Sombor.info

Mačke su veoma posebna i veoma različita stvorenja od pasa. Dok se pas odaziva na svoje ime, neke mačke ignorišu poziv. Da li mačka uopšte zna da je zovemo?

Da li mačka uopšte zna kako se zove – pitanje je koje je zapravo vrlo prikladno.

Pogotovo ako i vi živite u društvu mačke koja je samostalna i koja će doći tačno i samo kada ona to želi, a ne kada je neko pozove.

Međutim, mačka odlično prepoznaje svoje ime i razlikuje ga od imena drugih kućnih ljubimaca.

To kaže veterinarka sa Floride Tereza ​​Manusi, dodajući da je prepoznavanje sopstvenog imena mačke usko povezano sa pažnjom, hranom i igrom.

Mačke su veoma inteligentne životinje koje govore kako se osećaju u različitim položajima tela.

Različiti položaji mačjeg repa su veoma značajni, kao i položaji tokom spavanja.

Mačke takođe dobro čuju i mogu prepoznati različite zvukove.

Ako osećate da vaša mačka reaguje na vaš glas, ali ne i na glas drugog člana porodice, ovo bi moglo biti potpuno tačno.

„Mačka može bolje da reaguje na osobu koju voli“, potvrđuje ovu tezu i Manusi.

Pre nekog vremena uradili su studiju na 20 mačaka i pokušali da otkriju kako mačke prepoznaju svoje vlasnike samo na osnovu glasa.

Šta su našli?

Većina mačaka potpuno je ignorisala glasove stranaca i pokazivala je interesovanje samo kada je njihov vlasnik progovorio. Ovo se zove ljubav.

Izvor: danas.rs

U organizaciji Boćarskog kluba „Ravangrad“, a uz podršku Sportskog saveza grada Sombora i Grada Sombora, održan je četvrti po redu Međunarodni memorijalni turnir „Dušan Grba“, na Gradskom stadionu u Somboru.

Turnir je okupio šesnaest ekipa iz Srbije i Crne Gore, koje su pokazale zavidno znanje i veštine tokom celodnevnog takmičenja. Pobednik turnira je ekipa „Novi Beograd“, koja je ujedno i novi – stari šampion Prve lige Srbije u boćanju. Drugo mesto osvojili su BK „Lasta Beograd“, a treće mesto pripalo je ekipi BK „Fruška Gora“.

Organizatori turnira su se zahvalili svim ekipama na učešću i kvalitetnom druženju, očekujući njihovo prisustvo i naredne godine.

Čonopljanska Sloga jedini je tim u sva tri Vojvođanska zonska ranga koji ima maksimalni učinak nakon šest odigranih kola.

Ovog vikenda gostovali su na “vrućem” terenu u Novom Žedniku sa kojeg su se vratili sa sva tri boda. Gosti su dominirali tokom čitave utakmice. Postigli su po dva pogotka u oba poluvremena. Rajčanji je načeo domaćina u 31. minutu, da bi u poslednjem minutu prvog dela Vukas dupirao vođstvo gostiju. U nastavku susreta Nikola Vemić je je u 67. minutu povisio sa 3:0, da bi osam minuta pre isteka regularnog dela rezervista Ognjen Šveljo postigao i četvrti pogodak za svoj tim. Utešni gol za domaćina postigao je Todorović u poslednjim trenucima susreta.

Ekipa Hajduka je u derbiju kola dočekala Vrbas. Susret je završen najnepopularnijim rezultatom, te su oba tima upisala po jedan bod. Ekipa Ravagrada 2018 nije nastavila niz dobrih rezultata.

Ovog vikenda minimalno su poraženi na domaćem terenu od Vojvodine iz Bačkog Gradišta. Strelac jedinog pogotka bi je Velibor Novaković u nadoknadi prvog dela. Ubedljiv trijumf ostvarila je ekipa apatinske Mladosti koja je porazila imenjaka iz Bačkog Petrovca. Meč je rešen već nakon prvih 45 minuta kada su domaćini stekli prednost od 4:1. Dvostruki strelci bili su Marko Uzelac i Aljoša Jovović. Za goste je pogodio Stojisavljević. U nastavku u strelce se upisao i Stefan Đukić.

Narednog vikenda Sloga dočekuje fenjeraša iz Turije, Hajduk će put Đurđina, dok će Ravangrad 2018 odmeriti snage sa Bajšom.

Rezultati i izveštaji sa utakmica šestog kola:

Hercegovac – Solunac 3:1 (2:1) (Zapisnik), Preporod – Sloga 1:4 (0:2) (Zapisnik), Mladost (T) – Đurđin 2:3 (1:0) (Zapisnik), Hajduk – Vrbas 0:0 (Zapisnik), Radnički 1905 – Bačka 1901 – 3:0 (1:0) (Zapisnik), Obilić – Bajša 4:0 (2:0) (Zapisnik), Ravangrad 2018 – Vojvodina (BG) 0:1 (0:1) (Zapisnik), Mladost Apa – Mladost (BP) 5:1 (4:1) (Zapisnik).

Tabela: Sloga 18, Obilić 15, Mladost Apa 14, Radnički 1905 – 14, Vrbas 11, Bačka 1901 – 10, Vojvodina (BG) 9, Hajduk 8, Bajša 7, Hercegovac 6, Ravangrad 2018 – 5, Preporod 5, Mladost (BP) 4, Đurđin 4, Solunac 2, Mladost (T) 1.

Parovi narednog (7) kola: Mladost (BP) – Hercegovac, Vojvodina (BG) – Mladost Apa, Bajša – Ravangrad 2018, Bačka 1901 – Obilić, Vrbas – Radnički 1905, Đurđin – Hajduk, Sloga – Mladost (T), Solunac – Preporod.

Izvor: somborsport.org

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je sezonsku prognozu vremena za Srbiju, u kojoj su naveli kakvo nas vreme čeka do kraja godine! Sudeći prema njihovoj prognozi, očekuje nas jesen kakvu davno nismo imali, dosta toplija, ali i dosta vlažnija, nego prethodne. Takođe, i decembar, prvi zimski mesec, biće blaži nego što smo navikli

Meteorolozi RHMZ navode da će oktobar biti dosta topliji i vlažniji mesec u odnosu na prosek, kao i novembar. Sa druge strane, decembar će biti dosta blaži i malo vlažniji nego što smo navikli i praktično neće doneti zimsko vreme.

- Srednja minimalna temperatura vazduha u oktobru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost oktobarske srednje minimalne temperature vazduha oko 10.2 stepeni. Srednja maksimalna temperatura vazduha u oktobru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom oktobra biće oko 19.0 stepeni - navode iz RHMZ.

Ističu da će mesečna suma padavina tokom oktobra biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će vrednosti sume padavina u većem delu Srbije biti 5 mm do 10 mm više, a u Negotinskoj Krajini za 10 mm do 20 mm više u odnosu na višegodišnji prosek.

- Srednja minimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.1 stepeni u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost novembarske srednje minimalne temperature vazduha oko 5.6 stepeni. Srednja maksimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek.

izvor: blic.rs

Imali ste priliku da pročitate priču nastavnika Darka Božića koji je posle 14 godina rada u prosveti, odlučio da da otkaz zbog, kako je tvrdio, šikaniranja i mobingovanja od strane direktora škole u kojoj je radio. I nastavnica srpskog jezika i književnosti Bojana Jovanović (42) iz Šapca, rešila je da napusti državni posao posle 15 godina rada, najviše zbog svog zdravlja i štitne žlezde. Kaže da je u tamošnjoj Školi primenjenih umetnosti previše dala sebe, trudila se na sve načine da nauči decu i istakne školu, a umesto da joj pomogne, direktorka škole joj je odmagala. Zato je u maju, mesec dana pred kraj školske godine, dala otkaz i otvorila privatnu školicu. Sada ponosno kaže da se nakon svega preporodila i da je prvi put, posle 15 godina, mogla da ode na more u septembru.

Bojana je svoj prvi posao u školi dobila na način na koji bi svako u Srbiji trebalo da se zaposli – na pošten. Samo tri dana nakon što se prijavila na Biro za zapošljavanje, dobila je ponudu da bude zamena u jednoj školi.

Narednih pet godina, menjala je nastavnike i nastavnice u više škola, kako u Šapcu, tako i u okolnim selima, a onda je 2013. godine stigla u šabačku Školu primenjenih umetnosti koja ju je oduševila. Nažalost, kako su godine prolazile, situacija u školi se menjala – direktorka je, kako Bojana priča za Nova.rs, imala drugačiji odnos prema njoj.

„Direktorka je bila i idalje jeste jedna ista žena svih deset godina, koja se naprosto godinama menjala. Promenila se atmosfera u školi, nastavni kadar i disciplina što se tiče kolektiva, a potom i dece. U početku sam bila oduševljena školom, već sam imala iskustva sa nadređenima, pa nisam bila uplašena, tako da sam bila zadovoljna pruženim uslovima. Srpski jezik podrazumeva i književnost, koja je vrsta umetnosti, a mi smo imali samo dva časa nedeljno. I to je, donekle, bio problem“, počinje Bojana svoju priču.

Škola primenjenih umetnosti je, prema rečima naše sagovornice, ustanova koja školuje četvorogodišnje smerove i na svakoj godini, svako odeljenje ima samo dva časa nedeljno. Bojana je tokom rada u školi saznala da će škola biti u istom rangu sa gimnazijama koje imaju četiri ili čak i pet časova srpskog jezika nedeljno, što je, smatra, ogromna razlika.

„Sistem maltene ne prepoznaje tu školu, a do te informacije sam došla tek kada je naišla priča o državnoj maturi. Tada sam tražila podršku direktorke rekavši joj: šta ćemo mi da radimo? Ne znam šta da predajem. Mi nemamo kako treba plan i program. Kada se obratim kolegama u grupi na Fejsbuku s pitanjem o pomoći, oni kažu da sam pomešala i da je ovo trogodišnji smer. I onda sam shvatila da sam prepuštena sama sebi“, nastavlja Bojana.

Potom je Društvo za srpski jezik potvrdilo njena zapažanja – Škola primenjenih umetnosti je zaista u nezavidnoj situaciji, prvenstveno đaci i to je jedina škola koja nije reformisana i koja ima dva časa srpskog jezika nedeljno, sa četvorogodišnjim smerovima.

„Kasnije sam čula da se to tako radi u našoj školi na uštrb dece i mog predmeta, dakle meni na grbaču, da bi neke kolege koji predaju umetničke predmete mogli da drže svoje. Bila sam šokirana i poludela sam što se uopšte toliko dajem, ali ta deca nisu ništa kriva. Ima zaista kvalitetne i dobre dece. Ali im je bila potrebna pomoć. Deca dolaze u srednju školu, a ne znaju da pišu, prave ogromne greške i ja sam rešila da se tome posvetim. Održavala sam dopunsku nastavu, provodila sam mnogo više vremena nego druge kolege koje ne drže ni redovne časove“.

Kako dalje objašnjava, za deset godina rada u školi, Bojana nikada nije dobila nijedan stručni seminar, što ju je, takođe, pogađalo jer, kada će se usavršavati ako ne sada.

„Kada sam pitala za zimski seminar u Beogradu, koji je najveći, direktorka je rekla: Ne ne, ja to ne mogu, skupo je, dobićeš druge seminare koji su ponuđeni ostalima. Ja kažem da su to seminari različitih struka i odbila sam taj njen besplatni koji mi je nudila. Toliko mogu da priuštim sebi 3.500 dinara godišnje, koliko plaćam da sebe obrazujem. Završila sam razne obuke za rad sa decom sa posebnim potrebama, a takve dece smo imali sve više, a nismo imali podršku od psihologa i defektologa. Želela sam da to radim kako treba, da deca ne sede na času tek tako da bi zauzimala mesta. Baš sam uložila i znanje i trud“, ističe naša sagovornica.

Vrhunac svega bio je, objašnjava Bojana, kada je ona počela da sarađuje sa gradskom bibliotekom u Šapcu i kada je dobila treću nagradu.

„U Zakonu stoji da je preporučljivo da škola sarađuje sa lokalnom zajednicom. Imali smo časove sekcije, samo u drugoj prostoriji, jer nisam imala adekvatne uslove u školi. Deca su radila strip, oslikavanje književnog dela i kada sam dobila pohvalu, pa i nagradu, direktorka je izjavila da je njena dobra volja da li će da pošalje decu na otvaranje izložbe, da ih finansira da odu u Novi Sad na izložbu. Zamislite. Jednog dana sam pomislila: što sam ja blesava, toliko se trudim, pa imam dva maloletna deteta kod kuće, dođem s posla, pa opet nešto radim, a niko me ne poštuje“.

Situacija je počela da se „zahuktava“ svakim danom sve više i više, pa je, prema Bojaninim rečima, direktorka „reagovala“ na svaki njen potez.

„Tražila sam slobodan dan da vodim dete kod doktora, a ona je rekla zašto moram baš tu da ga vodim, zašto ne ovde u Šapcu. Druge kolege su išle na letovanje, nisu dolazili na posao i ne drže časove. Jednog dana sam izašla na hodnik i shvatim da su sve učionice prazne, nema nastavnika. Deca demotivisana, sede po kafićima. Shvatili su da me niko ne poštuje. Ja ovde nisam poslednja krpa i ne želim to da doživim, pomislila sam“, objašnjava nam nastavnica.

Bilo je tu još nekih situacija zbog kojih je Bojana već bila sigurna u svoj odlazak iz škole.

„Jedan učenik je poslao peticiju protiv mene toga dana kada nisam bila u školi, gde je naveo da je razlog peticije moja neposvećenost radu. Tog dana sam vodila dete kod lekara. Direktorka nije želela da to reši nego kao to je moja stvar. Uputila sam pravnici i direktorki mejl i navela da je to narušavanje mog ugleda i dostojanstva i niko mi nije odgovorio na mejl. Kada je trebalo mene zaštititi, niko se nije želeo pojaviti. A kad je trebalo da se hvali škola brojnim nagradama, tu sam bila ja, pa onda kao nismo imali novca da odemo da primimo nagradu. I to je bilo to – pomislila sam: bolje da radim za sebe, imam malu decu, bolje da to što sam naučila iskoristim na bolji način gde ću biti zadovoljna i gde će se poštovati moj rad“.

I tada je, u februaru ove godine, Bojana otvorila školicu za podršku u jezičkom obrazovanju dece „Lingvil Algo“.

„Nisam još uvek želela da dam otkaz dok ne vidim kako će mi ići ta školica. A onda je došlo do toga da me direktorka namerno stavi na dežurstvo baš kada sam imala zakazane časove u mojoj školcii. I nisam želela to da trpim, da se debelo nerviram i zbog štitne žlezde, pa sam joj nagovestila da će u skladu sa Zakonom biti obaveštena na vreme o mom otkazu. A ona je obrazložila roditeljima da ja imam neke svoje privatne planove i da je to razlog napuštanja posla. Sve u svemu, pred kraj aprila sam otišla na godišnji, tako da već od tada nisam u školi. U maju je bio jubilej škole, nisam dobila poziv. A toliko dugo sam radila. Šteta. Eto, tako je, škola je, inače, dosta nazadovala. Kada sam tek počela da radim u školi, bilo je devet smerova, a sada ih ima šest. Jedan smer ima samo jednog đaka, ali se u odeljenjima kombinuje više smerova. Potpuno je opalo interesovanje dece za ovu školu“.

Preporođena žena

Bojana je danas, jednostavno rečeno, sam svoj gazda. Iako je postojala bojazan oko toga da li će školica uspeti i da li će imati polaznika, ipak je, uz podršku supruga, uspela.

„Radim čitanje i pisanje sa predškolcima, od ove nedelje sam u jednom privatnom vrtiću u kom držim radionice za predškolce. Radim sa decom sa posebnim potrebama, takođe i sa odraslima. Iznajmila sam mali lokal, imam svoju slobodu u potpunosti. U početku, kada sam tek dala otkaz u školi, nisam mogla da se opasuljim pošto mi je non stop stajalo u glavi šta treba danas da uradim, a onda shvatim da toga više nema. Nema plana i programa, ništa od tolike administracije. Mogu da putujem. Jedva sam dočekala da u septembru idem na more posle toliko godina. Em jeftinije em bolje, em manje ljudi. Dočekala sam tu vrstu slobode. Tako da, strah uvek postoji, ali mislim da svako treba da posluša sebe i svoj instinkt“, poručuje naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

U organizaciji Udruženja građana „Bodrog“, organizovana je sedma po redu likovna kolonija „Dondo“, u Bačkom Monoštoru. Umetnike su ispred Grada Sombora posetili gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i gradski većnik za oblast ekologije i zaštite životne sredine, Slobodan Stanić.

Likovna kolonija se tradicionalno organizuje u vikend naselјu Dondo po kom je i dobila ime, a likovni stvaraoci, inspirisani prirodnim lepotama Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“, uz prelepo druženje i zabavu, na platnu su prikazali svoje znanje i veštine.

Sombor je sinoć bio okupiran grad. Okupirali su ga mladi umetnici studenti umetničkih akademija iz Novog Sada, Beograda i Beča. Na nekoliko lokacija na otvorenom priređeni su konceti, dramski i filmski programi, a pred Somborcima su nastajali i radovi mladih slikara. 

"Art okupacija" počela je u Somboru 2017. godine, a ideja je bila da se Somborcima predstave mladi, neafirmisani umetnici. Neki od njih i ostali su u Somboru kao glumci ili profesori u muzičkoj školi, a nekoliko mladih slikara svoje prve izložbe imalo je u Somboru.

"Plan je da naredne godine na slična način osim Sombora budu okuprana još dva grada u dve susedne države, a malo dalji plan je da se okupacije istovremeno dešava u 10 gradova",, kaže Mihajlo Nestorović idejni tvorac "Art okupacije".

Manifestaciju organizuje Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor.

Izvor: RTV

Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata organizuje 70. naučni kolokvijum na temu "Biskup Lajčo Budanović – 150. godišnjicaa rođenja" u ponedeljak, 18. septembra) u Šokačkoj kući u Bačkom Bregu, Štrosmajerova 14, s početkom u 18 sati. Domaćin je HKPD Silvije Strahimir Kranjčević.

Predavač je vlč. Dražen Skenderović, sekretar i arhivar Biskupskog ordinarijata u Subotici, teolog i crkveni istoričar.

Ljudevit Lajčo Budanović (1873-1958) bio je rimokatolički sveštenik i prvi biskup Bačke apostolske administratore, crkvenog područja današnje Subotičke biskupije,nakon što je ona odvojena od Kaločko-bačke nadbiskupije posle Prvog svetskog rata. Bio je jedna od ključnih ličnosti narodnog preporoda Hrvata u Bačkoj i izuzetno plodan duhovnik i stvaralac. U godinama pre Prvog svetskog rata bio je župnik u Bačkom Bregu.

Kada je Smederevo palo 1459. godine pod tursku vlast, jasno je bilo da u našem jeziku, kulturi ili običajima neće biti isto. Kako je njihovo prisustvo u Srbiji trajalo puna četiri veka, sve do 1878. godine, kada je i poslednji turski vojnik napustio Beograd, jasno je zašto njihov uticaj i dalje ima toliki odjek u našim svakodnevnim životima.

Možda ni sami nismo svesni, ali njihove reči koristimo u govoru konstantno, njihova jela smo 'odomaćili' kao svoja, čak su i neka 'naša' tradicionalna imena zapravo turskog porekla. Turske serije, koje su u protekloj deceniji bile veoma popularne u Srbiji, zapravo su nam samo dočarale koliko smo običaja preuzeli od njih - od započinjanja dana turskom, odnosno crnom kafom, života u velikim zajednicama pod istim krovom, pa čak i nošenja tih čuvenih kućnih papuča, jer izuvanje je obavezno.

Jezik

Kada je jezik u pitanju, veliki broj turcizama je u našem svakodnevnom govoru.

Avlija, ajvar, barjak, burazer, čarapa, čorba, ćuprija, ćilim, dugme, ekser, jogurt, kapija, lakrdija, merdevine, pare, rakija, tavan, zejtin, hajduk, samo su neke od turskih reči kojima se služimo u komunikaciji.

"Trenutno je u upotrebi oko 3.000 turcizama", izjavila je nedavno za BBC na srpskom Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Međutim, kako kaže, sve ih je manje i manje, a taj trend postoji poslednjih 20, 30 godina.

"Mlađi ih znatno manje koriste... Držim te predmete na fakultetu i kada postavim neko pitanje - na primer, koji je turcizam za zid - uglavnom ne znaju".

Po njenim rečima u Jugoslaviji je korišćeno znatno više turcizama - oko 8.000 - pre svega zbog populacije islamske veroispovesti na teritoriji Bosne i Hercegovine.

"Kroz istoriju, sve do kraja 19. veka, bio je veliki uticaj turskog jezika na ovdašnji život - širili su ga turska administracija, vojska, kao i ovdašnji ljudi koji su primili islam. Toga više nema, danas je strašno veliki uticaj engleskog", navela je Teodosijević.

Ipak, turcizmi i dalje imaju stilsku funkciju u jeziku, ali uglavnom kod književnika starijih generacija, dodaje.

"Najviše ih ima u religiji, jer najveći verski izrazi - džamija, muftija, namaz... - nikada nisu prevođeni, ali ima ih u brojnim drugim oblastima".

Njen omiljeni turcizam je "jok".

"Jok, što znači nema i bre. Volim i vala, što je islamska zakletva valahi bilahi, tj. tako mi boga. Mi vala koristimo za pojačavanje nečega".

Teodosijević tu ističe i jednu zanimljivost o turskim turistima.

"Oni ovde, ako izuzmemo mlad svet koji dolazi za vikend, uglavnom stižu turama Tragovima našeg carstva, pa često očekuju da ljudi ovde znaju turski. Čak se i čude kad ih neko ne razume", ispričala je ona.

Svakodnevni 'rituali'

Kao prvi i osnovni običaj izdvojićemo jutarnji ritual mnogih Srba – turska kafa nakon, ili čak pre doručka, za razbuđivanje i sprečavanje potencijalne glavobolje.

Postoji i određeni broj ljudi koji samo crnu kafu prepoznaje kao pravu kafu – ostale se ne računaju. Kakvog god da ste shvatanja, turska iz džezve, uz, pre ili posle hrane koju volimo da unesemo kao svoj prvi obrok, zaista čini naviku koja pruža adekvatan početak dana.

Ako se i na tacnicu ispod šoljice stavi i ratluk - nema većeg užitka za naša nepca.

Hrana

Kada smo kod ratluka, ako na nečemu treba da budemo zahvalni, to je za postojanje sarme u našim jelovnicima. Među ostalim 'domaćim' jelima koje volimo su i pilav, musaka, kiseli kupus, razne pite, ali i đevreci i drugi pekarski proizvodi...

Što se slatkiša tiče, od turskih specijaliteta koje obožavamo izdvajamo tulumbe, baklave, tufahije...

Kao glavne karakteristike turske kuhinje uglavnom se ističu čorbe, mnogo povrća i začina, a znamo koliko Srbi vole pasulj, krompir i belu čorbu i da su za sva ta jela 'višnjica na torti' su raznorazni začini.

Možemo navesti još mnoge uticaje turske kulture, ali moramo posebno naznačiti serije koje prodice ritualno gledaju uz večeru, a od turskih serija najviše su se istakle "Sulejman Veličanstveni", "Kad lišće pada" i ona koja utrla put svim potonjim 'sapunicama' - "10001 noć" ili popularno nazvana - Šeherezada.

Uzimajući u obzir istorijski kontekst, bilo bi čudno da se naši načini života nisu isprepletali. Pored toga, ako uđemo u suštinu stvari koje jednog čoveka čine onim što jeste, verovatno ćemo naći da ljudi imaju mnogo više zajedničkog nego što imaju različitog.

izvor: blic.rs

Sinoć su u pojedinim delovima Srbije i Hrvatske zabeleženi neobična beličasti tragovi na nebu, za koje mnogi tvrde da je reč o Starlink satelitima, koje lansira kompanija Ilona Maska, SpejsEks (SpaceX).

Građani su podelili fotografije tačkastih tragova koji su zabeleženi na nebu iznad Novog Sada, Kikinde, Gospođinaca, ali i hrvatskih gradova Zagreba i Koprivnice.

"Ovo je viđeno i u Lugavčini", "Isto smo videli i iznad Ohrida pre neki dan", "Pre nekoliko sati iznad Štutgarta", "Dešava se stalno", "Viđamo stalno iznad Vojvodine", samo su neki od komentara sugrađana.

Pored Srbije i Hrvatske, korisnici društvenih mreža podelili su da su sateliti viđeni večeras i iznad pojedinih delova Nemačke i Austrije.

Sateliti za pristup internetu

Starlink je satelitska konstelacija kompanije SpejsEks koja je osnovana radi pružanja satelitskog pristupa internetu. Konstelacija se sastoji od više od 12.000 masovno proizvedenih malih satelita u nisko Zemljinoj orbiti, koji rade u kombinaciji sa zemaljskim primopredajnicima.

Starlinkovi sateliti postavljeni su u nisku orbitu oko Zemlje kako bi veze između satelita i površine Zemlje bile što bolje. Ali ovi sateliti stvaraju probleme astronomima. Pri izlasku i zalasku sunca mogu se zapaziti golim okom jer je tada vidljiv odsjaj Sunca na njihovim krilima. To može uzrokovati pruge na slikama teleskopa te ometati pogled na zvijezde i planete.

Podsećamo, Starlink sateliti viđeni su početkom meseca iznad Beograda, Novog Bečeja, Pančeva, Sremske Mitrovice, i pojedinih delova Evrope.

Izvor: blic.rs