Sombor.info

Tokom vikenda nastavljena su odbojkaška takmičenja u Drugoj republičkoj ligi Sever. Somborske predstavnice doživele su poraze na startu prolećnog dela prvenstva. Ekipa Goks In-a je na domaćem terenu ugostila sastav Proletera. Gošće iz Zrenjanina su opravdale ulogu favorita i bez većih problema upisale su maksimalnu pobedu, po setovima (11:25, 11:25, 14:25).

Drugi naš predstavnik CVS Elbraco Tehnolend gostovao je Kovinu gde je odmerio snage sa ekipom Bavaništa. Domaćin je slavio u četiri seta 3:1 (25:20, 25:15, 19:25, 25:18).

Somborski klubovi čvrsto drže poslednja dva mesta na tabeli. Narednog vikenda Goks In se sastaje sa Partizanom iz Sremskih Karlovaca, dok će CVS Elbraco Tehnolend ugostiti Proleter - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. februar

Audi uvodi novu vertikalnu masku na sve modele, od limuzina do SUV vozila.

Audi priprema veliku dizajnersku promenu koja će se postepeno proširiti na kompletnu ponudu ovog proizvođača.

Nova generacija modela dobiće prepoznatljivu, usku vertikalnu masku hladnjaka, prvi put predstavljenu na konceptu Audi Concept C.

Šef dizajna Audija, Masimo Fraskela, potvrdio je za Auto Motor und Sport da će ovaj stilski element biti primenjen na svim budućim modelima, ali uz prilagođavanje svakom segmentu.

Drugim rečima, dizajn maske neće biti identičan na malim modelima, sportskim automobilima i SUV-ovima, iako će svi biti povezani zajedničkim vizuelnim identitetom.

"Razvili smo dizajnerske elemente tako da mogu fleksibilno da se koriste. U zavisnosti od segmenta, modeli će se jasno razlikovati - od sportskih automobila do SUV vozila, ali će ih povezivati ista ideja", objasnio je Fraskela.

Detalji o konkretnim razlikama još nisu poznati, ali Audi naglašava da svaki automobil mora imati sopstveni karakter, koji će se graditi kroz proporcije, linije karoserije, prednji deo i dizajn svetala.

Audi smatra da je prelazak na "vertikalno orijentisane elemente" maske doneo veću prepoznatljivost u odnosu na konkurenciju, koja se uglavnom oslanja na široke horizontalne maske.

Novi dizajnerski pravac biće lako uočljiv i znatno drugačiji od ostalih premijum brendova, ali ostaje da se vidi kako će ga kupci prihvatiti u praksi.

Organizovani skrining na rano otkrivanje raka pluća u Srbiji danas jasno potvrđuje vrednost pravovremene dijagnostike i njen potencijal da značajno unapredi ishode lečenja, najčešćeg i najsmrtonosnijeg maligniteta.

Međutim, praksa pokazuje da za deo pacijenata kod kojih je karcinom pluća otkriven upravo zahvaljujući ovom programu, savremene terapijske opcije još uvek nisu dostupne, te se lečenje u velikom broju slučajeva i dalje zasniva isključivo na hemioterapiji, jednom od prvih sistemskih pristupa lečenju raka - piše N1.

Srbija je prva zemlja na zapadnom Balkanu koja je uvela organizovani skrining na rak pluća. Ovaj program predstavlja važan korak ka promeni poražavajuće statistike vezane za najčešći i najsmrtonosniji malignitet, bolest od koje u našoj zemlji svake godine oboli gotovo 7.000, a umre više od 5.000 ljudi. Program koji se od novembra 2024. do kraja 2025. godine sprovodi na Klinici za plućne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije obuhvatio je oko 4.000 građana iz rizičnih grupa, a kod nešto više od 100 osoba karcinom pluća otkriven je u početnom stadijumu, kada su šanse za uspešno lečenje značajno veće.

"Veoma smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima programa ranog otkrivanja raka pluća. Posebno nam je drago što je skrining, pored Vojvodine i Beograda otpočeo i u Kragujevcu. Na to smo ponosni i zahvalni Ministarstvu zdravlja na svim naporima koje ulaže. Sa druge strane, veliki broj pacijenata, obraća nam se jer nemaju pristup savremenim terapijama. Mnogi od njih kao jedinu opciju i dalje imaju samo hemioterapiju. To se odnosi na obolele od skvamoznog i sitnoćelijskog karcinoma pluća, pacijente sa metastatskim nesitnoćelijskim karcinomom pluća i to kako sa čestim, tako i sa retkim genetskim mutacijama, kao i na obolele od nesitnoćelijskog raka pluća u trećem stadijumu bolesti. Za sve pomenute podtipove raka pluća u regionu i Evropi postoje savremene terapije, ali nažalost, one još uvek nisu dostupne pacijentima u Srbiji. Prošle godine smo imali sastanak sa predstavnicima RFZO i dobili uveravanja da će se ovo pitanje uskoro rešavati. Iz tog razloga, očekujemo da RFZO ubrzo proširi indikacije i stavi savremene lekove na pozitivnu listu i time omogući savremeno lečenje i za ove grupe pacijenata. Suština ranog otkrivanja jeste da bolest uhvatimo na vreme i odmah omogućimo odgovarajuću terapiju, a ne da ih, kao pre više od decenije, lečimo isključivo hemoterapijom", objašnjava Olja Ćorović iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka plućima “Punim plućima”.

Karcinom pluća se kod čak 70 odsto pacijenata otkriva tek u metastatskom stadijumu, kada su mogućnosti lečenja znatno ograničene. Razlog za to leži u činjenici da su prvi simptomi, poput kašlja, zamora ili otežanog disanja nespecifični i često se pripisuju bezazlenim stanjima, naročito kod pušača, koji su na te tegobe navikli. Dodatni izazov predstavljaju faktori rizika kao što su pušenje, zagađenje vazduha i nedovoljna informisanost o značaju preventivnih pregleda, što dodatno otežava pravovremeno postavljanje dijagnoze.

"Maligne bolesti su kompleksne i prema svetskim projekcijama, do 2035. godine rak će postati vodeći uzrok smrtnosti, ispred kardiovaskularnih bolesti. To je posledica starenja stanovništva, načina života, ali i kasnog otkrivanja. Zato je skrining ključan. Države koje sprovode skrining za dojku, debelo crevo i grlić materice imaju znatno veći procenat ranog otkrivanja, a time i mnogo bolje ishode. Srbija je tek u početnoj fazi razvoja ovih programa. Rak pluća i dalje je najčešći uzrok smrti među zloćudnim tumorima, pre svega zbog kasnog otkrivanja bolesti i nedostupnosti inovativnih terapija. Iako je niskodozni CT skrining standard u rizičnim populacijama u mnogim zemljama, u Srbiji njegova primena još nije dovoljno rasprostranjena, što dodatno odlaže dijagnozu i umanjuje šanse za uspešno lečenje. Posebno želim da istaknem ulogu imunoterapije u savremenom lečenju. Danas ona predstavlja standardnu opciju u terapiji metastatskog karcinoma pluća. Međutim u Srbiji je ona dostupna samo delu pacijenata u prvoj liniji lečenja. Procenjuje se da je to otprilike svega 50 odsto onih koji bi mogli imati korist, u zavisnosti od biomarkera i drugih kliničkih kriterijuma. Najnovije studije pokazuju da imunoterapija ostvaruje značajan efekat i u ranijim stadijumima bolesti, gde može smanjiti rizik od povratka, naročito kada se primenjuje pre operacije (neoadjuvantno) ili posle operacije (adjuvantno), i može se kombinovati sa hemoterapijom", ističe doc. dr Zoran Andrić, medikalni onkolog i načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa.

Organizovani skrining za rak pluća ima potencijal da napravi značajnu razliku, kako u pravovremenoj dijagnostici, tako i u stopi preživljavanja obolelih.

Stručnjaci napominju da je veoma važno da se građani podvrgnu skriningu, jer se na taj način karcinom može dijagnostikovati u početnoj ili fazi kada je operacija moguća.

Iskustva iz regiona i Evrope pokazuju da ranije otkrivanje i veća dostupnost inovativnih terapija direktno utiče na bolji kvalitet i produženje života pacijenata.

Istraživači su otkrili da je sposobnost čitanja kod mladih ljudi znatno unapređena zbog konzumiranja Omege 3. Eksperti kažu da otkrića ponavljaju koliko je bitno osigurati regularnu upotrebu masnih kiselina u ishrani dece kroz riblje ulje u lososu, tuni, sardini, haringi i skuši.

Istraživanjem je otkriveno da su deca koja su uzimala Equazen koji je spoj omege 3 i omege 6 tri meseca pokazala značajniji napredak u sposobnosti čitanja od onih kojima je davan placebo - piše Bitiroditelj.com.

"Potrebno nam je da više roditelja, učitelja i profesionalaca iz oblasti zdravstva budu svesni značaja omege 3 iz ribe i morske hrane. Bilo koja riba i morska hrana je dobar izvor omege 3. Ako ne volite ribu, onda uzimajte dodatak", rekao je dr Aleks Ričardson sa Univerziteta Oksford.

Istraživanje je sprovedeno u neuropsihijatrijskom centru Gillberg na Univerzitetu Goteburg u Švedskoj, a proučavali su decu od devet i 10 godina. U istraživanju su učestvovali učenici 12 glavnih škola, a testirano je njihovo čitanje - brzina, vizuelna analiza, veštine slušanja, vokabular...

Deca koja su koristila omegu 3 imala su za 64 odsto bolje rezultate od dece koja su uzimala placebo. Za 10 odsto su bila brža, a 20 odsto bolje videla i čula.

U Somboru u utorak 10.02.2026. godine startuje program Besplatna rekreacije u vodi za građane grada Sombora.

Program se realizuje u Zatvorenom bazenu Sportskog centra „Soko„ u Somboru i to u terminima UTORКOM I ČETVRTКOM od 16:00 do 17:00 časova.

Rekreacija u vodi ili aerobik u vodi, poslednjih godina sve je popularniji jer je dokazano da je vežbanje u vodi neuporedivo efikasnije nego u sali. Sve što vam je potrebno su kupaći kostim, peškir i želja da svoju liniju dovedete do perfekcije. Prednosti rekreacije u vodi u odnosu na druge fizičke aktivnosti su velike. Mogućnost povreda je svedena na minimum, a stručnjaci tvrde da efikasno smanjuje stres, jer je vežbanje u vodi idealna terapija za opuštanje i otklanjanje napetosti. Vežbe se izvode na ivici bazena, ili u sredini, a instruktor je van bazena gde pokazuje pokrete i pravilno disanje.

Svi zainteresovani koji hoće da se priključe programu mogu se jave na telefon Sportskog saveza grada Sombora 025/510 45 41 ili da dođu lično na bazen.

Pitanje gde se danas najbolje živi mladima između 18 i 30 godina ne može se svesti na lični utisak ili turistički doživljaj. Kada se u obzir uzmu egzistencijalna sigurnost, dostupnost obrazovanja, tržište rada, stanovanje i kvalitet svakodnevnog života, odgovor se ponavlja u gotovo svim ozbiljnim međunarodnim analizama. Danska se već godinama nalazi na samom vrhu ili vrlo blizu njega.

Prema podacima OECD-a i Eurostata, Danska je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj mladi u proseku rano postaju finansijski nezavisni, najčešće između 18. i 21. godine. Razlog nije u porodičnim odnosima, već u sistemu koji mladima omogućava realan početak samostalnog života. Studenti imaju pravo na državnu stipendiju, poznatu kao SU, koja se isplaćuje mesečno i nije kredit. Visina stipendije omogućava pokrivanje osnovnih troškova, dok je studentski rad široko rasprostranjen, legalan i dobro plaćen - piše Nova.

Obrazovanje u Danskoj je besplatno, uključujući i univerzitete, a mladima se ne nameće pritisak da odmah moraju da znaju čime će se baviti do kraja života. Promena studija ili pauza u obrazovanju ne nosi društvenu stigmu. Upravo to Dansku izdvaja kao zemlju u kojoj se mladost ne doživljava kao problem koji treba što pre „rešiti“, već kao period razvoja.

Na tržištu rada razlike između početnih i naprednih plata su znatno manje nego u većem delu Evrope. Prakse su najčešće plaćene, ugovori transparentni, a otkaz ne znači socijalni pad. Danski model, koji često nazivaju fleksigurnošću, kombinuje lako zapošljavanje i otpuštanje sa snažnom socijalnom zaštitom. Mladi radnici znaju da u slučaju gubitka posla neće ostati bez prihoda, zdravstvene zaštite ili šanse da se prekvalifikuju.

Kada je reč o svakodnevnom životu, Danska konstantno postiže visoke rezultate u istraživanjima kvaliteta života. Gradovi su bezbedni, javni prevoz pouzdan, radno vreme jasno definisano, a kultura ravnoteže između privatnog i poslovnog života nije samo fraza. Prema World Happiness Reportu, Danska se već godinama nalazi među tri najsrećnije zemlje na svetu, a mladi u anketama posebno ističu osećaj stabilnosti i odsustvo egzistencijalnog straha.

Naravno, Danska nije savršena. Visoki porezi i skuplje stanovanje, naročito u Kopenhagenu, predstavljaju realne izazove. Ipak, razlika je u tome što visoki porezi donose vidljive benefite, a visoki troškovi ne ugrožavaju osnovnu sigurnost.

Zemlje koje se približavaju danskom modelu

Iako Danska često zauzima prvo mesto, nekoliko drugih zemalja redovno se pojavljuje u vrhu kada je reč o kvalitetu života mladih.

Holandija je naročito privlačna mladima koji žele međunarodnu karijeru. Engleski jezik je široko prihvaćen, tržište rada je fleksibilno, a društvo otvoreno i tolerantno. Glavni problem ostaje nedostatak stanova u velikim gradovima, zbog čega su kirije visoke.

Švedska nudi sličan socijalni model kao Danska, ali sa nešto sporijim ulaskom mladih na tržište rada i većom administracijom. Ipak, bezbednost, obrazovanje i socijalna zaštita ostaju na vrlo visokom nivou.

Švajcarska se izdvaja po platama koje su među najvišima u Evropi. Za mlade koji rano ulaze u struku i spremni su na visok tempo rada, ona predstavlja izuzetnu priliku. Međutim, troškovi života i društveni pritisak na uspeh čine je manje pogodnom za one koji tek traže profesionalni identitet.

Za većinu vozača, parkiranje automobila sa automatskim menjačem deluje krajnje jednostavno: vozilo se zaustavi, ručica prebaci u položaj „P“, motor ugasi i to je to. Međutim, problem nastaje kada se automobil parkira na nagibu, čak i veoma blagom. U tom slučaju, kompletna težina vozila oslanja se na malu blokirnu iglu u menjaču, čime se dodatno opterećuje ne samo ona, već i čitav mehanizam. Dugoročno, takvo opterećenje može izazvati habanje, oštećenje ili zaglavljivanje igle, što može dovesti do situacije u kojoj ručicu menjača više nije moguće izbaciti iz položaja „P“.

Takav kvar gotovo uvek zahteva složenu i skupu popravku menjača. Zato je ručna kočnica, ili parkirna kočnica, projektovana kao primarni sistem za osiguranje vozila prilikom parkiranja, dok je položaj „P“ samo sekundarna, sigurnosna mera. Ručna kočnica deluje nezavisno od menjača, najčešće preko čeličnih sajli koje blokiraju zadnje točkove, čime preuzimaju celokupno opterećenje, prenosi Večernji list.

Da bi se izbeglo oštećenje menjača i osigurala maksimalna bezbednost, ključno je usvojiti pravilan redosled radnji prilikom parkiranja.

Ispravan postupak je sledeći:

Nakon zaustavljanja dok držite pritisnutu nožnu kočnicu, prvo prebacite ručicu menjača u neutralni položaj, „N“.

Zatim čvrsto povucite ili aktivirajte ručnu kočnicu.

Tek tada polako otpustite nožnu kočnicu, dozvoljavajući da težinu vozila u potpunosti preuzme sistem ručne kočnice. Automobil se može malo „slegnuti“, što je normalno.

Na samom kraju, ponovo pritisnite nožnu kočnicu i prebacite menjač u položaj „P“. Na taj način, klin za parkiranje ulazi u svoje sedište bez ikakvog opterećenja i služi samo kao dodatni sigurnosni uređaj.

Održava sistem

Pored zaštite menjača, redovna upotreba ručne kočnice takođe održava sam sistem u dobrom stanju. Najveći neprijatelj mehaničkih ručnih kočnica je neupotreba. Vremenom, sajle mogu zarđati i zaglaviti se unutar svojih vodilica, posebno ako su izložene vlazi i soli. Kada se to desi, kočnica ili uopšte neće držati ili, još gore, može ostati blokirana čak i nakon što pokušate da je otpustite. Vožnja sa delimično zategnutom ručnom kočnicom dovodi do pregrevanja kočnica, ubrzava habanje pločica i diskova i može dovesti do ozbiljnih oštećenja. Zato se preporučuje da je koristite svaki put kada parkirate, što redovno aktivira mehanizam i održava ga funkcionalnim.

Postoje situacije kada je korišćenje ručne kočnice ne samo preporučljivo, već i obavezno. Prva i najočiglednija je prilikom zamene gume. Aktivirana ručna kočnica će osigurati da vozilo ne sleti sa dizalice, što je neophodno za bezbednost. Ona takođe služi kao sistem za kočenje u slučaju nužde. U retkom, ali mogućem slučaju potpunog kvara glavnog hidrauličnog sistema kočnice, postepeno i nežno zatezanje ručne kočnice može bezbedno zaustaviti vozilo. Naglo zatezanje treba izbegavati jer može blokirati zadnje točkove i izazvati nekontrolisano proklizavanje. Međutim, postoje retke okolnosti kada je potreban oprez. Tokom izuzetno niskih temperatura, kod starijih vozila sa oštećenim vođicama sajli, vlaga unutar sistema može se smrznuti i blokirati mehanizam. Takođe, u uslovima leda ili snega, korišćenje ručne kočnice za zaustavljanje može dovesti do gubitka kontrole nad vozilom.

Danas na tržištu postoje različite vrste parkirnih kočnica. Klasična mehanička poluga koja se nalazi između sedišta je i dalje najčešća. Njena upotreba je jednostavna: povučete sajlu da biste je zategli, a otpustite je pritiskom na dugme na vrhu i spuštanjem poluge. Neki automobili, uglavnom stariji modeli sa automatskim menjačima, imaju parkirnu kočnicu u obliku treće pedale koja se aktivira nogom, a otpušta povlačenjem poluge. U modernim vozilima, sve je prisutnija elektronska parkirna kočnica (EPB), koja se aktivira pritiskom na dugme. Ovaj sistem koristi male elektromotore za aktiviranje kočnica i često donosi dodatne funkcije kao što je „Auto Hold“, koja automatski drži vozilo na uzbrdici bez potrebe za držanjem pedale kočnice.

Prijava korisnika penzija za dodelu paketa solidarne pomoći preko Saveza penzionera Srbije (SAPENS) i Udruženja penzionera Srbije (UPS) „Nezavisnost”, počinje od danas, 2. februara, a završava se 25. februara, saopštio je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

SAPENS i UPS „Nezavisnost” su, preko svojih opštinskih udruženja i odbora korisnika penzija, objavili javni poziv za prijavu penzionera za prijavu za dodelu paketa, a sredstva obezbeđuje Republički fond PIO.

Korisnici penzija mogu podneti prijave za ovu vrstu pomoći zaključno sa 25. februarom, a preliminarne rang-liste biće objavljene na oglasnim tablama udruženja i odbora korisnika penzija 26. februara - piše Nova ekonomija.

Ko može da se prijavi za paket pomoći i šta je potrebno?

Osnovni kriterijum za dodelu paketa solidarne pomoći je visina penzije, odnosno da penzija ne prelazi najniži iznos penzije uvećan za 10 odsto, što iznosi 34.201 dinar.

Potrebno je da penzioneri, prilikom podnošenja prijave, ponesu poslednji penzijski ček (izveštaj iz banke), kao dokaz o visini penzije, a u slučaju da korisnik prima i penziju iz inostranstva (čiju visinu dokumentuje izvodom banke), iznosi penzija u zbiru ne mogu biti veći od 34.201 dinar.

Kada je reč o rangiranju korisnika koji ispunjavaju uslove za korišćenje ove pogodnosti, prilikom utvrđivanja rang-liste za dodelu solidarne pomoći prednost imaju samohrani korisnici ili korisnici u višečlanom domaćinstvu kome je jedini izvor prihoda penzija (koja ne prelazi već pomenuti iznos), a prioritet imaju i korisnici penzija stariji po godinama života.

Oni koji primaju penziju imaju pravo prigovora na rang-listu u roku od osam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli.

Za odlučivanje po prigovorima na rang-listu, formira se drugostepena komisija sa dva člana SAPENS-a i jednim članom UPS „Nezavisnost”, koja će razmatrati uložene prigovore, a nakon toga se utvrđuju o objavljuju konačne rang-liste, 5. marta, a podela paketa može otpočeti već sutradan od dana objave konačnih rang-lista.

Pravilnik o društvenom standardu propisuje da se solidarna pomoć dodeljuje korisnicima penzija u vidu jednoobraznih, standardizovanih paketa (sa prehrambenim namirnicama i sredstvima za higijenu), putem sprovođenja jedinstvene nabavke, a poslovi sprovođenja ove nabavke poveravaju se Savezu penzionera Srbije.

SAPENS transparentno sprovodi nabavku i distribuciju paketa udruženjima i odborima korisnika penzija, koji dalje distribuiraju pakete do samih korisnika.

„Zahvaljujući tome se dolazi do bolje cene pojedinačnih paketa i njihove standardizacije, odnosno do toga da svakom penzioneru pripadne paket iste sadržine“, naveo je Fond PIO.

Ove godine su za pakete solidarne pomoći izdvojena sredstva u visini od 240 miliona dinara, dok je u 2025. godini za ove namene bilo utrošeno 180 miliona dinara.

„Značajno veći iznos sredstava koji se izdvaja za ove namene omogućiće da ove godine pakete solidarne pomoći dobije znatno veći broj u odnosu na prethodne godine – čak 113.351 korisnik penzije“, dodaje se u saopštenju.

Najnovije istraživanje otkrilo je da bake i deke koji brinu o svojim unucima imaju bolje pamćenje i kognitivne sposobnosti.

Veliko istraživanje starijih osoba u Engleskoj pokazalo je da su bake i deke koji pomažu u brizi o unucima ostvarivali bolje rezultate na testovima pamćenja i verbalnih sposobnosti u odnosu na one koji to nisu radili, prenosi Tportal.

Koristi su uočene bez obzira na učestalost brige, pri čemu su bake, čini se, dobile najveći kognitivni podsticaj.

Rezultati potiču iz English Longitudinal Study of Ageing, studije koja prati zdravlje i blagostanje osoba starijih od 50 godina.

Istraživači su analizirali podatke 2.887 baka i deda koji su popunjavali upitnike i rešavali kognitivne testove u tri navrata između 2016. i 2022. godine.

Briga o unucima

Učesnike su pitali da li su tokom prethodne godine pružali brigu o unucima i šta je ta briga podrazumevala.

Aktivnosti su uključivale prevoz do škole i pomoć u domaćinstvu, pripremu obroka, igranje igara, izlaske s decom ili brigu o njima kada su bolesni.

Kognitivne sposobnosti merene su testom verbalne tečnosti, u kojem su ispitanici imali zadatak da imenuju što više životinja za jedan minut, kao i memorijskim zadatkom koji je uključivao ponavljanje spiska od 10 reči odmah i ponovo nakon pet minuta.

Sve u svemu, bake i dede koji su brinuli o unucima postizali su više rezultate na testovima pamćenja i verbalne tečnosti od onih koji to nisu činili. Bake koje su bile uključene u brigu pokazale su i sporiji pad kognitivnih sposobnosti tokom vremena, što ukazuje na zaštitni efekat na stariji mozak.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Psychology and Aging, pokazalo je da bake i dede sa višim početnim kognitivnim rezultatima imaju tendenciju da se angažuju u širem spektru aktivnosti, naročito onih koje su mentalno stimulativne, poput pomoći u domaćinstvu.

Glavna istraživačica Flavija Čerečeš sa Univerziteta u Tilburgu izjavila je: „Mnoge bake i dede redovno brinu o unucima, a ta briga podržava porodice i šire društvo. Najviše nas je iznenadilo to što je sama činjenica da baka ili deda brinu o unucima važnija za kognitivno funkcionisanje od toga koliko često pružaju brigu ili šta tačno rade sa unucima.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ovi nalazi potvrdili, ali ako postoje koristi povezane sa brigom za unuke kod baka i deda, one možda ne zavise od učestalosti brige ili konkretnih aktivnosti, već od šireg iskustva uključenosti u brigu“, objasnila je.

Istraživači su, međutim, naglasili da kontekst igra važnu ulogu. Briga koja se pruža dobrovoljno i u podržavajućem porodičnom okruženju može koristiti mozgu baka i deda, dok stresna ili neželjena briga može imati sasvim drugačije efekte.