Nije obavezno da muž, ako želi da "uzme" drugu ženu, ima saglasnost svoje prve supruge, ali da se fino i ljubazno ponaša prema njoj da bi umanjio povređenost koju će ona prirodno osetiti u takvoj situaciji.
Islam ne dozvoljava seksualne odnose, čak ni preliminarne činove fizičke ljubavi, van braka. Ostati seksualno neaktivan i čedan pre braka je izuzetno važno. Preljuba, blud i tajne veze se posmatraju kao moralni propusti koje islam kategorički najoštrije osuđuje.
U istu kategoriju spadaju i vanbračne afere, ali i eksperimentalni zajednički život. Pošto se sve ove stvari smatraju teškim grehovima, za njih sleduju stroge kazne. Pa ipak, kada se priča o vernosti, neizbežno je osvrnuti se na poligamiju u braku, onu koja je kao pravo data muškarcu uprkos tome što se brak u islamu gleda kao ravnopravno partnerstvo između dvoje ljudi „koji neguju poverenje, poštovanje i vernost“.
Kako piše na sajtu All islam: „Islam dozvoljava poligamiju, odnosno više žena u isto vreme, ali treba da budete svesni da se to ne podstiče. U stvari, islam je jedina religija koja je ograničila ovu drevnu i široko rasprostranjenu praksu. Prethodna učenja su dozvoljavala neograničenu poligamiju. Islam ograničava broj dozvoljenih žena na četiri, a takođe obeshrabruje ovu praksu.
Ako muškarac ne može biti zadovoljan jednom ženom, bolje je za društvo da preuzme punu moralnu i finansijsku odgovornost za drugu. Imati ljubavnicu i činiti preljubu je težak greh i uzrokuje moralni pad društva.
Poligamija postaje neophodna pod određenim okolnostima, ali se može praktikovati samo pod određenim uslovima, i to uz ograničenja. Muškarac može ponovo da se oženi ako mu je žena hronično bolesna i ne može da ispuni bračne obaveze; ili ako ne može da ima decu; ili pod određenim uslovima ratnog vremena, kada je brak za udovice za zbrinjavanje siročadi možda neophodan za zaštitu morala društva.
Islam zabranjuje poliandriju, to jest da žena ima više od jednog muža. Ženama koje su udate za hronično bolesne, sterilne ili impotentne muževe dozvoljeno je da pribegnu razvodu, ako smatraju da je situacija nepodnošljiva.“
Jedan komitet za izdavanje fetvi (savetovanje, koje se vrši sa ekspertom za islamsko pravo – šariju) piše da nije obavezno da muž, ako želi da uzme drugu ženu, ima saglasnost svoje prve žene, ali da se fino i ljubazno ponaša prema njoj da bi umanjio povređenost koju će ona prirodno osetiti u takvoj situaciji.
„To se radi tako što ćete biti ljubazni prema njoj i razgovarati s njom na nežan i prijatan način, i tako što ćete potrošiti koliko god je novca potrebno da bi ona prihvatila situaciju.“
Iako se uglavnom priča da je mali procenat brakova poligamni, svake godine u Maleziji na primer, više od 1.000 muškaraca ode pred šerijatske sudove da podnesu zahtev za poligamni brak.
Dve noći sa jednom ženom, pa dve noći sa drugom
Muslimani Malezijci često imaju složene i zamršene stavove o poligamiji. Damien Carrick sa autralijskog ABC-ja razgovarao je sa ljudima o tome.
Kobin, čije pravo ime je Muhamad Mukharabin Mokhtarudin, mu je rekao da „nikada nije planirao“ da ima dve žene.
Kaže i da voli svoju prvu ženu i opisuje je kao „savršenu“. Nakon osam godina braka, kada je bio na Tajlandu, upoznao je devojku koja će postati njegova druga žena.
„Ja sam veoma strejt osoba. Neću da lažem svoju ženu, pa razgovaram sa njom o drugoj“, rekao je novinaru.
Ima šestoro dece, četvoro s prvom, a dvoje sa drugom ženom. Njegove dve porodice žive u razlitim kućama, na oko 10 kilometara udaljenosti.
Kobin provodi dve noći sa jednom suprugom, a zatim dve noći sa drugom.
Dva domaćinstva se okupljaju na porodičnim događajima i obe žene redovno brinu o deci.
Kaže da pokušava da bude pošten – ono što kupuje jednoj ženi kupuje i drugoj, ali priznaje da je ljubomora i dalje problem - piše Nova.rs.
Komplikovana stvar
Ali zašto bi žena pristala da bude druga? I zašto prva žena pristaje na to?
Pre nekoliko godina, dr Van Zumusni Van Mustafa, ili skraćeno Zuni, radila je na istraživačkom projektu sa feminističkom organizacijom Sisters in Islam, koja je anketirala i intervjuisala više od 1.000 ljudi u poligamnim porodicama: muževe, prve žene, druge žene i decu.
Ona je otkrila brojne motive žena da postanu druge.
„Najčešće žele da budu zbrinute. Žele da budu obezbeđene, zaštićene“, kaže Zuni.
Ona otkriva da ponekada žene pokušavaju da odvrate negativnu pažnju koja dolazi od toga što su same. Postati druga supruga omogućava im da „nadograde svoj status“.
„Ono što je najvažnije, ako imaju muža, neće ih maltretirati drugi muškarci“, dodaje ona.
Kada je reč o prvim suprugama, istraživači su otkrili da su mnoge prinuđene da prihvate odluku svog muža.
„Neke izražavaju svoje nezadovoljstvo, ali neke će, da bi spasile brak ili zbog dece, samo nastaviti sa tim“, kaže Zuni.
Jedno istraživanje je pokazalo da se 70 odsto muslimanki iz Malezije slaže da muslimanski muškarci imaju pravo na poligamne brakove sve dok se ponašaju pravedno prema svim ženama, ali istovremeno samo 30 odsto njih bi dozvolile sopstvenom mužu da se oženi drugom ženom.
Sama Zuni je takođe bila druga žena.
Ne treba mi muž 24/7
Zunin poligamni brak nije bio uobičajen, ako tako nešto uopšte postoji. Udala se za svog najboljeg prijatelja iz srednje škole. On i njegova prva žena nisu mogli da imaju decu.
Zuni, koja je već imala četiri dečaka iz prethodnog braka, mislila je da bi mogla da mu pomogne da dobije dete.
„Već sam imala svoju karijeru, svoj život, pa sam mislila da mi ne smeta da budem vikend žena, ne treba mi muž 24/7“, kaže ona.
Par se venčao i Zuni je zatrudnela, ali je ubrzo postalo očigledno da je prva žena bila nesrećna.
Na kraju je Zuni odlučila da je najbolje da prekinu brak. Posle razvoda oni su ostali bliski prijatelji i dok njihov sin živi sa Zuni, on provodi vreme sa ocem i prvom suprugom svog oca.
Zuni kaže da je važno postaviti pitanje kako jedno tumačenje Kurana dobija legitimitet na račun drugog alternativnog tumačenja.
„Islam koji definišu patrijarhat i ideologije na vlasti nisu jedino shvatanje islama“, kaže ona.
Zuni se predstavlja kao „finansijski nezavisna feministkinja“, a na pitanje – da li je ikada razmišljala o još jednom poligamnom braku odgovara: „S jedne strane osećam se osnaženo. Mogu da živim sama, imam svoje dečake. Ali, s druge strane, bilo bi lepo. Da postoji neko ko me voli i može da me zaštiti i obezbedi – zašto ne?“
