Učenje zasnovano na temama gde deca mogu da uče ono što žele gde ocenjivanje nije numeričko, već narativno. Model obrazovanja zasnovan na spoju pedagogije i neuronauke stvara neke od najuspešnijih učenika koji uče kako da logički povezuju, a ovaj model primenjuje i jedna škola u Beogradu.
"Deca ne uče za ocenu već zato što im je lepo, uživaju u tome", kazala je za N1 Svetlana Belić, direktorka međunarodne neprofitne škole "Eduka" u Beogradu koja je utemeljena na finskom modelu učenja - kombinovanju neuronauke i pedagogije - piše N1.
Kako u praksi izgleda učenje zasnovano na finskom modelu?
"Deca uče zbog znanja, ne zbog ocene"
Direktorka navodi da je fokus na istraživanju i ne na pojedinačnim predmetima već na temi koja se različito obrađuje kroz silabus.
"Model se bavi učenjem kroz istraživanje. Umesto da iz svakog predmeta učimo ono što je deo silabusa, finski model kaže - hajde da učimo kroz temu. Ako je tema voda, onda ćemo učiti o vodi kroz biologiju - kako biljke žive uz pomoć vode, kako žive ljudi, kakav je ekosistem u moru ili okeanu. Iz geografije ćemo učiti kakav je ciklus vode u prirodi. Iz likovnog ćemo učiti o akvarelu, iz matematike ćemo učiti šta je vodoravno. Tako ćemo deci približiti svet koji je oko njih na povezan način", objasnila je ona.
Šta je neuroedukacija?
"Neuroedukacija je pedagoški pristup koji se dugo primenjuje, mada manje u ovom našem regionu. Spaja prednosti neuronauke - koja nam jasno govori kako mozak funkcioniše, kako deca uče. Kada spojimo pedagogiju sa načinom kako deca uče - dobijamo neuroedukaciju", objasnila je direktorka.
Objasnila je i kako je škola neprofitna - "škola u kojoj profit nije princip motivacije nego deca. Fondacija "Obrazovanje za Srbiju" je osnovala školu "Eduka" jer želimo da sve donacije koje dobijamo, da se vraćaju u fondaciju za potrebe dece i daljeg razvoja ovog modela obrazovanja u Srbiji".
Nema ocenjivanja i deca se "takmiče sa sobom, a ne sa drugom decom".
"Nema ocenjivanja, deca ne uče za ocenu već zato što im je lepo, uživaju u tome. Testovi postoje, ali postoje kao evaluacija, ocenjivanje koje nije numeričko, već narativno. Uvek znaju kako mogu da budu bolji. To povećava motivaciju jer nisu u ambijentu u kom se uči zbog ocena, već zbog znanja", istakla je ona.
Stručna saradnica u školi "Eduka" Tijana Mašić ističe da deca uče kako da temu posmatraju iz različitih uglova i da deca, ukoliko im se nešto dopada, o tome mogu da uče tog dana.
"Deca su srećna - ne samo zato što o temi uče iz različitih uglova, nego što je razlika velika u školi. Deca imaju podršku da izaberu o čemu žele da uče taj dan. Ako mi kažu - čuo sam za neku zanimljivu biljku, želeo bih da znam više o tome - ja mogu da promenim program za taj dan da više učimo o toj biljci", objasnila je Tijana koja dolazi iz Kanade gde je diplomirala kao neuronaučnik i ima iskustva u radu sa decom sa drugačijim potrebama i to joj pomaže u radu sa decom.
Kako ističe, školu pohađa sedmogodišnjak koji je u matematici napredniji od svojih vršnjaka pa njih ne prati u silabusu već uči kako njemu odgovara.
"Imamo dečaka sa sedam godina koji radi matematiku kao da mu je 12. Umesto da ga držimo na tom nivou vršnjaka od sedam godina, mi ga hranimo idejama, novim matematičkim pristupima da bi mogao da postigne i više do toga", objašnjava stručna saradnica.
Model pogodan i za decu sa drugačijim potrebama
Kako direktorka objašnjava, ovaj model jeste nov u Srbiji, ali se u Finskoj primenjuje više od dve decenije i pokazao se kao uspešan.
Model učenja pogoduje i deci sa drugačijim potrebama, kako su objasnile naše sagovornice.
"Pogoduje deci sa smetnjama u razvoju - dete ne gledamo u tome koji je njegov problem, nego što je dete i gledamo šta voli. Gledamo i šta je nivo koji može da dostignemo i gledamo koje forme možemo da koristimo da mu dođe do tog nivoa. Ako ne zna da piše, nećemo svaki dan da ga teramo da piše, nego da li mu je lakše da koristi računar. Gledamo da deci olakšamo način učenja, da im dajemo sreću da uče a ne da u školu dolazi sa stavom - ja ovo ne mogu", objasnila je Mašić.
