije na nekom posebnom stilu, već na prirodnom tretmanu bez upotrebe hemikalija.

Na sajtu Glamour.uk navode pet razloga zašto je japanski manikir najveći nail trend ovog proleća i leta.

Nokti se jačaju prirodnim sastojcima

Kod japanskog manikira koriste se isključivo prirodne supstance i alatke. Nakon ručnog turpijanja noktiju na njih se nanose sastojci poput pčelinjeg voska, algi, pirinčanog mleka. Ti sastojci jačaju zanoktice i sam nokat, i stvaraju glatku površinu, sličnu efektu pilinga.

Zatim se nanosi mineralni prah koji noktima daje suptilan sjaj i zatvara se površina nokta nekim od onih prirodnih sastojaka.

Nokti dobijaju prirodan izgled

Japanski manikir je savršen za one koji više vole elegantan i suptilan izgled noktiju u odnosu na upadljiv nail art. Zahvaljujući prirodnim materijalima, vaši nokti dobijaju blagi sjaj i nude nijansu koja podseća na nežnu roze boju i ističe prirodnu boju vaših zanoktica.

Ovaj manikir odgovara svim tonovima kože i uklapa se uz gotovo svaku odevnu kombinaciju.

Štedi vreme i jednostavan je

Zahvaljujući japanskom manikiru vaši prirodni nokti jačaju i dobijaju dodatni zdrav tretman zahvaljujući kvalitetnim prirodnim sastojcima. Ujedno to znači i ređe odlaske u salon.

Japanski manikir se lako održava kod kuće

Iako je najbolje da japanski manikir uradi profesionalac u salonu, možete da ga uradite i sami kuće jer ne zahteva mnogo truda.

Nakon ovog manikira vaši nokti će imati prirodan izgled koji možete održavati tako što ćete redovno nanositi kremu za zanoktice i izbegavati kontakt sa iritirajućim sastojcima ili prekomerno pranje ruku.

Bitno je znati i da ne treba lakirati nokte običnim lakovima kod kuće, već im dajte pauzu bez laka i dozvolite im da dišu. Blagi sjaj japanskog manikira traje oko dve do tri nedelje.

Sjajna alternativa klasičnom manikiru

Japanski manikir je svojevrsni odgovor na trendove poput akrilnih noktiju koji mogu da oštete zanoktice ako se često koriste.

Umesto toga, japanski manikir se oslanja na mudrost drevnih tradicija da se nokti neguju na prirodan, ali i ekološki prihvatljiv način.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 05 maj 2025

Kultura ispijanja kafe razlikuje se od zemlje do zemlje, ali u većini krajeva danas se uz šoljicu kafe služi se i čaša hladne vode. Postoje gradovi u kojima se ovo pravilo ne praktikuje, pa ukoliko naručite i vodu uz kafu, sigurno će vam doneti i račun uz nju.

Iako se „ležerno ispijanje kafe“ pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka. Ono što je interesantno, to je da čaša vode koja se dobija uz kafu nije bila namenjena da se pije, piše Krstarica.

U to vreme, mnogobrojne dame su se žalile da imaju poteškoća sa kašičicom koja služi za šećer i mešanje kafe. Nije im se dopadalo to što kašičicu uprljaju penom, a potom takvu moraju da je stave na rub tacne.

Mnogi su tada taj potez shvatali nekulturnim i nimalo elegantnim, pa su ugostitelji uveli čašu vode koja se dobija uz kafu. Njena svrha je bila da gosti mogu da isperu prljavu kašičicu, a tek onda je spuste na tacnu.

U prvi mah, čaša vode se koristila za odlaganje prljave kašičice, ali je ovaj ritual promenio značenje od 1873. godine, kada su se uvodili prvi vodovodni gradski sistemi, iz planinskih izvora. Tada su kafedžije htele da pokažu da svoja pića pripremaju sa kristalno čistom izvorskom vodom.

Danas, kada dobijete čašu vode uz kafu, to se smatra dobrim manirom. Mnogobrojne kafane i restorani u svetu su ga usvojili, ali činjenica je da postoje mesta gde je nećete dobiti bez naglašavanja.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 30 april 2025

Najluksuzniji autobus u Jugoslaviji proizveden je šezdesetih godina prošlog veka i imao je TV, klimu i stjuardese.

Proizvela ga je firma "Autokaroserija" iz Splita, na šasiji proizvođača "FAP" iz Priboja. Dizajn autobusa delo je FAP-ovog inženjera Stevana Mihajlovića. Pogonio ga je motor "FAMOS" od 180 konjskih snaga.

"Komet 2" je najčešće saobraćao na dužim relacijama, uključujući i tada novootvorenu Ličku magistralu. Primao je 45 putnika, a tokom vožnje obroke i piće putnicima su posluživale stjuardese.

Najluksuzniji autobus domaće proizvodnje u to vreme nudio je veći luksuz nego što su mnogi mogli doživeti kod kuće. Autobus je tada bio ponos domaće autoindustrije, futurističkog izgleda i za mnoge nepojmljivog luksuza.

"Komet 2" je stigao kao naslednik već luksuznog "Kometa 1", a osim što je bio izuzetno udoban za tadašnje standarde, imao je klimatizovan prostor. Osim toga, putnicima su na raspolaganju bili i moderni sanitarni čvorovi. Putnici su takođe mogli gledati televiziju, ali zbog lošeg signala, samo kada je autobus bio zaustavljen.

Navodno je napravljeno samo 8 primeraka ovog neverovatnog autobusa.

Izvor: FB/miris proslosti

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 april 2025

Znate li da imamo mnogo više toga zajedničkog sa kvascem nego što bi se moglo pomisliti, a još više toga možemo da naučimo iz ovog divnog mikroorganizma.

Kvasac može da nam pomogne da se prehranimo, kao i da učinimo svet održivijim, a možda čak i da otkrijemo čudesa svemirskih putovanja.

1. Kvasac je gljivica

Kvasac nije bakterija ili virus. To je gljivica.

2. Postoji više od 2.000 vrsta

Sada postoji više od 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, prema referentnom sajtu Theieast.org. Većina pripada tipu Ascomicota. Mnogi regioni planete nisu uzorkovani za kvasce, a broj vrsta kvasca širom sveta mogao bi da bude čak 200.000.

3. Kvasac je svuda

Kvasac čini otprilike 1% svih gljivica na zemlji, a gljivice predstavljaju otprilike 2,2% ukupne biomase na planeti. Poređenja radi, to je više od svih životinja na zemlji. I mnogo više od svih ljudi (0,01%).

4. Kvasci su mnogo stariji od nas

Naučnici veruju da je prvi kvasac nastao pre nekoliko stotina miliona godina.

5. Kvasac može da preživi skoro svuda

Kvasac može da preživi na temperaturama od -2 do 45 °C, što ga čini izuzetno otpornim. Bogat je hranljivim materijama – proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, ključnim za zdravlje organizma.

Sadrži visokokvalitetne, 100% biljne proteine sa svih devet esencijalnih amino-kiselina, koje telo ne može samo da proizvede. Dijetalna vlakna iz kvasca podržavaju zdravlje creva, osećaj sitosti i crevnu mikrofloru.

Kvasac je odličan izvor vitamina B kompleksa, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju, podržavaju nervni sistem i smanjuju umor. Sadrži tijamin (B1), riboflavin (B2), nijacin, piridoksin (B6), folnu kiselinu (B9) i vitamin B12 – posebno važan za vegane i vegetarijance.

Minerali poput fosfora i cinka doprinose zdravlju kostiju, zuba, kože, kose i noktiju. Kvasac ne sadrži holesterol, ima malo zasićenih masti i pogodan je za biljnu ishranu. U svom aktivnom obliku deluje probiotski, podržavajući zdravu crevnu floru.

6. Više ličimo na kvasac, nego na biljke

Iako se čoveku čini da je bliži biljkama, naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.

Procenjuje se da je poslednji zajednički predak čoveka i kvasca živeo pre oko milijardu godina, a mi još uvek delimo veliki deo našeg genetskog materijala. Ljudski genom sadrži oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, dok ih genom kvasca ima oko 6.000. Parno poređenje gena između vrsta otkriva 2.100 ortoloških grupa, koje predstavljaju 2.300 gena kvasca i 3.900 ljudskih gena.

7. Ljudi koriste kvasac unazad milion godina

Stara izreka kaže da je „pas čovekov najbolji prijatelj“, ali možda bi trebalo da kažemo da je „kvasac čovekov najbolji prijatelj“.

Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.

Najraniji poznati zapisi o kvascu koji su korišćeni u tradicionalne svrhe, poput pečenja hleba, potiču iz drevnog Egipta i Kine.

Upotreba kvasca u proizvodnji piva i proizvodnji vina zabeležena je u Sumeriji, Vaviloniji i današnjoj Gruziji oko 6000 godina pre nove ere.

8. Kvasac je neophodan za aromu vina

Istraživači sada veruju da su različiti kvasci koji se koriste u proizvodnji vina ili direktno odgovorni ili pak služe kao mehanizam za oslobađanje za gotovo osamdeset procenata svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.

9. Kvasac čini svet održivijim

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije.

10. NASA je poslala kvasac u svemir

Kao što ste videli gore, imamo mnogo više zajedničkog sa kvascem nego što se misli, u toj meri da su naučnici odlučili da kvasac pošalju u svemir kao zamenu za ljudske ćelije, da bi proučavali kako reaguje na zračenje. Naučnici veruju da će proučavanjem tih rezultata imati bolju predstavu o tome kakve bi posledice po ljude bile tokom dužih svemirskih putovanja.

Naučnici NASA stavili su soj Saccharomices cerevisiae u kasetu za letenje u NASA misiji BioSentinel. NASA smatra S. cerevisiae optimalnom zamenom za ljudske ćelije jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 april 2025

Istraživač je otkrio da je obavio „nekoliko zarona“ kako bi istražio podvodne ruševine Lavljeg grada.

Jedan ronilac je na Jutjubu objavio video u kojem prikazuje drevne ruševine u jezeru Ćijandao u Kini. Nije poznato koliko je tačno star ovaj podvodni grad, prenosi Magazin.hr.

Istraživač je naveo da je obavio „nekoliko zarona“ kako bi proučio podvodne ostatke drevnog grada po imenu Ši Čeng (Lavlji grad), koji se nalazi na dubini između 26 i 40 metara ispod površine jezera.

Ruševine Lavljeg grada potopljene su 1959. godine nakon što je dolina u podnožju planine Vu Ši (Pet lavova) poplavljena zbog izgradnje hidroelektrane na reci Sin’an. Gledaoci videa ostali su zapanjeni detaljima arhitekture koji su i dalje netaknuti uprkos tome što su decenijama pod vodom.

„Atlantida Istoka“ savršeno očuvana

Video je 2014. godine snimio CWDiving i objavio ga na svom zvaničnom Jutjub kanalu. Na građevinama se i dalje mogu videti drevni natpisi i rezbarije. Pravo je čudo da nisu postali žrtve erozije nakon tolikih godina pod vodom.

Lavlji grad je poznat kao „Atlantida Istoka“, a procenjuje se da postoji između 600 i skoro 2.000 godina. Neverovatno je da je, i nakon 60 godina provedenih pod vodom, grad gotovo savršeno očuvan.

Veruje se da je razlog tome činjenica da voda korišćena za izgradnju veštačkog jezera nije sadržala korozivne elemente niti morski biljni i životinjski svet. Budući da se nalazi pod vodom, drevni grad mogu posetiti samo iskusni ronioci, jer je otvoren za turiste tek od 2017. godine, piše LADBible.

Neki delovi grada i dalje su misterija

Kako biste posetili Lavlji grad, morate imati iskustva u dubinskom, noćnom i istraživačkom ronjenju — u suprotnom nećete dobiti dozvolu. Timovi ronilaca postepeno istražuju i izrađuju mapu drevnog grada koji već decenijama leži na dnu jezera.

Do sada je pronađeno ukupno 265 lučnih prolaza ukrašenih rezbarijama zmajeva, feniksa i lavova. Ipak, još uvek nije poznato kada ćemo imati potpunu sliku o tome kako je Ši Čeng izgledao pre potapanja. Postoje delovi grada koji i dalje predstavljaju misteriju.

BBC je svojevremeno izvestio da gradske zidine potiču iz poslednjih dana kineske dinastije Ming, ali u arhitekturi su prisutni i elementi nasledne dinastije Ćing, poslednje carske dinastije u Kini.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 april 2025

Nema ništa lepše od trenutka kada legnemo u krevet i utonemo u san. Dok neki odmah padnu u dubok san bez snova, drugi tokom noći proživljavaju žive, često neverovatno realistične vizije. Od letenja do bežanja u panici – snovi nas vode kroz razne scenarije, a čini se da su neki ipak češći od drugih.

Kompanija za tehnologiju sna Simba sprovela je prvo veliko istraživanje snova u Velikoj Britaniji – tzv. „Cenzus snova“, u kom je učestvovalo 2.000 odraslih ljudi tokom jedne nedelje. Rezultati otkrivaju naciju podeljenu između stresa i begova u fantaziju – dok jedni sanjaju košmare pune anksioznosti, drugi sanjaju romantične avanture ili uspehe koje priželjkuju.

Najčešći san? Ponovni susret sa osobom iz prošlosti i romanse.

Prema analizi, najčešći snovi među ispitanicima bili su:

Ponovno viđanje sa nekim iz prošlosti (13%)

Intimnost ili romansa (13%)

Bežanje, gubljenje ili zarobljenost (11%)

Letenje ili lebdenje (6%)

Padanje (6%)

Nemogućnost kretanja (6%)

Košmari najčešće uključuju bežanje, gubljenje, padanje i osećaj paralize. Ovakvi snovi upućuju na visoke nivoe stresa koji se iz budnog stanja prenose u san.

Zanimljivo je i da su žene češće sanjale stresne situacije, dok su muškarci imali više snova sa nadrealnim i fantastičnim elementima.

Dodaje da učestali snovi o kašnjenju, bežanju ili zarobljenosti jasno ukazuju na svakodnevnu anksioznost.

Skoro polovina ljudi sanjala je poznata mesta poput doma ili škole, dok je samo 7% maštalo o fantastičnim svetovima poput svemirskih stanica ili lebdećih ostrva. Takođe, 18% se našlo u snovima na javnim mestima (aerodromi, ulice), a 11% u prirodnim okruženjima (šuma, planina).

Lični odnosi imali su najveći uticaj na sadržaj snova, sa preko trećine ispitanika koji su sanjali ljude koje poznaju.

Još jedan zanimljiv nalaz studije je pojava nazvana „navala snova“ – najviše snova se pamtilo nedeljom ujutru, nakon subotnje noći. Veruje se da je to zbog dužeg spavanja tokom vikenda, što omogućava intenzivnije REM faze i veće prisećanje snova. Takođe, tzv. „nedeljni strahovi“ – osećaj anksioznosti zbog nadolazeće radne nedelje – mogu dodatno pojačati emocionalno nabijene snove.

Na kraju, studija pokazuje da ne pamte svi ljudi šta sanjaju – dok 13% ljudi skoro svako veče pamti neki san, trećina ih se gotovo nikada ne seti.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 april 2025