Sombor.info

Predstava „Radovan Treći” Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera imaće somborsku premijeru 30. septembra na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, najavili su danas organizatori.

„Radovan Treći” u režiji Vita Taufera imao je nedavno premijeru na festivalu Grad teatar Budva, a somborska publika imaće priliku pogledati predstavu i pretpremijerno 29. septembra, saopšteno je iz Narodnog pozorišta Sombor, prenosi Tanjug.

U koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grada teatra Budva igraju Ninoslav Đorđević, Biljana Keskenović, Srđan Aleksić, Danica Grubački, Nemanja Bakić, Marija Maša Labudović, Lazar Nikolić i Pavle Popović.

Scenograf je Lazar Bodroža, kostimograf Biljana Grgur, dramaturg Vesna Radovanović, a kompozitori Robert Pešut Manjifiko i Aleksander Pešut.

Izvor: politika.rs

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Đorđe Zorić, obišli su danas radove na rekonstrukciji mosta na Apatinskom putu.

U toku su završni radovi na uređenju pristupnih puteva ka mostu i pešačko – biciklističke staze koja je proširena sa obe strane kolovoza za 30 cm. Radovi na konstrukciji mosta su završeni, kao i sistem odvodnjavanja atmosferske vode, a trenutno se radi na armiranim betonskim podlogama za postavlјanje javne rasvete. Završetak radova i puštanje saobraćaja preko novog i proširenog mosta očekuje se u toku sledećeg meseca.

Završetkom ovih radova biće kompletirana rekonstruisana deonica puta od mosta u Somboru do ulaza u Apatin, a stanovnici ova dva grada moći će da stignu brže i bezbednije do želјenih destinacija.

Sombor je postao jedan od deset gradova u Srbiji koji je dobio svoju kišnu baštu – urbanu zelenu površinu koja će doprineti smanjenju posledica obilnih kiša, poplava i pojava klizišta u urbanim sredinama. Ova bašta je deo projekta Niklo kao ja, čiji je cilj da ponudi direktan odgovor na već nastale negativne posledice klimatskih promena, a koji kompanija A1 Srbija sprovodi uz podršku evropske organizacije Propulsion i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kišna bašta u Somboru posađena je u parku Obilaznica od strane tima profesionalnih baštovana uz podršku građana, a u proteklom periodu Somborci su imali priliku da učestvuju na specijalnoj, otvorenoj radionici, na kojoj su mogli detaljnije da se upoznaju sa konceptom kišnih bašti.

„U saradnji sa lokalnom samoupravom izabrali smo upravo ovu lokaciju, jer je u blizini osnovna škola, a sam park je posećen od strane Somboraca i Somborkinja svih uzrasta. Za formiranje kišne bašte koristili smo autentične sadnice i materijale karakteristične za ovo područje“ – istakla je Amela Greksa, pejzažna arhitektica projekta.

Glavna funkcija kišne bašte je ublažavanje efekta klimatske krize na gradske sredine. Kišna bašta je jednostavan sistem - sadnja u konusnim lejama u zemlji, odnosno udubljenje u zemlji čija je funkcija da primi određenu količinu vode tokom jačih padavina, a da zadrži vlagu što duže tokom sušnih perioda. Ove sadne jame su opremljene otpornim biljkama i malčem. Kišne bašte, iako prvenstveno povezane sa očuvanjem životne sredine, takođe imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje i doprinose kvalitetu života svih nas. Ova prirodna okruženja pružaju prostor za relaksaciju, odmor i opuštanje. Fizički kontakt s prirodom dok se održava bašta ili se jednostavno boravi u njoj može smanjiti stres, poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.

Kišna bašta u Somboru će, zajedno sa preostalih devet kišnih bašti iz Srbije, biti prikazana na sajtu www.svetkakavzelis.rs, na kom će odvijati i glasanje za najlepšu, ali ono što je još važnije je to da će 10 gradova u Srbiji dobiti kišne bašte. Podršku u kreiranju bašti pružiće i zaštitna lica projekta, glumica Miona Marković i putopisac i TV autor Andrej Maričić.

„Negativne posledice klimatskih promena osećamo svakodnevno, od obilnih kišnih padavina i oluja preko tropskih noći do zagađenja vazduha. Zato verujem da kišne bašte dolaze u pravo vreme i da će pomoći u očuvanju životne sredine i saniranju posledica klimatskih promena. Ujedno, želimo da kišne bašte budu poziv svim građanima i kompanijama da se pridruže u ovoj važnoj borbi. Jer jedino zajedno možemo da stvaramo pozitivne promene“ – naglasio je Dejan Turk, CEO A1 Srbija i A1 Slovenija.

Prestanite da ponavljate ove obrasce!

To je pozadinska buka koju gotovo i ne primećujete. Ponekad negativni misaoni obrasci preuzimaju i otežavaju fokusiranje na bilo šta drugo, kaže specijalista za ljudsko ponašanje Melodi Vajlding. Ovi obrasci deluju kao katalizator koji nam pomaže da idemo napred ili mogu biti kao kočnica koja nas sprečava da se razvijamo. Evo nekih neproduktivnih i negativnih obrazaca razmišljanja koji vas sprečavaju da se razvijate:

1. Razmišljanje na sve ili ništa

Pojavljuje se kada situaciju vidite samo u krajnostima, ne ostavljajući prostora za srednji put. Na primer, kao kada kažete „"ko mi ovo ne uspe, to znači da je to totalni neuspeh". Vajlding kaže da je to kao kada pretpostavite da morate da budete stručnjak za nešto da bi ta stvar bila deo vašeg života. Ako, na primer, želite da svoje zdrave recepte podelite sa ostatkom sveta, umesto da ih objavljujete na društvenim mrežama, imate osećaj da pre toga morate da postanete sertifikovani nutricionista. Pokušajte da vidite srednji put. Ne postoji samo crno-belo i ne morate ići u krajnosti da biste nešto postigli.

2. Preterana generalizacija

Slično je razmišljanju "sve ili ništa" u smislu da je to misaoni obrazac koji situaciju dovodi do krajnosti. "Koncept je da ako ste pogrešili u poslednjoj prezentaciji, sigurno ćete pogrešiti u sledećoj", kaže Melodi Vajlding. Ovakav način razmišljanja je potpuno pogrešan. Svaki put kada osetite da se pojavljuje, specijalista preporučuje da napravite pauzu od jednog minuta i razmislite o problemu. Ako niste uspeli u prošloj prezentaciji, to znači da ćete se bolje pripremiti za sledeću. Ono što se dogodilo u prošlosti ne sme se ponoviti u budućnosti.

3. Isključivanje pozitivnog dela

Specijalista kaže da je ovo još jedan neproduktivan obrazac razmišljanja koji se posebno javlja kod ljudi koji imaju problema sa samopouzdanjem. "Primer je teškoća prihvatanja komplimenata", kaže Vajlding. "Kao kada ste zaista naporno radili za nešto, i kada ljudi to cene, vaš odgovor je da je to bio timski rad umesto da samo kažete hvala. Ili kada uradite nešto veoma dobro, ali kažete sebi da je svako to mogao da uradi." Za borbu protiv ovog negativnog obrasca, specijalista preporučuje vođenje "dosijea pohvala". To je navika po kojoj svake nedelje ili svakog dana razmišljate o uspesima i dobrim stvarima. Ne mora da se radi o vašim dostignućima, ali može da se radi o malim trenucima pobede, kao što je činjenica da ste uspešno prebrodili težak razgovor ili da ste pokušali nešto novo, van vaše zone komfora. Cilj je da vremenom naučite da prepoznate svoje kvalitete i zaustavite obrazac razmišljanja koji poništava pozitivne delove.

4. Emocionalno razmišljanje

Ako osećate da nešto ne možete da uradite, to ne znači da je tako. "U slučaju emocionalnog razmišljanja, pretpostavljamo da ono što osećamo mora biti istina." Na primer, ako sebi kažete "osećam da nisam u stanju da vozim", automatski ćete poverovati da je to stvarno i istinito, iako možda nikada niste pokušali. Za borbu protiv ovog obrasca, specijalista preporučuje podešavanje tajmera do 30 minuta. U ovom intervalu dozvolite svim emocijama da isplivaju na površinu: tuga, krivica, anksioznost ili bilo šta drugo. Nakon što vreme istekne, nastavite dalje. Na taj način možete da ih razdvojite kako vam negativne emocije ne bi zavladale ceo dan. To je kao "dnevnik brige" koji vam pomaže u borbi protiv anksioznosti.

5. Izjave koje uključuju "mora"

Izjave koje uključuju obavezno su usredsređene na očekivanja koja imamo od sebe. Na primer, kada kažete sebi "Morao sam da postanem bolji u ovome do sada". Da biste se nosili sa ovim razmišljanjem, potrebno je biti popustljiv prema sebi. Pre svega, pokušajte da saznate odakle ta očekivanja koja postavljate sebi. Da li dolaze od šefa, partnera, roditelja? Iako imate skup vrednosti i pravila po kojima živite svoj život, pokušajte da shvatite ko je stvorio ova pravila i da li vam ona dozvoljavaju da živite svoj život onako kako želite. Umesto da se fokusirate na ono što ne možete, fokusirajte se na ono što možete i napredak koji ostvarujete.

Izvor: sd.rs

Važeći Zakon o stanovanju i održavanju zgrada jeste matični zakon u pravu stanovanja i predviđa dva obavezna i ujedno najvažnija organa stambene zajednice: 1) upravnika i 2) skupštinu stambene zajednice.

Skupština stambene zajednice je najvažniji organ u stambenoj zajednici prvenstveno zato što donosi najznačajnije odluke, zatim bira i razrešava, nadzire i kontroliše rad upravnika, dok upravnik, sa druge strane, nema na raspolaganju gotovo nikakva pravna sredstva uticaja na rad i odlučivanje skupštine.

Skupštinu čine svi vlasnici posebnih delova zgrade (vlasnici stanova, poslovnih prostora, garaža i garažnih mesta/boksova), a u Zakonom predviđenim slučajevima mogu ih menjati član porodičnog domaćinstva ili zakupac posebnog dela.

Važnije nadležnosti skupštine jesu izbor i razrešavanje upravnika, usvajanje plana održavanja zgrade, odlučivanje o visini naknade troškova za održavanje i upravljanje, odlučivanje o angažovanju profesionalnog upravnika ili uzimanju kredita i donošenje odluke o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade.ii

Da bi skupština donela zakonitu odluku o nekom pitanju iz njene nadležnosti, neophodno je da sednici prisustvuje dovoljan broj njenih članova (kvorum)iii, pri čemu je to, u najvećem broju slučajeva, većina od ukupnog broja vlasnika posebnih delova sa pravom glasa (kada se odluke skupštine donose kvorumskom većinom), dok za pojedine, izuzetno važne, odluke Zakon propisuje da se iste donose 2/3 većinom od ukupnog broja glasova (kada se odluke skupštine donose dvotrećinskom apsolutnom većinom).iv

U pogledu upravnika stambene zajednice najpre treba reći da Zakon sadrži različite odredbe o: 1) tzv. „običnom“ upravniku (upravniku iz reda stanara); 2) profesionalnom upravniku i 3) tzv. „prinudnom“ upravniku, koji nije ništa drugo do profesionalni upravnik postavljen odlukom nadležne lokalne vlasti (opštinskog ili gradskog nivoa) u slučajevima predviđenim Zakonom.

Dakle, između suštinski dve kategorije upravnika („običnog“ i profesionalnog) postoje brojne sličnosti budući da su poslovi iz nadležnosti „običnog“ upravnika ujedno i nadležnosti profesionalnog upravnika, dok profesionalni upravnik ima i dodatne zakonske dužnosti.v

Glavne nadležnosti svih vrsta upravnika obuhvataju: zastupanje, predstavljanje i izvršavanje odluka stambene zajednice, podnošenje prijava za upis nastanka, promene ili prestanka podataka u Registar stambenih zajednica, predlaganje skupštini programa održavanja i staranje o njegovoj realizaciji, vođenje različitih evidencija (npr. o prihodima i rashodima stambene zajednice ili o vlasnicima posebnih i samostalnih delova, odnosno o zakupcima i korisnicima zajedničkih i posebnih delova zgrade), organizovanje izvođenja radova na zajedničkim delovima/zemljištu za redovnu upotrebu zgrade i podnošenje skupštini izveštaja o radu.

Profesionalni upravnik

Može se reći da su građani pokazali najviše interesovanja za položaj, prava i naročito obaveze profesionalnih upravnika kao i za pitanja kome da se obrate u slučaju da upravnik ne radi svoj posao i koja su im prava koja imaju po Zakonu u takvim i sličnim situacijama.

Profesionalni upravnik ima sva prava i obaveze „običnog“ upravnika, ali, pored toga, ima i nekoliko njemu svojstvenih obaveza: da „svakog dana u nedelji u periodu od 00-24 časa“ prima prijave kvarova ili drugih problema od stanara, te da zatim iste prijave prosledi nadležnom organu ili od njega zahteva preduzimanje odgovarajućih mera; on je dužan da obezbedi izvršenje radova na hitnim intervencijama itd.

Dodatno, profesionalni upravnik dužan je da skupštini stambene zajednice podnese izveštaj o svom radu najmanje dva puta godišnje ako drugačije nije ugovoreno, dok ako je prestao da važi ugovor o angažovanju ove vrste upravnika, izveštaj o radu se podnosi u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o poveravanju poslova upravljanja.

Takođe, profesionalni upravnik odgovara za svoj rad strožije nego što to čini „obični“ upravnik, najpre zato što svoju delatnost vrši kao stručno lice koje primenjuje najstroži standard pažnje – pažnju dobrog stručnjaka, a potom i zato što mora imati zaključen ugovor o profesionalnom osiguranju.

Nadalje, za razliku od „običnog“ upravnika, profesionalni upravnik uvek odgovora za svu štetu koju prouzrokuje svojim propustima kako stambenoj zajednici tako i vlasnicima posebnih/samostalnih delova u zgradi ako je šteta nastala na njihovom posebnom ili samostalnom delu zgrade.vi Takođe, profesionalni upravnik odgovoran je stambenoj zajednici i vlasniku posebnog dela zgrade ako je šteta nastupila zbog njegove radnje ili propuštanja u vezi sa obavezom održavanja zgrade.vii

Na kraju, ukoliko profesionalni upravnik propusti da podnese tužbu za regres u roku iz člana 68. stav 1. Zakona, profesionalni upravnik solidarno odgovara sa odgovornim licem za oštećenje zajedničkih delova zgrade za svu štetu koju je stambena zajednica pretrpela usled gubitka prava na regres troškova održavanja ili popravke zajedničkih delova zgrade.

Prava i obaveze stanara

Što se tiče prava stanara i vlasnika drugih posebnih delova možemo reći da njihova osnovna prava obuhvataju: 1) pravo učestvovanja u radu i pravo glasa na skupštini; 2) pravo izbora ličnosti profesionalnog upravnika; 3) pravo popravke ili vršenja drugih radova na zajedničkim delovima zgrade ako je neophodno radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na njegovom posebnom delu i ako to isto nije blagovremeno preduzeto od strane nadležnog lica; 4) pravo na tužbu za utvrđenje ništavosti odluke stambene zajednice donete suprotno Zakonu i podzakonskim aktima; 5) pravo uvida u stanje i promene na tekućem računu stambene zajednice; 6) pravo na iniciranje postavljenja profesionalnog upravnika ako zgrada ostane bez upravnika.

Među pravima stanara izdvaja se pravo učestvovanja u radu i pravo glasa na skupštini kao najvažnije, jer omogućuje stanaru da inicira donošenje novih ili izmenu starih odluka, da predlaže dnevni red sednice, čak i sam sazove sednicu pod izvesnim uslovima, eventualno pokrene postupak razrešenja upravnika koji ne ispunjava očekivanja stanara itd. Sa druge strane, svakako je važno i pravo stanara da sam izvrši neophodne radove na popravci zajedničkih delova ako preti opasnost štete na njegovom posebnom delu i ako odgovorno lice nije blagovremeno izvršilo navedene radove.

Obaveze stanara i vlasnika drugih posebnih delova, pre svega, obuhvataju obavezu održavanja svog posebnog dela zgrade u skladu sa Zakonom, obavezu učestvovanja u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade i obavezu dozvoljavanja prolaza kroz svoj posebni deo ako je to nužno za popravku ili održavanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze.

Od svih je svakako najvažnija obaveza održavanja, koja podrazumeva da svi vlasnici posebnih delova imaju dužnost da održavaju isti u jednom generalnom stanju ispravnosti i funkcionalnosti, tako da trećim licima od tog dela ne preti opasnost štete ili povrede, dok, sa druge strane, imaju dužnost i da učestvuju u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade (u šta spada tekuće i investiciono održavanje, kao i radovi hitnih intervencija).

Nadležne inspekcije

Ako stanari smatraju da upravnik ili profesionalni upravnik ne vrši zakonske ili ugovorne dužnosti savesno i stučno, oni mogu podneti prijavu protiv profesionalnog upravnika lokalnoj (opštinskoj ili gradskoj) komunalnoj inspekciji po osnovu neispunjavanja dužnosti upravnika propisanih u članovima 50 i 53. Zakona.

Takođe, stanari mogu prijaviti profesionalnog upravnika i građevinskoj inspekciji ukoliko isti nije doneo ili ne sprovodi program održavanja zgrade, kao i u slučaju da je propustio da organizuje izvođenje radova koji bi otklonili opasnost po život i zdravlje ljudi, bezbednost zgrade i imovine, saobraćaja, okoline i životne sredine.ix (članovi 126. i 127. Zakon).

Izvor: danas.rs

Tridesetpetogodišnji rumunski monah našao se na sudu pošto je udario 52-godišnjeg beloruskog monaha, nakon svađe pošto su se napili.

Incident se dogodio u nedelju popodne u manastiru Hilandar na Svetoj Gori. Kako se navodi u spisima predmeta, 35-godišnjak je udario 52-godišnjaka nogama i rukama, kao i plastičnom flašom, prenosi N1 grčku televiziju ERT news.

Pedesetdvogodišnji monah je prvobitno odvezen u Dom zdravlja Karion, gde mu je ukazana prva pomoć.

Potom je prebačen u bolnicu Poligiros, gde se i dalje leči sa povredama lica. Oštećeni je izjavio da ne želi da krivično goni 35-godišnjaka, a nije zahtevao da ga pregleda lekar.

Optuženi je priveden javnom tužiocu i optužen za nanošenje teške telesne povrede i upućen na suđenje Automatskom tročlanom sudu za prekršaje.

Hilandar je srpski pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina.

Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine.

Nalazi se u severnom delu Svete gore, na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem njegovom prstenu – Atosu (grč. Aτoς), u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora.

Radna grupa Ministarstva zdravlja za postupanje u uslovima pandemije kovida donela je na današnjoj sednici preporuke za postupanje na nivou primarne zdravstvene zaštite i bolničkih ustanova, a jedna od njih je obavezno nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama, saopšteno je iz instituta "Batut".

Određeno je obavezno testiranje na kovid svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, ukoliko imaju simptome akutne respiratorne infekcije, i njihova obavezna kontrola i testiranje nakon preležane infekcije.

Na nivou bolničkih ustanova obavezno je testiranje pacijenata kao uslov za hospitalizaciju, neophodno je testiranje za prijem na hematološka i onkološka odeljenja, kao i odeljenja gerijatrije i odeljenja gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim imunodeficijencijama.Uvedena je i zabrana poseta bolnicama koje su u nadležnosti Komisija za prevenciju bolničkih infekcija.

Uvedena je i zabrana poseta bolnicama koje su u nadležnosti Komisija za prevenciju bolničkih infekcija.

Komisije za prevenciju bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama su dužne da u narednih sedam dana naprave procenu epidemiološke situacije i daju predlog mera, kao i da redovno prate epidemiološku situaciju.

U pogledu bolničkih kapaciteta za smeštaj hospitalizovanih pacijenata obolelih od kovida, Radna grupa je zauzela stav da za sada nije neophodno njihovo dodatno proširenje.

Izvor: nova.rs

Radovi na rekonstrukciji, adaptaciji, sanaciji i dogradnji objekta Doma zdravlja u Somboru su završeni i ambulante su počele sa radom u potpuno obnovljenim uslovima, na staroj adresi u Mirnoj ulici. 

Nakon godinu dana, radovi na rekonstukciji zgrade Doma zdravlja u Somboru su završeni. Obnovljene su instalacije, urađeno grejanje, dva nova lifta, klima uređaji, dojava požara i još mnogo toga, a pored uređene zgrade radi se i na popunjavaju sadržaja samog Doma zdravlja.

"Mi smo dobili pokretni mamograf i do sada je odrađeno više od 300 pregleda, a isto toliko žena još čeka za pregled prve mamografije, a zajedno sa Gradom smo uspeli da žene sa sela dovezemo po potrebi. I dalje nastavljamo sa projektom obilaska seoskih ambulanti sa pokretnim ultrazvučnim apartatom. Tu smo isto odradili veliki broj pregleda i otkrili bolesti u nekim ranijim stadijumima", rekla je doktorka Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja "Dr. Đorđe Lazić" u Somboru.

Novina je i da na školskom odeljenju radi dečiji pulmolog, a uskoro će početi da se obavljaju i alergo testovi. Mladi lekari koji rade na selima od oktobra meseca imaće mogućnost obuke za rad na ultrazvuku.