Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. februar

Nova studija SZO sugeriše da je više od sedam miliona slučajeva raka u 2022. moglo da bude sprečeno. Skoro 40 odsto svih slučajeva te godine uzrokovano je faktorima ponašanja i okoline koje možemo promeniti.

„Sada imamo informacije da sprečimo rak pre nego što počne“, rekla je Izabel Soerdžomataram iz Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), prenosi DW.

Obraćajući se novinarima prošle nedelje, ona i njen kolega Andre Ilbavi predstavili su nalaze studije koja je obuhvatila 36 vrsta raka u 185 zemalja. Njih dvoje su koautori studije i objavili su rezultate u medicinskom časopisu Nature Medicine 3. februara 2026.

Na početku studije je statistika, a ona podjednako upečatljiva, kao i Soerdžomataramina uvodna tvrdnja: 7,1 milion novih slučajeva raka povezano je s onim što je poznato kao „promenljivi faktori rizika“ (modifiable risk factors, MRF) – dakle stvarima ne koje možemo da utičemo, odnosno da ih promenimo, poput konzumiranja duvana ili alkohola. To je 37,8 odsto od ukupno 18,7 miliona novih slučajeva raka u 2022. godini.

Istraživanje uticaja koje imaju MRF nije novost. Odavno znamo da kancerogeni mogu biti i prekomerna težina i gojaznost, zagađenje vazduha, kao i prisustvo različitih toksina u životnoj sredini, a tvrdnja da se rak može „sprečiti pre nego što počne“ zavisi i od mnogih drugih faktora, poput pristupa zdravstvenim resursima – što nije moguće svuda u svetu.

Detalji ove nove studije pružaju, međutim, uvid u efekte promenljivih faktora rizika koji se mogu razlikovati u zavisnosti od regiona, ali i pola.

Autori su razmatrali 30 takvih faktora, uključujući duvan, alkohol, zagađenje vazduha i izloženost toksinima poput azbesta na poslu, kao i:

• visok indeks telesne mase (BMI),
• nedovoljna fizička aktivnost,
• bezdimni duvan i betel orah (koji se konzumira žvakanjem),
• određeni načini dojenja i
• ultraljubičasto zračenje (UVR).

I, po prvi put u studiji koja uključuje promenljive faktore rizika, istraživači su uključili i infektivne agense, kao što su hepatitis B i humani papiloma virus (HPV).

Nivo karcinoma povezanih s HPV-om koji se mogu sprečiti u određenim regionima „ostaje visok“, navodi studija.

HPV čini globalno najveći udeo karcinoma koji se mogu sprečiti kod žena – uprkos dostupnosti HPV-vakcina, koje su se pokazale kao veoma efikasne u zaštiti od raka grlića materice. Ali „oklevanje kada je reč o toj vakcini veoma je prisutno“, kaže koautor studije Andre Ilbavi.

„U zemljama s višim prihodima – Australija je jedna od njih – rak grli-a materice je skoro iskorenjen i trenutno ne na nivou od pet slučajeva na 100.000 [ljudi]“, kaže Izabel Sordžomataram.

„Ipak, kada pogledamo Latinsku Ameriku, ali i podsaharsku Afriku, tu problemi ostaju. Rak povezan sa HPV-om, posebno rak grlića materice, tamo je i dalje veoma prisutan“, dodaje naučnica.

Novi uvid u prevenciju karcinoma kod žena i muškaraca
To što se studija bavila i uticajem infektivnih agenasa otkrilo je nove informacije o karcinomima kod žena – ali isto tako i varijacije u poređenju s muškarcima. Istraživači se nadaju da će to pomoći u poboljšanju mera prevencije raka.

Utvrđeno je da su kod žena najveći broj karcinoma koje je preventivno bilo moguće sprečiti izazvale infekcije – ukupno 2,7 miliona slučajeva (29,7 odsto). Kod muškaraca su to bili faktori rizika u ponašanju, poput pušenja duvana – ukupno 4,3 miliona slučajeva (45,4 odsto).

Dublje istraživanje podataka o raku pluća, koji je jedan od najčešće dijagnostikovanih karcinoma i kod žena i kod muškaraca (pored raka dojke, debelog creva i prostate), otkriva na koji način je uticaj faktora MRF sličan, ali im je efekat drugačiji.

Naime, kod oba pola, su duvan, zagađenje vazduha i izloženost na radu pripisani slučajevima raka pluća u gotovo podjednakoj meri. Ali dok je kod muškaraca bilo 1.326.453 slučaja raka pluća, taj broj je kod žena bio znatno manji: 477.869.

Sprečivi karcinomi zahtevaju „ciljane intervencije“

S obzirom na to da Globalna opservatorija za rak predviđa da će broj slučajeva kancera do 2045. porasti za više od 50 odsto, istraživači u svom radu pišu da „taj teret rasta naglašava hitnu potrebu za efikasnim strategijama prevencije“, ali i naglašavaju da bi se „mnogi slučajevi mogli sprečiti ciljanim intervencijama“.

U studiji se malo govori o 62,2 odsto slučajeva raka koji se nisu mogli pripisati sprečivim MFF-ovima.

Ali, Suzet Delalož, specijalistkinja za rak dojke i prevenciju raka u francuskoj istraživačkoj bolnici „Gistav Rusi“, za DW ipamk ocenjuje da ova nova studija predstavlja „ključni doprinos oblikovanju globalnog, na podacima zasnovanog pristupa prevenciji raka“.

Delalož, koja nije bila uključena u studiju, objašnjava da, iako je studija istakla da je slučajevi kancera „u velikoj meri oblikovani geografskim, društvenim, ekonomskim i kulturnim determinantama, [...] akcije na nivou pojedinca ostaju neophodne za ublažavanje njihovih dubokih efekata“.

A što se tiče samih autora studije, oni naglašavaju da će buduće mere za prevenciju raka sve više morati da se bave različitim efektima na žene i muškarce, kao i da se prilagode, odnosno odgovore na različite društvene i ekonomske kontekste u različitim zemljama i regionima.

Crni radijatori su hit ove zime.

Crni radijatori su poslednjih godina postali pravi hit na društvenim mrežama. Vlasnici stanova i kuća tvrde da „greju jače“ i da pomažu u smanjenju računa za grejanje, pa se ovaj trend često predstavlja kao jednostavan trik za uštedu, posebno u vreme rasta cena energenata.

Ideja je naizgled logična: crna boja bolje apsorbuje i emituje toplotu. Zbog toga su mnogi poverovali da će bojenjem radijatora u crno dobiti topliji dom uz manju potrošnju energije. Neki ljudi na forumima na internetu čak tvrde da su osetili razliku nakon farbanja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se taj princip pogrešno primenjuje na kućne radijatore.

Prema podacima portala „Best Heating“, razlika u toplotnoj emisiji između mat crnog i belog radijatora iznosi svega oko 1 odsto, što je u praksi gotovo neprimetno i nema realan uticaj na bolje grejanje i visinu računa.

Slično tvrdi i britanska organizacija „Energy Saving Trust“, koja navodi da bojenje radijatora u crno ne donosi merljivu uštedu energije. Razlog je jednostavan: radijatori većinu toplote ne prenose zračenjem, već konvekcijom – zagrevaju vazduh koji zatim cirkuliše prostorijom, a boja površine tu ima vrlo mali značaj - piše alo.rs.

Energetski stručnjaci ističu da crni radijator tehnički može biti neznatno efikasniji, ali je razlika toliko mala da se u stvarnim uslovima ne može primetiti. Prava ušteda zavisi od sasvim drugih faktora: izolacije doma, zaštite od promaje, ispravnosti sistema grejanja i stanja samih radijatora.

Dodatno upozorenje odnosi se na preterano farbanje – deblji slojevi boje mogu čak smanjiti efikasnost radijatora jer stvaraju izolacioni sloj. U tom slučaju, efekat može biti suprotan od željenog.

Kod električnih radijatora situacija je još ozbiljnija. Stručnjaci upozoravaju da bojenje može oštetiti elektronske komponente, smanjiti efikasnost uređaja, predstavljati bezbednosni rizik i čak poništiti garanciju proizvođača.

Pranje veša na niskim temperaturama – 30 ili 40 stepeni – postalo je standard u mnogim domaćinstvima. Eko programi štednje energije i deterdženti koji obećavaju čistoću u hladnoj vodi čine ovakav način pranja primamljivim. Ipak, pitanje koje sve češće postavljaju stručnjaci glasi: koliko je to zaista higijenski?

Ko preživljava u hladnoj vodi

Istraživanja objavljena u časopisima kao što su Journal of Applied Microbiology i PLOS ONE pokazuju da niska temperatura ne eliminiše sve bakterije. Mikroorganizmi poput E. coli, Staphylococcus aureus i enterokoka mogu preživeti čak i pranje na 40 stepeni, naročito kada se veš meša sa drugim komadima koji dolaze u kontakt sa telesnim tečnostima.

Stručnjaci ističu da prisustvo bakterija ne znači automatski i opasnost po zdravlje, ali rizik raste kod određene odeće i u domaćinstvima sa decom, osobama sa oslabljenim imunitetom ili bolesnim ukućanima, prenosi Nova.

Koji veš zahteva višu temperaturu

Donji veš, peškiri, posteljina i dečja odeća spadaju u grupu tekstila koji bi trebalo prati na 60 stepeni. Razlog je jednostavan – oni dolaze u direktan kontakt sa kožom i telesnim tečnostima, a pranje na višim temperaturama značajno smanjuje prisustvo potencijalno opasnih mikroorganizama.

Suprotno popularnom mišljenju, svakodnevno pranje na 90 stepeni nije neophodno – osim u posebnim situacijama, poput bolnica ili tokom epidemija.

Mašina za veš kao leglo bakterija

Još jedan faktor koji treba imati na umu jeste sama veš-mašina. Vlažno okruženje, ostaci deterdženta i niske temperature pogoduju stvaranju biofilma u gumi vrata, fioci za deterdžent i cevima. Loše održavane mašine mogu preneti bakterije i plesni na čisti veš.

Stručnjaci savetuju da se mašina povremeno opere prazna na visokoj temperaturi, uz sredstvo za čišćenje, kako bi se uklonile naslage i mikrobi.

Kako uskladiti higijenu i štednju energije

Dobra vest je da niske temperature nisu same po sebi problem. Odeća koja ne dolazi u kontakt sa intimnim delovima tela ili nije vidljivo zaprljana može se bezbedno prati na 30 ili 40 stepeni.

Ipak, za higijenski osetljiv veš zdravlje treba staviti na prvo mesto. Kombinacija različitih temperatura, redovno čišćenje mašine i selekcija veša ključni su za sigurnost i čistoću.

Zaključak stručnjaka je jasan: niska temperatura može biti praktična i ekološki prihvatljiva, ali za donji veš, peškire i posteljinu zlatni standard ostaje 60 stepeni.

U Sivcu će u subotu, 7. februara 2026. godine, biti održan šesti po redu „Čvarak fest“, tradicionalna gastronomska manifestacija posvećena jednom od najprepoznatljivijih vojvođanskih specijaliteta.

Program počinje u 10 časova, nakon čega će, posle svečanog otvaranja, posetioce očekivati bogat kulturno-umetnički i gastronomski sadržaj. Manifestaciju će upotpuniti nastup Tamburaškog orkestra „Još ovu noć“, kao i pesma i igra Folklornog ansambla Doma kulture Sivać i gostujućih kulturno-umetničkih društava.

Centralni deo manifestacije biće takmičenje u pripremi čvaraka, u okviru kojeg će majstori iz različitih krajeva pokazati svoje umeće. Proglašenje pobednika planirano je u 14 časova.

Organizatori „Čvarak festa“ su Mesna zajednica Sivac, Turistička organizacija opštine Kula i Opština Kula. Prijave za učešće mogu se izvršiti putem telefona 025/711-131 i 065/371-1131.

Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ Sombor, u nedelju, 1. februara, organizovalo je tradicionalno „Veliko somborsko bunjevačko prelo“.

Na samom početku, prisutne su pozdravili predsednik UG „Bunjevačko kolo“, Dejan Parčetić i predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Кujundžić Ostojić.

U okviru zabavnog programa nastupili su taburaški orkestar „Muštuluk“, Strahinja Rašić – harmonika i vokalna solistkinja Zorana Iđuški, a tokom kulturno – umetničkog nastupa prikazan je splet bunjevačkih igara, koji je izveo GКUD „Ravangrad“, a tradicionalno je održan i izbor za „Najlepšu prelju“.

Događaju su ispred lokalne samouprave prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast prava nacionalnih manjina i verskih zajednica Silard Janković.

Ako imate poteškoća sa snom, verovatno već znate da određene namirnice i pića mogu negativno uticati na kvalitet odmora. Napici koji sadrže kofein ako se konzumiraju kasno tokom dana, alkohol u večernjim satima ili obilan obrok neposredno pre odlaska na spavanje mogu ozbiljno narušiti san.

Ali ponekad problemi sa spavanjem nisu rezultat nečega što treba da izbacite – mogu biti rezultat hranljive materije koju ne unosite dovoljno. Baš kao što određene hranljive materije daju vašem telu energiju, druge hranljive materije mogu pomoći vašem telu i umu da se opuste, piše Miss7.

San je složen biološki proces koji zavisi od ravnoteže hormona, neurotransmitera i signala nervnog sistema. Kada je ta ravnoteža poremećena, pokušaj da se zaspi ili ostane u snu može biti frustrirajuće nedostižno. Stres, starenje, određeni lekovi, pa čak i intenzivna vežba mogu povećati potrebu vašeg tela za specifičnim hranljivim materijama koje su uključene u opuštanje i oporavak.

Mnogi ljudi se fokusiraju na navike poput ograničavanja vremena provedenog ispred ekrana, prigušivanja svetla i održavanja hladnoće u spavaćim sobama, što je sve korisno. Ali ishrana je često deo slagalice. Ako telo nema ono što mu je potrebno za proizvodnju smirujućih neurotransmitera ili regulisanje cirkadijalnog ritma, te navike mogu samo delimično pomoći. Ovo je posebno tačno kako starimo, jer apsorpcija hranljivih materija može opadati tokom vremena. Čak i ljudi koji se zdravo hrane mogu imati manjak ključnih minerala ili vitamina koji podržavaju kvalitet sna, a jedan hranljivi sastojak posebno igra ključnu ulogu u pripremi tela za san, i mnogim ljudima je manjak. Prema naučnom članku iz 2025. godine objavljenom u časopisu Nature and Science of Sleep, postoji veza između nedostatka magnezijuma i lošijeg kvaliteta sna, kao i kraćeg trajanja sna.

„Magnezijum je prirodni mišićni relaksant koji pomaže u smirivanju nervnog sistema“, kaže za Parade Aleksis Njuman, registrovana dijetetičarka. Ona objašnjava da magnezijum može pomoći u smirivanju anksioznih misli, što može dovesti do dubljeg, mirnijeg sna. „Istraživanja su pokazala da nedostatak magnezijuma može dovesti do kraćeg trajanja sna, lošeg kvaliteta sna i poremećenih cirkadijalnih ritmova.“

Dr Majkl DŽ. Breus, klinički psiholog i specijalista za klinički san, objašnjava da magnezijum igra ključnu ulogu u snu smirujući nervni sistem, podržavajući proizvodnju melatonina, regulišući cirkadijalne ritmove, opuštajući mišiće i smanjujući stres. „Pomaže u smirivanju preaktivnog mozga balansiranjem budnosti i neurotransmitera sna, olakšavajući zaspivanje i održavanje sna“, kaže on, dodajući da je magnezijum potreban i za pravilnu proizvodnju melatonina i zdrav biološki tajming, što oba utiče na trajanje i dubinu sna.

Dr Breus objašnjava da kada su nivoi magnezijuma niski, neuronska ekscitabilnost se povećava, a san postaje lakši i fragmentiraniji. Dodaje da nizak nivo magnezijuma može povećati nivoe hormona stresa kortizola, a takođe i povećati napetost mišića, što može otežati spavanje.

Nedovoljan unos magnezijuma može biti posebno štetan za žene. Više žena pati od nesanice nego muškaraca, a žene su sklonije depresiji ili anksioznosti (što može doprineti nesanici).

Stručnjaci kažu da je ishrana bogata biljnom hranom odličan način da se održi unos magnezijuma. „Magnezijum se uglavnom nalazi u biljnoj hrani, posebno u integralnim žitaricama, lisnatom zelenom povrću, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama, sa manjim doprinosom iz voća, mlečnih proizvoda, ribe, pa čak i tvrde vode za piće“, kaže dr Breus.

Pored magnezijuma, nedostatak drugih hranljivih materija takođe može otežati postizanje konzistentnog, dobrog sna. Dr Breus kaže da je jedan veoma čest nedostatak hranljivih materija koji može negativno uticati na san vitamin D. „Nedostatak vitamina D povezan je sa kraćim trajanjem sna, lošijim kvalitetom sna, dnevnom pospanošću i većim rizikom od nesanice, apneje u snu i nemirnog sna, verovatno kroz njegove efekte na melatonin, cirkadijalne ritmove, upalu i signalizaciju bola“, objašnjava ona.

Nedostatak gvožđa, kalcijuma ili vitamina B takođe je povezan sa problemima sa spavanjem, prema rečima dr Breusa. On objašnjava da nizak nivo gvožđa može izazvati sindrom nemirnih nogu, što može otežati spavanje. Nizak nivo kalcijuma povezan je sa dužim vremenom za uspavljivanje, kraćim trajanjem sna i oštećenom dubinom sna, a nedostatak vitamina B može negativno uticati na proizvodnju melatonina, što može uticati na trajanje i kvalitet sna.

Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do većih kvarova, povećane emisije štetnih gasova i skraćenog veka motora.

Svećice imaju jednostavan, ali ključan zadatak – pale smešu vazduha i goriva u cilindrima.

Dok su nove, to rade precizno i pouzdano. Kako se vremenom troše, elektrode se habaju, a naslage ugljenika slabe varnicu, što direktno utiče na sagorevanje i rad motora - piše B92.

Problemi pri startovanju i nepravilan rad

Jedan od prvih znakova istrošenih svećica je otežano paljenje motora. Dugotrajno verglanje, naročito pri hladnom startu, i nemiran rad u leru jasno ukazuju da varnica više nije dovoljno jaka.

Nakon toga se često javljaju i "preskakanja" paljenja, uz povremeni gubitak snage i neujednačen rad motora, piše Jalopnik.

Pad performansi i veća potrošnja
Tokom vožnje simptomi postaju još uočljiviji. Auto slabije reaguje na gas, tromije ubrzava i teže prati promene stepena prenosa, posebno pri preticanju ili uključenju na auto-put.

Neispravno sagorevanje dovodi i do povećane potrošnje goriva, jer se gorivo ubrizgava i onda kada prethodni ciklus nije pravilno sagoreo.

Zvukovi, trzaji i upozorenja

Loša varnica može izazvati detonacije ili zveckanje u motoru, kao i trzaje pri ubrzanju.

Neravnomerna isporuka snage često je posledica preskakanja paljenja.

Kod modernih automobila može se upaliti i lampica "check engine", koja često upozorava upravo na ovakve probleme.

Vidljivi znaci habanja

Crne naslage na vrhu svećice ukazuju na nakupljanje ugljenika, dok masni tragovi mogu značiti prodor ulja u cilindar.

Oštećene ili istrošene elektrode, kao i pukotine na keramičkom izolatoru, dodatno slabe varnicu i dovode do povremenog otkaza paljenja.

Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do većih kvarova, povećane emisije štetnih gasova i skraćenog veka motora.

Zato je zamena svećica na vreme, i korišćenje odgovarajućih za konkretan motor, jedna od najjednostavnijih i najisplativijih preventivnih mera.

Srčani udar ne bira ni vreme ni mesto kada će da nastupi. Najnezgodniji trenutak za obolelog je svakako ukoliko se u tim trenucima nađe sam. Kardiolog savetuje kako možemo sami sebi da pomognemo u takvim okolnostima.

Lekar Džeremi London rekao je da je to zastrašujuća situacija, ali da nekoliko brzih poteza može napraviti veliku razliku.

Podelio je šest saveta

Prvo, treba odmah pozvati hitnu pomoć, rekao je kardiokirurg. Dodao je da, ako vam lekar nije drugačije savetovao i ako niste alergični na aspirin, treba sažvakati jednu tabletu (ne progutati je celu). Međutim, s aspirinom treba biti oprezan – u slučaju srčanog udara može ublažiti simptome, ali ako pogrešno procenite svoje stanje i ako se ne radi o srčanom udaru, neka druga stanja može pogoršati.

Ako je noć, preporučio je da se upale sva svetla u kući i spolja, kako bi hitne službe što lakše pronašle adresu. Zatim je važno otključati, a još bolje i otvoriti ulazna vrata, kako bi hitna pomoć mogla da uđe čak i ako osoba izgubi snagu ili svest.

Nakon toga treba sesti ili leći, kako se u slučaju gubitka svesti ne bi palo i dodatno povredila glava. I na kraju, pozvati prijatelja ili člana porodice i ostati s njim na telefonu do dolaska hitne pomoći – tako neko zna šta se dešava i može da reaguje ako se stanje pogorša.

Kardiokirurg je naglasio da je u takvom trenutku teško sve zapamtiti, ali da i jedna ili dve od ovih stvari mogu bukvalno spasiti život.

Bol u grudima se češće javlja tokom hladnog vremena i nije bezazleni simptom, naročito kod osoba sa srčanim smetnjama.

Izlazak napolje po hladnom vremenu može biti izazov za svakoga – od mentalne prepreke da se napusti topli dom, do fizičkih opasnosti poput klizanja po ledu. Situacija postaje zabrinjavajuća ako osećate bol u grudima - piše B92.

Bol u grudima po hladnoći se često javlja i nije bezazleni simptom.

Iako infarkt može da se dogodi u svako doba godine, rizik od određenih tipova infarkta povećava se tokom zimskih meseci.

Zašto osećamo bol u grudima po hladnom vremenu?

Dah hladnog, svežeg, čistog zimskog vazduha može prijati ako ste dugo bili unutra, ali može i izazvati grčeve u disajnim putevima i otežati disanje, posebno kod osoba sklonih astmi.Dodatni faktori koji mogu izazvati bol u grudima uključuju promene u atmosferskom pritisku, nisku vlažnost vazduha, vetar i niske temperature.

Ovi zimski uslovi mogu izazvati negativne reakcije u telu: povećavaju aktivnost nervnog sistema, sužavaju krvne sudove, zatežu plućne mišiće i zgušnjavaju krv. Hodanje kroz dubok sneg ili borba sa jakim vetrom može se osetiti kao ozbiljan napor i staviti neočekivani pritisak na srce.

Kod osoba sa neotkrivenim srčanim problemom, već samo udisanje hladnog vazduha može izazvati bol u grudima. Tokom hladnog vremena krvni sudovi se sužavaju, što može povisiti krvni pritisak i povećati rizik od infarkta ili moždanog udara.

Suženje krvnih sudova tera srce da radi jače kako bi telo održalo zdravu temperaturu. Vetar i neprikladna odeća dodatno ubrzavaju gubitak toplote.

Ako telesna temperatura padne ispod 35°C (95°F), hipotermija može oštetiti srčani mišić, piše Brown University Health Cardiovascular Institute.

Da li su infarkti češći zimi?

Istraživanja pokazuju da se kardiovaskularni problemi češće javljaju tokom hladnijih meseci. Jedan od glavnih razloga je biološki: osnovni faktor rizika za infarkt je bolest koronarnih arterija, koja može biti neotkrivena.

Angina, odnosno bol u grudima usled koronarne bolesti srca, može se pogoršati zimi kada se koronarne arterije sužavaju zbog hladnoće.

Koji su simptomi infarkta?

Svi bi trebalo da budu upoznati sa glavnim znakovima infarkta. Hladno vreme samo po sebi neće povećati rizik ako ste zdrava osoba, ali prepoznavanje simptoma može spasiti život.Važno je napomenuti da žene često imaju drugačije simptome od muškaraca, osećajući bol u vilici, vratu ili leđima. Takođe, žene i osobe sa dijabetesom su pod većim rizikom od "tihog" infarkta.

Budite pametni prema svom srcu

Tokom zimskih meseci važno je nastaviti sa zdravim životnim navikama za srce, kao što bi trebalo tokom cele godine:

• Održavajte zdravu ishranu, redovno se bavite aerobnim vežbama i smanjujte stres.
• Kontrolišite faktore rizika: visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i pušenje.
• Zaštitite se od hladnoće slojevima odeće i odgovarajućom opremom.
• Ako već imate kardiovaskularne probleme, izbegavajte teške fizičke napore, poput čišćenja dubokog snega.
• Ako osećate kratak dah ili bol u grudima, posebno pri aktivnosti, odmah potražite lekarsku pomoć da se isključe srčani ili vaskularni problemi.

Dansa će, od 8 do 12 časova, u Apatinu doći do obustave distribucije vode. Usled radova na vodovodnoj mreži, bez vode će biti potrošači u ulici Srpskih vladara (neparna stran od ulice Miloša Obilića do Svetog Save).

Kako navode iz JKP „Naš dom“ u slučaju ranijeg završetka radova i distribucija vode biće dostupna pre planiranog roka.