Sombor.info

Prema najnovijem izveštaju Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju (IHE), u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 1.060 novih slučajeva i 404 smrtna ishoda od raka grlića materice. Više od polovine preminulih žena bilo je mlađe od 65 godina.

Kako se navodi, ova bolest je u 2019. godini dovela do 7.705 izgubljenih godina života i 2.544 izgubljene godine produktivnog života, dok se godišnja vrednost izgubljene produktivnosti procenjuje na 8,8 miliona evra.

Zbog ovakve statistike, Ženski centar Milica je u ime Mreže udruženja za podršku i zastupanje pacijentkinja sa rakom dojke i ginekoloških karcinoma uputio 12. januara dopis Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije sa zahtevom da se od 2026. godine uspostavi posebna budžetska linija za inovativne onkološke terapije. Inicijativu su podržala vodeća strukovna udruženja i organizacije pacijenata - piše Danas.

„Danas ne govorimo o tome šta je rak grlića materice već o tome šta sistemski mora da se uradi kako bi se ova statistika promenila. Rak grlića nije problem samo žene, već porodice, društva, sistema. I zato je potrebno da bolja dostupnost prevenciji i lečenju uz očuvanje života pacijentkinja bude prioritet nad svim prioritetima“, rekla je danas Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica na panelu koji je organizovan u Beogradu.

Prema podacima iz IHE izveštaja, od 56 onkoloških lekova koje je EMA odobrila između 2020. i 2023. godine, početkom 2025. u Srbiji je bilo dostupno svega 14% kroz listu RFZO, dok je prosek u EU 50%.
Iako je 2023. godine najavljeno značajno povećanje budžeta za inovativne lekove u okviru programa Srbija 2027, uz najavu ulaganja većih od 200 miliona evra za inovativne terapije i retke bolesti u naredne tri godine, Centralna komisija RFZO već dve godine nije zasedala. Zbog toga nijedan inovativni lek nije uvršten na listu.

„Inovativne terapije su neophodne i uvek će biti potrebne, ali ako želimo dugoročne rezultate, prevencija mora da bude temelj sistema. Vakcinacija i skrining zajedno čine pravu zaštitu od raka grlića materice, jedno bez drugog nije dovoljno. Skrining omogućava da se promene otkriju u prekancerskoj fazi, što znači spašene živote i očuvano zdravlje mladih žena. Međutim, bez jasne organizacije i registara za vakcinaciju i skrining, ne možemo da znamo koga da pozovemo na pregled, ko je zaštićen i kakvi su ishodi lečenja. Broj žena koje obolevaju od raka grlića materice u jednoj zemlji pokazatelj je koliko društvo brine o svojim ženama i to je odgovornost svih nas, zdravstvenog sistema, politike i društva u celini rekla je prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Udruženje Inovia se već duži niz godina zalaže za formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, koja bi bila namenjena isključivo za ulazak inovativnih lekova na Listu lekova u jednoj kalendarskoj godini.

„Moramo da obezbedimo sistemsko rešenje dovoljnog i održivog finansiranja dostupnosti inovativnih lekova kroz Pozitivnu listu, rekao je dr Bojan Trkulja, direktor Inovie.

„Svaka žena obolela od raka mora imati jednaku šansu za lečenje kao žene u zemljama Evropske unije. Borba protiv raka nije stvar pojedinca, već porodice, društva i sistema“, zaključila je Vesna Bondžić, pozivajući Odbor za zdravlje i porodicu da kroz budžet za 2026. godinu omogući uspostavljanje posebne budžetske linije za inovativne terapije.

Inicijativu su između ostalih podržali Udruženje ginekoloških onkologa Srbije, Udruženje za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije, Senološko udruženje Srbije, Društvo za borbu protiv raka Srbije i brojna udruženja pacijenata poput “Budite uz nas”Niš, “Jedna uz drugu “ Subotica, “Budimo zajedno” Beograd, “Nismo sami” Majdanpek , “Sibirka” Arilje.

Prosečna neto plata u novembru 2025. godine iznosila je 111.987 dinara, ali zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju značajne razlike u platama u različitim opštinama širom Srbije. Tako, primera radi, meštani Starog grada zarađuju u proseku 186.000, a Bojnika – 100.000 dinara manje.

Najveće prosečne plate, tradicionalno, u novembru 2025, zabeležene su u beogradskim opštinama. Na prvom mestu, tu je Stari grad, centralna beogradska opština, sa prosečnom platom od 185.937 dinara, što je za 66 odsto više od republičkog proseka - piše Nova ekonomija.

Sledi Vračar, sa prosečnom platom od 182.763 dinara. Na trećem mestu je opština Novi Beograd, sa prosečnom zaradom od 178.188 dinara. Na četvrtom mestu je u novembru bila još jedna beogradska opština – Savski venac, sa prosečnom platom od 174.338 dinara.

Konačno, na petom mestu je još jedna beogradska opština, Voždovac, sa prosečnom platom od 145.046 dinara. Drugim rečima, u pet opština sa najvišim prosečnim platama, ulaze samo beogradske opštine.

Van Beograda, najveća prosečna plata je u Novom Sadu – 131.257 dinara. Tu su još i Bor (124.201 dinara), niška opština Medijana (121.434) Pančevo (113.534) i Majdanpek (113.191).

S druge strana, najmanja prosečna plata u novembru je zabeležena u Bojniku – 74.718 dinara. Pri dnu lestvice su tu još i Preševo (74.725 dinara), Lebane (78.403) Vlasotince (78.459) i Gadžin Han (78.933).

Kolika je medijalna zarada

Pored prosečne plate, RZS objavljuje podatke i o medijalnoj zaradi. Ona je u novembru prošle godine iznosila 86.702 dinara. To znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Istovremeno, prosečna plata u svakoj od pet opština koje su pri dnu lestvice – manja je od medijane.

Ako osetimo miris goriva u putničkom prostoru, moguće je i da on ne dolazi iz našeg vozila, već od nekog drugog vozila u saobraćaju, ali opreza nikad dosta.

Dešava se, naročito kod starijih vozila. Miris benzina u kabini automobila u prvom trenutku izaziva nelagodu, jer može biti povezan sa ozbiljnim kvarovima.

Uvek prvo zaustavite vozilo

Preporuka je da zaustavite vozilo na bezbednom mestu i podignete haubu, pa da vizuelno pregledate prostor motora i ispod vozila, sve do rezervoara, kako biste videli da li možda negde curi gorivo – kaže tehnički savetnik HAK-a Marin Morava.

„Često u praksi vozači miris goriva povezuju sa curenjem izduvnih gasova ili povratom uljnih para motora, ako je neispravna neka od cevi oduška motora. Ako nismo sigurni šta curi, a osećamo intenzivan miris sličan gorivu u našem automobilu, preporuka je da kontaktiramo pomoć na putu kako bi se vozilo pregledalo pre nego što se nastavi dalja vožnja”, piše Revija HAK.

Poseban oprez ako je vozilo starije od 15 godina

Vozila starija od 15 godina i sa više od 250.000 kilometara često u praksi mogu imati neispravnost na sistemu dovoda goriva, pa se preporučuje da u vozilu imate i mali vatrogasni aparat”, zaključuje Marin Morava.

Dakle, nema mesta panici, ali situacija može biti ozbiljna i ništa ne sme da se prepusti slučaju.

Snalaženje u suptilnostima razgovora s drugima, naročito u romantičnim odnosima, često može delovati iscrpljujuće ili zbunjujuće.

U mnogim aspektima, komunikacija i učenje „jezika“ druge osobe ono su što zapravo čini intimnost i inteligenciju, prenosi N1.

Ipak, upravo te nijanse, sitni signali i neizgovorene poruke čine temelj bliskosti, povezanosti i dinamike odnosa.

Psihoterapeutkinja i savetnica Samanta Benigno tvrdi da su osobe koje tokom razgovora s drugima rade sledeće stvari inteligentnije od proseka.

Koristite humor u razgovoru

U trenucima kada se situacija čini izrazito napetom ili ozbiljnom, humor može pomoći u smirivanju emocija.

„Iako se može činiti rizičnim pokušati uneti dozu igre kada su osećanja jaka, mnogi se sukobi lakše rešavaju upravo onda kada obe strane uspeju da naprave korak unazad i pronađu razlog za smeh. Važno je pritom paziti da humor ne dolazi iz omalovažavanja ili ljutnje, već iz pažnje i poštovanja prema drugoj osobi“, objašnjava Benigno.

Ne stavljate sebe u središte razgovora

Ljudi vrlo lako osete da li je sagovornik prisutan ili emocionalno odsutan, tvrdi psihoterapeutkinja.

„Kada u odnosu postoji temeljno poverenje da vas druga osoba voli i da je posvećena odnosu, um je manje opterećen sumnjama, strahovima i negativnim mislima. Stalna unutrašnja previranja otežavaju istinsku prisutnost u razgovoru, dok odluka da sebe doživljavamo kao vrednog partnera omogućava dublju povezanost i otvoreniju komunikaciju“, pojasnila je.

Obraćate pažnju na to kako se drugi osećaju dok govore

Telo tokom razgovora daje važne signale o tome kako komunikacija teče.

Ako se pojave nelagodnost, zadrška ili emocionalni „ostatak“ iz prethodnih rasprava, to može biti znak da nešto nije do kraja razrešeno.

Benigno navodi: „Istraživanja pokazuju da osobe koje su svesne svojih unutrašnjih signala bolje regulišu emocije i promišljenije reaguju na druge, što može pomoći u otvaranju iskrenijeg razgovora i jačanju bliskosti.“

Polazite od pretpostavke da svi daju najbolje od sebe

Pristupanje razgovoru s empatijom i razumevanjem menja njegovu dinamiku.

„Svaka osoba nosi sopstvena iskustva, slabosti i unutrašnje borbe, a većina ljudi se trudi najbolje što može s alatima koje ima. Studije pokazuju da se osobe koje razgovaraju s empatijom doživljavaju kao brižnije i prihvaćenije, što vodi snažnijim i zadovoljnijim odnosima“, ističe psihoterapeutkinja.

Znatiželjni ste

Tokom teških razgovora lako je zatvoriti se ili zauzeti odbrambeni stav, ali znatiželja pomaže da se ostane otvoren, piše Your Tango.

„Istraživanja pokazuju da znatiželjne osobe lakše podnose neizvesnost i ostaju uključene čak i kada razgovori postanu napeti. Postavljanjem pitanja i iskrenim zanimanjem za ono što druga osoba želi da kaže, komunikacija postaje produktivnija i povezanija“, zaključila je Benigno.

Uređeno dvorište je mnogo više od estetskog dodatka kući – ono predstavlja prostor u kojem se spajaju funkcionalnost, smisao za red i lični stil domaćina.

Kako nam se približava proleće i vreme intenzivnijih radova na otvorenom, sve je više razloga da se upravo sada posveti pažnja planiranju i uređenju spoljašnjeg prostora. Dvorište je često prvo što gosti primete, ali i mesto na kojem ukućani provode vreme uz kafu, druženje ili jednostavan predah od svakodnevice. Zato je važno da ono bude pregledno, praktično i lako za održavanje tokom cele godine.

Dobra organizacija prostora kao temelj urednog dvorišta

Svako uredno dvorište počinje jasnom organizacijom prostora. Kada se unapred odredi namena pojedinih delova, ceo prostor dobija logičan raspored i deluje skladnije. Staze za kretanje, deo za sedenje, prostor za roštilj, kutak za decu ili deo namenjen odlaganju alata treba da budu jasno razgraničeni. Time se izbegava izgled natrpanosti i haosa. Praktična rešenja poput popločanih staza ili diskretnih ivica oko travnjaka doprinose urednom izgledu i smanjuju raznošenje zemlje i trave po dvorištu. Upravo sada, pred početak prolećnih radova, pravi je trenutak da se ovakva organizacija osmisli i sprovede, jer kasnije zahteva znatno više truda.

Materijali koji štede vreme i olakšavaju održavanje

Jedan od čestih razloga zbog kojih dvorišta s vremenom počnu da deluju zapušteno jeste izbor materijala koji zahtevaju mnogo održavanja. Umesto toga, sve se više biraju rešenja koja su dugotrajna i otporna na vremenske uslove. Podloge koje se lako čiste, otporne su na vlagu i mraz znatno smanjuju potrebu za čestim popravkama. Isto važi i za baštenski nameštaj, gde su moderni metalni ili kompozitni materijali praktičniji izbor od onih koji zahtevaju redovno farbanje ili zaštitu. Pametan izbor materijala omogućava da dvorište i tokom sezone intenzivne upotrebe zadrži uredan izgled, bez stalnog ulaganja dodatnog vremena i novca - piše B92.

Ograđivanje dvorišta kao važan estetski i zaštitni element

Ograda ima ključnu ulogu u formiranju celokupnog utiska o dvorištu. Ona ne samo da obezbeđuje privatnost i sigurnost, već vizuelno zaokružuje prostor. Sve češće se kao savremeno rešenje biraju aluminijumske ograde, koje se odlikuju dugim vekom trajanja i minimalnim održavanjem. Njihova otpornost na rđu i promene vremenskih uslova čini ih idealnim izborom za one koji žele uredno dvorište bez dodatnih obaveza. Pored praktičnih prednosti, aluminijumska ograda nudi i estetsku fleksibilnost, jer se lako uklapa uz različite stilove kuće i dvorišta. Kada se pravilno kombinuju sa kapijom, stazama i zelenilom, aluminijumske ograde doprinose utisku reda i modernog izgleda, što je posebno važno u periodu kada se dvorište priprema za prolećnu sezonu.

Sitni detalji koji čine veliku razliku

Često se zaboravlja da upravo detalji imaju snažan uticaj na to da li dvorište deluje uredno ili neuredno. Rasveta postavljena uz staze ili oko prostora za sedenje ne samo da doprinosi bezbednosti, već i stvara prijatnu atmosferu u večernjim satima. Saksije sa biljkama, dekorativni kamen ili drvene klupe treba da budu pažljivo raspoređeni, kako ne bi stvarali osećaj pretrpanosti. Manje je često više, naročito kada je cilj uredan i smiren prostor. Proleće je idealno vreme da se stari, dotrajali elementi uklone i zamene jednostavnijim rešenjima koja će dvorištu dati svež i organizovan izgled.

Uređenje trave i zelenila kao ključ urednog utiska

Travnjak i zelenilo su centralni elementi svakog dvorišta, ali zahtevaju redovno održavanje kako bi prostor izgledao uredno. Neravne ivice, neuredna trava oko staza ili ograde lako mogu pokvariti celokupan utisak. Upravo tu veliku ulogu imaju trimeri za travu, koji omogućavaju precizno sređivanje ivica i teško dostupnih mesta. Redovnom upotrebom trimera za travu postiže se jasna linija između travnjaka i drugih površina, što dvorištu daje uredan i negovan izgled. Tokom proleća, kada vegetacija brzo raste, trimeri za travu postaju nezaobilazan alat za održavanje reda. Uz to, važno je birati biljke koje se lako održavaju i koje su prilagođene lokalnim uslovima, jer previše zahtevno zelenilo često dovodi do zapuštenog izgleda.

Priprema dvorišta za sezonu boravka na otvorenom

Kako se približavaju topliji dani, dvorište postaje produžetak životnog prostora. Zato je važno da se već sada, pred početak prolećnih radova, razmišlja o praktičnim rešenjima koja će omogućiti bezbrižno korišćenje prostora tokom cele sezone. Redovno čišćenje, dobra organizacija i kvalitetni elementi smanjuju potrebu za stalnim intervencijama. Dvorište koje je pažljivo uređeno na početku sezone zahteva znatno manje održavanja kasnije, a istovremeno obezbeđuje zadovoljstvo i ponos vlasnicima.

Urediti dvorište na praktičan način znači razmišljati dugoročno. Kombinacijom dobrog rasporeda, trajnih materijala, kvalitetne ograde i negovanog zelenila stvara se prostor koji ostavlja dobar prvi utisak i u kojem je prijatno boraviti. Upravo zato je ovaj period, neposredno pred proleće i početak radova, idealan trenutak da se uloži trud u uređenje dvorišta koje će cele godine izgledati uredno i skladno.

Stručnjak za kućne ljubimce upozorava da nisu svi ljudi pogodni za to da imaju psa, bez obzira na to koliko im se ta ideja dopada. Psi zahtevaju strukturu, vreme i dugoročnu posvećenost, a ne samo dobre namere. Kada vlasnici ne uspeju da zadovolje njihove potrebe, posledice se često vide kroz probleme u ponašanju ili zapostavljanje.

Kari, autorka sa portala Pethelpful, koja ima iskustvo rada u pansionima i dnevnim boravcima za pse, objašnjava za "Express" da je problem u tome što pas danas može da dođe u ruke gotovo svakome.

„Pošto svako može da nabavi psa, mnogi ljudi koji zapravo ne bi trebalo da ih imaju dolaze do njih na razne načine. Većina kupuje psa, a da nema ni osnovnu predstavu o tome šta jednom psu zaista treba“, kaže ona. Prema njenim rečima, postoji pet tipova ljudi koji nikada ne bi trebalo da imaju psa - prenosi Nova.rs.

Prvi su pušači, naročito oni koji puše u zatvorenom prostoru ili u blizini svog ljubimca.

Pasivno pušenje ne nestaje samo od sebe. Dim se zadržava u vazduhu, uvlači u nameštaj i izlaže pse toksinima od kojih ne mogu da se zaštite. Kari podseća da psi imaju organe poput naših, pluća, srce, stomak i mozak, i da sve što šteti ljudima šteti i njima. Iako je i sama nekada pušila, kaže da je vodila računa da svoje pse poštedi štetnih materija.

Istraživanja Kraljevskog veterinarskog koledža pokazala su da psi koji žive sa pušačima imaju znatno veći nivo kotinina u krvi, što dokazuje da apsorbuju nikotin iz pasivnog pušenja. To značajno povećava rizik od raka nosa, sinusa i pluća. Rizik raste sa količinom dima, pri čemu su psi sa dužom njuškom skloniji raku nosa i sinusa, dok su oni sa kraćom i srednjom njuškom više nego dvostruko izloženiji riziku od raka pluća.

Drugu grupu čine ljudi koji često putuju.

Povremeni odlazak na put bez psa nije problem, ali ako je putovanje stalni deo života, pas možda nije dobar izbor. Kari objašnjava da psi ne mogu da ostanu sami kod kuće, pa moraju da budu ostavljeni na čuvanje ili u pansionu. Ako je pansion jedina opcija, to za mnoge pse može biti veoma stresno i usamljeno iskustvo. Takva mesta su često bučna i haotična, a osoblje nema mogućnost da se posveti svakom psu pojedinačno. Zbog poremećenog ritma, psi često obavljaju nuždu u boksu i ostaju u takvim uslovima dok se prostor ne očisti, što dodatno povećava stres.

Treći tip ljudi koji ne bi trebalo da imaju psa jesu oni koji su lenji.

Psima su potrebni svakodnevna fizička aktivnost, mentalna stimulacija i dosledan trening. Preskakanje šetnji, zanemarivanje igre i odsustvo rutine često dovode do frustriranih, dosadnih ili destruktivnih ljubimaca. Kari ističe da neki psi mogu da se istrče igrajući se sa drugim psom ili u dvorištu, ali ako domaćinstvo nema dvorište, nema drugih ljubimaca i vlasnik ne voli da se igra sa psom ili da ga izvodi u šetnju, onda pas nije dobar izbor.

Prema podacima portala Pet MD, znaci da pas nema dovoljno kretanja uključuju gojenje, uništavanje stvari u kući, povučeno ponašanje, hiperaktivnost, prekomerno lajanje ili cviljenje i ukočenost.

Četvrta grupa su neodgovorni u ishrani.

To su vlasnici koji psima daju da jedu sve i svašta, bez razmišljanja i bez jasnog rasporeda. Psima je potrebna uravnotežena ishrana, a ostaci sa stola i neredovni obroci mogu dovesti do gojaznosti, problema sa varenjem i dugoročnih zdravstvenih tegoba. Kari upozorava da mnogi ljudi veruju da psi mogu da jedu bilo šta i da će na tome napredovati, ali takvi ljudi, po njenom mišljenju, ne bi trebalo da imaju psa. Jeftina hrana često sadrži sastojke koji psima nisu potrebni, poput žitarica, kukuruza i aditiva, koji nemaju nutritivnu vrednost i čine najveći deo takvih proizvoda. Iako su psi mesojedi i potrebna im je ishrana bogata mesom, njihove potrebe ipak zavise od uzrasta, zdravstvenog stanja i nivoa aktivnosti.

Peti tip su nepromišljeni vlasnici.

Bez obzira na to da li neko ima veliko dvorište, mali vrt ili samo balkon, psi ne bi smeli da budu ostavljeni napolju po ceo dan. Ljudi koji smatraju da je to prihvatljivo, prema rečima stručnjaka, nisu pogodni za vlasnike pasa. Psi su društvene životinje koje su snažno vezane za svoju ljudsku porodicu. Potrebni su im pažnja i bliskost, a dugotrajna izolacija napolju može da im nanese ozbiljnu psihičku patnju. Uz to, psi koji stalno borave napolju izloženi su povredama od drugih životinja, ljudi i vremenskih uslova.

Zaključak stručnjaka je jasan. Imati psa nije samo emotivna želja, već ozbiljna odgovornost koja zahteva vreme, znanje i spremnost da se potrebe životinje stave ispred sopstvene komocije.

Kardiolozi ističu da energetska pića imaju uticaj na rad srca kao i da mogu da suze krvne sudove.

Skoro svi ponekad imamo dane kada kafa jednostavno nije dovoljna. Bilo da smo ostali budni zbog bolesnog deteta, učili do kasno ili preterali s izlaskom usred radne nedelje, mnogi tada posegnu za energetskim pićem kao brzim izvorom energije, prenosi Index.hr.

Međutim, pre nego što posegnemo za limenkom ovog pića, vredi se zapitati kakav efekat takvi napici imaju na zdravlje srca.

Glavni sastojak energetskih pića je kofein, najrašireniji stimulans na svetu. Prema smernicama FDA, 400 miligrama kofeina dnevno smatra se gornjom granicom za zdrave odrasle osobe, ali kardiolog B. Kit Elis ističe da svojim srčanim bolesnicima preporučuje znatno manje količine.

„Kofein stimuliše srce, pa može povećati broj otkucaja“, kaže Elis za "EatingWell".

On dodaje da može suziti krvne sudove i povisiti krvni pritisak.

Nutricionista specijalizovan za zdravlje srca Bendžamin Sizemor dodaje da kofein „može podstaći kontraktilnost srca, što znači da srce mora da radi malo jače“.

Elis upozorava da čak i osobe bez poznatih srčanih problema mogu razviti poremećaje srčanog ritma zbog visokog unosa kofeina. Kako navodi, kod nekih se mogu pojaviti aritmije izazvane kofeinom, uključujući i nedijagnostikovanu supraventrikularnu tahikardiju, stanje u kojem se broj otkucaja srca može naglo povećati.

Nesanica, nervoza i anksioznost znaci su preterane konzumacije

Problem je i u tome što energetska pića, zbog slatkog i gaziranog ukusa, lako pijemo u većim količinama. Jedno energetsko piće od pola litra može sadržati i do 300 miligrama kofeina, a ako se tome doda i kafa, dnevna granica se vrlo lako premaši.

Dodatni sastojci u energetskim pićima mogu dodatno pojačati efekat kofeina. Sizemor objašnjava da „mnogi dodaci u energetskim pićima imaju sličan sastav kao kofein i zbog toga mogu delovati sinergijski“.

Žen-Šen, na primer, u kombinaciji s kofeinom može povisiti broj otkucaja srca i krvni pritisak.

Taurin je sam po sebi bezbedan u odgovarajućim količinama, ali u kombinaciji s većim količinama kofeina može dodatno povisiti krvni pritisak. L-karnitin, koji se takođe često dodaje, ima mešovite rezultate kada je reč o uticaju na zdravlje srca.

Elis dodatno upozorava i na visok udeo dodatog šećera i natrijuma u mnogim energetskim pićima, čija je prekomerna konzumacija povezana s većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Oba stručnjaka savetuju da energetska pića ne postanu navika. Povremena konzumacija može biti prihvatljiva, ali redovna može dovesti do problema sa srcem.

„Ponekad viđamo ljude s povišenim pritiskom ili ubrzanim radom srca, a tek nakon razgovora shvatimo da svakodnevno piju energetska pića“, kaže Elis.

Sizemor dodaje da su nesanica, nervoza i anksioznost znaci preterane konzumacije i zaključuje:

„Postoje mnogi drugi načini za dobijanje energije, a bezbednije je birati izvore kofeina kod kojih tačno znamo šta unosimo i u kojoj količini“.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je tender za projektovanje i izgradnju Regionalnog centra za pre-tretman i sortiranje otpada u Somboru.

Projekat je deo Serbian Solid Waste Programme, a ugovor obuhvata izgradnju infrastrukturnih objekata i ugradnju fiksne opreme, uključujući biodrying i sekundarni selekcioni centar.

Investitor projekta je Republika Srbija, dok nadzor nad projektom sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine - piše eKapija.

Tender je otvoren do 18. marta, a detaljnije pogledajte OVDE.

Košarkaški klub Džoker iz Sombora, učesnik Košarkaške lige Srbije, u procesu je promene imena kluba u KK SBC - Sombor Basketball City.

Košarkaški klub Džoker obavestio je sportsku javnost da ulazi u proces promene imena kluba, te će u narednom periodu klub u svim takmičenjima nastupati pod novim nazivom Sombor Basketball City – SBC.

“Tokom perioda od 2017. do 2025. godine, KK Džoker je beležio stabilan i kontinuiran napredak, koji je rezultirao plasmanom u najviši rang domaće košarke – Košarkašku ligu Srbije (KLS), kao i u međunarodno takmičenje ABA 2 liga. Ovi rezultati predstavljaju potvrdu dugoročnog i planskog rada kluba na svim nivoima - piše RTS.

U skladu sa dogovorom sa porodicom Jokić, klub već od početka sezone 2025/2026 prerasta u klub koji nosi naziv grada, čime se realizuje ideja koja je od samog osnivanja postavljena kao strateški cilj – da klub postane snažan sportski simbol grada Sombora i ponos lokalne zajednice.

Košarkaški klub će i u budućnosti nastaviti da funkcioniše na visokom organizacionom, infrastrukturnom i logističkom nivou, sa više od 200 polaznika u mlađim kategorijama, ukupno sedam takmičarskih selekcija, kao i seniorskim timom jasno usmerenim ka razvoju mladih igrača. Ambicija kluba ostaje jasna – stabilnost, prepoznatljiv identitet i dugoročna uspešnost KK Sombor Basketbol Siti u domaćim i regionalnim okvirima”, navodi se u saopštenju koje je potpisala uprava somborskog kluba.

Klub iz Sombora je poslednji na tabeli KLS sa skorom 3-14.

Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, dana 26.01.2026. godine, uspešno je, po prvi put, primenjena epiduralna analgezija tokom porođaja. Epidural je dat prvorotki u terminu, a celokupan postupak i porođaj protekli su uredno, bez komplikacija. Pacijentkinja se nakon porođaja oseća dobro i izrazila je izuzetno zadovoljstvo primenjenom metodom ublažavanja porođajnog bola.

Uvođenje epiduralne analgezije predstavlja značajan iskorak u savremenom vođenju porođaja i unapređenju kvaliteta porođajne zdravstvene zaštite. Njeni benefiti su višestruki:
1. Efikasno smanjenje porođajnog bola;
2. Smanjenje fizičkog i psihičkog stresa kod porodilja;
3. Bolja saradnja porodilje tokom porođaja;
4. Očuvana svest i aktivno učešće majke u porođaju;
5. Brži postporođajni oporavak;
6. Veće ukupno zadovoljstvo pacijentkinja iskustvom porođaja.

Epiduralnu analgeziju sproveli su anesteziolozi spec. dr Mario Кovač i spec. dr Jelena Eror, uz stručnu asistenciju anesteziološke tehničarke Rine. Ginekološki deo tima činili su spec. dr Dragan Strgar i spec. dr Aleksandar Terzić, dok je porođaj vođen uz profesionalnu podršku babice Tihane.

Uvođenje epiduralne analgezije u Opštoj bolnici Sombor rezultat je planske i sistematske edukacije zdravstvenih radnika koja je, ovom prilikom, realizovana zahvaljujući prof. dr Predragu Stevanoviću, uz podršku načelnice Odeljenja ginekologije КBC „Dr Dragiša Mišović“, spec. dr Slađane Mihajlović, čime je omogućeno sticanje neophodnih znanja i praktičnog iskustva. Specijalisti anesteziologije Opšte bolnice Sombor – spec. dr Snežana Gajić, spec. dr Slobodan Dimić, spec. dr Jelena Pišpek, spec. dr Miloš Prodanov, spec. dr Biljana Elek, spec. dr Tamara Lončar, spec. dr Vanja Durman, kao i anesteziološka tehničarka Marija Nikolić – boravili su krajem 2025. godine u КBC „Dr Dragiša Mišović“, na Odeljenju ginekologije, gde su se stručno edukovali za primenu epiduralne analgezije tokom porođaja.

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ovom prilikom, izražava iskrenu zahvalnost prof. dr Predragu Stevanoviću, spec. dr Slađani Mihajlović, kao i prof. dr Vladimiru Đukiću, direktoru КBC „Dr Dragiša Mišović“, na pomoći, podršci i uspostavljanju uspešne i profesionalne saradnje između dve zdravstvene ustanove.