Sombor.info

Zbog čuvenog filma stvorena je nova estetska procedura.

Nakon premijere filma „Barbie“, mnoge devojke i žene širom sveta su htele samo jedno – izgled poput Barbike. A kada pogledate lutku Barbike, videćete nešto neuobičajeno – ona nema trapezaste mišiće. Ugao između Barbikinog vrata i ramena je potpuno prav i zbog toga je njen vrat izuzetno dug i vitak, što, naravno, kod ljudi nije slučaj. Sada usled te težnje kod žena da izgledaju poput Barbike i planetarnog uspeha filma, stvorena je nova estetska procedura – Barbi botoks.

Šta je zapravo Barbi botoks, kako se izvodi, koliko može da bude opasan, ali i koliko košta, za Zadovoljnu govori dr Nemanja Čolić, klinički lekar i stručnjak za estetske procedure iz „Genesis estetike“.

„Barbi botoks ili trap tox, kako se drugačije naziva, jeste estetska procedura koja podrazumeva aplikovanje neurotoksina u trapezasti mišić kako bi se vizuelno stvorio vitak i izdužen vrat. Osnovna funkcija trapezastog mišića je opružanje (ekstenzija) glave, podizanje ramena i međusobno približavanje lopatica“, kaže naš sagovornik.

On priča i šta se zapravo krije iza ovog trenda koji je osvojio svet, ali i žene u Srbiji ga traže.

„Žene obično vole da imaju duži i tanji vrat kako bi estetski bile što nežnije i gracilnije. Ne vole kada im trapezasti mišići dolaze do izražaja i daju im više muški izgled. Ženski trapezasti mišići nisu jaki i izraženi kao kod muškaraca i smatram da im kao takvi ne predstavljaju estetski problem. Pritom, ova procedura je donedavno bila potpuno strana široj javnosti. Pre pojavljivanja filma je imala potpuno druge indikacije – tortikolis iliti kriv vrat, kao i migrene izazvane preteranom kontrakcijom mišića vrata.“

Doktor Čolić priča i kako se ovaj zahvat izvodi, kako izgleda cela procedura.

„Procedura ne podrazumeva nikakvu pripremu. Izvodi se tako što se u par ključnih, najizraženijih tačaka mišića trapeziusa aplikuje neurotoksin kako bi došlo do njegove relaksacije i atrofije mišića i tako postigao prav ugao između vrata i ramena. Iako je botoks relativno siguran postupak, postoji nekoliko kontraindikacija i situacija u kojima se ne preporučuje ili ne sme koristiti. To su preosetljivost na botulinum toksin, akutne infekcije, miastenija gravis, aktuelna primena antibiotika, trudnoća i dojenje, neurološki poremećaji. Tretman se ne preporučuje mlađima od 25 godina.“

A koliko traju efekti?

„Dejstvo botoksa traje od četiri do šest meseci, s tim što nekada to može biti i nešto kraće kod pojedinih ljudi.“

Cena ovog tretmana je između 250 i 300 evra.

Ali pre svega toga, važno je znati koje su eventualne posledice. Dakle, šta moraju da znaju devojke koje bi da se podvrgnu ovom tretmanu?

„Ako ovu proceduru izvodi lekar, onda je sve relativno bezbedno. Međutim, ako se neurotoksin aplikuje netačno ili u pogrešnoj dozi, botoks može potpuno paralizovati trapezasti mišić, migrirati s originalnog mesta aplikovanja, slabeći neuromišićnu vezu drugih okolnih mišića i tada prilično značajno može uticati na sposobnost pravilnog držanja glave, kao i podizanje ramena i ruku.“

Izvor: nova.rs

U utorak, 24.10.2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Vertikale u terakoti – negativni prostor“, umetnika Igora Smiljanića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 17.11.2023. godine.

O izložbi:

Na ovoj izložbi su predstavljene skulpture u terakoti. Izložba je jednim delom vezana za iskustvo nastalo tokom i nakon realizacije doktorskog umetničkog projekta “Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata”. Prilikom gradnje vertikalne terakotne skulpture od delova, suočio sam se sa različitim likovnim i tehničkim izazovima. Likovni problem sa kojima sam se susreo prilikom gradnje vertikalne skulptorske forme velikog formata u terakoti odnosili su se na kompozicju delova unutar celine, odnos mase skulpture prema posmatraču, svetlom u skulpturi, boji skulpture, teksturi i na negativne prostore. Negativni prostori čine važan segment mog rada. Oni se prostiru unutar, između i oko mojih skulptura. i jednako su važni koliko i sama masa skulpture. Tehničke probleme rešavao sam postepeno i u tom procesu pripreme za izradu skulpture velikog formata, najpre sam izrađivao skulpture malog formata u udnosu 1:10. Ovom prilikom izlažem te terakote malog formata. Neke od tih skulptura su već realizovane u velikom formatu i nalaze se u dvorištu ateljea CLPU “Terra” u Kikindi. Izložba “Vertikale u terakoti – negativni prostor” , poziva posmatrače da posete “Terru” i dožive skulpture velikog formata na osoben način. Segment izložbe čine fotografije i kratki video snimci sa lokacije na kojoj se skulpture velikog formata nalaze.

Biografija:

Igor Smiljanić rođen je u Kikindi 1977. Studije vajarstva završio je na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju 2002. godine, a master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. godine. Doktorske akademske studije završio 2022. na istoj Akademiji. Pedagoškim radom se bavi od 2004. Praktično iskustvo stiče u osnovnim školama u Kikindi i Ostojićevu. Od 2016. godine radi kao stručni, a od 2020. godine kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Katedra za vajarstvo). Paralelno sa ovim aktivnostima dugogodišnji je saradnik Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“ u Kikindi od 2003. godine. U periodu od 2008-2013. radi kao asistent na projektu “Teratorija”. Svoj umetnički rad predstavio je nizom samostalnih izložbi. Učesnik je više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učešće na kolonijama i simpozijumima: Simpozijum „Tera“, Кikinda (2017), “Iron casting workshop”, Banska Bistrica, R. Slovačka (2018), Izložba i performans, Galerija „КoRa“, Skopje, Severna Makedonija (2019), Izložba, radionica i izrada skulpture, Punt Termik, Temišvar, Rumunija (2019).

Somborski penzioneri ističu da im penzionerske kartice nove generacije i te kako znače zbog većih ušteda. Ipak, napominju da bi im dobro došao štampani inforormator kako bi pročitali gde sve mogu da ostvare popuste u manjim sredinama. Osim hrane, penzioneri bi da kupuju povoljnije garderobu i da putuju.

Kupovina različitih namirnica u prodavnicama, jeftinija karta za pozorište i bioskop ili jeftiniji boravak u banji sa penzionerskom karticom dobro će doći somborskim penzionerima. Iznad svega računaju da se više uštedi u kućnom budžetu.

“Ako ostvarim popust od 10 odsto, to je 3.000 dinara više za nešto drugo, znače mi kartice”, saopštila je Vida Mašić, penzionerka iz Sombora.

”Znače mi popusti za hranu, suhomesnate proizvode i meso”, rekla je Jelka Suzić, penzionerka iz Sombora.

”Popusti mi znače, jer nama penzionerima uštete znače da možemo da planiramo”, kazala je Radojka Grković, penzionerka iz Sombora.

“Sve pohvale za penzinerske kartice, bez svoje kartice nigde ne idem. Ne može da odmogne, može samo da pomogne”, izjavio je Milenko Grković, penzioner iz Koluta.

”Meni je nejasno kako će se ti bodovi obračunavati”, kaže Mira Bošnjak, penzionerka iz Sombora.

“Penzionerske kartice su odlične jer daju povoljnosti našim penzionerima koji imaju niska primanja. Znači im i ta briga”, saopštila je Gizela Žužić, sekretarka Gradskog udruženja penzionera u Somboru.

Penzioneri koji su podneli zahtev dobiće svoje kartice na šalterima mesne PIO filijale ili na kućnoj adresi.

“Preduzeli smo mere da idemo po selima i da delimo penzionerske kartice građanima koji nisu u mogućnosti da dođu. Takođe i sam idem u taj obilazak, konkretno na području opštine Odžaci po selima. Znamo da je penzionerima teško, stoga da ne dolaze za Sombor i ne troše svoj novac, mi vodimo računa da uštede i dolazimo da im kadtice delimo”, rekao je Goran Bulajić, direktor Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje Sombor.

U Zapadnobačkom okrugu ima 36.000 penzionera i do sada je uručeno preko 20.000 penzionerskih kartica nove generacije.

Izvor: RTV

U Velikoj sali zgrade Županije juče je održana 26. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 15 tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, Skupština grada je usvojila predlog Odluke o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu. Razlog za usvajanje i donošenje Odluke je utvrđeni novi obim prihoda i rashoda budžeta grada Sombora za 2023. godinu, kao rezultat uklјučivanja prenetih sredstava iz prethodne godine, namenskih transfernih sredstava iz budžeta APV i RS i rasporeda istih po korisnicima i bližim namenama u rashodnom delu budžeta. Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.663.470.000 dinara, što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 1,2%.

Odbornici su usvojili predlog Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora za period 2023 – 2027 i Akcionog plana za realizaciju Strategije bezbednosti saobraćaja. Usvajanje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora pruža podršku svim institucijama koje se bave bezbednošću saobraćaja. Na ovaj način, odgovornost za bezbedan saobraćaj je prenet na sve institucije u skladu sa raspoloživim kapacitetima i njihovom ulogom. Strategija bezbednosti saobraćaja je dokument koji u sebi sadrži jasne cilјeve koje treba ispuniti u petogodišnjem periodu a to su: da nema poginulih učesnika u saobraćaju, da broj teško povređenih bude na što manjem nivou, da nema teško povređene dece, da se prepolovi broj lakše povređenih lica učesnika u saobraćaju i da se smanje društveno – ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Gradu Somboru u 2027. godini u odnosu na 2022.

Na 26. sednici Skupštine grada Sombora, usvojen je predlog Odluke o davanju na korišćenje objekta osnovnog obrazovanja površine 204 m2 Mesnoj zajednici „Mlake“, u salaškom naselјu Gradina. Na osnovu zahteva Mesne zajednice „Mlake“, utvrđeno je da se renovirani objekat (zgrada osnovnog obrazovanja) u Gradini trenutno ne koristi u druge svrhe, stoga su stvoreni uslovi da se te prostorije koriste za Dom kulture. Takođe, usvojen je i predlog rešenja o davanju saglasnosti nacionalnom Udruženju „Roditelјa dece obolele od raka“ (NURDOR) na upotrebu grba Grada Sombora u cilјu sprovođenja humanitarne akcije Miodraga Macure. Zainteresovani građani će kupovati geografsku mapu, a uplaćeni novac će ići na račun Udruženja NURDOR.

Pored navedenih tačaka dnevnog reda, odbornici su na 26. sednici Skupštine odlučivali i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Polaganjem cveća i venaca na biste narodnim herijoma u 10:30, te svečanom sednicom od 11 časova u velikoj sali Doma kulture, opština Apatin će 24. oktobra obeležiti 79. godišnjicu oslobođenja naše opštine od okupatora.

Nakon svečane sednice, kulturno-umetničkog dela programa i dodele priznanja 24. oktobar najzaslužnijim građanima za tekuću godinu, biće upriličeno uručenje ugovora o stipendiranju učenika srednjih škola.

Za ovu školsku godinu, opština Apatin finansiraće 104 učeničke stipendije, 9 pomoći u školovanju i 19 učenika kojima je obezbeđen besplatan smeštaj u Domu učenika.

Povodom Dana oslobođenja naše opštine u galeriji "Meander" će u petka 20. oktobra od 19. časova biti otvorena izložba slika likovnih stvaralaca opštine Apatin, dok će Narodna biblioteka "Miodrag Borisavljević" 24.X od 18 časova organizovati predavanje na temu Srbi, nacija i sloboda u 20. veku. Gost i predavač biće istoričar, prof. dr Saša Marković, dekanPedagoškog fakulteta u Somboru.

Već dve grejne sezone Rade Milenović ne silazi u memljivi podrum i ne guta prašinu ložeći čađavi kotao ugljem ili drvima.

Njegov dom u Zaječaru sada zagreva toplotna pumpa, jedan od uređaja koji je godinama prvi pik stanovnika više zemalja na severu i zapadu Evrope, dok je u Srbiji tek u povoju.

„Na prvu loptu smo prezadovoljni, učinak je stopostotan“, kaže Milenović, građevinski inženjer iz ovog grada na istoku Srbije, za BBC na srpskom.

Toplotna pumpa je uređaj na električni pogon koji toplotnu energiju iz spoljne sredine prenosi u unutrašnjost objekta kome treba grejanje – ili hlađenje.

„Udeo utrošene električne energije iznosi od jedne trećine do jedne petine dobijene toplotne energije“, objašnjava profesorka Marina Karić za BBC na srpskom.

„Toplotne pumpe su veliki energetski skok napred u pogledu energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte“, dodaje Karić, profesorka na Akademiji strukovnih studija Šumadija – odsek Trstenik.

Efekat staklene bašte je proces koji dovodi do prekomernog zagrevanja Zemljine površine, a pored ugljen-dioksida, grupi ovih gasova pripadaju i vodena para, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.

Primena toplotnih pumpi postaje sve popularnija jer se one smatraju „najproduktivnijim uređajima za dobijanje toplotne energije“, kaže profesorka Karić.

Prema podacima Uprave carine, uvoz toplotnih pumpi je od 2018. u stalnom porastu i na godišnjem nivou iznosi 20 odsto, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za BBC na srpskom.

„Očekuje se da će se nastaviti taj trend porasta potražnje za toplotnim pumpama, koje se sve više ugrađuju kao primarni sistemi za grejanje prostorija u stambenim i komercijalnim objektima“, dodaju.

Prema podacima iz aprila 2023, u Evropi je uvedeno više od 19 miliona toplotnih pumpi, a na 100.000 ljudi, najviše ih ima u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Estoniji i Danskoj.

Šta su toplotne pumpe i kako funkcionišu?

Toplotna pumpa koristi toplotnu energiju vazduha, vode ili zemlje iz naše okoline i prenosi je u stanove, kuće i druge objekte koje treba zagrejati.

Kompletna instalacija sastoji se od toplotnog izvora (podsistem za sakupljanje energije), pumpe (podsistem za podizanje energije) i ponora (podsistem za distribuciju toplotne energije), odnosno sistema centralnog grejanja, poput podnog ili radijatora.

Postoji više vrsta toplotnih pumpi: vazduh-vazduh, vazduh-voda, voda-voda i zemlja-voda.

I sve funkcionišu na istom principu:

„U Srbiji su trenutno najviše u primeni toplotne pumpe tipa vazduh-vazduh, takozvani inverter klima uređaji“, navodi profesorka Karić.

Ova pumpa funkcioniše po sličnom principu kao klima uređaj, ali u suprotnom smeru – spoljašnji vazduh, gde je niža temperatura, prenosi se kroz cevi sa rashladnim fluidom (freonom – naziv za više vrsta gasova) kako bi se izvukla toplota, koja potom dospeva u sobu ili druge prostorije koje se greju.

Slično radi i toplotna pumpa vazduh-voda, samo što se toplotna energija prenosi putem radijatora ili podnog grejanja, a neretko se koristi i za obezbeđivanje tople vode u domaćinstvu.

Efikasnije, ali skuplje varijante su toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda.

One zahtevaju više prostora i pripremnih radova, na primer, kopanje bušotina i do 100 metara dubine, ugradnju sondi i postavljanje horizontalnog sistema ukopanog u zemlju na velikoj površini.

Postoje i toplotne pumpe koje koriste geotermalnu energiju, obnovljivi izvor energije, akumuliran, pre svega u podzemnim vodama.

Profesorka Karić kaže da se Srbija prema ovom, nedovoljno iskorišćenom resursu, svrstava među bogatije zemlje Evrope.

Ona očekuje veću primenu sistema grejanja sa geotermalnim toplotnim pumpama jer, između ostalog, raste cena primarne energije, pada cena opreme, a država nudi podsticaje poput subvencija i povoljnih kredita za nabavku opreme.

U Srbiji je do sada instalirano hiljadu sistema sa toplotnim pumpama koje koriste podzemne vode, od kojih je oko 400 na području Beograda.

Toplotne pumpe kao izvor koriste i otpadnu toplotu iz raznih procesa, a mogu da učestvuju i u daljinskom grejanju.

Toplotne pumpe koriste toplotnu energiju vazduha, vode i zemlje

Investicija koja se isplati

Rade Milenović je na ideju o uvođenju toplotne pumpe došao pre par godina, kada se njegov prijatelj odvažio na taj korak.

Pošto mu je dojadilo da ponovo organizuje nabavku, kupovinu i dopremanje ogreva, ali i svakodnevno loženje, rešio je da umesto zamene dotrajalog kotla novim, u domaćinstvo uvede toplotnu pumpu.

„Velike su to obaveze i nije dobro za zdravlje, ta čađ i čišćenje kotla je ne daj bože“, objašnjava ovaj 37-godišnjak.

Celokupna investicija koja obuhvata sam uređaj, radove i druge troškove, koštala ga je oko 10.000 evra.

Međutim, Milenović tvrdi da se ovaj potez i te kako isplati.

To se, kaže, vidi i po matematici za prethodne dve grejne sezone – gde je struju plaćao dvostruko, pa čak i trostruko manje, nego što su ga koštala čvrsta goriva na koja se ranije grejao.

Za drva i ugalj, u sezonama pre pandemije korona virusa i skoka cena, davao je oko 1.000 evra, dok je cena struje za period od oktobra 2022. do maja 2023. bila 367 evra.

U sezoni kada je uveo toplotnu pumpu, struju je platio nešto više – oko 500 evra za nekoliko meseci i kuću od 180 kvadrata, održavajući stalnu temperaturu od oko 24 stepena Celzijusa.

Da je nastavio da se greje na čvrsta goriva, kaže da bi ga danas tone uglja i metri drva koštale više od 1.500 evra, a pelet i do 3.000 za čitavu grejnu sezonu.

Očekuje da će sa najavljenim poskupljenjem troškovi struje biti 600-700 evra, što je i dalje dvaput manje.

„Kad se pretvori razlika u ceni struje i ogreva na nekoliko godina, napravi se velika ušteda, a blagodet je mnogo veća – nema napora, pripreme, rada“, ističe Milenović.

U domaćinstvo je uveo tip toplotne pumpe vazduh-voda, što njemu kao asmatičaru dodatno pogoduje jer se greje preko radijatora.

A prednost je i što se njome lako rukuje – uključuje se preko aplikacije, a može i direktno.

Prednosti i mane

Profesorka Karić smatra da toplotne pumpe postaju sve popularnije kako troškovi energije i održavanja opreme rastu.

One su i energetski efikasne i ekonomične – za utrošeni jedan kilovat čas električne energije može dobiti tri do pet kilovat časa toplotne energije.

„I posebno su efikasne u niskotemperaturnim sistemima grejanja – podno, zidno i plafonsko“, dodaje Karić.

Međutim, toplotne pumpe imaju i mane, poput visokih početnih ulaganja i troškova koji su, ipak, na duže staze nadoknadivi.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da su toplotne pumpe „trenutno ekonomski najisplativije“.

„Period otplate investicije i količina uštede zavise od prethodnog načina grejanja, odnosno od toga sa kojim vidom grejanja ih poredimo.

„Cene energenata su podložne promenama u skladu sa uslovima na tržištu, stoga je za procenu isplativosti potrebna dublja analiza“, ističu.

Ipak nema dileme, dodaju iz resornog ministarstva, da se investiranje u toplotne pumpe dugoročno isplati i da donosi značajne uštede.

U Evropi ima više od 19 miliona instaliranih toplotnih pumpi

Ugradnja i pogrešne procene

Postupak uvođenja toplotne pumpe je relativno lak, kaže Siniša Pavlović koji se bavi ugradnjom ovih uređaja.

„Mali problem je naći adekvatno mesto za spoljnu jedinicu u stambenim zgradama pa su to najčešće terase.

„Za unutrašnje jedinice se nađe adekvatno mesto kako bi se povezale za, na primer, postojeću vodenu instalaciju za radijatore, a posle bakarne cevi za freon sa izolacijom, do spoljne jedinice“, govori ovaj majstor iz Čačka za BBC na srpskom.

Kaže da je iz godine u godinu sve veće interesovanje ljudi za toplotnim pumpama.

Međutim, dosta je i nedoumica kod potencijalnih kupaca, a ponegde i pogrešnih, samostalnih procena, posebno kod izbora uređaja, gde se „razlika može odraziti u potrošnji struje“.

„Jedan korisnik je imao elektro-kotao od 28 kilovata i kuću od 170 metara kvadratnih, a čuo je da kod toplotne pumpe od jednog kilovata uložene električne energije dobiješ četiri kilovata toplotne.

„I onda je došao do zaključka da mu je dovoljna toplotna pumpa snage sedam kilovata, a realno je gornja granica od 12 kilovata“, prepričava Pavlović.

Cene uređaja variraju, od nekoliko stotina hiljada, do više od milion dinara.

Usluga montaže i drugi troškovi koji prate instalaciju uređaja kreću se od 150.000 dinara pa naviše, kaže Pavlović.

„Trenutno jeftiniji vid grejanje nije izmišljen, a da troši električnu energiju, i iz godine u godinu ti odnosi uložene i dobijene energije se povećavaju“, zaključuje.

U Evropi se troškovi kupovine i instalacije ovih uređaja kreću od 10.000 do 30.000 evra, dok novi gasni kotao košta oko 7.000 evra.

Srbija i Evropa

Mnoga domaćinstva u Srbiji se danas uglavnom greju na čvrsta goriva.

Rade Milenović kaže da poznaje svega još nekoliko ljudi u njegovom rodnom gradu koji su uveli toplotne pumpe.

„Mali je to broj ljudi, a dobro je za životnu sredinu, posebno kod nas u Zaječaru gde kada zimi založi cela ulica – nema života“, ocenjuje on.

Zaječar nije među 10 gradova koji će, prema najavama od septembra, biti deo projekta Ministarstva rudarstva i energetike oko uvođenja obnovljivih izvora energije u sektor daljinskog grejanja.

Projekat unapređenja sistema daljinskog grejanja u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Pančevu, Paraćinu, Bečeju, Bogatiću i Vršcu podrazumeva i finansiranje zelene tehnologije, među kojima su toplotne pumpe.

„Cilj nam je da uvedemo toplotne pumpe u toplane i iskoristimo potencijale solar-termalne i geotermalne tehnologije“ rekla je ranije resorna ministarka Dubravka Đedović.

Mnoge države zapadne Evrope daju subvencije za uvođenje toplotnih pumpi

Za razliku od Srbije gde je ovaj sistem grejanja vizija za budućnost, u Evropi, posebno na hladnom severu, u Skandinaviji, toplotne pumpe su i te kako sadašnjost i njihova prodaja uveliko raste.

Čak 60 odsto zgrada u Norveškoj ima ugrađene toplotne pumpe, a slede Švedska sa 43 i Finska sa 41 odsto, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.

„Skandinavija je mnogo naprednija jer imaju više standarde izolacije i rano su prešli sa direktnog električnog grejanja na toplotne pumpe“, rekao je Tomas Novak, generalni sekretar Evropske asocijacije toplotnih pumpi.

Norveška ima 29.745 toplotnih pumpi na 100.000 ljudi, što je, između ostalog, postigla i državnim subvencijama.

Ova zemlja na krajnjem severu Evrope, gde živi oko 5,5 miliona ljudi, gotovo u potpunosti proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, prvenstveno hidroelektrana, pa je oko 1,61 miliona toplotnih pumpi u Norveškoj potpuno zeleno.

Švedska ima instaliranih više od dva miliona toplotnih pumpi, dok je u Finskoj samo u 2022. uvedeno skoro 200.000 ovih uređaja.

U evropskom vrhu su i Francuska i Italija sa više od tri miliona ovih uređaja.

Mnoge države subvencionišu uvođenje toplotnih pumpi, poput Nemačke, koja od januara 2023. nudi 40 odsto refundiranja troškova za kupovinu i instaliranje ovih uređaja.

Podsticaje nudi i Velika Britanija, pa je tako donedavni iznos od 5.000 funti (skoro 5.800 evra), povećan na 7.500 funti za ugradnju toplotnih pumpi u domaćinstva u Engleskoj i Velsu.

Isti iznos nudi i škotska vlada.

Vlada Velike Britanije je postavila cilj od 600.000 instalacija toplotnih pumpi godišnje do 2028. i obećala da će prodaja gasnih kotlova biti zabranjena od 2035.

Međutim, na ostrvu je prošle godine ugrađeno tek 60.000 toplotnih pumpi, a jedan od uzroka sporog napredovanja je što u zemlji ima samo 4.000 obučenih instalatera.

Izvor: danas.rs

Uglavnom su nas savetovali da psi ne bi trebalo da spavaju sa nama u krevetu, ali postoje mnogi dokazi koji govore u prilog tome da je prisustvo psa u krevetu doprinosi boljem snu. A i vaš ljubimac neće spavati sam.

1. Smiruje vas - Postoji nešto smirujuće u vezi pasa, te unose dodatni mir u krevet

2. Smanjuju nesanicu - Prisustvo psa omogućava miran san i daje osećaj sigurnosti, u osnovi oni eliminišu stvari koje vam ne daju mira.

3. Ublažava stres i anksioznost - Za razne bolesti se koriste psi jer oslobađaju organizam od stresa. Pozitivno stanje psa je zarazno, a njihova vesela priroda može biti veoma ohrabrujuća.

4. Neka vas pas greje u hladnim noćima - Njihova topla tela i njihova priroda da uvek budu pored svojih ljudskih prijatelja može da vam pomogne da u krevetu imate dodatnu "furunicu". Ovo je malo komplikovanije leti, ali pas kada oseti da mu je pretoplo jednostavno nađe mesto u krevetu gde će se malo razhladiti i na taj način daje oduška i sebi i vama.

5. Lek za depresiju - Oni su divni, oni su sjajni, oni su uvek veseli, oni će vam ponuditi bezuslovnu ljubav.

6. Bezbedni ste - Zamislite da vam se neko petlja oko kuće, a sami ste u krevetu. Sklonost psa da laje na strance i da zaštiti gazdu doprinosi sigurnosti doma.

7. Da li znate ko će najviše da se raduje? - Pas najviše voli da provodi vreme sa vama i to ga čini neopisivo srećnim

Izvor: alo.rs

Sve češće ljudi biraju PVC stolariju jer je lakše podesiti, ali i najbolje zadržavaju temperaturu u domu.

Međutim, mnogi ne znaju dvije bitne stvari koje vam mogu značiti.

Naime, na prozorima možete podesiti zimski i ljetni režim.

Jednostavno otvorite prozor i pronađite šraf na strani gdje se nalazi ručica, pa ga podesite pomoću inbus ključa.

Inbus ključem zavrtanj okrenite ka unutra i stan će vam odmah biti mnogo topliji.

Ali budite oprezni i nikako prozor ne ostavljajte u tom položaju cijele godine jer se tako gume mnogo brže troše.

Ukoliko niste sigurni u kojem je položaju vaš prozor, uz jedan trik ćete lako otkriti. Pritisnite list papira prozorskim krilom. Ako možete da ga izvučete bez problema, prozor je u ljetnjem položaju. U suprotnom, vjerovatno je u zimskom.

Goran Marinković je pronašao malog psa koji je živeo i spavao u cipeli i odlučio da mu da divan novi život.

Vest o dobrim ljudima brzo se širi, a tako su jedan Kraljevčanin i njegova dobrotvorna organizacija dospeli do poznatog portala Dodo posvećen životinjama, posebno kućnim ljubimcima.

Kada šeta ulicama Kraljeva, Goran Marinković uvek sa sobom nosi hranu. Zašto? Svaki dan ovaj plemeniti čovek hrani preko stotinu napuštenih pasa i mačaka o kojima nema ko da brine. Hvala Bogu, tu je Goran čije je srce dovoljno za sve njih.

NIJE IMAO SRCA DA GA NAPUSTI

Jednom prilikom Goran je naišao na malog psa i nije imao srca da ga ostavi. „Išao sam uskom stazom i čuo cviljenje iza nekog kamenja. Tamo sam video štene - promrzlo, gladno, žedno. Imao sam hranu sa sobom, pa sam joj odmah dao“, rekao je Marinković za The Dodo.

 Nažalost, mali pas je živeo pored gomile smeća i uspeo je da nađe sklonište spavajući u staroj cipeli. Ženka je bila premlada da bi preživela bez majke, a Marinković nije uspeo da nađe psa u blizini.

Kako je prišao štenetu, ono je odmah leglo na leđa i pokazala Goranu stomak. To je obično znak da pas ima poverenja u vas, ali Marinković je znao da se radi o nečem drugom. „Bila je iscrpljena, jadna. Znala je da sam ja možda njena jedina šansa da se nešto promeni, pa je samo legla, kao da se predaje“.

Dobri Kraljevčanin je uzeo sićušnu ženku sa zemlje i poveo je sa sobom - pravo kod veterinara. Nije bio siguran da li bi preživela da je ostala sama u žbunju, da spava pod nebom, bez hrane i vode. Nazvao ju je Koko i oduševio se kakav je mali borac.

 Kako joj se snaga vraćala, Koko je postajala slađa i maznija. Njena prava ličnost je blistala. Voli ljude“, kaže Marinković. — Uvek je vesela!

Nakon što je na Fejsbuku podelio slike male Koke, Goran je dobio desetine poruka od ljudi koji su želeli da je usvoje.

 Međutim, želeo je da se pobrine da vesela ženka dobije što bolji dom, kontaktirajući svoje prijatelje i druge poznanike koji se bave udomljavanjem pasa i preko granice, pa je Koko, uredno primivši sve vakcine, otišao u Nemačku.

ONA IZRASTA U PRAVU LEPOTICU

Godinu dana kasnije, Koko uopšte nije ličio na bolesno štene koje je pronašao Marinković. Odrasla je u pravu lepoticu, čupavu i meku, uvek uzbuđenu kada treba da krene u novu avanturu.

„Koko ima divan dom i trenutno je na odmoru. Redovno dobijam slike – sad su negde na moru“, rekao je Marinković, zadovoljan što je zahvaljujući njemu još jedan pas spašen sa ulice i srećno udomljen.

Izvor: Oaza znanja/Novi život

U ponedeljak i utorak, 6. i 7. novembra, u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, održaće se monodrama Sandre Silađev, pod nazivom “Dejt”, s početkom u 20.00 časova.

Cena ulaznice je 1500 dinara.

Karte možete obezbediti od utorka, 17. oktobra, na Blagajni Kullturnog centra, na Vencu Radomira Putnika 2.

Radno vreme Blagajne je sledeće:
Utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Kontakt telefon za informacije: +381695622560

Ova monodrama nije namenjena za maloletne osobe.