Sombor.info

Kao malo koja žena u srpskoj istoriji, Draga Obrenović je bila omražena - nikako se nije uklapala u idealnu sliku jedne kraljice kao udovica, nerotkinja, dvorska dama koja je zavela mladog vladara i držala ga u šaci. A da li je zaista sve tako bilo?

Među onima koji su poželeli da demistifikuju srpsku kraljicu Dragu Obrenović je i Nevena Kovačević, master istoričarka i autorka vrlo interesantne Instagram stranice Putevima srpske istorije.

Ona je i u svom seminarskom radu na Filozofskom fakultetu posvećenom Dragi Obrenović prikazala brojne zanimljive činjenice koje mnogi i ne znaju, a koje bacaju sasvim novo svetlo na ovu neobičnu ženu koja je stradala tragično.

Kraljica Draga Foto: Ken Welsh / Universal images group / Profimedia
Pre svega, treba znati da je Draga bila iz vrlo ugledne porodice.

Kako navodi mlada istoričarka Nevena Knežević, Draga Lunjevica je rođena 23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu. Po očevoj strani poreklom je iz poznate trgovačke porodice Milićević – Lunjevica. Deda Nikola Milićević je bio prijatelj kneza Miloša Obrenovića. Ljubica Vukomanović, potonja knjeginja Ljubica, bila je u srodstvu sa Milićevićima, Nikola je bio ručni dever na venčanju kneza Miloša i Ljubice.

Takođe, Draga je bila vrlo obrazovana.

U Gornjem Milanovcu Draga je završila osnovnu školu. Potom je u Beogradu završila Viši ženski zavod, poznatiji kao Cermankin zavod. U zavodu je učila nemački, francuski, hrišćansku nauku, prirodne nauke i istoriju srpskog naroda. Posebno je imala dara za strane jezike i pisanje, navodi Kovačević.

Neželjena udaja za 15 godina starijeg inženjera

Pri kraju Draginog školovanja njeni roditelji su počeli da joj traže muža. Izbor je pao na rudarskog inženjera Svetozara Mašina. Srpski diplomata i hroničar Milan Stojimirović je naveo da Draga prvo nije htela da pristane na udaju, ali je kasnije ipak prihvatila. Stojadinović je kao razlog protivljenja udaji naveo da se Draga za vreme školovanja u Beogradu zaljubila u Bogdana Popovića, kasnijeg akademika.

Draga je imala nepunih 17 godina, a budući suprug Svetozar Mašin je bio stariji od nje 15 godina.

Na svadbi videla svog budućeg muža

Svetozar je bio ugledan čovek, iz bogate porodice, poreklom Čeh. Njegov otac Jovan je bio uvaženi na dvoru kneza Mihaila i kneza/kralja Milana Obrenovića.

Draga Lunjevica se udala za Svetozara Mašina u beogradskoj Sabornoj crkvi 1883. godine. Na svojoj svadbi ona je videla prvi put svog narednog supruga, Aleksandra Obrenovića. Navodno je prošao u fijakeru tada i kao sedmogodišnji dečak se obradovao što vidi mladu, te joj je mahnuo.

Sa Mašinom je provela tri godine u braku. Zbog posla on je često bio na putu, a Draga ga je pratila. Nisu imali dece, ali Stojimimirović navodi da je Draga jednom ostala trudna.

Svetozar Mašin je preminuo dok je bio na terenu 1886. godine. Postoji više verzija njegove smrti, a kasnije se čak Dragoj pripisivalo da ga je ubila (otrovala).

Po Svetozarevoj smrti Draga je nasledila njegovu penziju, živela je u njegovom stanu, ali ga je ubrzo morala napustiti jer je Građanski zakonik bio veoma nepovoljan za žene – bila je isključena iz nasledstva. Vratila se u porodičnu kuću, a posle smrti roditelja morala je da sa sestrom brine o četvoro mlađe braće i sestara.

Sarađivala je sa časopisom Domaćica, bavila se novinarstvom i prevođenjem.

Dvorska dama kraljice Natalije

Kada se kraljica Natalija nastanila u Bijaricu, Draga je došla u njenu službu. Jedna verzija je bila da ju je tu doveo kralj Milan kao svoju ljubavnicu. Ali Natalija je ipak imala priliku da upozna Dragu kao istaknutu članicu Beogradskog ženskog društva i u pismima je pisala da je u njeno poštenje uverena.

Odnosi između njih dve ipak su se pogoršali oko 1893. godine .

Prilikom prve posete kralja Aleksandra u Bijaricu Natalija je primetila da je Aleksandru veoma prijatno da provodi vreme sa Dragom. Natalija je u Beogradu 1895. godine priređivala sinu balove i zabave na kojima je on najradije plesao upravo sa Dragom. Natalija je tako htela da se približi sinu kako bi ga privukla na svoju stranu i da ga odvoji od uticaja kralja Milana. Pošto je primetila da Aleksandar ima naklonosti ka Dragoj, htela je da na taj način dopre do sina i ubedi ga u svoje političke stavove.

Natalija je podržavala Aleksandrova osećanja prema Dragoj, čak je sina i podsticala na razmišljanje o njoj, piše Nevena Kovačević.

Kaljica Draga i kralj Aleksandar Foto: olin Waters / Alamy / Alamy / Profimedia
Ali kraljica Natalija i Draga su se razišle u ne tako lepim odnosima 1897. godine. Novine su zvanično objavila da je Draga Mašin smenjena sa dužnosti dvorske gospođe na lično insistiranje, zbog lošeg zdravlja. Draga se vratila u Beograd, u početku je živela kod sestre Hristine, a potom joj je kralj Aleksandar kupio kuću u blizini dvora.

Ni kralj Milan ni kraljica Natalija nisu bili oduševljeni Dragom i time što njihov sin provodi toliko vremena sa njom, ali njih dvoje su se venčali.

Veridba s kraljem kojoj su se protivili svi

Za Srbiju je bilo iznenađenje kada je kralj Aleksandar jula 1900. objavio vest da je isprosio ruku Drage Lunjevice Mašin. Cela vlada je podnela ostavku kao znak protesta zbog toga. Naročito su se tome oštro suprotstavili ministar policije Đorđe Genčić, koji je iz policijskih arhiva izvadio 12 dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima. Ministar inostranih poslova Andra Đorđević je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov kralju. Mitropolit je ovaj brak smatrao neprikladnim zbog razlike u godinama.

U Dragin dom su došli ministari sa ciljem da je nagovore da se ne uda za Aleksandra. Draga je čak na njihov nagovor i pristala da napusti Srbiju, ali jedna rečenica ministra Borivoja Nešića promenila je njeno mišljenje, Nešić joj je rekao: „Jer, uostalom, gde ste vi za kraljicu?“.

Kralj Aleksandar je uspeo da sastavi novu vladu i izvršio je velike promene u državnom aparatu. Na važna mesta na dvoru i u vojsci su došli ljudi koji su hteli da prihvate kraljevu izabranicu. 1

Venčanje i lažna trudnoća

Venčanje je održano u Sabornoj crkvi, a u dvoru je bio priređen spektakularan prijem. Preko svog izaslanika u Srbiji kum na venčanju je bio ruski car, Nikolaj II Romanov.

Onda, samo mesec dana posle venčanja objavljena je vest da je kraljica trudna. U delu srpske javnosti je brzina kojom je Aleksandar saopštio da je Draga trudna stvorila sumnju u istinitost.

Kralj je srpskom poslaniku u Petrogradu Stojanu Novakoviću poverio da je na taj korak bio primoran jer je narodu trebalo dati razlog za otkazivanje planiranog puta po Srbiji. Razlog je bio moguć atentat na kraljevski par. Kralj je tom objavom hteo i da se pobiju svi glasovi o Draginoj neplodnosti. Posle izveštaja ruskih lekara koji su konstatovali da se radi o lažnoj trudnoći i javnost je saznala da kraljica nije u drugom stanju. Draga je postala još omrženija među narodom. Govorilo se da je želela da obmane sve, pa čak i kralja.

Žene ministara su Dragu ogovarale i spletkarile i to je kraljicu mnogo pogađalp, pa je molila muža da je nekako spasi.

Kraljica Srpkinja zbog koje su menjana imena mesta

Kralj Aleksandar je pokušao da kraljici obezbedi što veću popularnost u narodu. Isticanjem njenog srpskog porekla Aleksandar je hteo da ona time dobije što više blagonaklonosti u narodu. Kralj je isticao da je ženidbom sa Dragom uspostavljena veza između dinastije i naroda. Dragu je poredio sa knjeginjom Ljubicom i knjeginjom Milicom zbog njihovog srpskog porekla. Izgradnja njenog kulta počela je menjanjem naziva ustanova, promenom naziva sela i varoši, preuzimanje pokroviteljstava nad društvima, uvođenje novih datuma rođendana i imendana u kalendar državnih praznika, Dragin rođendan se slavio kao državna svečanost. Viša ženska škola u Beogradu dobila je naziv Više ženske škole kraljice Drage, piše u svom radu istoričarka Nevena Kovačević.

Kraljica Draga je uvažavala sve običaje, svi praznici su svečano proslavljani. Sa Aleksandrom je posećivala manastire u Srbiji, Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu posvećenu kraljici. Ali ništa od toga nije pomoglo, narod je nije zavoleo.

Pitanje nasledstva

Posle lažne trudnoće kraljice Drage u Srbiji je otvoreno pitanje nasledstva prestola. Domaća javnost je bila posebno ogorčena mogućnošću da na kraljevski presto u Srbiji može doći kraljičin brat, Nikodije Lunjevica, budući da je kraljica imala veliki uticaj na kralja.

Poslednja srpska kraljica

Razloga za prevrat je bilo pregršt, a ženidba kralja Aleksandra sa starijom udovicom Dragom je svakako bio jedan od najvažnijih uzroka nezadovoljstva u vojsci, koje je dovelo do prevrata. Dragina lažna trudnoća i nametanje Nikodija Lunjevice za naslednika prestola dodatno su razdražili zaverenike.

U noći između 10. i 11 juna 1903. godine izvršen je atentat na kralja i kraljicu. Zaverenička akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Prvo su ubili Dragu.

Kralj i kraljica su sahranjeni bez ikakvih kraljevskih počasti, ni zvona nisu lupala. Bio je to kraj dinastije Obrenović i Draga je ostala upisana kao poslednja srpska kraljica.

Izvor: nova.rs

Zima predstavlja poseban izazov za vlasnike pasa, posebno kada je reč o zaštiti psećih šapa. Hladnoća, led, sneg i prosuta so mogu da izazovu ozbiljne probleme poput isušivanja i pucanja jastučića na šapama. Pravilnom brigom i nekoliko jednostavnih koraka možemo osigurati zimske šetnje i zdravlje šapa našeg psa tokom hladnih meseci.

Priprema šapa: Redovito održavanje šapa vašeg psa ključno je za njihovo zdravlje tokom zime. Važno je održavati dlaku između jastučića na šapama uredno podšišanom da biste sprečili nakupljanje snega i leda. Redovno podrezivanje psećih noktiju takođe je neophodno jer predugi nokti mogu da otežaju kretanje po zaleđenim površinama i povećaju rizik od povreda tokom zimske šetnje, piše Večernji list.

Nanošenje zaštitnih proizvoda: Pre zimske šetnje sa vašim psom, nanesite zaštitni balzam ili vazelin na jastučiće šapa. Možete da koristite specijalizovane kreme za pse ili običan medicinski vazelin koji stvara zaštitni sloj između osetljive kože šape i hladne površine.

Zaštita šapa: Kvalitetne pseće čizmice pružaju najbolju zaštitu tokom zimskih šetnji. Kod odabira čizmica za psa, važno je pronaći odgovarajuću veličinu i postepeno navikavati ljubimca na nošenje obuće. Idealne čizmice treba da imaju čvrst, neklizajući đon, da budu vodootporne i imaju sigurnosne trake za pričvršćivanje, uz dovoljno fleksibilnosti za prirodno kretanje psa.

Prilagođavanje šetnje: Za zimske šetnje sa psom i kada je temperatura ispod nule, birajte topliji deo dana. Preporučljivo je da skratite trajanje šetnje i izbegavate posoljene površine. Tokom šetnje pratite ponašanje vašeg psa i obratite pažnju na znakove neprijatnosti.

Čišćenje šapa: Po povratku iz zimske šetnje, temeljno očistite pseće šape. Isperite ih mlakom vodom, posebno pazeći na prostor između prstiju gde mogu da se nakupe so i led. Nakon pranja, dobro osušite šape čistim peškirom i pregledajte da li ima znakova oštećenja ili iritacije kože.

Dodatna nega: Nakon čišćenja nanesite hranjivi balzam ili kremu na jastučiće šapa vašeg psa. Ovaj korak pomaže da održite kožu mekom i sprečite isušivanje. Koristite proizvode posebno formulisane za pse i zimske uslove.

Kada zvati veterinara?

Pratite znakove koji mogu da ukažu na probleme sa psećim šapama. Posetite veterinara ako primetite da šape pucaju ili krvare, ako su crvene ili otečene, ako vaš pas šepa ili izbegava oslanjanje na šapu, ili ako preterano liže šape

Redovna nega psećih šapa i brza reakcija na probleme ključni su za sigurne zimske šetnje. Uz odgovarajuću zaštitu i brigu, vaš pas može bezbrižno da uživa u zimskim aktivnostima bez rizika od povreda ili neprijatnosti - piše n1info.rs.

Režim saobraćaja biće izmenjen od ponedeljka, 9. decembra na deonici od Sombora do Kule.

Kako kažu u "Putevima Srbije", u periodu od 7 do 15 časova, radiće se na iskopu pored državnog puta na deonici Sombor (industrijska zona) - Kula.

U zoni radova saobraćaj će se odvijati usporeno zbog suženja puta.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Posao bi trebalo da bude završen do petka, 13. decembra.

Izvor: 021.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. decembar

Pod pokroviteljstvom Grada Sombora i Turističke organizacije grada Sombora, održan je 15. po redu Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“. Festival je jedinstvena manifestacija na području Zapadnobačkog upravnog okruga i kao takva okupila je više od 40 izlagača vina, rakije i hrane iz Srbije i inostranstva.

15. „Ravangrad Wine Fest“ posetio je i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima, te iskoristio priliku da sa v.d. direktorom Turističke organizacije Jovanom Uzelcem, razgovara sa izlagačima o njihovim proizvodima i bogatoj ponudi.
Festival je održan u Sportskom centru „Soko“, a kao i prethodnih godina, i ove godine je privukao veliki broj posetilaca koji su imali priliku da uživaju u raznovrsnim vinima i hrani.

Košarkaški Džokera sinoć su u velikoj sali Gradske hale Mostonga savladali ekipu valjevskog Metalca sa 89:80 (25:13, 24:32, 26:25, 14:10).

U veoma neizvesnom meču desetog kola Admiral bet Košarkaške lige Srbije Somborci su na kraju odneli pobedu i upisali važne bodove koji su ih ostavili u vrhu tabele. Ekipa trenera Vladimira Lučića već u 8. minutu došla je do dvocifrene (24:10) prednosti. Početkom druge deonice prednost je išla i na +16 (32:16). U narednih pet – šest minuta igre dolazi do neverovatnog pada u igri Somboraca koji su ispustili stečenu prednost. Metalac je serijom 26:6 poveo 40:42. Ipak, do odlaska na odmor Džokerovci su uspeli da se saberu i naprave pet poena prednosti.

U nastavku igre domaći sastav je održavao prednost. Gosti su preko Gambrella ostali u igri, ali nisu uspevali da preokrenu rezultat. Poslednja tri minuta su odlučila pobednika. Vujadinović, Ivošev i Brkić su pogađali za konačnih 89:80. Najbolji pojedinac domaćeg tima bio je Henson sa 27 poena. Pored njega Brkić je ubacio 17, a Vujadinović 11. U gostujućem timu Gambrell se zaustavio sa 37 poena.

Nakon ovog kola Džoker je zadržao šestu poziciju. Trenutno su u grupi timova sa po 16 osvojenih bodova. U narednih sedam dana odigraće dva meča. Prvo će u sredu kraljevačkoj Slogu, dok će beogradski Radnički.

Izvor: somborsport.org

Zdravko je pre nekoliko dana izašao iz zatvora, gde je navodno boravio zbog nasilja u porodici i imao je zabranu prilaska ženi i deci

Zdravko Goranović (59) iz Sombora ubio je suprugu Miru i ćerke Anastasiju (19) i Anabelu (15). Posle krvavog pira zapalio je kuću, pa se obesio o gredu!

Užas u domu Goranovića u Ulici Sime Šolaje u Somboru otkrili su vatrogasci krajem decembra 2021. godine, na poziv Zdravkovog i Mirinog sina koji je po dolasku zatekao kuću u plamenu. Kako nam je tada rečeno u policiji, požar je prijavljen pre 12 sati.

- Kako su vatrogasci gasili vatru, sukcesivno su pronalažena tela. Reč je o kući površine od oko 150 kvadratnih metara. Požar je gasilo deset vatrogasaca sa tri vozila. Ekipe za uviđaj i Hitna pomoć su takođe stigli na mesto porodične tragedije - kazao je tada naš izvor blizak istrazi.

Kako smo pisali, Zdravko je nekoliko dana pre zločina izašao iz zatvora, gde je navodno boravio zbog nasilja u porodici i imao je zabranu prilaska ženi i deci. Ta zabrana prilaska nije ga sprečila da pobije svoje najmilije.

- Prvi rezultati istrage ukazuju da je nožem preklao suprugu Miru, a zatim ubacio bombu u sobu u kojoj su mu bile ćerke. Posle krvavog pira, podmetnuo je požar, a zatim se obesio o gredu. On je dugo psihički i fizički maltretirao ukućane i očigledno nije hteo da prihvati činjenicu da oni više ne žele to da trpe - rekao je izvor ranije za Alo!.

Da se nešto čudno dešava, prvi je primetio Zdravkov i Mirin sin, kada se iz nabavke vratio kući. Primetio je požar i o tome je obavestio vatrogasce i policiju. Tek po gašenju požara otkrivena su tela. Komšije su nam rekle da je Goranović nekada radio u policiji, ali da je zbog svog ponašanja iz nje i otpušten.

- On je bio veoma problematičan. Radio je ranije u policiji, posle toga je više vremena proveo po zatvorima. Pretio je svojevremeno i nekom tužiocu, ma svašta je bilo. Bio je prek - ispričala je jedna komšinica.

Protiv Zdravka je pre tragedije bila podignuta optužnica zbog nasilja u porodici. Njemu je prvobitno bilo određeno zadržavanje, a na završnoj reči na glavnom pretresu predloženo mu je i produženje pritvora. Međutim, sud ga je pustio na slobodu. Na ovu odluku suda reagovao je tužilac koji je uložio žalbu na rešenje na koje još nije doneta odluka iako je žalba napisana 23. decembra 2021. i odmah ekspendovana. On je pušten 24. decembra i, kako komšiluk veruje, od tada je smišljao način kako da naudi svojima.

Izvor: alo.rs

Dužnost hrišćanima nalaže da se u molitvama sećaju svojih pokojnika, da se mole Bogu za pokoj njihovih duša, pale im sveće, drže parastose i pomene, podižu im spomenike kao obeležja na grobovima i da njihove grobove drže u pristojnom i urednom stanju.

Sve ovo propisuje crkveni kanona. Čini se da nijedan narod nema tako nemaran odnos prema grobovima svojih srodnika kao Srbi. S jedne strane, taj nemar je apsolutno zapostavljanje grobnih mesta, koje uključuje njihovo neobeležavanje i neodržavanje.

S druge strane, u nekim krajevima Srbije ide se i u drugu krajnost. Na grobljima se podižu skupoceni spomenici, kapele novokomponovane arhitekture, koje više liče na vikendice u kojima ima sve ono što ima i u domu – frižideri, televizori, kreveti… Reč je o ružnom običaju koji se ustalio.

Nadgrobni spomenik treba da bude skroman sa hrišćanskim obeležjem u obliku krsta. Mnogo je važnije sećati se svojih umrlih u molitvama, a činiti dobra dela za pokoj njihovih duša pomaganjem sirotinji, davanjem priloga crkvama, bolnicama, domovima za nezbrinutu decu i drugim humanitarnim ustanovama

Što se tiče stava crkve, u vezi sa opelom i sahranom pokojnika, za crkvu je najvažnije žito, vino i sam čin opela. Opelo je molitva u kojoj se sveštenik moli za pokoj duše pokojnika i za oproštaj grehova njegovih koje je kao čovek u životu učinio. Važni su i pomeni koji se vrše od kuće do groblja, jer je pomen, takođe molitva, piše Nportal.

Međutim, u nekim krajevima Srbije, za pogreb su vezani brojni suvišni i štetni običaji, koji su često, čak i u suprotnosti sa učenjem crkve. Teško je u narodu menjati takve običaje, naročito one koji su vekovima prisutni, ali u novije vreme zavode se novi običaji, koji se lako mogu menjati.

Jedan od takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju sahrani. I jedno i drugo iziskuju velike izdatke, a potpuno je suvišno. Mnogo bi bolje bilo da se novac za kupovinu venaca preda domaćinu ili toj kući, što bi dobro došlo u snošenju troškova sahrane.

Takođe se uobičajila velika i obilna priprema jela i pića za sahrane, pa se dešava da, kada se gosti najedu i napiju, sahrana se pretvori u gozbu, a učesnici u pijanom stanju počnu da se nedolično i neprikladno ponašaju. To je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini.

Za četrdesetodnevni parastos takođe su vezani brojni običaji, među kojima je klanje „dušnog brava“. To ne spada u crkvene i verske običaje.

Posle šest meseci ili jedne godine, takođe se mogu vršiti molitve, odnosno parastosi za umrle. Tada se, kao i za četrdeseti dan, priprema žito koje osvećuje sveštenik, izlazi se na groblje, pale se sveće i prekađuje grob. Parastosi se mogu održavati i češće, a gozbe ni u tim povodima nisu crkveni običaji.

Izvor: blic.rs

Mnogi ne mogu da zamisle jutro bez kafe, neki je piju samo zbog "doze kofeina", dok drugi više vole da izdvoje vreme i uživaju u njoj. Britanski list Daily Mail konsultovao je nekoliko stručnjaka kako bi otkrio najbolji način pripreme crne kafe za maksimalno uživanje.

Iako se metode pripreme kafe razlikuju, većina ljudi prati jednostavan postupak. Međutim, u želji da se što brže razbude uz pomoć ovog magičnog napitka, često prave greške birajući najbrži način pripreme, prenosi Danas.

Najveća greška koju ljudi često prave jeste dodavanje kafe čim voda proključa. Istina je da ključala voda može delimično "spržiti" kafu, što utiče na njen ukus. Kada voda proključa, idealno je sačekati 30 do 60 sekundi, a tek potom dodati kafu.

Takođe je važno znati da kvalitet vode iz slavine varira u zavisnosti od lokacije, što može uticati na ukus kafe.

Stručnjaci preporučuju pripremu kafe sa filtriranom vodom. Ključan je i odnos između kafe i vode - optimalno je koristiti 70 grama kafe na litar vode.

Antibiotici se daju kada je uzrok bakterijski, dok se virusna pneumonija obično rešava sama uz odmor i dosta tečnosti.

Dok većina infekcija grudnog koša nije ozbiljna i traje oko tri nedelje, neke se mogu razviti u ozbiljnije bolesti kao što su pneumonija ili bronhitis. Bronhitis je zapaljenje disajnih puteva u plućima koje može biti uzrokovano infekcijom.

Pneumonija nastaje kada infekcija izazove upalu vazdušnih kesa u jednom ili oba plućna krila, koja se mogu napuniti tečnošću ili gnojem, a rizik od upale se povećava zimi, piše The Sun.

Dakle, koji su simptomi i kada treba nešto da preduzmete?

Simptomi pneumonije su slični drugim bolestima, ali ključna razlika je u tome što je posebno opasna.

Infekcija grudnog koša može izazvati kašalj ili kratak dah.

Kada je u pitanju upala pluća, dr Endru Vitamor kaže da „simptomi mogu uključivati kašalj, kratak dah, visoku temperaturu, bol u grudima i gubitak apetita“.

Prema Astmma+Lung , uobičajeni simptomi su:

– Kašalj – može biti suv ili možete iskašljati žutu, zelenu, smeđu ili krvavu sluz

– Osećaj slabosti i umora i opšta bolest

– Osećaj kao da ne možete doći do daha (kratak dah)

– Nedostatak apetita

– Ubrzani rad srca

– Znojenje i drhtavica

– Bol u grudima uzrokovan upalom tanke membrane između pluća i grudnog koša

– Konfuzija (posebno kod starijih osoba)

– Nizak krvni pritisak

– Iskašljavanje krvi

– Bol u zglobovima ili mišićima/bolno telo

– Mučnina

Ključna promena od normalne respiratorne bolesti, kao što je prehlada ili grip, do upale pluća je kratak dah i bol u grudima.

Za razliku od tipične prehlade ili gripa, pneumonija često uzrokuje otežano disanje i oštar bol u grudima koji se pogoršava dubokim disanjem ili kašljanjem. Ako se ovi simptomi pojave, važno je odmah potražiti savet lekara.

Izvor: danas.rs