Sombor.info

Pravo na godišnji odmor spada među osnovna prava zaposlenog prema Zakonu o radu. Isto kao što zaposleni ne može da se odrekne tog prava ni poslodavac ne može to pravo da mu uskrati ni da mu plati da se tog prave odrekne. Postoji samo jedan izuzetak kada firma radniku mora da isplati dane odmora koje nike koristio.

Čak i da zaposleni zatraži odricanje prava na godišnji odmor ili novčanu naknadu, pa čak i da potpiše izjavu ili sporazum sa poslodavcem – akt ne bi imao pravnu snagu.

Razlog je to što Zakon ne predviđa mogućnost da zaposleni dobije novac umesto odmora, jer se smatra da to nije u interesu radnika. Cilj zakonodavca je da spreči praksu koja bi se možda pojavila kod određenih kompanija da daju novac umesto da obezbede godišnji odmor. Odmor, kako Zakon predviđa, kako u toku radnog dana, radne nedelje tako i godišnji odmor – ima svoju svrhu koju novac ne može da zameni.

Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora moguća je samo u jednom slučaju – kada dođe do prekida radnog odnosa. Tada je poslodavac u obavezi da zaposlenom isplati dane godišnjeg odmora koji nisu iskorišćeni.

Koliko poslodavac mora da plati radnika koji nije iskoristio godišnji odmor?
Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. Naknada se isplaćuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

U praksi, ako zaposleni zatraži prekid ugovora o radu, poštujući zakonski otkazni rok od 15 dana, a da mu je pri tome ostalo neiskorišćenih 20 radnih dana odmora – poslodavac neće biti u mogućnosti da zaposlenom obezbedi korišćenje tih dana odmora.

Kako zaposleni može da koristi godišnji odmor?

Zaposleni godišnji odmori može da koristi jednokratno ili u više delova.

Ukoliko ga koristi jednokratno – ceo odmor se iskoristi u godini za koju je odobren, ali ako ga koristi u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Dakle, ako zaposleni u tekućoj godini koristi godišnji odmor jednokratno, mora mu se obezbediti da ga u celosti iskoristi u 2023. godini. Ali, ako ga koristi u delovima onda prvi deo godišnjeg odmora za 2023. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31. decembra 2023. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2024. godine.

Jedini izuzetak jeste da ukoliko zaposleni koji nije koristio ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle, jedino u ovom slučaju je moguća situacija da se ceo odmor za 2023. godinu iskoristi tokom 2024. godine, ali najkasnije do 30. juna.

Ako zbog porodiljskog prođe 30. jun 2024. godine, a godišnji odmor za 2023. godinu nije iskorišćen – poslodavac nije dužan da ga obezbedi posle tog roka. U tom slučaju bi godišnji odmor za 2023. godinu „propao“ zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne čini bilo kakav prekršaj, odnosno nije dužan da isplati naknadu štete.

Izvor: danas.rs

Naučnici organizacije NASA napravili su proračun da će asteroid pod nazivom „Bennu“ pogoditi Zemlju za 159 godina, tačnije 24. septembra 2182.

S obzirom da je u pitanju datum u 22. veku, ne moramo još dugo da brinemo zbog ovog asteroida.

Asteroid, nazvan „Bennu“, prođe Zemlju svakih šest godina i upola je manji od asteroida za koji se smatra da je ubio dinosauruse.

Koliko je za Zemlju opasan asteroid „Bennu“?
Ako se „Bennu“ sruši na Zemlju, to će izazvati pustoš 965 kilometara od mesta gde je pao, ali on ipak nije dovoljno veliki da izazove izumiranje širom sveta.

Naučnici procenjuju da bi asteroid izazvao uništenje ekvivalentno eksplozijama 22 nuklearne bombe.

NASA radi na planovima koji će pomoći da se on preusmeri dalje od Zemlje ili uništi. Nadamo se da će biti uspešni u tome.

Izvor: danas.rs

Mešanje latinice sa ćirilicom, zaboravljena tablica množenja i deljenja, slabo razlikovanje žive od nežive prirode, samo su neka od problema na koja su učitelji naišli tokom pregledavanja inicijalnih testova, a koje su đaci u školama u Srbiji polagali prošle nedelje. Stariji osnovci, pak, zaboravili su šta je ćelija, a već treba da uče tkiva. Nastavnici su saglasni da su rezultati testova, na kojima se proveravaju sva do sada usvojena znanja, ove godine znatno lošiji od prethodnih, te da su, nažalost, više pokazali neznanje, nego znanje.

Prošlo je već četiri nedelje otka dje počela nova školska godina. Prve dve nedelje bile su tematske, dok su prošle đaci radili inicijalne testove, odnosno imali su proveru znanja iz prethodnih godina.

Inicijalni testovi služe da učitelji i nastavnici naprave presek znanja učenika, odnosno da vide koliko znaju iz gradiva od prošle godine. Ne ocenjuju se, ali se boduju, tako da svaki đak, otprilike, prema broju osvojenih poena, može da pretpostavi koju bi ocenu dobio.

Prvi utisci su, prema rečima naših sagovornika, jako loši.

Direktorka Osnovne škole Svetozar Marković Ivana Orolicki kaže za Nova.rs da su deca ove godine pokazala slabija postignuća.

„Dobila sam informacije od mojih kolega učitelja da su deca znatno slabija ove godine. To su, inače, deca koja su u doba korone slušala nastavu kod kuće, dakle radili su u izmenjenim uslovima, pa se nekako zaboravilo. Učitelji su mi rekli da su iznenađeni, ali da su svesni da su deca zaboravljala, te da će morati dobro da obnove i ponove gradivo, pre nego što krenu sa učenjem novog. Inicijalni testovi su dobra stvar jer pokazuju realno stanje stvari, prosto da nastavnici znaju odakle da krenu“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da su vrste reči u srpskog jeziku predstavljale veliki problem osnovcima.

„Nastavnica srpskog jezika kaže da deca nisu znala da prepoznaju vrste reči i da sada sa njima mora da ponavi prethodno, već naučeno gradivo. Možda su loši testovi i zbog načina provere. Recimo, mlađi razredi su navikli da popunjavaju radne listove, a kada treba sami da napišu, onda to ide malo teže. Svakako, ovi testovi su učiteljima i nastavnicima povratna informacija da ne mogu da krenu napred, dok ne obnove staro gradivo“, objašnjava direktorka ove škole.

Nastavnica biologije: Neznanje na videlo

Nastavnica biologije Snežana Romandić u razgovoru za Nova.rs ističe da su deca, nažalost, inicijalnim testovima pokazala neznanje.

„Svake godine dobijamo sve slabije i slabije rezultate. Motivacija dece da rade inicijalne testove je sve slabija jer kada nema ocene, nema ni motivacije. S obzirom da je od perioda korone pa na ovamo, znanje dece sve lošije i lošije, nama ovi testovi više pokazuju neznanje nego znanje. Testove rade svi, čak i petaci. Ja ih dajem petom razredu prosto da vidim da li znaju da ralikuju živo i neživo, zatim delove biljke i tako dalje. Inicijalni i služe nastavniku da zna odakle da krene sa gradivom i sa čim raspolaže“, ističe naša sagovornica.

Nastavnica Snežana navodi da su loši rezultati na inicijalnim testovima realnost u skoro svakoj školi, pa čak i u srednjim.

„Veliki je procenat onih koji postižu slabije rezultate na inicijalnim testovima, ide i preko 50 odsto, nevezano za razrede. Verujem da je takva priča gotovo u svim školama. Čujem od kolega iz gimnazija i srednjih škola da su rezultati inicijalnih testova svake generacije sve lošiji i lošiji. Nekako ne mogu da povezuju i da memorišu informacije koje su im potrebne. Oni misle da ono što su radili u petom razredu, ostaje u petom i ne ide dalje, ne treba im to A zapravo, kako ja da predajem tkivo, ako oni ne znaju šta je ćelija? Da pojasnim: ćelija gradi tkivo. Dakle, nema logičkog povezivanja, to je problem kod dece već duže vreme i slaba motivacija. Vrlo brzo izgube koncentraciju. Ako ima više od deset pitanja, oni su već na petom odustali, posebno ako nema ocena“, zaključuje naša sagovornica.

Najlošije znanje iz srpskog jezika

Učiteljica Milica Jokić iz jedne beogradske Osnovne škole kaže za naš portal da je ove godine svojim đacima dala inicijalne testove samo iz srpskog jezika i matematike, dok je provera znanja iz prirode i društva izostala.

„Nisam želela mnogo da ih opterećujem, posebno kada sam videla da su i srpski i matematiku uradili katastrofalno. Srpski je bio posebno loš. Latinica – potpuno zaboravljena. Kao da je uopšte nisu učili u drugom razredu. Tako da moramo da krenemo ponovo sa latinicom, da bismo se pomerili sa mrtve tačke. Nažalost, deca nisu nešto potrešena. Zaprvao, ni ne treba da budu, ali mi deluje da nisu ozbiljno shvatili test, valjda zato što nisu ocenjeni“, objašnjava nam učiteljica.

Kakva je situacija u novosadskim osnovnim školama, za „Blic“ je govorio Petar Narančić, direktor Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ i predsednik aktiva direktora novosadskih osnovnih škola.

„Prošla školska godina završila se na strašan način i plašili smo se kako će to uticati na učenike zato što su zaista bili opterećeni tom situacijom. Na sreću, utvrdili smo da kod učenika nema velikih odstupanja u znanju pokazanom na inicijalnim testovima u odnosu na prošlu godinu. Možemo reći da novosadske škole drže neki svoj zavidan nivo čime smo veoma zadovoljni i ubuduće ćemo se truditi da zadržimo tu reputaciju“, poručuje Narančić.

Učenici tvrde da su im i ove godine najviše problema zadali zadaci iz gramatike, kako na predmetu maternji jezik, tako i na testovima iz stranih jezika.

Ništa manje nisu se mučili ni sa zadacima iz matematike jer su određene računske operacije „površno prešli“ krajem protekle školske godine zbog ranijeg završetka nastave tako da je to jasan signal nastavnicima i učenicima na šta treba da obrate pažnju ove školske godine.

Esejska pitanja

Profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo i profesor Visoke škole za vaspitače Goran Vilotijević govorili su u Novom danu na N1 televiziji o rezultatima inicijalnog testa, o tome znaju li deca da uče, ali i pokušali da odgovore na pitanje – da li je učenje za ocenu dovoljno?

Pištalo kaže da je generalno problem sa inicijalnim testovima „način na koji se vrši proveravanje toga“.

„Ja sam našao sistem da ljudima postavljam pitanja esejskog tipa, otvorenije, da bih ja mogao da procenim šta znaju o tome. Nikad ne dajem tačan podatak, nego na primer neko sintetičko pitanje gde on ne mora tačno da zna konkretne podatke da bi odgovorio na pitanje tačno, da vidim način na koji promišlja“, kaže on.

Prema njegovim rečima, to implicira da bi možda bolje bilo da se to standardizuje.

„Možda bi bilo bolje rešenje kada bi neko nezavisno telo ili osoba pravila ujednačen test za sve gimnazijalce. U ovom konkretnom slučaju sam zadovoljan. Kod društvenih nauka je nemoguće tačno u bod reći, ne možemo praviti matematiku. Moga bih da kažem, moji učenici su postigli to i to. Ja sam zadovoljan, ja radim sa gimnazijalcima, imam i odeljenje koje je sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju, ima tamo i ljudi koji su uradili nezadovoljavajuće, koji ne bi dobili pozitivnu ocenu da je to bio test“, kaže.

Vilotijević objašnjava da je inicijalni test povratna informacija za nastavnika da vidi šta su njegovi đaci zapamtili, a šta nisu.

„Refleksija, da vidimo koliko smo uradili dobro, koliko nešto nismo. Ako je loše odrađen, to je poraz i za nastavnika, a i đaci nisu naučili. Ne možemo da kažemo da je to sve zbog korone, ili jednog ili drugog razloga. Zašto upalimo svetlo u sobi – i tu ćemo pronaći više razloga, a sad koliko ima razloga za neuspeh učenika. Ti razlozi nisu nešto što se pojavilo juče. Ja sam pogledao malo, isti tekst je izlazio prethodnih par godina, ponavlja se tekst, menjaju se akteri“, navodi Vilotijević.

Izvor: nova.rs

Roditeljstvo je u suštini jednostavno, kad imate dobre smernice.

Roditelji igraju vitalnu, odlučujuću ulogu u tome da li će njihova deca izrasti u uspešne ljude. Iako ne postoji garantovani recept za roditeljstvo, evo 12 načina na koje roditelji pripremaju svoju decu za uspeh, a koji su prošli test vremena, piše msn.com.

Provode vreme sa svojom decom

Veza između majke i deteta počinje u materici.

Razgovor, druženje, čitanje priče jesu radnje koje povezuju roditelja i dete.

Nauka kaže da što više vremena roditelji ulože u svoju decu, to će njihova deca dostići veći nivo blagostanja.

Deca treba sama da rade zadatke

Studija sa Stanforda pokazala je da roditelji koji su se previše uključili u aktivnosti svoje dece mogu imati kontraproduktivan rezultat.

Studija preporučuje da roditelji dozvole svojoj deci malo nezavisnosti u zadacima ili kućnim poslovima. Ako vaše dete želi da preuzme vođstvo, dozvolite mu.

Ne ograničavaju društvene veštine svoje dece

Deca sa socijalnim veštinama su u prednosti u odnosu na svoje manje društvene vršnjake.

Više studija pokazalo je da razvoj društvenih veština kod dece postavlja osnovu za akademsku izvrsnost i dugoročni uspeh.

Umesto da ograničavate ove veštine, podstaknite ih kod svoje dece.

Povezani su sa svojom decom

Zdrav odnos roditelja i deteta podstiče sigurnost i poverenje.

Kada roditelji slušaju, pokazuju empatiju i reaguju, to gradi emocionalnu stabilnost i „setuje“ njihovu decu za uspeh.

Završili su visoke škole

Iako možda postoje odstupanja, studija objavljena 2018. godine otkrila je da visoko obrazovani roditelji često stavljaju snažan naglasak na važnost akademskog postignuća.

Visoko obrazovanje roditelja daje snažan primer deci da postanu uspešna.

Imaju velika očekivanja

Čak i kada smo odrasli, ponekad nam je potrebno da neko veruje u nas.

Kada roditelji imaju visoke standarde za svoju decu, to im uliva osećaj uspeha.

Verujte u svoju decu i recite im kakve želje imate za njih.

Slave uspehe svoje dece

Da li znate da će neka deca prestati da plaču kada im date kolačić? To je na neki način povezano.

Kada roditelji slave uspehe svoje dece – bez obzira na to koliko su mala, to podstiče način razmišljanja o rastu.

Pomenute proslave uče decu da budu ponosna na svoj rad i da na izazove gledaju kao na priliku za učenje, te okupljaju porodicu kao celinu.

Svojoj deci daju jednostavna imena

Ime je prvi identitet osobe na Zemlji, i iako ovo može izgledati minorno, davanje detetu nepristrasnog imena može povećati poverenje u socijalnom okruženju.

Studija sprovedena na Univerzitetu u Njujorku pokazala je da pojedinci s lako prepoznatljivim imenima često imaju više rangirane pozicije na svojim radnim mestima.

Oni daju prioritet naporima umesto izbegavanju neuspeha

Neuspeh je neizbežan, ali trud je lep i često vodi ka uspehu.

Način razmišljanja o rastu vidi neuspeh kao odskočnu dasku, a ne kao nedostatak.

Kontinuirani napori stvaraju ovaj način razmišljanja o rastu kod dece.

Uče ih „čvrstini“

„Čvrstina“ znači hrabrost i odlučnost, a Anđela Dakvort, docentkinja na Univerzitetu u Pensilvaniji, definisala je „čvrstinu“ kao „treniranje stvari na duži rok dok ih ne savladaš“.

Roditelji koji svoju decu uče „čvrstini“ u ranom uzrastu, pripremaju ih za uspešnu budućnost.

Strpljivi su i podržavaju svoju decu

Strpljiva mama ili tata stvaraju prikladno okruženje za rast svoje dece. Daju deci prostor da uče, istražuju, prave greške i rastu tempom koji njima odgovara.

Strpljenje i podrška jesu osobine koje svako može lako da oseti, uključujući i decu, i podstiču dobru komunikaciju, stvaraju zdrave veze i postavljaju put ka uspehu.

Obraćaju pažnju na svoju decu

Pažnja ide dalje od nadgledanja deteta; uključuje slušanje, razumevanje i usmeravanje. Pažnja pomaže roditeljima da prepoznaju i unaprede snage svog deteta.

Veća je verovatnoća da će uspeti deca čija se osećanja stalno vide i čuju.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova juče su u akciji suzbijanja iregularnih migracija koja je sprovedena koji borave van prihvatnog centra.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatne centre gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

"Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga", saopštila je Policijska uprava Sombor", saopštio je MUP.

Završetak radova na rekonstrukciji mosta na Apatinskom putu očekuje se u toku oktobra meseca. Kako navode na zvaničnom sajtu Gradske uprave Grada Sombora, u toku su završni radovi na uređenju pristupnih puteva ka mostu i pešačko – biciklističke staze koja je proširena sa obe strane kolovoza za 30 cm.

“Radovi na konstrukciji mosta su završeni, kao i sistem odvodnjavanja atmosferske vode, a trenutno se radi na armiranim betonskim podlogama za postavljanje javne rasvete. Završetak radova i puštanje saobraćaja preko novog i proširenog mosta očekuje se u toku sledećeg meseca. Završetkom ovih radova biće kompletirana rekonstruisana deonica puta od mosta u Somboru do ulaza u Apatin, a stanovnici ova dva grada moći će da stignu brže i bezbednije do željenih destinacija”, saopštili su u somborskoj Gradskoj upravi.

Izvor: Radio Apatin

Jedanaesto izdanje Međunarodnog plesnog festivala u Somboru Orijentalija 2023. biće održano u nedelju, 8. oktobra.

Već jedanaest godina bez prekida ovaj festival okuplja veliki broj plesača svih plesnih disciplina iz celog regiona. Publika će ove godine biti u mogućnosti da na istoj sceni gleda moderni ples, street dance, MTV dance, show dance, high heels dance, folklorne plesove, klasični indijski ples, klasični i moderni orijentalni ples, bollywood, waacking, latino ples...

Za somborsku publiku organizatori festivala (udruženje građana ARTiFAKT i plesna grupa Inanna plesne škole Jump dance) pripremili su dva plesna programa i to:

Osmog oktobra od 18 časova (Velika sala Kulturnog centra Laza Kostić Sombor)

Veče folklornih plesova i plesnih fuzija

Publika će, kao što je i navikla od nas imati priliku da gleda najegzotičnije plesove današnjice ali i da upozna npr. drevni indijski ples, folklor arapskih zemalja i novije plesne forme kao high heels dance, waacking i mnoge druge.

Osmog oktobra od 20:30 časova (Velika sala Kulturnog centra Laza Kostić Sombor)

Priča o Inanni – Gala koncert orijentalnog plesa

Ove godine Jedanaesti Međunarodni plesni festival "Orijentalija" donosi nam priču o Inanni isplesanu/ispričanu putem plesa. Kako mitološku priču o sumerskoj boginji ljubavi i rata, kraljici Neba i njenom čuvenom silasku u podzemni svet, tako i priču o plesnoj grupi "Inanna", koja već 12 godina postoji i stvara, pleše sarađuje sa brojnim plesnim školama iz našeg grada, zemlje i regiona.

Ulaznice za koncerte po ceni od 250 dinara biće u prodaji od utorka, 26. septembra na blagajni Kulturnog centra Laza Kostić Sombor. Radno vreme blagajne je od utorkom i sredom od 10 do 13 časova, četvrtkom, petkom i subotom od 15 do 20 časova.

Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će preko Banke Poštanska štedionica isplatiti redovnu i privremenu novčanu naknadu za mesec avgust 2023. godine.

Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena u četvrtak, 21. septembra, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena u petak 22. septembra 2023. godine.

Somborske muzičke svečanosti – SOMUS, planirano je da se održe ove jeseni, u periodu od 19. do 23.oktobra 2023. godine u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru. Za tu priliku okuplja se veliki broj muzičara iz regiona ali i iz Evrope i sveta.

SOMUS je festival klasične muzike i godinama predstavlja jedan od prepoznatljivih brendova grada Sombora. Jedanaesto izdanje donosi pet programa u pet dana festivala:

Ekipa iz Snova, Gužva na sceni, Esktra-devičanski romantizam, Tri, četiri (Novi)Sad i Makedonissimo

Muzičari iz Francuske Italije, Nemačke, Irske, Slovenije, SAD-a pridružiće se domaćim muzičarima i obradovati publiku delima najvećih kompozitora svih vremena - Bramsa, Bartoka, Mocarta, Štrausa, Betovena, Šuberta…

„Ponosni smo što kontinuirano realizujemo najstariji Festival klasične muzike u našoj zemlji.

SOMUS je od izuzetnog značaja za grad Sombor, što dokazuju uvek prepune sale i nadamo se da će se ova lepa tradicija nastaviti, kako na ovom izdanju, tako i u godinama koje slede“ – izjavila je Vesna Šašić, direktorka Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor Svi programi SOMUS-a se održavaju u Svečanoj sali Gradske kuće. Organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor, uz podršku Grada Sombora, Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i C. Bechstein centra.

Karte za festival dostupne su od 3.oktobra na blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor i to u periodu - utorak i sreda od 10.00-13.00 časova i od četvrtka do subote od 15.00 do 20.00 časova. Samo još ove godine karte će biti po promo ceni od 300 dinara.

Takođe, organizator napominje da karte treba da nabavite pre početka festivala, jer neće biti dostupne na licu mesta.

Za petak, 22. septembar u Somboru, Apatinu i Doroslovu planirana su isključenja struje u sledećim ulicama:

SOMBOR od 8:00 do 14:00

ulica Jug Bogdana od Partizanske do Radničke, N.Grujića, V.Ilića br.14-24, 38-44 i br.5-9,23-25; ulica Braće Lukačev, Ž.Đuroševića, B.JeFtića, Čonoplјanski put, Lička, Baranjskih dobrovolјaca, S.Dečanskog, Banjalučka, Slavonska, Dvorska, Vodovodska, Sv.SteFana Arhiđakona, Jaroš salaši, Miloša Obilića od br.29-93 i br.32-88, Milke Grgurov, Partizanska od br.33-43 i br.28-36, Vuka Karadžića od br.1-4, Stevana Sremca od br.2-12 i 1-5

APATIN  od 9:00 do 12:00

APATIN, KRUŽNI NASIP I ROMSKO NASELjE

DOROSLOVO od 9:00 do 14:00

SELO DOROSLOVO - KOMPLET