Sombor.info

Prvi „Beogradski pulmološki dani“, u organizaciji Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije počeli su danas.

Ovaj dvodnevni skup okupio je eminentne lekare iz regiona kako bi razmenili iskustva o lečenju plućnih bolesti, ali i o lečenju karcinoma pluća kao jednog od vodećih uzroka smrti u našoj zemlji.

Godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća.

Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

U Srbiji se o trošku RFZO savremenim terapijama ukupno leči nešto manje od 800 pacijenata obolelih od raka pluća.

Rak pluća je jedan od najagresivnijih i najmalignijih karcinoma i kod žena i kod muškaraca. U Srbiji svaka dva sata jedna osoba premine od karcinoma pluća, a procenjuje se da 7.000 ljudi godišnje dobije ovu dijagnozu.

Dr Mihailo Stjepanović, direktor za pulmologiju KCS, istakao je da je dijagnoza ranih stadijuma karcinoma pluća je ključna.

„Kada se otkrije u ranom stadijumu karcinom pluća može biti izlečiv. Zato apelujemo na sve da redovno obavljaju preventivne preglede, posebno ako su izloženi faktorima rizika. U lečenju ranih stadijuma karcinoma pluća, najvažnija komponenta je multidisciplinarni pristup. To znači saradnju između onkologa, hirurga, radioterapeuta i drugih stručnjaka“, rekao je on.

Dr Stjepanović je istakao da je svaki pacijent jedinstven i zahteva personalizovan pristup kako bi se odabrao najbolji plan lečenja.

„Genomsko profilisanje i personalizovano lečenje postali su ključni u tretmanu karcinoma pluća. Ovaj inovativni pristup omogućava analizu genetskih promena u tumorskim tkivima pacijenata, što omogućava preciznije određivanje terapije. Identifikacija specifičnih genetskih mutacija omogućava primenu ciljanih lekova koji direktno deluju na tumorske ćelije, poboljšavajući efikasnost lečenja i smanjujući nuspojave. Personalizovani tretman tako pruža nadu za bolje preživljavanje i kvalitet života pacijenata sa karcinomom pluća. Nakon adekvatne dijagnostike mogućnosti lečenja uključuju hirurško uklanjanje tumora, radioterapiju, hemioterapiju, imunoterapiju ili ciljanu terapiju, u zavisnosti of specifičnih karakteristika tumora i zdravstvenog stanja pacijenta“, naveo je Stjepanović.

Izvor: danas.rs

Nisu svi srčani udari isti. Neki su podliji od drugih. Na primer, MINOCA je infarkt miokarda bez opstrukcije koronarne arterije, a najčešće pogađa žene. Srodno stanje, nazvano INOCA (neokludirana ishemija koronarne arterije), ima mnoge iste simptome, ali bez stvarnog srčanog udara.

Ovaj neobičan tip srčanog udara koji zbunjuje čak i doktore uzrokovan je lošim dotokom krvi u srce, uprkos tome što nema vidljivih dokaza o velikoj blokadi arterija. Oko 5% do 25% svih pacijenata sa infarktom miokarda ima normalne ili skoro normalne koronarne arterije na koronarografiji. Pošto nema blokade koronarne arterije ili opstruktivne bolesti koronarne arterije, MINOCA se često ne dijagnostikuje ili se pogrešno dijagnostikuje, tako da mu se ne poklanja pažnja koju zaslužuje.

U slučaju MINOCA, neki od pacijenata imaju zdrav način života, normalan krvni pritisak i nivo holesterola, a nemaju čak ni porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti. MINOCA može predstavljati 25% do 30% svih srčanih udara kod žena (i manje od 10% kod muškaraca).

Kada se sumnja na srčani udar, lekari se oslanjaju na klasično snimanje srca poput angiografije, ali pošto nema blokada, ono je beskorisno i ne otkriva pravi razlog srčanog udara.

Najčešći uzroci MINOCA su sledeći:

Aterosklerotična bolest koronarnih arterija, odnosno prisustvo aterosklerotskog plaka,

Disekcija zida koronarne arterije,

Spazam koronarne arterije ili malih arterija miokarda (mikrovaskularna),

Takotsubo kardiomiopatija (srčani problem uzrokovan intenzivnim emocijama),

Miokarditis (zapaljenje srčanog mišića),

Tromboembolije i drugih nejasnih uzroka.

Glumicu Natašu Tapušković domaća publika najbolje pamti po ulozi Danice u filmu "Lajanje na zvezde".

Ipak, ona je na vrhuncu popularnosti odlučila da se povuče sa scene i otišla je u Italiju da radi kao bebisiterka.

„Nisam više bila sigurna da li ću se baviti ovim poslom. Za mesec i po dana savladala sam jezik i zaposlila se kao bebisiterka u Bolonji. Nisam bila opterećena time šta sam ovde bila. Dobro sam zarađivala, putovala. Posle godinu dana osetila sam da mi nedostaje moja zemlja, ljudi koje volim i vratila sam se. Ni sada mi ne bi bilo teško da radim bilo šta da preživim. Ne bojim se ako glume nema, mogu da se snađem i da izdržim i kad nemam dovoljno novca“, rekla je ona jednom prilikom, preneo je „Kurir“.

O svom privatnom životu ne voli mnogo da govori, a poznato je da je već godinama u srećnom braku sa teniskim trenerom Vukom Tapuškovićem.

„Imala sam 27 godina i nisam bila ni u kakvoj žurbi da sretnem ‘gospodina pravog’, a naravno da mi je bilo veoma neprijatno što me upoznaju s nekim dečkom na taj način. Vukova kuma, koja je bila ubeđena da smo jedno za drugo, organizovala je susret u ‘Stupici’, posle predstave ‘Supermarket’, u kojoj sam igrala. Pružio mi je ruku, nisam čula kako se zove, samo sam pomislila: ‘Aha, ovo je moj muž’. Moji odabiri do tada su bili sasvim suprotni. On je bio toliko različit od svih da sam pomislila: ‘Sigurno je to taj’. Svideo mi se zbog energije, blagosti, topline, plemenitosti, kvaliteta uz koje sam mogla da dođem do još bolje sebe“, ispričala je glumica svojevremeno.

Kako je kazala, ljubav im se desila na prvi pogled, a verili su se mesec dana kasnije.

„Živeo je u Americi i tada je došao na deset dana. Posle dva-tri dana oboma nam je bilo jasno da smo jedno drugom predodređeni. Mesec dana kasnije smo se verili. Sačekali smo da završim film ‘Život je čudo’ i venčali se posle godinu dana“, otkrila je Nataša.

Istakla je i da se dvoumila oko promene prezimena, ali je na kraju odlučila da devojačko Šolak zameni za Tapušković.

„Prezime Tapušković uzela sam da bih svojoj deci u doživljaju porodice omogućila celovitost. Kao dete doživljavala sam mučne scene u školi kada me pitaju za ime i prezime oca i majke, a moram da izgovorim dva različita. Smetalo mi je što moja porodica nije jedno, kao da smo bili rasparčani. Ne smatram da je razvod strašan, niti imam strah od sopstvenog, iako ne bih volela da se to ikada desi, ali mi je najvažnije da moja deca sve vreme gledaju naš zdrav odnos i da što pre nauče da budu u dosluhu sa svojom intuicijom. Tako je normalno da se sad kad imam svoju porodicu, trudim da ne ponavljam neke pogrešne obrasce“, zaključila je glumica jednom prilikom.

Izvor: nova.rs

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane da će u u sredu, 27. septembra 2023. godine, u 12.00 časova, izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP Republike Srbije, Sektora za vanredne situacije, Odelјenja u Somboru, a sve u cilјu provere sistema za javno uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naselјenih mesta, biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona (znak „prestanak opasnosti“), u trajanju od 60 sekundi.

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenim terminima aktiviranja sirena.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je saopštenje u kom navodi da se na području Republike Srbije očekuju obilne padavine, pojava lokalnog grada i olujnih vetrova, u subotu 23. septembra i nedelјu 24. septembra.

„Naoblačenje sa kišom, plјuskovima, grmlјavinom, padom temperature i pojačanim severozapadnim vetrom koje će u subotu, 23. septembra posle podne i uveče zahvatiti severne i zapadne, krajem dana i tokom noći ka nedelјi (23./24. septembar), kao i u nedelјu, 24. septembra, proširiće se i na ostale krajeve Srbije uz intenziviranje padavina i lokalnu pojavu kratkotrajnih vremenskih nepogoda praćenih gradom, olujnim vetrom i velikom količinom padavina“, navode u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

U nedelјu, 24. septembra, na području Zapadnobačkog upravnog okruga, na snazi će biti crveni meteoalarm, a period važenja upozorenja na vremenske nepogode je od 23.09.2023. u 00:00 do 25.09.2023. u 00:00.

Grad Sombor se priklјučio Evropskoj nedelјi mobilnosti Danom bez automobila, s cilјem promovisanja nemotorizovanih vidova prevoza u gradovima i korišćenjem zdravijih načina kretanja koja ne štete prirodnoj sredini. Ovogodišnju kampanju pod nazivom „Ušteda energije“, organizuje Evropska komisija sloganom „Krećimo se kvalitetnije – štedimo energiju“.

Dan bez automobila podržao je Kabinet gradonačelnika; pomoćnici gradonačelnika i članovi Gradskog veća, koji su na posao došli peške ili biciklom i tako ličnim primerom pozvali i ostale sugrađane da se priklјuče akciji.

Grad Sombor učestvuje u kampanji sedmu godinu za redom u cilјu pobolјšanja ekoloških uslova života i povećanja svesti o važnosti fizičke aktivnosti svih svojih stanovnika.

Prikazivanjem filma “Rampart”, u sredu, 27. septembra 2023. godine u 19 časova u Maloj Sali Opštinskog kulturnog centra u Apatinu, započeće ovogodišnji festivala kratke forme ,,Potpis”.

O FILMU

U napuštenom stanu na obodu Beograda, sećanja na noćne more uporno se prepliću sa uspomenama iz detinjstva. Dedin video rekorder, kućni ljubimci, porodična okupljanja i prizori iz neizvesnih 1998. i 1999. godine otkrivaju svakodnevni život obuhvaćen istorijskim događajem. Zasnovan na porodičnim arihivskim snimcima film „Rampart”, prikazuje detinjstvo autora u kojem je svakako bombardovanje centralni događaj. Uprkos tome, film se ne bavi temom rata, nego opraštanjem od prostora iz detinjstva. Nakon svetske premijere na Lokarno filmskom festivalu u Švajcarskoj 2021. godine i nacionalne premijere na 27. Festivalu autorskog filma u Beogradu, film je nastavio uspešan festivalski život, osvojivši nagrade za najboljeg debitanta na Dokufestu u Prizrenu i Grand Prix festivala Kino Pavasaris Viljnius.

O AUTORU

Marko Grba Singh je reditelj čije filmove karakteriše duboko promišljanje društvenih pojava, ali i hiper-ličan, autobiografski pristup i formalno odstupanje od normiranih filmskih kategorija. Rođen je u Beogradu (1988), gde je završio Filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Umetnički je direktor festivala dokumentarnog filma, Beldocs, festivala koji je osnovan još 2008. godine u Beogradu.

Podcast:

• SCENARIO & REŽIJA: Marko Grba Singh
• KAMERA: Ivan Marković
• MONTAŽA: Mina Petrović
• ZVUK: Luka Barajević
• PRODUCENTI: Marko Grba Singh & Jelena Angelovski
• PRODUKCIJA: NANSLAFU FILMS (Srbija)

NAJBOLJA KRATKA PRIČA „MIODRAG BORISAVLJEVIĆ“

Od 140 pristiglih priča na konkurs za najbolju kratku priču „Miodrag Borisavljević“, ovogodišnji selektor Mirko Demić, romanopisac, pripovedač, esejista i dramski pisac, doneo je sledeću odluku:
Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za 2023. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Nebo nije visoko“, pod šifrom „Ad literam“. Autorka pobedničke priče „Nebo nije visoko“ je Jelena Cvetković iz Niša.

U najužem izboru našlo se još deset priča:
1. „Život“ (šifra: Alef) – Zoran Škiljević, Beograd
2. „Dodiri“ (šifra: Parker Kane) – Vladimir Mitrović, Kragujevac
3. „Vrijeme i svjetlost“ (šifra: hronos) – Milana Gajović, Beograd
4. „Nigerijska trilogija mraka“ (šifra: tendai rinos mwanaka) – Aleksandar Đurić, Požarevac
5. „Nevidljive niti“ (šifra: Letopisac) – Milivoje Trnavac, Gojna Gora
6. „Nušićeva lođa“ (šifra: Nebeska S.) – Milivoj Anđelković, Beograd
7. „Teško dišem uveče kad legnem“ (šifra: ZX Spectrum) – dr Marjan Urekar, Novi Sad
8. „Aljaska“ (šifra: snežni27) – Milena Ristić, Smederevo
9. „Oči“ (šifra: Anaksagora 23) – Ivanna Lekić, Paraćin
10. „Olovni epitaf“ (šifra: Belenenseš) – Dušan Blagojević, Šabac

Nagrada se sastoji od povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa.

MILAN VAŠALIĆ I VID VAŠALIĆ

Milan se folklorom počeo baviti kao igrač u lokalnom KUD-u, međutim njegovo zanimanje za narodnu tradiciju nije se moglo zadovoljiti samo kroz program KUD-a, te je vrlo rano počeo samostalno istraživati narodne običaje, pesme i igre. Po obrazovanju vaspitač, pored posla prosvetnog radnika angažovao se i kao koreograf, a ponajpre kao izvođač na tradicionalnim instrumentima. Bavljenje narodnom tradicijom Milan ostvaruje kroz tri segmenta: kao instrumentalista, koreograf i pevač. S ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih instrumenata, žičanih i duvačkih. Svirajući na nebrojeno festivala u zemlji i inostranstvu uspeva da otrgne od zaborava instrumente kao što su: diple, gajde, različite vrste tambura, ćurlik i mnoge druge. Za veliko angažovanje na očuvanju tradicionalnog sviranja nagrađivan je visokim priznanjima. Kao koreograf i instrumentalista na gajdama i diplama osvajao je prestižne nagrade. Jedan je od realizatora projekta „Očuvanje vrličkog kola i dipala“ kao srpske nematerijalne kulturne baštine, koji je zaštićen na listi nematerijalne kulturne baštine Srbije, po UNESCO-voj konvenciji.

Svesrdnim angažovanjem uspeva da zainteresuje decu i mlade u svojoj okolini da se bave sviranjem i pevanjem uz tradicionalne instrumente. Rad u predškolskoj ustanovi učinio je da podstakne i svog sina Vida, u ranom detinjstvu, na zajedničko muziciranje. Danas, rame uz rame, Vid sa ocem svira i peva unoseći nove elemente u tradicionalnu muziku. Prateći nove trendove u svetskoj muzici Milan i Vid ukusno kombinuju tradicionalno sviranje i pevanje sa modernim, rok zvukom gitare.

U gradskoj kući u Somboru je svečano otvorena peta po redu izložba pod nazivom "Suncokretova elegija vremenu: Ples svetlosti i senke" " posvećena nestalim licima u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i njihovim porodicama.

Pažljivo oslikani radovi od kojih svaki predstavlja sat ispunjen sećanjima na drage trenutke, svedočanstvo su ljubavi i trajne snage sećanja.

"1992. godine nestao je moj brat. Vratilo mi se sada sve, sva loša iščekivanja i sve loše misli. Sećam se svih naših lepih dešavanja, mi smo bili kao neki tajni agenti, sve smo zajedno sklapali i ponešto krili od roditelja. To je bio prelep period detinjstva, koji ne može da se vrati, sem u mislima i sećanjima. Desio se dan kada se nije pojavio. Šta bih mu sada rekla? Ne bih ga pustila više. To sve ostavlja trauma na čoveka…", ispričala nam je Radmila Poplašen iz Sombora.

U sukobima na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano je preko 35000 nestalih lica, a rešeno je nešto više od 25000 slučajeva. I dalje je nepoznata sudbina 9781 lica, a u Srbiji 1130 porodica i dalje iščekuje odgovor na pitanje gde su njihovi najmiliji.

"Međunarodni komitete Crvenog krsta godinama radi na tome da se taj broj smanji i da svaka porodica dobije informaciju o svojim nestalima", rekla je Jelena Stijačić, šefica Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu.

"Niz časovnika oslikavaju protok vremena ili buduće vreme u kojem će porodice, nadam se, pokušati da otklone neizvesnost sudbine svojih voljenih i ostvare nadu koju gaje sve ove godine", rekao je Dejan Ukropina, predsednik Crvenog krsta Vojvodine.

"Mi smo peti po redu grad gde se organizuje jedna ovakva izložba. Svi smo sa zadovoljstvom prihvatili da pored Beograda, Niša i Kragujevca upravo to bude i Sombor, jer među porodicama nestalih je mnogo i naših sugrađana", rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Domaćini Izložbe su Crveni krst Vojvodine i Međunarodni komitet Crvenog krsta - Regionalne delegacije u Beogradu, a ove jedinstvene radove zaintertesovani će moći da pogledaju i u Gradskom muzeju Sombor sve do 29. septembra.

Izvor: RTV

Povraćanje, dijareja, visoka temperatura, bolovi u stomaku, simptomi su stomačnog gripa, koji izazivaju „Rota“, „Adeno“ i „Noro“ virusi, koji se najlakše i najbrže prenose, a zaraženi pacijenti svih uzrasta ovih dana pune čekaonice u Beogradu.

Najopasniji stomačni, rotavirus, puni čekaonice Domova zdravlja u poslednjih nekoliko nedelja, napada najčešće decu vrtićkog i školskog uzrasta, a lekari upozoravaju da se lako prenosi i na odrasle.

„Danima već vladaju stomačni, adeno i rotavirusi, a imaju sličnu simptomatologiju, dijareju, povraćanje, temperaturu i teško ih je razlikovati. Deca su malaksala, nemaju apetit, a virusu treba ponekad i pet dana da izađe iz organizma, mora da se preleži. Međutim, i kod roditelja i kod dece unese paniku, a lako se prenosi na odrasle. Rotavirus širi se najčešće među decom manjeg uzrasta, u vrtićima uglavnom preko igračaka. Ako je jedno dete zaraženo, a ne opere ruke, pa se više njih igra sa jednom igračkom, svi će se zaraziti”, objasnio je nedavno za Nova.rs dr Saša Milićević, specijalista pedijatrije.

Sa polaskom đaka u školu, kao i svake godine, tako i sad, ističe on, očekujemo eksploziju stomačnih i respiratornih virusa.

„Svako dete koje dođe u vrtić ili školu, donosi viruse koje je pokupilo u svom okruženju dok je bilo na odmoru. Osim ovih zaraza, na koje smo već navikli, deca masovno ovog leta imaju boginje varičele, što je neuobičajeno. Nema više ‘sezone boginja’, kao što je bilo ranije, sada ih mogu dobiti u bilo kom delu godine“, kaže dr Milićević.

Stomačni rotavirus, od kog strahuju roditelji, uzročnik je učestalih dijareja, visoke temperature i povraćanja. Zaraza se lako širi, najčešće pogađa decu između šest meseci i pet godina, a virus u dečji organizam ulazi oralno-fekalnim putem ili preko sekreta iz nosa i pljuvačke. Vakcinu protiv rotavirusa preporučljivo je davati deci između šeste nedelje i šestog meseca života, piše City Magazine.

Šveđanka Sesilija Blomdal živi na norveškom ostrvu Svalbard, mestu koje se nalazi unutar polarnog kruga, a njen život tamo redovno dokumentuje na društvenim mrežama. Sesilija žibi sa svojim dečkom Kristoferom i njihovim psom - laponskim špicem Grimom u drvenoj kolibi, a i sami pogađate - ovaj region ima ekstremne vremenske uslove i zimi su na snazi polarne noći, odnosno 24 sata tame.

Sesilija, koja je odrasla u Geterburgu, opisuje život na arktičkom ostrvu kao "magičan" i ne smeta joj da živi i radi pok okriljem mraka, rekavši da je to oličenje takozvanog hygge, odnosno danskog koncepta udobnosti.

Ona izvodi svog psa Grima u 40-minutnu šetnju svakog dana, bez obzira kakvi su napolju uslovi, i ističe da bi bila mnogo umornija da provede ceo dan u kući.

Stanovnici u gradu Longirbijen na ostrvu Svalbardu imaju samo jednu prodavnicu, a ima oko 2. 400 stanovnika, i neretko imaju prilike da sretnu polarne medvede, polarne pse i irvase. Polarne noći ovde traju četiri meseca u godini, a temperature čak ni leti ne prelaze 7 stepeni, dok se zimi kreću oko -13.

Ovde nema autohtonog stanovništva, već su se svi doselili iz raznih krajeva Evrope i sveta. U Longirbijenu postoji i dva kafića, te nekoliko hotela.

"Ovo je mesto gde vladaju polarni medvedi, gde lokalci moraju da budu naoružani kad napuštaju naselje i gde deca ne smeju da se rađaju. Ovo je ostrvo sa puno životinja, ali jedna životinja nikako nije dobrodošla. To je mačka", rekla je Sesilija.

Sesilija kaže da na Svalbardu postoji niz pravila - ne sme se gaziti ni brati cveće, ovde vam ne treba viza ni radna dozvola, a žene ovde ne smeju da rađaju! Ako zatrudne, mesec dana pre porođaja moraju da odu na kopno i da se tamo porode. Najvažnije pravilo je da čovek ovde ne sme da ostane bez novca! Svalbard dopušta da bilo ko živi i radi na njemu, ali jedino ako mogu sami da se brinu o sebi i ako imaju gde da živi.

Ovu Šveđanku često pitaju zašto uopšte živi na ovom mestu, a evo šta ona odgovara: "Evo zašto. Priroda. Ako živite na mestu poput Svalbarda, mestu koje se nalazi blizu Severnog pola, mora da jako cenite prirodu. U suprotnom, biće vam veoma teško. Nama nije teško da sednemo na motorne sanke i vozimo se 90 kilometara u jednom smeru kako bismo išli na ručak. Takav je život ovde".

Izvor: blic.rs