Prikazivanjem filma “Rampart”, u sredu, 27. septembra 2023. godine u 19 časova u Maloj Sali Opštinskog kulturnog centra u Apatinu, započeće ovogodišnji festivala kratke forme ,,Potpis”.
O FILMU
U napuštenom stanu na obodu Beograda, sećanja na noćne more uporno se prepliću sa uspomenama iz detinjstva. Dedin video rekorder, kućni ljubimci, porodična okupljanja i prizori iz neizvesnih 1998. i 1999. godine otkrivaju svakodnevni život obuhvaćen istorijskim događajem. Zasnovan na porodičnim arihivskim snimcima film „Rampart”, prikazuje detinjstvo autora u kojem je svakako bombardovanje centralni događaj. Uprkos tome, film se ne bavi temom rata, nego opraštanjem od prostora iz detinjstva. Nakon svetske premijere na Lokarno filmskom festivalu u Švajcarskoj 2021. godine i nacionalne premijere na 27. Festivalu autorskog filma u Beogradu, film je nastavio uspešan festivalski život, osvojivši nagrade za najboljeg debitanta na Dokufestu u Prizrenu i Grand Prix festivala Kino Pavasaris Viljnius.
O AUTORU
Marko Grba Singh je reditelj čije filmove karakteriše duboko promišljanje društvenih pojava, ali i hiper-ličan, autobiografski pristup i formalno odstupanje od normiranih filmskih kategorija. Rođen je u Beogradu (1988), gde je završio Filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Umetnički je direktor festivala dokumentarnog filma, Beldocs, festivala koji je osnovan još 2008. godine u Beogradu.
Podcast:
- SCENARIO & REŽIJA: Marko Grba Singh
- KAMERA: Ivan Marković
- MONTAŽA: Mina Petrović
- ZVUK: Luka Barajević
- PRODUCENTI: Marko Grba Singh & Jelena Angelovski
- PRODUKCIJA: NANSLAFU FILMS (Srbija)
NAJBOLJA KRATKA PRIČA „MIODRAG BORISAVLJEVIĆ“
Od 140 pristiglih priča na konkurs za najbolju kratku priču „Miodrag Borisavljević“, ovogodišnji selektor Mirko Demić, romanopisac, pripovedač, esejista i dramski pisac, doneo je sledeću odluku:
Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za 2023. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Nebo nije visoko“, pod šifrom „Ad literam“. Autorka pobedničke priče „Nebo nije visoko“ je Jelena Cvetković iz Niša.
U najužem izboru našlo se još deset priča:
1. „Život“ (šifra: Alef) – Zoran Škiljević, Beograd
2. „Dodiri“ (šifra: Parker Kane) – Vladimir Mitrović, Kragujevac
3. „Vrijeme i svjetlost“ (šifra: hronos) – Milana Gajović, Beograd
4. „Nigerijska trilogija mraka“ (šifra: tendai rinos mwanaka) – Aleksandar Đurić, Požarevac
5. „Nevidljive niti“ (šifra: Letopisac) – Milivoje Trnavac, Gojna Gora
6. „Nušićeva lođa“ (šifra: Nebeska S.) – Milivoj Anđelković, Beograd
7. „Teško dišem uveče kad legnem“ (šifra: ZX Spectrum) – dr Marjan Urekar, Novi Sad
8. „Aljaska“ (šifra: snežni27) – Milena Ristić, Smederevo
9. „Oči“ (šifra: Anaksagora 23) – Ivanna Lekić, Paraćin
10. „Olovni epitaf“ (šifra: Belenenseš) – Dušan Blagojević, Šabac
Nagrada se sastoji od povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa.
MILAN VAŠALIĆ I VID VAŠALIĆ
Milan se folklorom počeo baviti kao igrač u lokalnom KUD-u, međutim njegovo zanimanje za narodnu tradiciju nije se moglo zadovoljiti samo kroz program KUD-a, te je vrlo rano počeo samostalno istraživati narodne običaje, pesme i igre. Po obrazovanju vaspitač, pored posla prosvetnog radnika angažovao se i kao koreograf, a ponajpre kao izvođač na tradicionalnim instrumentima. Bavljenje narodnom tradicijom Milan ostvaruje kroz tri segmenta: kao instrumentalista, koreograf i pevač. S ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih instrumenata, žičanih i duvačkih. Svirajući na nebrojeno festivala u zemlji i inostranstvu uspeva da otrgne od zaborava instrumente kao što su: diple, gajde, različite vrste tambura, ćurlik i mnoge druge. Za veliko angažovanje na očuvanju tradicionalnog sviranja nagrađivan je visokim priznanjima. Kao koreograf i instrumentalista na gajdama i diplama osvajao je prestižne nagrade. Jedan je od realizatora projekta „Očuvanje vrličkog kola i dipala“ kao srpske nematerijalne kulturne baštine, koji je zaštićen na listi nematerijalne kulturne baštine Srbije, po UNESCO-voj konvenciji.
Svesrdnim angažovanjem uspeva da zainteresuje decu i mlade u svojoj okolini da se bave sviranjem i pevanjem uz tradicionalne instrumente. Rad u predškolskoj ustanovi učinio je da podstakne i svog sina Vida, u ranom detinjstvu, na zajedničko muziciranje. Danas, rame uz rame, Vid sa ocem svira i peva unoseći nove elemente u tradicionalnu muziku. Prateći nove trendove u svetskoj muzici Milan i Vid ukusno kombinuju tradicionalno sviranje i pevanje sa modernim, rok zvukom gitare.
