Sombor.info

Srbija će u 2024. najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, pod nepovoljnijim uslovima, naveo je Fiskalni savet u svojoj Oceni predloga budžeta za 2024. godinu. Budžetom je, međutim, najavljeno znatno veće zaduživanje - od 9,3 milijarde evra.

Da će Srbija u 2024. najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra naveo je Fiskalni savet u svojoj Oceni predloga budžeta za 2024. godinu.

Od tog iznosa, oko 1,7 milijardi evra odnosi se na finansiranje budžetskog deficita, dok se približno 4,8 milijardi evra evra za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu.

„Iako je Vlada uspevala dosad da na ovaj izazov odgovori pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja (MMF, bilateralni sporazumi), na to se ne može trajno računati. Svi pomenuti rizici i izazovi nalažu Vladi da vodi što je moguće konzervativniju fiskalnu politiku i da se ne upušta u ekonomski neproverene i neplanirane mere“, poručio je Fiskalni savet.

Iako su bruto potrebe za novim zaduživanjem države u 2024. približno 6,5 milijardi evra, budžetom za 2024. se, s druge strane, najavljuje daleko veće novo zaduživanje, u iznosu od 9,3 milijardi evra iz različitih izvora finansiranja – obveznice emitovane u inostranstvu i na domaćem tržištu, i domaći i inostrani krediti, ukazuje se u analizi Fiskalnog saveta.

„Najava većeg zaduživanja od stvarnih potreba ne treba da zabrinjava s obzirom na to da Ministarstvo finansija po pravilu pripremi plan zaduživanja po svakom pojedinačnom kanalu zaduživanja koji je u sumi dosta širi od stvarnih potreba za zaduženjem, kako bi ostavili prostora da se zaduže iz onog izvora koji u datom trenutku obezbeđuje najpovoljnije tržišne uslove, što u načelu jeste dobra praksa“, pojasnio je Fiskalni savet.

Rast izdataka za kamate

U analizi se ukazuje da će se skoro petina javnog duga Srbije u 2024. finansirati po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku.

„Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto, pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou od osam do devet procenata“, ukazuje Fiskalni savet.

Srbija pri vrhu po visini kamatnih stopa

Konstatuje se da troškovi novog zaduživanja jesu porasli za sve evropske zemlje, ali da Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama.

„To znači da će se pomenutih 6,5 milijardi evra novog zaduženja u 2024. morati obezbediti pod nepovoljnijim uslovima, odnosno da će gotovo petina javnog duga Srbije – 18 odsto u odnosu na dug 2023 – imati osetno veću kamatnu stopu nego stari dug“, naveo je Fiskalni savet.

U analizi se podseća da je za pokrivanje bruto potreba za zaduživanjem u 2023. godini Srbija na raspolaganju imala institucionalne kreditore (MMF), koji su mogli da ponude kamatnu stopu povoljniju od tržišne.

„Međutim, sada je pred Vladom ponovo izazov pronalaženja novih izvora zaduživanja po što povoljnijim uslovima. Situaciju dodatno komplikuje to što su i krediti mnogih međunarodnih institucija, kojima se obično finansiraju investicioni projekti, takođe znatno poskupeli zbog toga što su njihove kamatne stope često varijabilne i vezane za euribor. Imajući u vidu to da je osnovna kamatna stopa Evropske centralne banke porasla za preko četiri procentna poena u prethodnih nešto više od godinu dana, to će u znatnoj meri poskupeti kako postojeće tako i nove institucionalne kredite“, upozorio je Fiskalni savet.

Izvor: n1info.rs

U Srbiji je u 2023. godine povećan broj priključaka na internet ali je zabeležen i nešto manji broj ljudi koji koriste računar.

U Srbiji, 85,6 odsto domaćinstava poseduje internet priključak, što čini povećanje od 2,4 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu, a 4,1. u odnosu na 2021. godinu. Prema istraživanju, sva domaćinstva koja poseduju internet priključak u Srbiji poseduju širokopojasnu internet konekciju.

Zastupljenost internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 93,1 odsto. U Regionu Vojvodine ona iznosi 84,6 procenta, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 83,3 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije 80,3 procenta.

Razlike između gradova i ostalih naselja

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima Srbije: 88,9 odsto naspram 79,8 odsto. U poređenju sa 2022. godinom, u gradskim naseljima Srbije zabeležen je rast od 1,3 p. p., dok u ostalim delovima Srbije stopa rasta iznosi 4 p. p. Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključaka prema visini prihoda domaćinstva.

Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 90 000 dinara 99,1 odsto, dok učešće domaćinstava sa prihodom do 30 000 dinara iznosi svega 48,6 odsto.

Internet je, u poslednja tri meseca, koristilo 85,4 odsto lica. Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili internet tokom poslednja tri meseca, 91,3 odsto ispitanika odgovorilo je više puta u toku dana.

Najviše se naručuje sportska oprema

U vezi s načinom pristupanja internetu prema tipovima konekcije, domaćinstvima je bilo omogućeno da odaberu da li poseduju fiksnu ili mobilnu širokopojasnu internet konekciju.

Na osnovu dobijenih rezultata, od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju internet priključak, fiksnu širokopojasnu konekciju poseduje 89,3 odsto domaćinstava, dok mobilnu širokopojasnu internet konekciju poseduje 76,9 odsto domaćinstava.

Za potrebe poslovanja, internet koristi 100 odsto preduzeća, dok veb-sajt poseduje 85,1 odsto. Tokom 2022. godine 28,2 odsto preduzeća prodavalo je proizvode/usluge putem interneta.

Ukupno je 51 odsto korisnika interneta obavilo kupovinu ili poručilo nešto u poslednja tri meseca. Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode – 69,7 odsto.

Laptop u svakoj drugoj kući

Zastupljenost računara u domaćinstvima je 75,9 odsto, što predstavlja smanjenje od 1,1 p.p. u odnosu na prethodnu godinu, a 0,8 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Laptop poseduje 55,0 odsto domaćinstava, što predstavlja smanjenje od 1,1 procentnog poena u odnosu na 2022. godinu i povećanje od 1,1 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 88,1 odsto, u Vojvodini 72,4 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 75,6 odsto i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 65,8 odsto.

Razlike se mogu uočiti kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Republike Srbije: 81,5 odsto naspram 66,1 procenat. U gradskim delovima Republike Srbije zabeleženo je smanjenje od 1,4 p. p., a u ostalim 1,1 p. p.

Razlika u pogledu zastupljenosti računara u domaćinstvima vidljiv je kod strukture domaćinstava prema mesečnom prihodu. U kategoriji prihoda od 70.000 do 90.000 dinara, 91,3 odsto domaćinstava poseduje računar, odnosno 83,5 u kategoriji domaćinstava koja imaju prihod od 50.000 do 70.000 dinara.

Kada su u pitanju pojedinci u Srbiji je 75,4 odsto lica koristilo je računar u poslednja tri meseca, 3,2 odsto pre više od tri meseca, a 5,9 pre više od godinu dana, dok 15,5 lica nikada nije koristilo računar. Za 0,5 p. p. se smanjio broj korisnika računara u poslednja tri meseca u odnosu na 2022. godinu, a za 0,6 p. p. Se povećao u odnosu na 2021. godinu.

Kada se pogleda nivo obrazovanja korisnika računara u poslednja tri meseca, 92,9 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem, 77,3 odsto lica sa srednjim obrazovanjem; a 49,0 odsto lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg obrazovanja.

Svaki student koristi računar

Gledajući udeo korisnika računara u poslednja tri meseca, prema radnom statusu, najviše ga koriste studenti 100 odsto, zaposleni 95,7, nezaposleni 70,4 odsto a ostali poput penzionaera ili onih na služenju vojnog roka 49,0 odsto.

Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja tri meseca, 85,5 odsto ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 10,2 odsto najmanje jednom nedeljno, 3,6 odsto najmanje jednom mesečno, a 0,7 odsto ređe nego jednom mesečno.

Izvor: n1info.rs

Zašto najtraženiji mirisi koštaju kao vikend u Italiji?

Popularni parfemi danas koštaju mnogo i daleko su odmakli od onih koje smo upoznale zajedno s našim mamama. U poplavi onih komercijalnih, naši nosevi su izgubili bitku u trenutku kada su mirisi počeli da liče jedni na druge, kao i da se isključivo dele na slatke, sveže i teške. I baš kad ste pomislili da nema više onih koji imaju „karakter“ i izdvajaju vas iz mase, stigao je čitav niz novih, preskupih mirisa od kojih većina spada u kategoriju takozvanih niche parfema.

U njima se koriste luksuzniji sastojci i plaćate više za stvarni proizvod, a manje za marketing i sve drugo oko njega. Dobijate bolju vrednost za novac, ali pre svega – kupujete ličniji i jedinstveni proizvod napravljen sa ljubavlju i predanošću.

Za 50 ml parfema Tom Ford Lost Cherry na primer treba izdvojiti oko 380 evra.

Byredo Sun dazed u jednoj beogradskoj parfimeriji košta 27.720 dinara, Xerjoff Renaissance 30.000, a Montabaco Intensivo od 50 ml je 28.000 dinara.

Možda je prošlo vreme čoveka koji vam na posao donosi uvek iste parfeme u koferu i prodaje ih na rate. S druge strane kupovina u parfimeriji je često nedostižna, pa su neki ljudi u Srbiji smislili način da prevare sistem. Vodeći se mišlju da ne morate da bankrotirate jer hoćete dobro da mirišete, uveli su dekantovanje. Znate li šta je to?

Kupe ti neki ljudi original preskupe parfeme, presipaju ih u male flašice i prodaju. Ovaj način prodaje naravno nije po zakonu, baš kao ni 100 drugih vidova prodaje koje svakodnevno srećete na Instagramu. Parfem koji niste pomirisali je teško kupiti preko interneta, na neviđeno, ali uz predloge prodavaca uzglavnom dolazi i vrlo opsežan opis mirisa. Ono što devojke masovno rade je da inicijalno naruče nekoliko manjih ambalaža.

U zavisnosti od mililitraže bočice variraju i cene, a pakovanja koja uglavnom nude su od pet, 10 i 20 ml. Tako Tom Ford Lost Cherry ide od 2.400 do 8.400 dinara i on je jedan od skupljih. Tu su i Xerjoff Renaissance od 1.600 do 5.600, Tiziana Terenzi Foconero od 1.200 do 4.000, Van Cleef & Arpels – Neroli Amara od 1.300 do 4.400 dinara.

Navedeni parfemi su uniseks, pa ih često zajedno koriste i parovi dok se ne definiše kome koji više leži.

Izvor: nova.rs

U Domu zdravlja u Somboru u Mirnoj ulici u nedelju, 22. oktobra, biće organizovani preventivni pregledi štitne žlezde. Radiće se ultrazvuk i hormoni štitne žlezde.

Za ove preglede nije potreban uput i zakazivanje. Pregledi su od 8 do 16 sati.

"U nedelju će biti organizovana i obuka za lekare, pretežno iz seoskih ambulanti. Tako ćemo imati brzu dijagnostiku već u primarnoj zdravstvenoj zaštiti", kaže direktorica Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" dr Emeše Uri.

Izvor: RTV

Radovi na izgradnji lokalnog puta na odbrambenom nasipu koji povezuje Bački Monoštor i Kupusinu su u toku, a iste je obišao gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković sa gradskim većnikom za oblast komunalnih delatnosti i investicija, Đorđem Zorićem, predstavnicima Saveta mesne zajednice „Bački Monoštor“ i predstavnicima izvođača radova „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas.

Tom prilikom, gradonačelnik Ratković se upoznao sa tokom radova na ovom izuzetno značajnom putu čijom izgradnjom će se povezati stanovnici opština Apatin i Sombor, omogućavaćuji brži transport lјudi i lakši pristup graničnim prelazima.
„Prošle godine je završena deonica na teritoriji opštine Apatin, sada se radi deonica na teritoriji Grada Sombora. Trenutno se radi na 5,3 kilometra i u fazi su radovi na nasipanju tucanika. Do kraja sledeće nedelјe, kompletno će biti završeno nasipanje tucanikom i urađene sve pripremne radnje za asfaltiranje“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Završeni su radovi na postavlјanju nasipa i nosećeg sloja peskovitog šlјunka, a trenutno se radi sloj droblјenog kamenog agregata. U završnoj fazi radova će se uraditi dva sloja asfalta, noseći i habajući završni sloj.

„Izgradnjom ovog puta, doprineće se bolјem turističkom položaju, kako za Bački Monoštor, tako i za okolna mesta koja se nalaze u zoni Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“ i skratiti vreme putovanja do Apatina, kao i stanovnicima Apatina do granice Bački Breg – Santovo i Bezdan – Batina“, naveo je odbornik u Skupštini grada Sombora, Dalibor Forgić.

Dužina puta od Bačkog Monoštora do Kupusine iznosi 10,5 kilometara, a širina 5,5 metara. Projekat sufinansiraju Uprava za kapitalna ulaganja APV i Grad Sombor. Grad Sombor nastavlјa sa ulaganjem u saobraćajnu infrastrukturu, gradeći puteve kako u gradu, tako i u svim naselјenim mestima na teritoriji Grada Sombora, sve u cilјu povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, ali i pružajući bolјu ponudu potencijalnim investitorima kako bi dodatno uložili u naš grad i stanovništvo.

Na inicijativu Udruženja građana „Bodrog“ i Mesne zajednice „Bački Monoštor“, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ Novi Sad, već treću godinu, vrše izmulјivanje i čišćenje kanala poznatog kao Dunavac kod Bačkog Monoštora.

Dunavac kod Bačkog Monoštora dugačak je 2,3 kilometra, a kako ne pripada glavnom toku Hidrosistema DTD, nije izmulјivan decenijama unazad. Zahvalјujući radovima izmulјivanja koji se odvijaju u skladu sa uslovima koje je propisao Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, ovaj kanal će biti ponovo protočan, pobolјšavajući vodosnabdevanje ovog dela Hidrosistema DTD i doprinoseći lepšoj i čistijoj prirodi.

Prema rečima odbornika Dalibora Forgića, završetkom radova na izmulјivanju ovog rukavca, znatno će se pobolјšati turistička ponuda ovog dela Bačkog Monoštora.

„Izmulјavanje se vrši do dubine od tri do četiri metra, uspostavlјa se ponovo vodotok i obnavlјa se flora i fauna s tim. Nadamo se da će ovo doprineti turističkom potencijalu Bačkog Monoštora, da će ovde osvanuti turistički smeštaji, čarde i druge turističke ponude od kojih će koristi imati svi, kako turisti tako i domaćini“, izjavio je odbornik u Skupštini grada Sombora, Dalibor Forgić.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su danas na više lokacija u Zapadnobačkom okrugu 224 iregularna migranta koji borave van prihvatnog centra.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatni centar, gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Takođe, protiv tri srpska državljanina podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka, zbog sumnje da su izdavali stanove migrantima.

Ova akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Na Glavnoj ulici u Somboru, danas je održana tradicionalna manifestacija pod nazivom „Ulična trka grada Sombora“, koja se organizuje povodom 21. oktobra, dana kada je Sombor oslobođen u Drugom svetskom ratu. Ispred Grada Sombora, sportskoj manifestaciji su prisustvovali i najuspešnijima dodelili nagrade gradonačelnik Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović.

Učešće su uzela deca iz Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor, kao i đaci osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora. Svaka generacija posebno je trčala i u ženskoj i u muškoj konkurenciji, a za prva tri mesta najbolјi su dobili diplome, medalјe i simbolične poklone. Događaj je privukao veliki broj takmičara, kao i roditelјa i publike koji su ispratili događaj od početka pa do samog kraja.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija grada Sombora i AK „Somaraton“, pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.

Individualne razlike u načinima kako deca obrađuju senzorne informacije ne znače da postoje teškoće u razvoju ili učenju. Bolje razumevanje senzorne integracije i samoregulacije može da omogući roditeljima i odraslima koji se bave decom da pomognu bebi i malom detetu u što boljoj interakciji sa okruženjem.

Ako deca imaju problem u samoregulaciji, uočavanje teškoća senzorne integracije može da pomogne da se pronađe pravi način kako pomoći u rešavanju problema.

Da bi smo našli pravi ključ posmatramo kako dete obrađuje senzorne informacije koje prima i prevazilazi teškoće i kako reaguje na promene u okruženju. Zato moramo da posmatramo dete tokom vremena i u različitim situacijama. Zahtev mora da bude primeren kako fizički, senzorno tako i socijalno da bi smo videli resurse deteta i kapacitete sa kojima ulazi u interakciju.

Motorna kontrola ili senzorna modulacija

Ako dete ima problem sa motornom kontrolom verovatno će to pokazati u skoro svim situacijama i kroz neko vreme isto, ali ako nekada nešto može da izvede a nekada ne može, treba razmotriti mogućnost postojanja teškoća u senzornoj modulaciji. To može da znači da uspešnost zavisi više od okruženja nego od samog deteta. Često na pregledu dete ne pokaže da nešto ume da radi dok roditelji navode da je kod kuće u tome uspešno.

Roditelji moraju da znaju da ako je kod kuće dete nešto uradilo a to na pregledu nije pokazalo, da to nije dovoljno da se smatra da dete izvodi određenu aktvnost, jer samo jednom urađeno ili povremeno ne znači da je nešto naučeno, naročito nije generalizovano.

Ako dete pokazuje teškoće samo u jednoj oblasti razvoja važno je da to dodatno ispita stručnjak za tu oblast jer neujednačen razvoj nije dobar isto koliko i kašnjenje u razvoju.

Senzorna integracija je proces kroz koji dete organizuje senzorna iskustva, tako da testovi i procedure koje na jednostavan način mere da li je dete sposobno ili nije sposobno da demonstrira izvođenje specifičnih veština ne može nam dati informaciju o funkcionisanju senzornih sistema, kako dete prima, njegov mozak obrađuje i daje odgovor na specifične senzorne informacije.

Nije dovoljno da dete napravi kulu od onoliko kocki koliko se očekuje za njegov uzrast. Dok to radi posmatramo njegovu pažnju, konstantnost u rešavanju zadatka, gledamo na koji način hvata kocke, kako rešava probleme i druge elemente koji govore o kvalitetu izvođenja aktivnosti. Takođe gledamo da li se javlja uzbuđenje dok to radi ili mehanički ređa kocke, da li deli osećaj uspešnosti sa drugima.

Roditelji imaju najbolji uvid u kapacitete deteta za senzorno procesiranje u prirodnim situacijama, tokom igre i u funkcionalnim aktivnostima. Kako se ponaša u slobodnoj igri, za stolom, tokom kupanja, oblačenja u struktuiranim i nestruktuiranim aktivnostima sa vršnjacima. Takođe su bitne informacije o međusobnoj interakciji i periodima između dnevnih aktivnosti.

Teškoće u izvođenju aktivnosti mogu da se pojave i zbog lošeg uklapanja između detetovih senzornih potreba, dostupnih resursa za samoregulaciju i zahteva okruženja. Dete koje ima slabu pažnju za vreme igre može da odreaguje ne zbog unutrašnje impulsivnosti već zbog preterane stimulacije (jako svetlo, prejak zvuk, prevelika aktivnost u prostoru). Česte preterane stimulacije se odražavaju na detetov razvoj i učenje.

U prestimulativnoj sredini nakon nekog vremena pošto se senzorne informacije gomilaju, dete će u jednom trenutku pokazati da je preplavljeno. Dete koje je taktilno preosetljivo više će reagovati na dodire na kraju dana nego na početku. Ako ima visok prag podražljivosti reagovaće kasnije ali je moguće da zbog kumulativnog efekta brzo bude preplavljeno.

Uticaj senzornih informacija nije uvek jasno vidljiv, roditelji često govore da njihovo dete nije preosetljivo, da ga oni maze, ljube, dodiruju i da ono to voli ali po podne i uveče je nervozno, baca igračke, plačljivo je, uveče dugo ne može da se uspava, noću se često budi. Zato je važno naći vezu između detetovog ponašanja i prethodnog podjednako važnog senzornog iskustva.

Ukoliko je dete visoko pobuđeno, verovatno će na okruženje odgovoriti na hipersenzitivan ili disorganizovan način. U protivnom, sa niskom pobuđenošću imaće hiposenzitivan odgovor. Kod dece sa problemom u senzornoj modulaciji biće i jednih i drugih reakcija, tako da će na istu senzornu informaciju jednom da odreaguje preterano a drugi put nedovoljno u zavisnosti od okruženja ali i od senzornog iskustva koje je prethodilo situaciji. Ovo je još jedna stvar koja zbunjuje roditelje jer smatraju da ako je dete na nešto preosetljivo da će to uvek i da pokaže na isti način.

Da li će i kako odreagovati može da zavisi od:

Stepena stimulacije iz okruženja
Detetovog trenutnog emocionalnog stanja, opšteg nivoa pobuđenosti, veština suočavanja i postojećih resursa
Akumulacija senzornog izgrađivanja
Sposobnosti roditelja/staratelja
Stereotipno i repetitivno senzorno-bazirano ponašanje

Velika briga roditelja danas je kada primete kod deteta stereotipije. Stereotipno i repetitivno senzorno-bazirano ponašanje može da služi različitim funkcijama, zavisno od detetovog trenutnog senzornog praga.

Dete koje je u datom momentu hiperreaktivno (sa niskim pragom na senzorne inpute) može da koristi tapšanje rukama da bi povećalo selektivni fokus i isprobalo ostatak vizuelnog okruženja. Ishod može da bude smirujuć i organizovan.

Dete koje je hiporeaktivno (sa visokm pragom na senzorne inpute) može da koristi isti oblik ponašanja kako bi povećalo pobuđenost i aktivaciju.

Treće dete može da koristi tapšanje rukama kako bi se oslobodilo tenzije.

Praktičari senzorno-integracijske pedagogije moraju da koriste svoja znanja o procesima senzorne integracije da bi razumeli ove stereotipne mehanizme i rituale i da roditelje informišu o tome.

Izvor: bitirodielj.com

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, povišen holesterol u krvi može dovesti do velikih problema, posebno kada je u pitanju zdravlje našeg srca i kardiovaskularnog sistema, koji je danas jedan od vodećih uzroka smrti u svetu.

Kako prepoznati da imate povišen holesterol?

Prema klinici Mejo, postoje određeni znaci koji na to mogu ukazivati, a neki od njih su uočljivi na našim nogama.

Rani simptomi koji mogu otkriti da imate povišen holesterol i da se pojavljuju na nogama uključuju:

Oticanje donjih delova nogu,
Oticanje stopala,
Osećaj neobične težine u nogama,
Bol u listovima.

Ove pojave nastaju usled sužavanja ili začepljenja krvnih sudova koji prenose krv od srca do nogu.

Pored simptoma koji se javljaju na nogama, drugi znaci koji takođe ukazuju na to da možemo da imamo problema sa nivoom holesterola su bol u kukovima ili donjem delu leđa, izrasline na očnim kapcima, ubrzan rad srca (tahikardija) i uvek hladna stopala.

Iako se simptomi visokog holesterola javljaju kod mnogih ljudi, većina ih brka sa drugim stanjima ili ih potpuno ignoriše, što može biti veoma opasno. Istraživanja pokazuju da su ljudi sa nelečenim holesterolom skloniji srčanim i moždanim udarima, kao i mnogim drugim bolestima.

Da bismo održali zdrav nivo holesterola, stručnjaci savetuju da pazimo na pravilnu ishranu, posebno na unos hranljivih materija, izbegavamo alkohol i cigarete, dovoljno se odmaramo, trudimo se da budemo što manje pod stresom i svakodnevno se krećemo, odnosno redovno se baviti fizičkom aktivnošću, prenosi index.hr.