Sombor.info

Volkswagen je zvanično predstavio Golf GTI Edition 50, specijalno jubilarno izdanje kojim se obeležava 50 godina od pojave prvog Golfa GTI iz 1976. godine.

Novi model predstavlja vrhunac GTI linije i ujedno je najmoćniji serijski Golf GTI ikada proizveden, sa snagom od 239 kW, odnosno 325 KS.

Sa maksimalnom brzinom od 270 km/h, ovo je i najbrži serijski Volkswagen u istoriji brenda, rame uz rame sa Golfom R opremljenim R-Performance paketom.

Ispod haube se nalazi unapređena verzija poznatog četvorocilindarskog turbo motora iz EA888 evo4 porodice, razvijena na bazi pogonskog sklopa iz GTI Clubsporta.

U odnosu na standardni GTI, Edition 50 donosi čak 60 KS više, dok maksimalni obrtni moment iznosi 420 Nm. Snaga se prenosi putem 7-stepenog DSG menjača i elektronski kontrolisane blokade prednjeg diferencijala, a ubrzanje do 100 km/h traje svega 5,3 sekunde.

Za one koji žele maksimum na stazi, dostupan je ekskluzivni GTI Performance Package Edition 50. Ovaj paket smanjuje masu vozila za oko 25 kilograma i dodatno unapređuje ponašanje u krivinama.

Uključuje titanijumski izduvni sistem iz Volkswagen R programa, 19-inčne kovane Warmenau felne, dodatno sniženo ogibljenje, izmenjene ležajeve i polu-slik pneumatike dimenzija 235/35, čime je automobil ukupno 20 mm niži u odnosu na standardni Golf.

Vizuelno, jubilarni GTI prepoznaje se po agresivnijim branicima u Clubsport stilu, specijalnim 19-inčnim Queenstown felnama sa crvenim detaljima, oznakama "GTI 50", zatamnjenim VW logotipima i sportskim detaljima u crnoj boji.

Unutrašnjost donosi posebna GTI 50 sportska sedišta sa modernizovanim Clark dezenom, crvene sigurnosne pojaseve, detalje u tamnom aluminijumu i brojne jubilejske oznake.

Golf GTI Edition 50 nastavlja tradiciju limitiranih GTI modela koji su kroz decenije postali pravi kolekcionarski primerci, a s obzirom na specifikacije i ekskluzivnost, već sada je jasno da će i ovo izdanje imati poseban status među ljubiteljima sportskih hečbekova.

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), februar bi mogao da bude malo topliji nego proteklih godina, ali sa više padavina.

Prvi dan februara biće oblačan i hladan, u većem delu ujutro i pre podne mestimično sa slabom kišom, posle podne i uveče sa susnežicom i slabim snegom.

Na jugu i jugoistoku Srbije tokom čitavog dana će padati sneg, pa se očekuje stvaranje manjeg snežnog pokrivača, najavio je RHMZ.

Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni, u košavskom području i jak, a na jugu Banata i u donjem Podunavlјu povremeno sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od -2 do 3 °C, a najviša od 0 do 5 °C.

Prema sezonskoj prognozi RHMZ u većem delu Srbije februar će biti blaži i vlažniji, a u Vojvodini i Mačvi blaži i prosečno vlažan. U prvoj polovini februara umereni, a kratkotrajno su mogući i jaki jutarnji mrazevi.

Sudeći po grafikonu koji prikazuje očekivane vremenske prilike za 30 dana, najveći pad temperature očekuje nas upravo u prvim danima februara, a već oko 5. februara najtopliji dani u ovom mesecu.

Burna prva nedelja februara

Na startu februara (2. i 3.) očekuje se delimično razvedravanje uz jutarnji mraz. Ledeni dani od 1. do 3. očekuju se samo u Timočkoj i Negotinskoj Krajini sa dnevnim temperaturama od -2 do 0 °C, dok će u ostalim regionima maksimalne temperature tokom prva dva dana februara biti od 0 do 5 °C, a zatim ponovo u porastu, navodi RHMZ u svojoj prognozi za naredne dane.

Ali napominje i da će duvati košava, koja će u Vojvodini, Podunavlјu i Pomoravlјu pojačavati subjektivni osećaj hladnoće.

Od utorka uveče (3. februar) do četvrtka ujutro (5. februar) košava će biti olujna, ali uz dalјi porast dnevnih temperatura, koje će sredinom sledeće sedmice ponovo biti u intervalu od 10 do 16 °C, osim u Timočkoj i Negotinskoj Krajini, gde će se zadržati hladnije vreme.

Od srede (4.2.) do kraja perioda (7.2.) česta prolazna naoblačenja s kratkotrajnom kišom uz malu količinu padavina.

Toplije, ali s više padavina

Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka za 0.5ºC do 1.5ºC. Isto je i za srednju maksimalnu.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha oko 2.0ºC, a srednja maksimalna temperatura tokom februara biće oko 7.4ºC.

U većem delu Srbije mesečna suma padavina tokom februara biće iznad višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za 5 mm do 15 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek, a u Vojvodini i Mačvi zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini februarska suma padavina iznosiće oko 47 mm.

Sat otkucava. Lista obaveza raste, a vi se pitate kuda odlaze svi ti sati. Zvuči li vam ovo poznato? Većina ljudi se suočava sa identičnim problemom. Njima ne nedostaje vreme; nedostaje im sistem kako da ga pravilno rasporede.

Organizacija vremena nije tajna veština rezervisana isključivo za uspešne direktore i vrhunske profesionalce. To je skup praktičnih tehnika koje svako može naučiti i primeniti. Pitanje je samo da li ste spremni da promenite neke duboko ukorenjene navike.

Zašto je upravljanje vremenom toliko teško?

Džon Rampton, poznati američki preduzetnik, primetio je nešto zanimljivo. Kada ga pozovu na neki događaj, njegov automatski odgovor često glasi: „Nemam vremena za to.“ Međutim, kada zaista razmisli, shvati da zapravo može da uvrsti tu aktivnost u svoj raspored ako mu je ona prioritet - piše N1.

Problem nije u nedostatku sati, već u mentalnom sklopu.

Robert E. Guding, u svojoj knjizi „Slobodno vreme: Nova mera slobode“, objašnjava ovu pojavu na upečatljiv način. Kada kažemo da neko ima više vremena od nas, mi ne mislimo bukvalno na dodatni sat u danu. Mislimo na to da ta osoba ima manje ograničenja i više izbora u tome kako će provesti svoje vreme. Ona poseduje veću autonomnu kontrolu.

Psiholog i naučnica u oblasti biheviorizma, Suzan Vajnšenk, dodaje još jedan sloj ovoj priči. Ljudi izjednačavaju mogućnost izbora sa kontrolom. Kada osećamo da nemamo moć nad svojim rasporedom, automatski verujemo da nemamo ni vremena.

Vremenski budžet kao temelj produktivnosti

Svako ko je ikada pokušao da uštedi novac zna kolika je vrednost budžeta. Isti princip važi i za vreme. Bez jasnog plana kako ćete potrošiti svoje sate, oni će jednostavno ispariti.

Amanda Abela definiše vremenski budžet kao smernicu koja vam pomaže da vreme provodite onako kako zaista želite. To ne znači da ćete raditi samo ono što volite. Naprotiv, to znači da ćete svesno rasporediti vreme za sve obaveze, uključujući i one manje prijatne.

Kako napraviti vremenski budžet? Počnite jednostavno:

Zapišite sve aktivnosti tokom jedne nedelje. Budite iskreni. Koliko vremena provodite na društvenim mrežama? Koliko na sastancima? Koliko na konkretnom radu?
Kategorizujte te aktivnosti. Šta je hitno? Šta je važno? Šta je samo navika?
Napravite idealan raspored. Koliko sati nedeljno želite da posvetite poslu, porodici, hobijima ili odmoru?
Razlika između trenutnog stanja i idealnog rasporeda jasno će vam pokazati gde gubite dragoceno vreme.

Mit o multitaskingu koji uništava produktivnost

Evo jedne neugodne istine: multitasking (istovremeno obavljanje više zadataka) ne funkcioniše. Bar ne onako kako većina ljudi misli.

Postoji razlika između automatskih radnji koje se odvijaju u pozadini i pravih zadataka koji zahtevaju duboku koncentraciju. Možete slagati veš dok slušate podkast. To funkcioniše, jer je slaganje veša mehanička radnja.

Međutim, ne možete pisati izveštaj dok istovremeno odgovarate na poruke i pratite sastanak. Mozak jednostavno nije dizajniran za tako brzo prebacivanje između složenih operacija.

Istraživanja pokazuju da pokušaj obavljanja više stvari odjednom zapravo usporava ljude. Veća je verovatnoća da ćete praviti greške, a njihovo ispravljanje oduzima dodatno vreme. Na kraju dana, uradićete manje nego da ste se fokusirali na samo jednu stvar.

Rešenje je fokusiran rad na jednom zadatku. Radite jednu stvar, završite je, pa pređite na sledeću.

Strast kao zaštita od rasipanja vremena

Zašto neki ljudi deluju kao da imaju više sati u danu? Jedan od odgovora krije se u strasti prema onome što rade.

Kira M. Njuman, urednica magazina Grejter gud, analizirala je istraživanja na ovu temu. Zaposleni kojima nedostaje strast za poslom često osećaju da se njihovi ciljevi međusobno sukobljavaju. Stalno se bore za vreme i pažnju, živeći u unutrašnjem konfliktu.

S druge strane, strastveni zaposleni imaju potpuno drugačiju perspektivu. Njihovi ciljevi nisu u sukobu; naprotiv, oni se međusobno podržavaju.

Šta to praktično znači? Ako stalno osećate unutrašnju borbu između različitih obaveza, možda je problem u nedostatku jasne svrhe. Kada znate zašto radite ono što radite, lakše je odrediti prioritete.

Test koji otkriva prave prioritete

Lora Vanderkam, autorka knjige o upravljanju vremenom „Džulijetina škola mogućnosti“, daje izvrstan savet. Pre nego što se obavežete na bilo šta, postavite sebi pitanje: „Da li bih ovo uradio sutra?“

Razmislite o tome. Kada vas neko pozove na događaj koji se održava za tri meseca, kalendar vam deluje prazno. Lako je reći „da“. Međutim, zabluda je u tome što vaše buduće „ja“ neće imati više vremena od sadašnjeg.

Za tri meseca bićete jednako zauzeti i pretrpani. Jedina razlika je što ćete tada imati dodatnu obavezu koju zapravo niste ni želeli. Ako odgovor na pitanje „da li bih ovo uradio sutra“ nije entuzijastično „da“, verovatno treba da kažete „ne“.

Zamka finansijskog vrednovanja vremena

Novac je neophodan, ali preveliki fokus na finansijsku vrednost svakog minuta može imati neželjene posledice.

Istraživanje Sanforda Devoa sa Univerziteta u Torontu i Džefrija Fefera sa Stanforda otkrilo je zanimljivu pojavu: ljudi sa višim prihodima često osećaju veći pritisak i nedostatak vremena od onih koji zarađuju manje.

Časopis Ekonomist ponudio je objašnjenje: kada se sati mere isključivo kroz novac, ljudi počinju opsesivno da brinu da li će ih potrošiti, uštedeti ili profitabilno iskoristiti. Što prihodi više rastu, vreme postaje „skuplje“, a samim tim se čini i oskudnijim.

Paradoksalno, bogatiji ljudi često osećaju veći vremenski pritisak iako objektivno imaju više resursa da drugima delegiraju zadatke.

Zauzetost kao lažni statusni simbol

U knjizi „Preopterećeni“, autori opisuju fenomen gde psiholozi sve češće leče klijente koji su sagoreli na poslu, ali ne mogu da se oslobode jedne ideje: verovanja da su kompetentniji, pametniji i uspešniji što su više zauzeti.

Ovo je možda najveća zamka u organizaciji vremena. Društvo je stvorilo kulturu u kojoj je zauzetost postala merilo lične vrednosti. Ko je zauzet, taj je važan.

Istina je da ne morate maksimizovati svaki trenutak svog dana. Sasvim je u redu sedeti i ne raditi ništa. Odmor nije luksuz – to je neophodna komponenta održive produktivnosti.

Praktične tehnike za bolju organizaciju

Teorija je korisna, ali šta konkretno možete uraditi već danas?

Vremenski blokovi: Ova tehnika podrazumeva da unapred rezervišete termine za određene aktivnosti. Na primer, od 9 do 11 radite na najvažnijem projektu, od 11 do 12 odgovarate na mejlove. Kada znate šta tačno radite u kom periodu, manje je prostora za lutanje.
Pravilo dva minuta: Sve što možete da završite za manje od dva minuta, uradite odmah. Ovo sprečava nakupljanje sitnih zadataka koji stvaraju osećaj pretrpanosti.
Nedeljni pregled: Jednom nedeljno analizirajte šta ste postigli i šta vas čeka. Prilagodite plan ako je potrebno. Ovaj ritual sprečava da se izgubite u dnevnim obavezama i zaboravite na dugoročne ciljeve.

Granice koje štite vaše vreme

Najveći neprijatelj dobre organizacije vremena često niste vi sami, već vaša nesposobnost da kažete „ne“.

Svaki put kada pristanete na nešto što vam nije važno, odričete se nečeg drugog. To je neumoljiva matematika života – dan ima samo 24 sata. Ako popunite kalendar tuđim prioritetima, nećete imati mesta za svoje snove.

Postavljanje granica nije sebičnost; to je neophodnost. Ljudi koji uspešno upravljaju svojim životom naučili su da ljubazno, ali odlučno odbiju zahteve koji ne služe njihovim ciljevima.

Upravljanje vremenom se na kraju svodi na jedno ključno pitanje: Šta je zaista važno? Kada imate jasan odgovor, sve ostalo postaje lakše. Prioriteti se sami nameću, odluke postaju jednostavnije, a vreme – suprotno svim očekivanjima – počinje da se širi.

Pedagoški fakultet koji nastavlja tradiciju legendarne Preparandije, stalno postavlja nove standarde u obrazovanju.

Tako su u ovoj visokoškolskoj ustanovi pre nekoliko dana realizovane lutkarske radionice pod nazivom „Moja lutka, to sam ja“ koje vodi Đorđe Orolicki, vaspitač sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti lutkarstva, iz Dečije ustanove „Dečja radost“ iz Iriga - piše Dnevnik.

Kako naglašavaju sa Pedagoškog fakulteta, realizacija radionica predstavlja značajan doprinos unapređenju stručne prakse studenata i proširenju pedagoških metoda rada kroz kreativne i interaktivne pristupe, u skladu sa savremenim obrazovnim trendovima i aktuelnim potrebama u oblasti ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Program radionica osmišljen je sa ciljem podizanja svesti o značaju scenske lutke kao relevantnog komunikacionog i edukativnog sredstva u radu sa decom.

Pre početka praktičnog rada, studenti su se upoznali sa planom rada lutkarske sekcije, pravilima komunikacije, osnovnim vrstama scenskih lutaka, kao i sa ulogom scenske lutke kao terapeutskog i komunikativnog sredstva. Takođe, studenti su učestvovali u različitim igrama glasova kao i u igrama pantomime. Poseban akcenat stavljen je na praktične aktivnosti, kroz koje su studenti imali priliku da razvijaju konkretne i specifične kompetencije neophodne za primenu lutkarskih tehnika u budućem profesionalnom radu. U organizaciji radionica učestvovali su doc. dr Milica Vojvodić Savić, prof. dr Mila Beljanski i prof. dr Dejan Đorđić, dok su u realizaciji programa aktivno učestvovali studenti druge i četvrte godine učiteljskog i vaspitačkog smera.

Košarkaši Sombora BC (koji su donedavno nastupali pod imenom Joker 361) poraženi su sinoć u Gradskoj hali Mostonga u 18. kolu MeridijanBet KLS od ekipe novosadske Vojvodine mts rezultatom 77:85 (28:21, 6:19, 21:27, 22:18).

Veći deo prve deonice protekao je u izjednačenoj igri oba tima, uz puno nervoze i promašenih šuteva. Domaćin je ovaj deo meča završio mini serijom 7:0 kojom je stekao prednost 28:21. Ovo je probudilo Novosađane koji su narednih deset minuta odigrali mnogo bolje. Dozvolili su domaćinu da postigne svega šest poena, a na poluvreme su otišli sa prednošću 34:40. I treća deonica protekla je u znaku gostujuće ekipe, koja je nastavila da kontroliše ritam meča i dodatno uveća prednost.

Iako je Sombor Basketball City u poslednjem periodu imao nekoliko prilika da dođe do izjednačenja, domaći nisu uspeli da ih iskoriste, što je Vojvodina mts kaznila sigurnom završnicom i privela utakmicu kraju u svoju korist. Najefikasniji u redovima pobednika bili su Milisavljević sa 19 poena i Ilić sa 18 poena. Kod domaće ekipe istakli su se Sharkey sa 19 poena (pet asistencija). Milan Šuput je utakmicu završio sa 17 poena, Marko Bajić sa 13 (uz pet asistencija), a odličan je bio i Morgan Kvinsi sa 10 poena i 12 skokova i dve asistencije.

Somborci su ostali na začelju tabele, a narednog vikenda ih očekuje gostovanje lideru iz Čajetine - piše somborsport.org.

Grad Šabac biće domaćin školskog republičkog takmičenja u rukometu, koje se održava od 02. do 06. februara. Opština Apatin imaće svog predstavnika na ovom prestižnom sportskom događaju – rukometašice Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“, koje će se na terenu nadmetati 05. i 06. februara, sa željom da ponesu titulu državnog šampiona.

Sam plasman na državno takmičenje predstavlja veliki uspeh i priznanje za rad, trud i odricanje koje su devojke uložile tokom sezone. Ostvarenim rezultatom već su obezbedile i nastup na SOŠOV olimpijadi, koja se ove godine održava u maju u Novom Sadu, što je dodatna motivacija i prilika da dostojno predstave svoju školu i opštinu.

Ekipu čini 12 igračica, koje predvodi nastavnica Dragana Uzelac, uz stručnu podršku trenera Nikole Orela. Podršku apatinskim rukometašicama pružiće i Radomir Radujko, koordinator za školski sport u opštini Apatin, koji će bodriti ekipu na putu ka najvišem plasmanu.

Školski sport ima višestruke benefite za mlade – razvija zdrave životne navike, disciplinu i odgovornost, jača samopouzdanje i uči mlade kako da se izbore sa izazovima, pobedama i porazima. Istovremeno, kroz sport se grade prijateljstva i saradnja, a učenici stiču važne životne veštine koje im ostaju i van terena.

Apatinske rukometašice u Šapcu nastupaju sa jasnim ciljem i velikom motivacijom – da pokažu znanje, srčanost i sportski karakter, i da još jednom potvrde da školski sport u našoj opštini ima snažnu i svetlu budućnost.

Naredne školske godine 2025. na 2026. u prvi razred upisuju se deca rođena od 1. marta 2018. godine i deca rođena do 28. februara 2019. godine, a za prevremeni upis u školu mogu se prijaviti i deca rođena od 01. marta do 01. septembra 2020. godine.

Period od 1. aprila do 31. maja u školskoj praksi tradicionalno je namenjen upisu dece u narednu školsku godinu.

Nekoliko godina unazad proces upisa u prvi razred obavlja se elektronski registracijom na sajt eUprave.

Preko aplikacije eUpis vrši se pribavljanje potrebne dokumentacije (matične knjige rođenih, evidencije prebivališta i iz IZIS-a o obavljenom lekarskom pregledu).

Nakon toga zakazuje se termin za testiranje budućih prvaka odnosno razgovor sa psihologom škole.

Sportski savez grada Sombora dodelio je priznanja somborskim sportistima, trenerima i ekipama za rezultate koje su postigli tokom 2025. godine, a najveće priznanje – „Grand prix“ za sportistu godine pripalo je kajakašici Žofi Horvat iz Кajak kluba „Dunav“ Bezdan, koja je tokom 2025. godine osvojila srebrnu i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Rumuniji, bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Portugalu, kao i četiri zlatne medalje na takmičenju Olimpijske nade koje je održano u Češkoj.

Na samom početku svečane dodele priznanja prisutnima se obratio predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, a prisutne je pozdravila i predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras.

Za najbolju pionirku olimpijskog sporta proglašena je Milica Zanze iz Atletskog kluba „Maraton“, drugoplasirana je Helena Ivković iz Кajak kluba „Sombor“, a trećeplasirana Sonja Ilić iz Rvačkog kluba „Radnički“. Najbolji pionir je Daniel Кantor iz Кajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Rade Šumonja iz Rvačkog kluba „Soko“, a na trećem mestu Nikola Divjak iz Rvačkog kluba „Soko“.

Među neolimpijskim sportovima najbolja pionirka je Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“, a najbolji pionir Stefan Lazić iz Кarate kluba „Ravangrad“, dok je priznanje za najboljeg pionira u ekipnim sportovima pripalo Jovanu Milojevu iz košarkaškog kluba „Džoker“.

U kategoriji „Sportska rekreacija“ priznanja su dobili Tamara Jakšić iz ARSU „Sledi me“ i Valentin Vranić iz ARК „Somaraton“.

Priznanja su dodeljena i istaknutim sportistima sa invaliditetom. Nagrađeni su članovi Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Stipan Saulić, Vinko Lemić i Mia Petreš, a posebna priznanja su dodeljena Dimitriju Saviću, Đorđu Jovanoviću, Luisu Pavkoviću i Filipu Nastasiću.

Specijalna priznanja za unapređenje, veliki doprinos i razvoj sporta i školskog sporta u Somboru dodeljena su: Dušanu Miškoviću, Školskoj upravi Sombor, Savezu za školski sport Vojvodine, Janošu Pandi, Željku Jovišiću, Milanu Mariću, Odeljenju društvenih delatnosti Gradske uprave grada Sombora, Sportskom centru „Soko“ i Savezu sport za sve Vojvodine.

U kategoriji školskog sporta osnovnoškolskog uzrasta najuspešnije pionirke u protekloj godini bile su Sofija Cvetković iz OŠ „Avram Mrazović“ Sombor i Ana Šmit iz OŠ „Bratstvo – jedinstvo“ Bezdan, najuspešniji pioniri Stefan Đukić iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor i Georgije Žiža iz OŠ „Bratstvo – jedinstvo“ Bezdan, najuspešniji nastavnik: Кatarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“, a najuspešnija škola OŠ „Dositej Obradović“. Među srednjim školama najuspešnija omladinka bila je Manuela Sekulić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji omladinac Aleksa Vukeljić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji profesor Aleksandar Tucakov iz Gimnazije „Veljko Petrović”, a najuspešnija škola Gimnazija „Veljko Petrović“.

Među kadetkinjama u kategoriji olimpijskih sportova najbolja je bila Anja Loknar iz Кajak kluba „Dunav“ Bezdan, na drugom mestu našla se Una Bošnjačić iz Кajak kluba Sombor, a trećeplasirana je bila Lena Zorić iz Atletskog kluba „Maraton“. Za najboljeg kadeta proglašen je Sebastian Štaub iz Кajak kluba „Dunav“, drugoplasirani je Luka Zelić iz Rvačkog kluba „Soko“, a trećeplasirani je Uroš Ilić iz Rvačkog kluba „Radnički“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija kadetkinja je Jovana Svilar iz Sportskog kluba „Figura“, kadet Noel Ganić iz Udruženja sportskih ribolovaca „Medžik fiš“, a u kategoriji ekipnih sportova najuspešniji kadet je Milan Vujović iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najuspešnija juniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Žofi Horvat iz Кajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Manuela Sekulić iz Atletskog kluba „Maraton“, a treća je Nataša Lukić iz Bokserskog kluba Sombor. Najuspešniji junior je Nikola Bogatinovski iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirani je Кristian Dobi iz Rvačkog kluba „Radnički“, a treće mesto pripalo je Vuku Peroviću iz Кajak kluba „Dunav“ Bezdan.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija juniorka bila je Jana Кnežević iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, junior Vojin Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a najuspešniji junior u kategoriji ekipnih sportova Marko Batinić iz Fudbalskog kluba „Žak“.

Najuspešniji trener u kategoriji olimpijskih sportova u 2025. godini bila je Antonia Horvat Panda, a u kategoriji neolimpijskih sportova Dragana Pezelj iz Sportskog kluba „Figura“.

Nagrada za vrhunske sportske rezultate van Sombora, kao i doprinos i popularizaciju sporta pripala je Jeleni Sedoglavić, reprezentativki Srbije u savateu. Jelena je osvajačica tri evropske bronze i jednog zlata, kao i bronzane, srebrne i zlatne medalje sa svetskih prvenstava.

Najbolja seniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Sanja Mitić iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirana je Tijana Кabić iz Atletsko – rekreativnog kluba „Somaraton“, a trećeplasirana Tina Pelajić iz Кluba dizača tegova „Radnički“. Senior sa najboljim rezultatima u protekloj godini je Nikola Boca iz Atletskog kluba „Maraton“, na drugom mestu našao se Omer Ametović iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirani je Milan Majski iz Rvačkog kluba „Radnički“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najbolja seniorka je Sonja Bogišić iz Automobilsko – sportskog udruženja „Somborska arena“, najuspešniji senior Aleksandar Stojšić iz Кuglaškog kluba „Vihor“, a najuspešniji senior u kategoriji ekipnih sportova je Vidan Jerotijević iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najbolja ekipa 2025. godine u kategoriji olimpijskih sportova je Кajak klub „Dunav“ Bezdan, a u kategoriji neolimpijskih sportova Automobilsko – sportsko udruženje „Somborska arena“.

Nagrada za životno delo dodeljena je Кrstu Popoviću, dugogodišnjem prosvetnom radniku – pedagogu, kao i sportskom radniku grada Sombora. Aktivno je igrao fudbal u Bečeju, Vrbasu, Кuli i „Radničkom“ iz Sombora. Bio je predsednik Кarate kluba „Dušan Staničkov“, Boćarskog kluba „Ravangrad“ i Društva pedagoga fizičke kulture Sombora. Кrsto Popović tokom 30 godina duge karijere osvojio je mnoga priznanja i nagrade, među kojima se ističu nagrada „Jovan Mikić Spartak“ koju dodeljuje Sportski savez Vojvodine i plaketa Plivačkog saveza Vojvodine za program obuke neplivača.

Svečana dodela priznanja organizovana je u Narodnom pozorištu Sombor, a nagrade su dobitnicima uručili zamenik gradonačelnika Sombora Milan Stakić, predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, generalni sekretar Saveza za školski sport Vojvodine Jovan Lekić, predsednik Saveza za školski sport Vojvodine Branislav Tešić i član Upravnog odbora Sportskog saveza Srbije Dragan Maksimović.

Aluminijumske i obične merdevine – sigurno i praktično rešenje za svaki posao

Bilo da se radi o kućnim popravkama, profesionalnim građevinskim radovima ili održavanju poslovnih objekata, kvalitetne merdevine predstavljaju osnovni alat bez kog se ne može. Na tržištu danas postoji veliki izbor rešenja, ali se aluminijumske i klasične merdevine izdvajaju kao najčešći i najpraktičniji izbor za različite namene.

Pravi odabir merdevina direktno utiče na bezbednost, efikasnost i udobnost pri radu, zbog čega je važno birati proverene proizvode renomiranih dobavljača.

Aluminijumske merdevine – lagane, izdržljive i dugotrajne

Aluminijumske merdevine su izuzetno popularne zahvaljujući maloj težini, otpornosti na koroziju i dugom veku trajanja. Idealne su za čestu upotrebu, lako se prenose i skladište, a istovremeno pružaju visok nivo stabilnosti.

Posebno su pogodne za radove na visini, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru. Različiti modeli i dimenzije omogućavaju prilagođavanje svakom zadatku, bilo da je reč o kućnim poslovima ili profesionalnoj upotrebi. 

Obične merdevine – klasično rešenje koje i dalje ima svoju vrednost

Pored aluminijumskih, obične merdevine i dalje imaju značajnu primenu, naročito u domaćinstvima i manjim radovima. Njihova jednostavna konstrukcija, povoljnija cena i pouzdanost čine ih dobrim izborom za povremene poslove.

Bilo da su izrađene od drveta ili drugih materijala, klasične merdevine su praktične za upotrebu u zatvorenim prostorima, poput stanova, podruma ili garaža. Više informacija o dostupnim modelima i rešenjima za različite potrebe dostupno je na najvećem sajtu za prodaju svih vrsta merdevina.

Bez obzira na to da li vam je potrebna profesionalna oprema ili pouzdano rešenje za kućnu upotrebu, važno je da merdevine ispunjavaju bezbednosne standarde i budu prilagođene vašim potrebama. Prilikom izbora, preporučuje se kupovina kod specijalizovanih prodavaca sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti opreme za rad.

Detaljnu ponudu, tehničke specifikacije i savete za pravilan izbor možete pronaći na zvaničnoj stranici sajta za prodaju merdevina Adams.rs.

Sjedinjene Američke Države obeležavaju 250. godišnjicu nezavisnosti i 100 godina kultnog auto-puta Ruta 66, već su i sudomaćin Svetskog fudbalskog prvenstva.

U normalnim okolnostima, bilo koji od ovih događaja izmamio bi osmeh na lica američkih hotelijera i avio-prevoznika, piše Bi-Bi-Si (BBC). Međutim, događaji u proteklih godinu dana bili su sve samo ne normalni, a SAD više nisu turistička destinacija kakva je nekada bila.

Posete međunarodnih putnika SAD pale su osmi mesec zaredom u decembru, prema podacima Nacionalne kancelarije za putovanja i turizam, prenosi Biznis insajder.

Strmoglav pad broja poseta

Prema izveštaju Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC – Svetsko veće za putovanja i turizam), procenjeno je da će SAD tokom 2025. godine izgubiti 12,5 milijardi dolara potrošnje međunarodnih posetilaca. Od 184 analizirane zemlje, SAD su bile jedine za koje je predviđen pad.

Prošle godine broj poseta turista Sjedinjenim Državama smanjio se iz 10 od 20 vodećih turističkih tržišta, uključujući Indiju, Nemačku i Južnu Koreju.

Ovaj pad predstavlja dugotrajan udarac za industriju koja je 2024. godine podržavala više od 15 miliona radnih mesta i generisala oko 1,3 biliona dolara, od čega 181 milijardu dolara od međunarodnih dolazaka.

Veliki turistički centri poput Las Vegasa beleže masovna otpuštanja, što tera radnike na kreativna rešenja. Biznis insajder je ranije izvestio da su otpušteni radnici iz ugostiteljstva doprineli porastu od 55 odsto broja audicija za plesačice u striptiz klubovima u Las Vegasu - piše B92.

Razlog nije teško pogoditi

Otkako je u januaru 2025. ponovo preuzeo dužnost, predsednik Donald Tramp i njegova administracija uveli su carine dugogodišnjim saveznicima, više puta pretili aneksijom Kanade i Grenlanda, pritvarali strane turiste na granici i sprovodili masovne deportacije.

Prema najavama, uskoro bi trebalo da bude uveden i program za proveru profila stranih turista na društvenim mrežama pre ulaska u zemlju.

Kao posledica toga, sve veći broj država izdaje upozorenja za putovanja u SAD, dok mnogi potencijalni posetioci pozivaju na potpuni bojkot, nazivajući zemlju „neprijateljskom državom“. Trgovinski sukobi, carinski ratovi i geopolitička nestabilnost dodatno su zakomplikovali situaciju.

"Nekada inspirativno, putovanje u SAD sada se za mnoge čini kao politički čin. Ulazak je sve samo ne siguran, kao i konačni finansijski trošak", piše Sara Kopit za turistički portal Skift, koji navodi da je 46 odsto putnika reklo da je manje verovatno da će posetiti SAD zbog Trampa.

Zanimljivo je da porast broja putovanja nakon pandemije ne jenjava, ali međunarodni turisti sada izbegavaju SAD. Podaci iz Australije pokazuju da se broj putovanja u inostranstvo vratio na pretpandemijski nivo, ali dok je broj putovanja u Kanadu, Indiju, Kinu i Japan povećan, broj putovanja u SAD pao je za 3,2 odsto.

Slično tome, i Kanađani sve češće zaobilaze SAD i umesto toga putuju južnije, u Meksiko.

Domino-efekat na druge destinacije

Početkom 2026. godine američka vlada sprovela je vazdušne napade u Karakasu i otela venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, obnovila pregovore o preuzimanju Grenlanda i uputila pretnje Kubi, Iranu, Kolumbiji i Meksiku.

Sada se čini da Trampovi potezi ne utiču samo na odluke o poseti SAD, već i na putovanja u druge destinacije.

Heder Storgard, stanovnica Danske, planirala je da u februaru poseti prijatelje na Grenlandu, ali su je Trampove pretnje kupovinom ili vojnim zauzimanjem ostrva navele na oprez.

"Još razmišljam o odlasku i razmatram opcije, ali veoma oprezno", rekla je.

Slično razmišlja i Džeki Aruda iz Brazila, koja je planirala putovanje na Grenland u maju.

"Nedavni događaji u Venecueli pokazali su mi da se pretnje mogu vrlo brzo pretvoriti u stvarnost. Ako se nešto dogodi, otkazaću putovanje", izjavila je.

U međuvremenu, Hesus Noguera, vlasnik turističke agencije u Havani, ističe da su Trampove izjave o Kubi kao zemlji "spremnoj za pad" imale trenutan negativan efekat.

"Takva retorika izaziva stvarnu i neposrednu zabrinutost kod potencijalnih turista. Zabrinut sam za budućnost sektora, jer turizam ne može da opstane u nestabilnosti, neizvesnosti i pri povećanom osećanju rizika", rekao je.

U turizmu je percepcija sve

Za britanske turističke agente i turističke operatore odluka je jasna. "Postoji jasna granica", kaže Šon Tipton, portparol Udruženja britanskih putničkih agenata – ABTA (ABTA).

"Čim Ministarstvo spoljnih poslova izda savet protiv putovanja, niko se ne šalje. Standardno putno osiguranje ne pokriva putovanja protiv zvaničnih preporuka."

Putnici i dalje mogu putovati na sopstvenu odgovornost, ali tada osiguranje može biti poništeno.

Lokalne turističke zajednice razmatraju kako da iskoriste neočekivanu medijsku pažnju. Inga Ros Antonijusdottr, stručnjakinja za arktički turizam, smatra da povećana medijska vidljivost može doprineti globalnoj prepoznatljivosti destinacija poput Grenlanda.

U Iranu je situacija drugačija. Mahdi Ešragi, direktor agencije Surfiran, navodi da pad interesovanja nije posledica trenutne retorike, već dugogodišnje negativne percepcije i povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma 2018. godine.

U turizmu je percepcija presudna. Pre manje od dve godine SAD su bile proglašene vodećom svetskom turističkom destinacijom, a danas se suočavaju s posledicama trenutka kada putnici procene da rizik posete prevazilazi dobit.