Sombor.info

Vitamin D igra ključnu ulogu u održavanju zdravih kostiju i omogućava apsorpciju kalcijuma, ali mnogi ljudi ga ne unose dovoljno. Suplementi mogu pomoći da se popuni ovaj deficit, ali pitanje kada ga uzeti pokazalo se manje važnim od toga sa čim ga kombinujete.

Prema Viktori Mejz (Victoria Maizes), osnivaču Andrew Weil Centra za integrativnu medicinu na Univerzitetu u Arizoni, nema dokaza da se vitamin D bolje apsorbuje u određeno doba dana. „Bitnije je uzimati vitamin D uz obrok koji sadrži masnoće“, ističe ona. Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, što znači da masnoća pomaže telu da ga apsorbuje i skladišti u tkivima.

Čak i manja količina masti u obroku može poboljšati apsorpciju, dodaje nutricionista Džen Bjančini (Jen Bianchini). „Nije presudno koju vrstu masti koristite – orašasti plodovi, avokado, masna riba ili maslinovo ulje svi su dobri izbori“, kaže ona. Ideja je da se vitamin D kombinuje sa bilo kojom količinom masti kako bi telo što bolje iskoristilo suplement, piše Health.

Još jedan važan faktor je oblik vitamina. Vitamin D3 se preporučuje više od D2 jer zahteva manje konverzije u organizmu i efikasnije podiže nivo vitamina u krvi. Studije iz 2022. godine pokazuju da su injekcije vitamina D3 bile dvostruko efikasnije od D2 kada se koriste same, i tri puta efikasnije kada se kombinuju sa oralnom tabletom.

Što se tiče doze, preporučena dnevna količina vitamina D je:

• 600 IU za odrasle do 70 godina
• 800 IU za osobe starije od 70 godina

Međutim, mnogi teško dolaze do ovih vrednosti ishranom, jer vitamin D se prirodno nalazi u vrlo ograničenim namirnicama, poput masne ribe i jaja, i često u malim količinama. Sunčeva svetlost takođe može doprineti, ali je za dovoljnu proizvodnju vitamina D potrebno 10–20 minuta direktnog izlaganja suncu dnevno, bez zaštitnog krema, što nije uvek moguće.

Zbog toga, suplementacija može biti korisna, naročito za određene grupe ljudi. To su osobe koje žive na severnim geografskim širinama, imaju tamniju kožu ili malo vremena provode napolju, ali i gojazne osobe, koje kroz izlaganje suncu proizvode manje vitamina D.

Simptomi nedostatka vitamina D

Simptomi nedostatka vitamina D mogu uključivati bol i slabost mišića, bol u kostima i trnjenje u rukama i nogama. Najpouzdaniji način da se utvrdi nivo vitamina D u organizmu je krvni test, nakon čega lekar može preporučiti odgovarajući suplement i dozu.

Kao i kod svih suplemenata, preterana upotreba može biti štetna. Iako je retko, dugotrajno uzimanje visokih doza može izazvati toksičnost, sa simptomima kao što su mučnina, povraćanje, učestalo mokrenje, bol u kostima, gubitak apetita i umor. Preporuka stručnjaka je da dnevna doza ne prelazi 4.000 IU, osim ako lekar ne odredi drugačije.

Pravilna upotreba vitamina D može značajno doprineti zdravlju kostiju i opštem stanju organizma, ali je ključno poštovati preporučene doze i kombinovati ga sa obrokom bogatim mastima kako bi apsorpcija bila optimalna.

Možete li da zamislite dijetu koja se sastoji isključivo od sardina? Upravo to je uradila medicinska sestra Džejn.

Punih 70 dana jela je samo ovu ribu i time izazvala veliku zabrinutost kod porodice i prijatelja. Ipak, rezultati njenog eksperimenta privukli su pažnju stručnjaka, piše Metropoliten.

Medicinska sestra Džejn iznenadila je porodicu i prijatelje kada se odlučila na neobičan poduhvat, da 70 dana jede isključivo sardine. Visoka je 152 cm, a imala je čak 82 kilograma. Zbog viška kilograma suočavala se s bolovima u stopalu. Prethodne dijete nisu dale rezultate, pa je odlučila da proba nešto potpuno drugačije.

Njena svakodnevna ishrana bila je jednostavna: četiri konzerve sardina raspoređene tokom dana, uz dodatak MCT ulja. Strogo je pazila da ne prelazi 1500 kalorija dnevno. Prvu konzervu pojela bi ujutru, dve u vreme ručka, a poslednju pre 15 časova.

Rezultati su bili iznenađujući. Za dva i po meseca Džejn je izgubila 13,5 kilograma, bolovi u stopalu su se smanjili, a nivo šećera u krvi pao je sa 9 mmol/l na zdravijih 6–7 mmol/l. „Sardine su me zasitile, nisam imala potrebu da stalno trčim do frižidera“, rekla je.

Iako se mnogi, uključujući i njene najbliže, u početku nisu slagali s njenim postupkom, Džejn je pokazala da sardine mogu biti snažan saveznik u borbi protiv viška kilograma i zdravstvenih problema. Na kraju je dodala da joj se riba uopšte nije zgadila i da planira da nastavi sa ovakvim načinom ishrane.

Inače, sardine su bogate proteinima, daju osećaj sitosti i pomažu u očuvanju mišićne mase tokom mršavljenja. Sadrže zdrave masti – omega-3 masne kiseline, koje smanjuju upale i povoljno utiču na zdravlje srca, a ujedno su i izvor vitamina D, kalcijuma i selena. To doprinosi jačim kostima i boljem imunom sistemu.

Naravno, svaka dijeta nosi određene rizike, posebno ekstremne dijete bez lekarskog nadzora. U slučaju medicinske sestre Džejn može se pomenuti nedostatak raznovrsnosti, jer isključivanje drugih namirnica može dovesti do manjka vlakana, vitamina C i drugih hranljivih materija. Takođe, konzervisane sardine često sadrže mnogo soli, što može povećati krvni pritisak. Jednolična ishrana može psihološki otežati dugoročno pridržavanje dijete. Ne treba zanemariti ni visok unos proteina, koji može biti problematičan kod osoba sa oštećenjem bubrega.

Učenje zasnovano na temama gde deca mogu da uče ono što žele gde ocenjivanje nije numeričko, već narativno. Model obrazovanja zasnovan na spoju pedagogije i neuronauke stvara neke od najuspešnijih učenika koji uče kako da logički povezuju, a ovaj model primenjuje i jedna škola u Beogradu.

"Deca ne uče za ocenu već zato što im je lepo, uživaju u tome", kazala je za N1 Svetlana Belić, direktorka međunarodne neprofitne škole "Eduka" u Beogradu koja je utemeljena na finskom modelu učenja - kombinovanju neuronauke i pedagogije - piše N1.

Kako u praksi izgleda učenje zasnovano na finskom modelu?

"Deca uče zbog znanja, ne zbog ocene"

Direktorka navodi da je fokus na istraživanju i ne na pojedinačnim predmetima već na temi koja se različito obrađuje kroz silabus.

"Model se bavi učenjem kroz istraživanje. Umesto da iz svakog predmeta učimo ono što je deo silabusa, finski model kaže - hajde da učimo kroz temu. Ako je tema voda, onda ćemo učiti o vodi kroz biologiju - kako biljke žive uz pomoć vode, kako žive ljudi, kakav je ekosistem u moru ili okeanu. Iz geografije ćemo učiti kakav je ciklus vode u prirodi. Iz likovnog ćemo učiti o akvarelu, iz matematike ćemo učiti šta je vodoravno. Tako ćemo deci približiti svet koji je oko njih na povezan način", objasnila je ona.

Šta je neuroedukacija?

"Neuroedukacija je pedagoški pristup koji se dugo primenjuje, mada manje u ovom našem regionu. Spaja prednosti neuronauke - koja nam jasno govori kako mozak funkcioniše, kako deca uče. Kada spojimo pedagogiju sa načinom kako deca uče - dobijamo neuroedukaciju", objasnila je direktorka.

Objasnila je i kako je škola neprofitna - "škola u kojoj profit nije princip motivacije nego deca. Fondacija "Obrazovanje za Srbiju" je osnovala školu "Eduka" jer želimo da sve donacije koje dobijamo, da se vraćaju u fondaciju za potrebe dece i daljeg razvoja ovog modela obrazovanja u Srbiji".

Nema ocenjivanja i deca se "takmiče sa sobom, a ne sa drugom decom".

"Nema ocenjivanja, deca ne uče za ocenu već zato što im je lepo, uživaju u tome. Testovi postoje, ali postoje kao evaluacija, ocenjivanje koje nije numeričko, već narativno. Uvek znaju kako mogu da budu bolji. To povećava motivaciju jer nisu u ambijentu u kom se uči zbog ocena, već zbog znanja", istakla je ona.

Stručna saradnica u školi "Eduka" Tijana Mašić ističe da deca uče kako da temu posmatraju iz različitih uglova i da deca, ukoliko im se nešto dopada, o tome mogu da uče tog dana.

"Deca su srećna - ne samo zato što o temi uče iz različitih uglova, nego što je razlika velika u školi. Deca imaju podršku da izaberu o čemu žele da uče taj dan. Ako mi kažu - čuo sam za neku zanimljivu biljku, želeo bih da znam više o tome - ja mogu da promenim program za taj dan da više učimo o toj biljci", objasnila je Tijana koja dolazi iz Kanade gde je diplomirala kao neuronaučnik i ima iskustva u radu sa decom sa drugačijim potrebama i to joj pomaže u radu sa decom.

Kako ističe, školu pohađa sedmogodišnjak koji je u matematici napredniji od svojih vršnjaka pa njih ne prati u silabusu već uči kako njemu odgovara.

"Imamo dečaka sa sedam godina koji radi matematiku kao da mu je 12. Umesto da ga držimo na tom nivou vršnjaka od sedam godina, mi ga hranimo idejama, novim matematičkim pristupima da bi mogao da postigne i više do toga", objašnjava stručna saradnica.

Model pogodan i za decu sa drugačijim potrebama

Kako direktorka objašnjava, ovaj model jeste nov u Srbiji, ali se u Finskoj primenjuje više od dve decenije i pokazao se kao uspešan.

Model učenja pogoduje i deci sa drugačijim potrebama, kako su objasnile naše sagovornice.

"Pogoduje deci sa smetnjama u razvoju - dete ne gledamo u tome koji je njegov problem, nego što je dete i gledamo šta voli. Gledamo i šta je nivo koji može da dostignemo i gledamo koje forme možemo da koristimo da mu dođe do tog nivoa. Ako ne zna da piše, nećemo svaki dan da ga teramo da piše, nego da li mu je lakše da koristi računar. Gledamo da deci olakšamo način učenja, da im dajemo sreću da uče a ne da u školu dolazi sa stavom - ja ovo ne mogu", objasnila je Mašić.

Somborska bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspala je konkurs za veliki broj medicinskih sestara/tehničara, ali za veći broj nemedicinskih radnika kao što su spremačice i radnici na održavanju, ali i za 7 doktora u različitim oblastima.
Oglas je raspisan do 6. februara.

Ceo oglas možete pogledati OVDE

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. februar

Volkswagen je zvanično predstavio Golf GTI Edition 50, specijalno jubilarno izdanje kojim se obeležava 50 godina od pojave prvog Golfa GTI iz 1976. godine.

Novi model predstavlja vrhunac GTI linije i ujedno je najmoćniji serijski Golf GTI ikada proizveden, sa snagom od 239 kW, odnosno 325 KS.

Sa maksimalnom brzinom od 270 km/h, ovo je i najbrži serijski Volkswagen u istoriji brenda, rame uz rame sa Golfom R opremljenim R-Performance paketom.

Ispod haube se nalazi unapređena verzija poznatog četvorocilindarskog turbo motora iz EA888 evo4 porodice, razvijena na bazi pogonskog sklopa iz GTI Clubsporta.

U odnosu na standardni GTI, Edition 50 donosi čak 60 KS više, dok maksimalni obrtni moment iznosi 420 Nm. Snaga se prenosi putem 7-stepenog DSG menjača i elektronski kontrolisane blokade prednjeg diferencijala, a ubrzanje do 100 km/h traje svega 5,3 sekunde.

Za one koji žele maksimum na stazi, dostupan je ekskluzivni GTI Performance Package Edition 50. Ovaj paket smanjuje masu vozila za oko 25 kilograma i dodatno unapređuje ponašanje u krivinama.

Uključuje titanijumski izduvni sistem iz Volkswagen R programa, 19-inčne kovane Warmenau felne, dodatno sniženo ogibljenje, izmenjene ležajeve i polu-slik pneumatike dimenzija 235/35, čime je automobil ukupno 20 mm niži u odnosu na standardni Golf.

Vizuelno, jubilarni GTI prepoznaje se po agresivnijim branicima u Clubsport stilu, specijalnim 19-inčnim Queenstown felnama sa crvenim detaljima, oznakama "GTI 50", zatamnjenim VW logotipima i sportskim detaljima u crnoj boji.

Unutrašnjost donosi posebna GTI 50 sportska sedišta sa modernizovanim Clark dezenom, crvene sigurnosne pojaseve, detalje u tamnom aluminijumu i brojne jubilejske oznake.

Golf GTI Edition 50 nastavlja tradiciju limitiranih GTI modela koji su kroz decenije postali pravi kolekcionarski primerci, a s obzirom na specifikacije i ekskluzivnost, već sada je jasno da će i ovo izdanje imati poseban status među ljubiteljima sportskih hečbekova.

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), februar bi mogao da bude malo topliji nego proteklih godina, ali sa više padavina.

Prvi dan februara biće oblačan i hladan, u većem delu ujutro i pre podne mestimično sa slabom kišom, posle podne i uveče sa susnežicom i slabim snegom.

Na jugu i jugoistoku Srbije tokom čitavog dana će padati sneg, pa se očekuje stvaranje manjeg snežnog pokrivača, najavio je RHMZ.

Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni, u košavskom području i jak, a na jugu Banata i u donjem Podunavlјu povremeno sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od -2 do 3 °C, a najviša od 0 do 5 °C.

Prema sezonskoj prognozi RHMZ u većem delu Srbije februar će biti blaži i vlažniji, a u Vojvodini i Mačvi blaži i prosečno vlažan. U prvoj polovini februara umereni, a kratkotrajno su mogući i jaki jutarnji mrazevi.

Sudeći po grafikonu koji prikazuje očekivane vremenske prilike za 30 dana, najveći pad temperature očekuje nas upravo u prvim danima februara, a već oko 5. februara najtopliji dani u ovom mesecu.

Burna prva nedelja februara

Na startu februara (2. i 3.) očekuje se delimično razvedravanje uz jutarnji mraz. Ledeni dani od 1. do 3. očekuju se samo u Timočkoj i Negotinskoj Krajini sa dnevnim temperaturama od -2 do 0 °C, dok će u ostalim regionima maksimalne temperature tokom prva dva dana februara biti od 0 do 5 °C, a zatim ponovo u porastu, navodi RHMZ u svojoj prognozi za naredne dane.

Ali napominje i da će duvati košava, koja će u Vojvodini, Podunavlјu i Pomoravlјu pojačavati subjektivni osećaj hladnoće.

Od utorka uveče (3. februar) do četvrtka ujutro (5. februar) košava će biti olujna, ali uz dalјi porast dnevnih temperatura, koje će sredinom sledeće sedmice ponovo biti u intervalu od 10 do 16 °C, osim u Timočkoj i Negotinskoj Krajini, gde će se zadržati hladnije vreme.

Od srede (4.2.) do kraja perioda (7.2.) česta prolazna naoblačenja s kratkotrajnom kišom uz malu količinu padavina.

Toplije, ali s više padavina

Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka za 0.5ºC do 1.5ºC. Isto je i za srednju maksimalnu.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha oko 2.0ºC, a srednja maksimalna temperatura tokom februara biće oko 7.4ºC.

U većem delu Srbije mesečna suma padavina tokom februara biće iznad višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za 5 mm do 15 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek, a u Vojvodini i Mačvi zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini februarska suma padavina iznosiće oko 47 mm.

Sat otkucava. Lista obaveza raste, a vi se pitate kuda odlaze svi ti sati. Zvuči li vam ovo poznato? Većina ljudi se suočava sa identičnim problemom. Njima ne nedostaje vreme; nedostaje im sistem kako da ga pravilno rasporede.

Organizacija vremena nije tajna veština rezervisana isključivo za uspešne direktore i vrhunske profesionalce. To je skup praktičnih tehnika koje svako može naučiti i primeniti. Pitanje je samo da li ste spremni da promenite neke duboko ukorenjene navike.

Zašto je upravljanje vremenom toliko teško?

Džon Rampton, poznati američki preduzetnik, primetio je nešto zanimljivo. Kada ga pozovu na neki događaj, njegov automatski odgovor često glasi: „Nemam vremena za to.“ Međutim, kada zaista razmisli, shvati da zapravo može da uvrsti tu aktivnost u svoj raspored ako mu je ona prioritet - piše N1.

Problem nije u nedostatku sati, već u mentalnom sklopu.

Robert E. Guding, u svojoj knjizi „Slobodno vreme: Nova mera slobode“, objašnjava ovu pojavu na upečatljiv način. Kada kažemo da neko ima više vremena od nas, mi ne mislimo bukvalno na dodatni sat u danu. Mislimo na to da ta osoba ima manje ograničenja i više izbora u tome kako će provesti svoje vreme. Ona poseduje veću autonomnu kontrolu.

Psiholog i naučnica u oblasti biheviorizma, Suzan Vajnšenk, dodaje još jedan sloj ovoj priči. Ljudi izjednačavaju mogućnost izbora sa kontrolom. Kada osećamo da nemamo moć nad svojim rasporedom, automatski verujemo da nemamo ni vremena.

Vremenski budžet kao temelj produktivnosti

Svako ko je ikada pokušao da uštedi novac zna kolika je vrednost budžeta. Isti princip važi i za vreme. Bez jasnog plana kako ćete potrošiti svoje sate, oni će jednostavno ispariti.

Amanda Abela definiše vremenski budžet kao smernicu koja vam pomaže da vreme provodite onako kako zaista želite. To ne znači da ćete raditi samo ono što volite. Naprotiv, to znači da ćete svesno rasporediti vreme za sve obaveze, uključujući i one manje prijatne.

Kako napraviti vremenski budžet? Počnite jednostavno:

Zapišite sve aktivnosti tokom jedne nedelje. Budite iskreni. Koliko vremena provodite na društvenim mrežama? Koliko na sastancima? Koliko na konkretnom radu?
Kategorizujte te aktivnosti. Šta je hitno? Šta je važno? Šta je samo navika?
Napravite idealan raspored. Koliko sati nedeljno želite da posvetite poslu, porodici, hobijima ili odmoru?
Razlika između trenutnog stanja i idealnog rasporeda jasno će vam pokazati gde gubite dragoceno vreme.

Mit o multitaskingu koji uništava produktivnost

Evo jedne neugodne istine: multitasking (istovremeno obavljanje više zadataka) ne funkcioniše. Bar ne onako kako većina ljudi misli.

Postoji razlika između automatskih radnji koje se odvijaju u pozadini i pravih zadataka koji zahtevaju duboku koncentraciju. Možete slagati veš dok slušate podkast. To funkcioniše, jer je slaganje veša mehanička radnja.

Međutim, ne možete pisati izveštaj dok istovremeno odgovarate na poruke i pratite sastanak. Mozak jednostavno nije dizajniran za tako brzo prebacivanje između složenih operacija.

Istraživanja pokazuju da pokušaj obavljanja više stvari odjednom zapravo usporava ljude. Veća je verovatnoća da ćete praviti greške, a njihovo ispravljanje oduzima dodatno vreme. Na kraju dana, uradićete manje nego da ste se fokusirali na samo jednu stvar.

Rešenje je fokusiran rad na jednom zadatku. Radite jednu stvar, završite je, pa pređite na sledeću.

Strast kao zaštita od rasipanja vremena

Zašto neki ljudi deluju kao da imaju više sati u danu? Jedan od odgovora krije se u strasti prema onome što rade.

Kira M. Njuman, urednica magazina Grejter gud, analizirala je istraživanja na ovu temu. Zaposleni kojima nedostaje strast za poslom često osećaju da se njihovi ciljevi međusobno sukobljavaju. Stalno se bore za vreme i pažnju, živeći u unutrašnjem konfliktu.

S druge strane, strastveni zaposleni imaju potpuno drugačiju perspektivu. Njihovi ciljevi nisu u sukobu; naprotiv, oni se međusobno podržavaju.

Šta to praktično znači? Ako stalno osećate unutrašnju borbu između različitih obaveza, možda je problem u nedostatku jasne svrhe. Kada znate zašto radite ono što radite, lakše je odrediti prioritete.

Test koji otkriva prave prioritete

Lora Vanderkam, autorka knjige o upravljanju vremenom „Džulijetina škola mogućnosti“, daje izvrstan savet. Pre nego što se obavežete na bilo šta, postavite sebi pitanje: „Da li bih ovo uradio sutra?“

Razmislite o tome. Kada vas neko pozove na događaj koji se održava za tri meseca, kalendar vam deluje prazno. Lako je reći „da“. Međutim, zabluda je u tome što vaše buduće „ja“ neće imati više vremena od sadašnjeg.

Za tri meseca bićete jednako zauzeti i pretrpani. Jedina razlika je što ćete tada imati dodatnu obavezu koju zapravo niste ni želeli. Ako odgovor na pitanje „da li bih ovo uradio sutra“ nije entuzijastično „da“, verovatno treba da kažete „ne“.

Zamka finansijskog vrednovanja vremena

Novac je neophodan, ali preveliki fokus na finansijsku vrednost svakog minuta može imati neželjene posledice.

Istraživanje Sanforda Devoa sa Univerziteta u Torontu i Džefrija Fefera sa Stanforda otkrilo je zanimljivu pojavu: ljudi sa višim prihodima često osećaju veći pritisak i nedostatak vremena od onih koji zarađuju manje.

Časopis Ekonomist ponudio je objašnjenje: kada se sati mere isključivo kroz novac, ljudi počinju opsesivno da brinu da li će ih potrošiti, uštedeti ili profitabilno iskoristiti. Što prihodi više rastu, vreme postaje „skuplje“, a samim tim se čini i oskudnijim.

Paradoksalno, bogatiji ljudi često osećaju veći vremenski pritisak iako objektivno imaju više resursa da drugima delegiraju zadatke.

Zauzetost kao lažni statusni simbol

U knjizi „Preopterećeni“, autori opisuju fenomen gde psiholozi sve češće leče klijente koji su sagoreli na poslu, ali ne mogu da se oslobode jedne ideje: verovanja da su kompetentniji, pametniji i uspešniji što su više zauzeti.

Ovo je možda najveća zamka u organizaciji vremena. Društvo je stvorilo kulturu u kojoj je zauzetost postala merilo lične vrednosti. Ko je zauzet, taj je važan.

Istina je da ne morate maksimizovati svaki trenutak svog dana. Sasvim je u redu sedeti i ne raditi ništa. Odmor nije luksuz – to je neophodna komponenta održive produktivnosti.

Praktične tehnike za bolju organizaciju

Teorija je korisna, ali šta konkretno možete uraditi već danas?

Vremenski blokovi: Ova tehnika podrazumeva da unapred rezervišete termine za određene aktivnosti. Na primer, od 9 do 11 radite na najvažnijem projektu, od 11 do 12 odgovarate na mejlove. Kada znate šta tačno radite u kom periodu, manje je prostora za lutanje.
Pravilo dva minuta: Sve što možete da završite za manje od dva minuta, uradite odmah. Ovo sprečava nakupljanje sitnih zadataka koji stvaraju osećaj pretrpanosti.
Nedeljni pregled: Jednom nedeljno analizirajte šta ste postigli i šta vas čeka. Prilagodite plan ako je potrebno. Ovaj ritual sprečava da se izgubite u dnevnim obavezama i zaboravite na dugoročne ciljeve.

Granice koje štite vaše vreme

Najveći neprijatelj dobre organizacije vremena često niste vi sami, već vaša nesposobnost da kažete „ne“.

Svaki put kada pristanete na nešto što vam nije važno, odričete se nečeg drugog. To je neumoljiva matematika života – dan ima samo 24 sata. Ako popunite kalendar tuđim prioritetima, nećete imati mesta za svoje snove.

Postavljanje granica nije sebičnost; to je neophodnost. Ljudi koji uspešno upravljaju svojim životom naučili su da ljubazno, ali odlučno odbiju zahteve koji ne služe njihovim ciljevima.

Upravljanje vremenom se na kraju svodi na jedno ključno pitanje: Šta je zaista važno? Kada imate jasan odgovor, sve ostalo postaje lakše. Prioriteti se sami nameću, odluke postaju jednostavnije, a vreme – suprotno svim očekivanjima – počinje da se širi.

Pedagoški fakultet koji nastavlja tradiciju legendarne Preparandije, stalno postavlja nove standarde u obrazovanju.

Tako su u ovoj visokoškolskoj ustanovi pre nekoliko dana realizovane lutkarske radionice pod nazivom „Moja lutka, to sam ja“ koje vodi Đorđe Orolicki, vaspitač sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti lutkarstva, iz Dečije ustanove „Dečja radost“ iz Iriga - piše Dnevnik.

Kako naglašavaju sa Pedagoškog fakulteta, realizacija radionica predstavlja značajan doprinos unapređenju stručne prakse studenata i proširenju pedagoških metoda rada kroz kreativne i interaktivne pristupe, u skladu sa savremenim obrazovnim trendovima i aktuelnim potrebama u oblasti ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Program radionica osmišljen je sa ciljem podizanja svesti o značaju scenske lutke kao relevantnog komunikacionog i edukativnog sredstva u radu sa decom.

Pre početka praktičnog rada, studenti su se upoznali sa planom rada lutkarske sekcije, pravilima komunikacije, osnovnim vrstama scenskih lutaka, kao i sa ulogom scenske lutke kao terapeutskog i komunikativnog sredstva. Takođe, studenti su učestvovali u različitim igrama glasova kao i u igrama pantomime. Poseban akcenat stavljen je na praktične aktivnosti, kroz koje su studenti imali priliku da razvijaju konkretne i specifične kompetencije neophodne za primenu lutkarskih tehnika u budućem profesionalnom radu. U organizaciji radionica učestvovali su doc. dr Milica Vojvodić Savić, prof. dr Mila Beljanski i prof. dr Dejan Đorđić, dok su u realizaciji programa aktivno učestvovali studenti druge i četvrte godine učiteljskog i vaspitačkog smera.