U vreme kada je svet tek izlazio iz rata 1945. godine, detinjstvo je izgledalo potpuno drugačije nego danas i dečja mašta bila je glavna zabava. Posle škole nije bilo telefona, interneta ni video igara, a ulica je bila igralište. Tako je svoj hobi našao i Somborac Nikola Žuljević. On je počeo da sakuplja etikete sa kutija šibica.
U vreme kada su dečaci umesto lopte imali krpenjače, kada su fudbal igrali po prašnjavim ulicama, klikere su pravili od komadića lomljenog biber crepa ,mnogi su sakupljali markice. Ipak one su bile skupe i skupljali su ih samo oni koji su imali novca, a većina ga nije imala - piše RTV.
Ali Nikola Žučljević iz Sombora znao je šta ima svaka kuća. To su šibice. Male kutije brzo su postale mnogo više od običnog predmeta za paljenje vatre. Na njihovim prednjim stranama nalazile su se šarene etikete: gradovi, automobili, životinje, cveće, manastiri... Svaka je bila mala slika sveta.
Tako je počeo Nikolin hobi.
"Koristio sam samo već korišćene šibice, nikako nove, i nalepnice, ne fabričke štampane koje se isecaju i do njih sam dolazio menjajući se sa drugarima mog uzrasta, došao sam do izuzetno velike količine etiketa od šibica, kako domaćih tako i stranih" kaže Nikola Žuljević, kolekcionar šibica.
Za deset godina Nikola je sakupio neverovatnu kolekciju. U njegovim albumima našlo se više od 5.000 etiketa, imao je i nekoliko hiljada kutija šibica sa direktno odštampanim slikama koje se nisu mogle skidati. Ukupno oko 10.000 različitih primeraka.
"Nikada ih nisam skupljao zbog količine, nego zbog kvaliteta. U prvim godinama posle rata je bilo malo reklama na etiketama i uvek je dat odredjen smisao: ili su bili gradovi ili manastiri, serije automobila, ovde imamo i saobraćajne znake, znači da smo mi iz tih šibica i učili" ispričao nam je je Nikola Žuljević.
Na tavanu i dalje stoje stare kutije sa još hiljadama šibica iz celog sveta. Možda su za nekoga to samo mali komadi papira, ali za jednog dečaka iz Sombora to su bile slike sveta, a danas su to uspomene na detinjstvo .I zato su se ljudi poput njega ponosno zovu filumeni, kolekcionari šibica.
S obzirom na to da niko u njegovoj porodici nije zainteresovan da nastavi hobi Nikola Žuljević je spreman da svoju kolekciju šibica pokloni nekome će da je nastavi i umeti da je ceni.
