Sombor.info

Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je u prethodne 3 godine porasla za više od 20 odsto. Kako pokazuju podaci RGZ, dok se te 2020. godine hektar plaćao 6.100 evra, danas za istu površinu treba da se izdvoji oko 1.400 evra više, tj. hektar je 7.500 evra.

Prema aktuelnoj ponudi na sajtu nekretnine.rs, cene poljoprivrednog smeštaja se kreću od 50 evra, pa naviše u zavisnosti od sastava zemljišta, reljefa, lokacije, da li je deo placa pošumljen ili ne... Najskuplje njive u Srbiji su one koje imaju izlaz na autoput, u blizini grada ili turističkog mesta.

Takođe, kako za "Blic Biznis" ističu sa portala nekretnine.rs, trenutno je vrlo aktuelno da se kupuje jeftino poljoprivredno zemljište i da se prenamenuje u građevinsko, i tu su investitorima posebno zanimljiva zemljišta do stambenih naselja.

Ovo su trenutno najjeftinije njive u Srbiji

Pregledom oglasa, moguće je naći i daleko niže cene od prosečnih.

Na primer, mi smo u selu Ćelije nadomak Gadžinog Hana pronašli plac površine 50 hektara koje je oglašeno na prodaju po ceni od 2.500 evra.

U okolini Rtnja, u neposrednoj blizini Sokobanje, u selu Vrmdža, oglašeno je na prodaju poljoprivredno zemljište površine 5,3 ari po ceni od 3.500 evra.

Ovo su trenutno najskuplje njive u Srbiji

Na obroncima Fruške Gore, u blizini Iriškog Venca, pronašli smo plac tju. njivu od skoro 3 hektara, a vlasnik ga prodaje po basnoslovnoj ceni od 650.000 evra, tj. oko 2.320 evra po aru. Cenu pravdaju pristupom putu, izgrađenom infrastrukturom, kao i činjenicom da na placu ima skoro završen objekat površine 400 kvadrata.

Po istoj ceni oglašena je i jedna njiva od 400 ari, na Kosmaju. Na pomenuta 4 hektara kako ističu vlasnici postoji već posađena borovnica, kao i sva propratna infrastruktura.

Evo gde se prodalo najviše njiva ove godine

Za prvih 6 meseci ove godine prema podacima RGZ prometovano je 9.372 poljoprivredna zemljišta. Najskuplje njive prodate su u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Vrbasu, dok su najjeftinije njive prodate u Zaječaru, Aleksincu i Kragujevcu.

Tako je za prvih 6 meseci cena ara poljoprivrednog zemljišta išla od oko 400 evra po hektaru pa sve do 36.700 evra!

Izvor: nekretnine.rs

Okružen zelenim poljima, Flet huas, koji se nalazi na farmi u Kembridžširu, u Velikoj Britaniji, izgleda kao tipična kuća nastala rekonstrukcijom ambara.

Ali iznutra, zbog izgleda i atmosfere građevine, vi odmah shvatate da je ovo nešto prilično drugačije.

„Zidovi me podsećaju na kuće od bala od sena koje smo pravili kao deca“, kaže vlasnica Flet hausa Džema Beron.

„Ima predivnu akustiku. A prošle godine nam usred zime nije radilo grejanje 24 časa i kuća je ostala topla.“

Ono što čini ovaj sunčani, prozračni i udoban dom neobičnim jeste materijal od kog je izgrađen: konoplja.

I dok nam je možda poznatija veza ove biljke sa psihoaktivnom supstancom kanabis i njenom upotrebom u suplementima i tekstilima, konoplja sve više postaje traženi održivi građevinski materijal.

Ova biljka koja brzo raste je obnovljivi resurs, sa svojstvima hvatanja ugljenika.

Kad se koristi u gradnji, obično poprima oblik „hempkrita“, poznatog i kao krečni beton od konoplje, čvrsti materijal nastao od mešanja drvenastog jezgra biljke sa vezivnim materijalom napravljenim od vode i kreča.

Hempkrit ima visoku termalnu masu, što ga čini idealnim materijalom za izolaciju koji poboljšava energetsku efikasnost zgrada i vremenom smanjuje emisiju gasova efekta staklene bašte.

On takođe nastavlja da upija ugljenik tokom čitavog životnog veka.

Potražnja za održivim materijalima je velika, jer građevinska industrija pokušava da se dekarbonizuje.

Zgrade i građevinska industrija zaslužni su za oko 37 odsto energije i globalnih emisija ugljen dioksida povezanih sa procesom.

To je zbog velike zavisnosti industrije od fosilnih goriva, uključujući materijale koji proizvode veliku količinu ugljenika kao što su beton, čelik i staklo, kao i gasovi efekta staklene bašte koji se emituju tokom grejanja i hlađenja naših zgrada.

Sa svim tim svojstvima upijanja ugljenika, konoplja bi mogla da pomogne zemljama da postignu ciljeve od nula neto emisije ugljenika učinivši gradnju održivijom.

„Optimizacija načina na koje dizajniramo, gradimo i renoviramo naše građevine odigraće ključnu ulogu u smanjivanju emisija i omogućavanju Velikoj Britaniji da postigne klimatske ciljeve“, kaže Jetunde Abdul, šef klimatske akcije pri britanskom Savetu za zelenu gradnju.

„Važan deo rešenja uključuje istraživanje upotrebe prirodnih alternativa koje ne proizvode mnogo ugljenika ključnim građevinskim materijalima kao što su hempkrit ili drvna građa.“

Prema Evropskoj komisiji, jedan hektar konoplje hvata između devet i 15 tona ugljen dioksida, a treba joj samo pet meseci da izraste – što znači da je bolja od tipične komercijalne šume u sekvestraciji ugljenika.

Štaviše, proizvodnja konoplje navodno pomaže da se regeneriše zemlja i izdvoje teški metali iz zemljišta.

Ali prvo mora da se prevaziđe čitav niz izazova pre nego što konoplja bude mogla da ostavi ozbiljnog traga na građevinsku industriju.

U njih spadaju promene vladine regulative, tehnički sertifikati i finansiranje i infrastruktura neophodni za omasovljavanje industrijske proizvodnja konoplje, da se uspostave lanci snabdevanja i da ona postane pristupačnija za upotrebu.

Danas, u obliku hempkrita, biljku koriste uglavnom ekološki osvešćene arhitekte sa izdašnim budžetima u Evropi i Severnoj Americi, uglavnom zahvaljujući regulativi koja kontroliše rast proizvodnje konoplje u ovim regionima.

(Ovde vredi istaći da industrijska verzija biljke ne sadrži psihoaktivne agense regularnog kanabisa)

Hempkrit ne funkcioniše kao beton; on ne može da se koristi kao noseći materijal i zato mora da se kombinuje sa materijalima koji nose težinu kao što su drvo i kamen.

Ali kao izolacija, on nudi opciju sa manje intenzivnim stvaranjem ugljenika od petrohemijskih materijala kao što su fiberglas i penasta ploča.

Hempkrit „radi sve“, kaže Samer Islam, suosnivačica londonskog Materijal kalčersa, studije za istraživanje i dizajn koja je izgradila Flet haus 2020. godine.

„Njegova visoka termalna masa znači da se zagreva i otpušta toplotu polako, regulišući tokom dana unutrašnju toplotu.“

On je i hidroskopski, dodaje ona, tako da upija i ispušta vlagu, zbog čega je dobar za regulaciju buđi u zgradama.

Konoplja korišćena za Flet haus uzgojena je na susednom zemljištu Mardžent farma.

Projekat predstavlja ono što Materijal kalčers naziva „cirkularnom ekologijom“, pristupom izgradnji iz kog niču zgrade i može prirodno da se reintegriše u okolinu.

Hempkrit se koristi u obliku montažnih panela da bi se od njih napravili zidovi kuće, uklopljeni oko drvene noseće strukture.

Unutar kuće, materijali ostaju nepokriveni, sa izgledom bale sena hempkrita namerno ostavljenim da bude vidljive.

Jedna mana hempkrita je da se kvari kad ostane izložen na kišnom vremenu, tako da su Materijal kalčers morali da pronađu novo rešenje za spoljni deo Flet hausa, a da istovremeno iskoriste puni potencijal ove biljke.

Umesto jezgra konoplje, okrenuli su se žilavoj spoljašnjosti biljke, poznatoj kao vlaknasta srž, koja se već koristi na industrijskom nivou da bi zamenila fibeglas u aeroinženjeringu i automobilskoj industriji.

Materijal kalčers je termalno kompresovao ove ta vlakna konoplje prirodnom smolom na bazi šećera kako bi stvorio panele otporne na kišu koji prekrivaju kuću.

Farma nastavlja da proizvodi te panele, sa ogromnim interesovanjem drugih arhitekata koji žele da koriste ovaj materijal.

Materijal kalčers planira da nastavi da koristi konoplju u novom Projektu Feniks u Luesu, u istočnom Saseksu.

U izvedbi Hjuman nejčera i zamišljen kao naselje sa 700 kuća izgrađenim na osnovama održivosti, projekat će u većini građevina koristiti hempkrit zajedno sa drvnom građom iz kraja.

Hempkrit nije nikakav novi izum: on se u građevinama koristio hiljadama godina.

Međutim, u poslednjem veku došlo je do porasta modernijih građevinskih materijala i kriminalizacije uzgoja konoplje zbog njene veze sa upotrebnom rekreativnog kanabisa.

U Francuskoj, međutim, uzgoj konoplje nikad nije bio nezakonit, što je doprinelo tome da ova zemlja postane jedan od globalnih lidera u industrijskoj konoplji.

Posle savremenog oživljavanja hempkrita krajem Dvadesetog veka, veliki broj građevinskih projekata koji koriste ovaj materijal realizovan je širom zemlje.

Godine 2020, sedmospratna zgrada socijalnog stanovanja završena je u Parizu, koja je koristila hempkrit kao osnovni materijal za izolaciju, uz drvenu noseću konstrukciju.

Arhitektonska firma koja je stajala iza ovog projekta, Baro Presako, koristila je hempkrit povremeno u protekloj deceniji, ali ovo je bila do tada najveća upotreba materijala.

Suosnivač firme Tibo Baro opisuje hempkrit kao „arhitektonski koristan“, hvaleći njegovo termalno svojstvo, disanje, uticaj na zdravlje i sekvestraciju ugljenika.

On, međutim, nije savršeno rešenje: „Konoplja je sjajna, ali kreč je nešto što morate da dovodite u pitanje kao održivo rešenje“, kaže on.

Proizvodnja kreča zahteva zagrevanje krečnjaka na oko 1.000 stepeni Celzijusa, što emituje ugljenik.

„Ne postoji samo jedno rešenje koje će spasti svet“, kaže Baro – ali, za sada, hempkrit ostaje kao pozitivna opcija.

Firma ga koristi za velike stambene i poslovne zgrade koje se trenutno grade u Parizu, a istražuje i da li hempkrit može da se koristi za projekte retrofitinga.

Retrofiting je postao ključan način za unapređenje i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada bez ogromnih ugljeničkih troškova i bacanja na rušenje i rekonstrukciju.

Do danas, hempkrit se primarno koristio u malim stambenim projektima, zbog problema sa lancima snabdevanja, ograničenjem omasovljavanja i troškova.

„Proizvodni kapacitet u Velikoj Britaniji trenutno ne može da omogući masovnu proizvodnju“, kaže Islam.

„Mašinerija za njega je veoma skupa i ne distribuira se širom zemlje.“

Ono što je potrebno, kaže ona, jesu investicije – u firme, infrastrukturu, zanat i sertifikate materijala.

Sve dok se to ne dogodi, hempkrit će ostati skup i redak materijal za rad, dodatno otežan visokim premijama osiguranja jer je klasifikovan kao „nestandardan“.

Paloma Gormli, još jedna suosnivačica Materijal kalčersa, tvrdi da „ogromna količina ulaganja“ proizvođača visoko ugljeničkih materijala u odobrenje njihovih proizvoda omogućilo im je dominaciju na tržištu, i što se tiče pristupačnosti i što se tiče akreditacije.

„Postoji ekvivalentni proces koji mora da se desi za materijale kao što je hempkrit.“

Pravna regulativa, čak i za prosti uzgoj konoplje, druga je velika prepreka.

U SAD, na primer, uzgoj industrijske konoplje bio je ilegalan sve do 2018. godine, zbog toga što se biljka smatrala narkotičkom supstancom.

Sam hempkrit je odobren za dozvolu za gradnju stambenih zgrada u zemlji tek 2022. godine; i dalje je zabranjen u komercijalnim projektima sve do najmanje 2025. godine.

U Južnoj Africi, konoplja je konačno proglašena poljoprivrednim usevom 2021. godine, omogućivši njen uzgoj u zemlji.

Arhitektonska firma Vulf + Vulf iz Kejp Tauna proslavila se u arhitekturi konoplje u poslednjih 15 godina, ali sve donedavno morala je da se oslanja na uvoz biljke.

„Počeo sam da radim na svojoj prvoj kući od konoplje 2007. godine“, kaže osnivač firme i njen direktor Vulf, koji koristi samo prezime.

„Bio sam fasciniran svim njenim svojstvima i uvideo sam pozitivni uticaj koji ona može da ima na dekarbonizaciju izgrađenog okruženja.“

Vulf + Vulf trenutno završava neboder u Kejp Taunu za koji je korišćen hempkrit u formi montažnih blokova, a za koju se veruje i da je najviša zgrada na svetu izgrađena od ovog materijala.

Ova arhitektonska firma takođe trenutno radi na četiri kuće od konoplje, a započela je i dizajniranje još jedne visoke zgrade od konoplje.

Vulf je pun optimizma: „Interesovanje u Južnoj Africi za konoplju kao građevinski materijal raste eksponencijalno. To je početak jedne čitave nove industrije u zemlji.“

Zbog otvaranja regulative i sve većeg razumevanja mnoštva koristi od ovog materijala, upotreba hempkrita je u porastu, uprkos tome što je prevashodno koncentrisana u Evropi i Severnoj Americi.

Evropska komisija je izvestila da je oblast zemljišta EU posvećena uzgoju konoplje porasla za 75 odsto između 2015. i 2019. godine, sa Francuskom koja je zaslužna za 70 odsto ukupne proizvodnje.

Iako su druge zemlje možda sporije u prihvatanju konoplje kao poljoprivrednog proizvoda i građevinskog materijala, stvari bi tu uskoro mogle da se ubrzaju.

U novembru 2022. godine, UN su objavile izveštaj u kom navode sve prednosti industrijske konoplje.

UN su savetovale, ako žele da do kraja iskoriste potencijal konoplje, zemlje moraju da raščiste pravni status biljke, suoče se sa ograničenjima regulatornih okvira i sarađuju regionalno kako bi omogućile uspostavljanje proizvodnih lanaca.

Materijal kalčers veruje da usvajanje održivih građevinskih materijala kao što je konoplja može da postane deo zaokreta u pristupu prema gradnji u kom se koriste prirodni resursi iz lokalnih izvora.

„To podrazumeva da dobijete većinu građevinske mase od useva sa brzim obrtom, kao načinom da pružite izolaciju sa niskom proizvodnjom ugljenika, ali i da uhvatite i pohranjujete ugljenik u samim zgradama“, kaže Gormli.

Iako je ono što životnoj sredini stvarno treba drastično smanjenje gradnje, važno je da kad zaista gradite, „činite to na efikasan, lak i uviđavan način kad su u pitanju vaši resursi“, kaže Islam.

Konoplja, koja brzo raste i sekvestira ugljenik, zato se čini kao idealan materijal za to.

Izvor: danas.rs

Ovog meseca prof. dr Bogoljub Marinković dobio je ovacije na obeležavanju pedeset godina rada Matematičkog društva „Arhimedes“, koje je osnovao 1973. godine, a kroz koje su prošli mnogobrojni vrsni matematičari. Gruba statistika kaže da je oko osamdeset odsto mladih matematičara koji su osvajali svetske medalje, kojima se dičimo, prošlo kroz ovu školu.

Mnogi su danas profesori, a mnogo ih je i napustilo Srbiju, ali profesor i dalje, u osamedeset i osmoj godini, svakodnevno osmišljava zadatke i radi sa mladima kako bi im matematiku učinio zanimljivom.

Pedeset godina je veliki jubilej, a reč je o uspešnoj priči domaće prosvete. Ipak, niko od ministara nije udostojio ovu priliku svojim prisustvom. Da je fudbalski klub slavio 50 godina, na proslavi bi verovatno bilo pola Vlade. Da li nam to govori gde su nam prioriteti?

– Nije bio niko, a pozvani su. Sve smo najavili. Niko se nije oglasio, ima manje značajnih stvari kojih su pune i novine i televizija. Država, tako ispada, ulaže u institucije koje postižu rezultate, u sportiste, a i na području matematike. Problem je što u jedne ulaže, a druge čak ignoriše. U tu drugu kategoriju spada „Arhimedes“. Oni koji bi trebalo maksimalno da pomognu naše aktivnosti su se potrudili na državnom nivou da ih uguše. Ako u narednih deset godina ne bismo bili svetski prvaci ni u jednom sportu, preživeli bismo kao društvo. S naukom nije tako. Ako deset godina nemamo naučnike, pitanje je ko će nas u budućnosti lečiti.

Da li su ljudi koji su nadležni za ulaganje u nauku svesni toga?

– Mislim da nisu do kraja svesni. Kad je reč o matematici, mnogi ljudi koji su na mestima gde se nešto odlučuje, možda su svojevremeno pobegli od matematike. Tu ima i vaših kolega dosta. Ne bi trebalo da je tako. Trebalo bi da postoji isti odnos i da se ide prema zasluzi, što kod nas uopšte nije.

Šta je najvažnije što propuštamo kao društvo koje zanemaruje matematiku? Zašto je ona važna i ljudima koji ne planiraju da razvijaju karijere u prirodnim naukama?

– Poznati matematičar Hugo Štajnhaus je rekao da ako imate sasvim nepoznati problem, iz bilo koje oblasti, ako ga date na rešavanje stručnjacima različitih oblasti, matematičar će to bolje od svih drugih rešiti. U matematici je prisutno nešto što je bitno svuda, stil mišljenja. Ako lekar pogrešno zaključuje, umreće pacijent. Isto je i u drugim oblastima. Ako inženjer ne zna matematiku, srušiće se most. Uloga matematike je univerzalna. Mislim da će bivati sve veća. Ove tehnologije ne mogu bez matematike. Matematika nas uči kako da mislimo i kako da rešavamo probleme. Uči nas sistematičnosti i redu.

Vaša karijera u prosveti traje više od pedeset godina. Radili ste sa mnogo generacija, u različitim obrazovnim i državnim sistemima, a imate i dobar uvid u prosvetne prakse širom sveta. Koji su najveći izazovi sa kojima se ova generacija suočava na polju učenja o rešavanju problema?

– Ministarstvo prosvete preporučuje da se svaki udžbenik pravi i u elektronskoj formi. I šta biva? Učenici idu linijom manjeg otpora. Zure u ekran, motaju elektronski udžbenik i misle da su naučili nešto. Matematika se ne uči gledanjem, nego s olovkom i hartijom. Ti sa ekrana možeš da dobiješ neke informacije, ali sam moraš da rešiš zadatak, pa tek onda da ga šalješ dalje. Pored dobrih strana tehnologije, mislim da ima i loših. Učenik koji se povodi svim što dobija sa ekrana, on malo upotrebljava svoj mozak, pa će vremenom mozak kod generacija zakržljati i dobićemo priglupe generacije kroz deset ili petnaest godina. To ne bismo smeli da dopustimo. Kod velikog broja učenika, čak kod većine, znanje je oplićalo. Dobar deo potrošača interneta i onih koji posluju s mejlovima je sve nepismeniji. Mi dobijamo hiljade mejlova dnevno. Kada pročitate propratni tekst, tu nema velikog slova, zapete, ničega… To je pogubno. I kod najboljih đaka, kod onih koji idu na takmičenja, tako je. Kada poredim ovu generaciju takmičara sada i onu od pre trideset godina, razlika je ogromna i to nije dobro. Mi radimo na tome da to regulišemo. Pravimo nadgradnju onoga što se uči u redovnoj školi. Ako nam je redovna škola dobra, biće i ovaj dodatni rad dobar i davaće dobre rezultate.

Izvor: nova.rs

Bački Monoštor vas poziva na deseti, jubilarni Sajam torti, kolača i domaćih proizvoda, koji će biti održan u subotu, 28. oktobra, sa početkom u 16 časova, u Domu kulture.

Posetioci sajma imaće priliku da probaju najbolјe domaće torte, kolače, pekmeze, med i proizvode od meda, a naći će se tu i kulen od divlјači, ribe, domaća slanina, najbolјa mlevena paprika i još mnogo toga!

Novina za ovu godinu je i deo manifestacije posvećen rakiji i vinima, te će proizvođači imati priliku da predstave i ove svoje proizvode.

Osnovni cilј organizatora manifestacije – UG "Podunav", uz podršku grada Sombora, je promocija domaće radinosti, malih proizvođača i Monoštora kao turističke destinacije.

Budući da Bački Monoštor predstavlјa jedinstvo prirode i kulturnog nasleđa, za sve zainteresovane će u saradnji sa JP „Vojvodinašume“ biti organizovana promo šetnja šetnom stazom „Štrbac“, na sam dan organizovanja ove manifestacije. Potrebno je da svi zainteresovani za šetnju dođu na ulaz na šetnu stazu (na putu između Monoštora i Bezdana) u 13 časova. Nakon šetnje u predivnom jesenjem ambijentu SRP „Gornje Podunavlјe“, najbolјe će prijati domaći specijaliteti.

Informacije i prijave: 0638938128

Otvoren je jedanaesti po redu festival Somborskih muzičkih svečanosti (SOMUS) u Velikoj sali Gradske kuće.

„Drago mi je što vidim da je sala puna i da su sva mesta zauzeta i očekujem da će i u narednim danima biti tako. Somborski Kulturni centar „Laza Kostić“ ozbilјno i kvalitetno radi na razvoju i promociji kulture, a pored SOMUS-a , pokrenuli su i Somborski filmski festival, Veče uličnih svirača i druge, koji iz godine u godinu privlače sve više i više publike i posetilaca u naš grad, stavlјajući nas na kulturnu mapu sveta“, izjavio je pomoćnik gradonačelnika B. Svorcan i zvanično otvorio festival.
Prvog dana SOMUS-a publika je uživala u koncertu pod nazivom „Ekipa iz snova“ koji su izveli Mejred Hiki, Vilijam Hogan, Natali Logran, Paolo Bonomini i Mate Bekavac.

U narednim danima, na repertoaru SOMUS-a će biti održani koncerti „Gužva na sceni“, „Ekstra – devičanski romantizam“, „Tri, četiri, (Novi) sad“ i „Makedonisimo“.

Organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor u saradnji sa Gradom Somborom.

U subotu 21. oktobra somborski košarkaški klub "Joker" igra utakmicu 4. kola u okviru Košarkaške lige Srbije protiv Košarkaškaškog kluba "Čačak 94 Quantox" iz Čačka.
Početak utakmice je u 19 časova u Gradskoj hali "Mostonga" u Somboru.

Svoje utakmice kao domaćin igra u GH „Mostonga“, Apatinski put bb.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 174. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 13. tačaka.

Na 174. sednici, članovi Gradskog veća su usvojili predlog za dodelu Oktobarske nagrade Grada Sombora za 2023. godinu, u kojem se navodi da je Komisija za sprovođenje postupka i utvrđivanje javnih priznanja na sednici održanoj 11. oktobra, razmotrila sve pristigle predloge i donela konačnu odluku o dobitniku nagrade. Za 2023. godinu, Oktobarska nagrada dodelјena je Davidu Kecmanu Daku, kao priznanje za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu, odnosno nagradu za trajno životno delo. David Kecman Dako je dobitnik mnogih književnih i novinskih nagrada, kao i javnih društvenih priznanja kao što su: Povelјa Zadužbine Jakov Ignjatović 2009. godine, Velika plaketa Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti 2023. godine i mnoge druge. Autor je mnogih likovnih kritika o delima mnogih umetnika, a uz novinarski i književni rad u kom je objavio 28 knjiga poezije, proze, eseja i književnih kritika, iza sebe ima višedecenijsko delovanje na polјu izdavačke delatnosti kao i uspešnost u uređivanju novina i časopisa. Dobitnik Oktobarske nagrade će takođe, dobiti i novčanu nagradu u iznosu od 120.000,00 dinara.

Članovi Gradskog veća su, između ostalog, prihvatili predlog Aneksa ugovora o ustanovlјavanju prava stvarne službenosti prolaza u korist Grada Sombora na katastarskim parcelama u svojini APV, a kojima upravlјaju JVP „Vode Vojvodine“, za potrebe izgradnje zalivnog polјa „Stapar“. Gradsko veće je na 174. sednici, odobrilo zahtev JKP „Zelenilo“ Sombor, za izgradnju nadstrešice za komunalnu mehanizaciju.

Prvi put na festivalu Nomus imaćemo večeras priliku da slušamo našu opersku umetnicu Sonju Šarić, soprana, koja je dosad više nastupala u inostranstvu gde se i školovala, nego kod nas, ali se i ta situacija menja, u korist ovdašnje publike.

Sve je počelo od Sombora, gde je rođena, nastavilo se na školovanju u Novom Sadu, a potom u Manhajmu, i drugim evropskim gradovima, iz kojih se ne retko vraćala s osvojenim nagradama na takmičenjima. Nastupala je u Gracu, Lincu, Manhajmu, Bolonji, Amsterdamu, Parizu, Zagrebu, i imala prilike da peva i na čuvenim festivalima u Salcburgu 2020, kao i u Baden-Badenu sa Berlinskom filharmonijom. Godinu dana kasnije, Novosađani su je slušali u ulozi Verdijeve Aide u predstavi Srpskog narodnog pozorišta, kao i u izvođenju koncertantne muzike u više navrata, a sve je češće nastupala i na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, gde sada učestvuje i u novoj postavi Verdijevog „Falstafa“.

Uz nastupe u operskim predstavama, Sonja Šarić neguje i lid i vokalno-instrumentalni repertoar. Na njemu su pesme Šuberta, Riharda Štrausa i Malera, kao i solističke sopranske partije u Betovenovoj Devetoj simfoniji, Bahovom Božićnom oratorijumu, Malerovoj Drugoj simfoniji, Bramsovom Nemačkom rekvijemu, Rosinijevoj „Stabat Mater“ i Verdijevom Rekvijemu. Upravo je za ovaj njen prvi nomusovski koncert odabrana muzika Riharda Štrausa, njegove „Četiri poslednje pesme“, koje će Sonja Šarić izvesti sa cenjenim ansamblom Zagrebačkih solista, pod umetničkim vođstvom violiniste Sretena Krstića.

Ovogodišnji Nomus prilika je da publika čuje „Četiri poslednje pesme“ Riharda Štrausa u vašem izvođenju. Imati ih na repertoaru već dovolјno ukazuje na dostignutu zrelost i kvalitet izvođača. Šta je još preduslov da se dogodi magični trenutak, vibrantna „štrausovska“ atmosfera i potpuno saglasje publike i izvođača? Jesu li Zagrebački solisti dodatna motivacija za stremlјenje ka tome?

- Poznato je da je Štraus pisao fantastične solo pesme za sopran i klavir, ali ove četiri orkestarske pesme su zaista vrhunac solo pesama za sopran. One slave sopranski glas u svakom njegovom segmentu i dubini interpretacije. U ovoj predivnoj muzici, dubokoj, prepunoj najrazličitijih boja zvuka, ušuškana je snažna poezija Hesea i fon Ajhendorfa. Štraus je komponovao ove pesme u svojoj 84. godini, a one iako nisu s početka zamišlјene kao ciklus, predstavlјaju pravi ciklus od buđenja proleća u njegovim najlepšim bojama i mirisima, do metaforičnog zalaska sunca, koji simbolizuje kraj. Melanholično, ali sasvim smireno naslućuju smrt i odlazak, od proleća do odlaska u san. Nazivi pesama kriju prirodne cikluse: proleće (Fruehling) – jesen (September), dan (Beim schlafengehen), zalazak sunca (Im Abendrot). Sve aludira na kraj, ali odiše jednom smirenošću i transcendentalnim uzvišenjem.

Moj prvi susret sa ovim pesmama bio je već tokom studija, kada sam ih pročitala i vežbala na časovima korepeticije. Kasnije sam ih izvodila u dve prilike uz klavir. Ovoga puta se veoma radujem da ću nastupiti sa Zagrebačkim solistima, koji su sjajan ansambl sa velikom tradicijom, i veoma mi je inspirativno nastupiti zajedno sa tako velikim umetnicima. Želјno čekam našu probu i koncert i osećam veliko ubuđenje i nestrplјenje da sa njima pevam ove jedinstvene pesme. Teško je reći šta je neophodno da bi se desio magični trenutak na koncertu, ali ćemo sigurno sve učiniti da se što više približimo onoj atmosferi kada nam svima u sali zastane dah.

Širok je dijapazon uloga na Vašem repertoaru, koje podrazumevaju različite tehnike pevanja i pripadaju različitim stilskim epohama, od Mocartove Grofice preko Belinijeve Norme, Donicetija i belkanta, Verdijevih sopranskih rola, sve do Vagnera, Štrausa i Malera. Već na samom početku karijere imati takav bogat repertoar govori o talentu i velikim glasovnim mogućnostima, ali često se napominje da treba voditi računa u kojem trenutku se prihvataju određene uloge. Kakav je vaš stav o tome?

- Nisam bila svesna koliko je raznolik repertoar dok nisam pročitala Vaše pitanje. Istina je da su uloge različitog faha, ali moram priznati da se ne obazirem na to, ali sam oprezna. Danas je čest slučaj među operskim pevačima da pevate samo Vagnera, ili samo Mocarta, ili samo italijanske opere. Ali, iskreno nemam želјu da se ograničavam u tom smislu, jer dok nešto ne probate, ne možete znati kako će vam ići. Imam utisak da uloge biraju mene, a ja jako verujem svojoj intuiciji. Kada pročitam ponudu od agenta za neku ulogu, ako se dese oni leptirići u stomaku, to je sigurno moja uloga pa čak i ako nisam u svom „fahu“. To jeste ponekad veliki izazov za glasne žice, ali prilično verujem svom glasu.
Upravo jedna takva velika dilema desila se prethodne godine kada je trebalo da donesem odluku da li da pevam ulogu Sente u Vagnerovoj operi „Ukleti Holanđanin“. Ova uloga je izrazito dramatična i ja sam je prihvatila, jer sam čula sebe u toj muzici. Mnogi meni bliski pedagozi sa kojima se savetujem u izboru uloga, nisu bili saglasni sa mojom odlukom, ali ja sam bila uporna i zaista sam doživela veliki uspeh kao Senta u Teatro komunaleu u Bolonji. Mislim da u izboru repertoara treba verovati sebi, čuti drugo mišlјenje, biti oprezan, ali pomalo i isprobavati svoje granice.

Izvor: dnevnik.rs

MATEJ B. (15) iz Sombora pronađen je danas.

On je dobro, živ je i zdrav, navela je njegova sestra za Telegraf.

Mateju se juče izgubio trag nakon što je izašao uz Gimnazije oko 19 sati, ali je na svu sreću pronađen.

Za nove generacije se popularno kaže da su „rođeni s telefonom“.

Kažu neki roditelji, ponosno, da njihovo dete već sa godinu, dve ume na YouTubeu da uključi svoj omiljeni crtani film bez ičije pomoći. Mobilni telefon je postao neki vid takozvane digitalne cucle kojom roditelji umiruju svoju decu kada nisu u mogućnosti da im se posvete.

Pa dete onda pusti jedan klip, on ga odvede na sledeći, taj na neki drugi… a majka i otac mogu za to vreme da završe gomilu stvari, obaveza ili pak da pogledaju film.

Znamo da su nam deca postala „palčići“ – jedan od osnovnih pokreta koji savladaju jeste pomeranje sadržaja na ekranu. Iako ima roditelja koji svojoj deci zabranjuju da dotaknu telefon, ima i onih koji deci već na tom bebećem uzrastu „daju puno poverenje“.

Da bismo otklonili svaku nedoumicu šta nam je činiti i kada deci možemo dati telefon bez nadzora, za savet smo pitali psihološkinju Anu Mirković, od koje smo prvi put i čuli za termin „digitalna cucla“ koju roditelji daju u veoma niskim uzrastima za nekoliko minuta mira.

„Deci telefon bez nadzora treba dati tek sa 12-13 godina, kada dete bude kognitivno zrelo i spremno, kada može logički da razmišlja i odlučuje. A čak i tada roditelj mora da bude uključen, treba da prati raspoloženje deteta u tim osetljivim godinama, da otvara teme, jer veoma često tinejdžer može da bude u depresiji zbog nasilja na mrežama, pa roditelj mora da bude tu, da posmatra – a ne da ulazi u poruke“, kaže za Zadovoljnu psihološkinja.

Ona smatra da je najvažnija komunikacija sa decom, i mlađom i starijom, te da deci ne treba zabranjivati tehnologiju – jer se tako ne postiže mnogo.

A šta na ovu temu misle roditelji, pitali smo na Facebooku:

„Nikada“, kaže Ana

„Mislim da nadzor treba uvijek bit i mi stariji nekad pogreške radimo na ovim današnjim tehnologijama ponekad i nama treba nadzor, a kamoli djeci“, kaže Vesna.

„Kako kad sada prate nastavu preko telefona“, smatra Lidija.

„Sa 30 godina. I tako će napraviti neku glupost. Šalim se, naravno. Što kasnije to bolje. Za svako dete to je individualno“, šali se Olenka.

„Dati detetu telefon je čista propast. Treba mu dati kada njegov mozak sazri za svakakve gluposti“, misli Mira.

„Ostavite tu decu na miru više….!! Svaki normalan roditelj zna šta je dobro a sta loše za svoje dete“, izričit je Bratislav.

„Kad ga sam kupi iz svoje zarađene pare“, strog je Rusu.

Izvor: zadovoljna.nova.rs