Sombor.info

Živimo u vreme u kojem su aktuelna tri ključna narativa: ratovi, inflacija i klimatske promene. Sve tri stavke su podjednako na dnevnom redu evropskih institucija, a što se tiče klime, među poslednjim odlukama su nova pravila u vezi sa regulacijom supstanci koje emituju frižideri i klima uređaji i time oštećuju ozonski omotač, te bi neki proizvodi mogli biti povučeni iz prodaje.

Novi sporazum Saveta EU i Evropskog parlamenta podrazumeva rad na postapenom ukidanju supstanci koje oštećuju ozonski omotač i izazivaju efekat staklene bašte, a u prvom redu su fluorovani gasovi, poznati kao F-gasovi.

F-gasovi se koriste kao radne supstance u rashladnoj tehnici, klima uređajima i frižiderima, pa će tako, prema ovom sporazumu, do 2032. biti potpuno zabranjene monoblok toplotne pumpe i klima uređaji koji sadrže ove gasove, počevši od 2027.

Uz to, predviđeno je da se potrošnja hidrofluorougljenika u potpunosti smanji do 2050. godine, a njegova proizvodnja bude svedena na minimum od 2036.

Iako je regulacija F-gasova već ranije ograničena u EU, ali i kod nas, ova nova evropska pravila su još oštrija jer efekti tih gasova na globalno zagrevanje i do 1.000 puta veći nego efekti koje ima ugljen-dioksid, a o njegovoj emisiji u atmosferu se možda govori i preduzima mnogo više rešenja kao što su karbonske takse i slično.

- To se primenjuje već nekoliko godina, proizvođači imaju tačan spisak supstanci koje su dozvoljene, odnosno koje su "ozon frendli" - prokomentarisao je ovu temu za "Blic Biznis" Goran Papović, predsednik udruženja za zaštitu potrošača NOPS.

Prema Evropskom parlamentu, zabranjena je još distribucija još nekoliko kategorija proizvoda poput raznih pena i aerosola. Privremeni sporazum uvodi zabranu i neke opreme potrebne za popravku i servis postojeće opreme.

Utvrđena je i "šema obavezne proširene odgovornosti proizvođača (EPR) od 1. januara 2028. za F-gasove u proizvodima i opremi koji spadaju u kategorije električne i elektronske opreme koja podleže Direktivi 2012/19/EU (o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi", navodi se u zvaničnoj objavi na sajtu Parlamenta od 5. oktobra ove godine.

Hoće li poskupeti klime i frižideri u Srbiji?
Jasno je da zbog ove odluke neće moći da se prodaju neki proizvodi, postavlja se pitanje da li će i kako potencijalna zabrana njihove prodaje uticati na prodajne cene nekih od najvažnijih uređaja u svakom domaćinstvu.

- Pretpostavljamo da u prvo vreme, što se našeg i sličnih tržišta tiče, neće biti značajnijih promena i bitnijeg uticaja na ponudu i cene ovih proizvoda, rekli su za "Blic Biznis" iz Centra potrošača Srbije.

Naš sagovornik Goran Papović takođe smatra da ova odluka neće toliko uticati na cenu jer se regulacija F-gasova već primenjuje.

Iz CEPS-a su dodali da pomenuti Sporazum Saveta EU i Evropskog parlamenta o postepenom ukidanju F-gasova i supstanci koje oštećuju ozonski omotač, još uvek nije zvaničan dokument, ali se to svakako očekuje.

- Uvođenje ovakvih izmena uvek zahteva određeno vreme za implementiraju. To znači da je proizvođačima i trgovcima proizvoda koji sadrže i funkcionišu na bazi spornih gasova i supstanci, ostavljen ne tako kratak rok da svoju proizvodnju prilagode novim pravilima.

Roba koja se više ne bude prodavala bi mogla da završi kod nas jer još nismo deo EU:

- Kako vreme bude odmicalo, trgovci iz EU će ići na to da se “oslobode” ovakve robe, s obzirom da ista neće moći da se prodaje u okviru Evropske unije, te će pokušati da je plasiraju tržištima koja nemaju ovakva ograničenja. Ne treba zaboraviti da mi još uvek nismo članica Evropske unije i ne bi bilo prvi put da roba koja nije pogodna za prodaju u EU završi kod nas, rekli su iz CEPS-a.

Takođe su dodali da se nadaju da će i naše zakonodavstvo ispratiti ove promene, s obzirom da idemo ka članstvu u EU I svakako se uveliko radi na unifikaciji našeg zakonodavstva za zakonodavstvom Evropske unije, te da će ovi proizvodi u budućnosti biti I deo naše a ne samo svetske istorije.

Ambiciozni klimatski ciljevi
Prema procenama UN, čak 40 procenata svetskog stanovništva je u „visokom riziku" usled klimatskih promena. U tom kontekstu je važan gorepomenuti sporazum Saveta EU i Parlamenta.

- Sporazum je važan korak ka našem zajedničkom cilju borbe protiv klimatskih promena i pomoći će nam da postignemo naše ambiciozne klimatske ciljeve, rekla je Teresa Ribera Rodrigez, vršilac dužnosti španskog ministra za ekološku tranziciju i demografske izazove.

Svet se suočava sa velikim požarima, sušama i visokim temperaturama koje su posledice klimatskog fenomena El Ninjo, što je uništavalo useve, dovodilo do nestašice struje u velikim industrijskim zonama i slično. Sve to se dalje odražava na privredu i ekonomiju sveta, te je jedan od razloga zbog kojeg rastu cene osnovnih životnih namirnica.

Zašto je važan ozonski omotač?

Svest da je ozonski omotač ugrožen akumuliranjem gasova u atmosferi koji sadrže halogene (hlor i brom) javila se sedamdesetih godina prošlog veka, dok je fenomen "ozonska rupa" iznad Antarktika otkriven desetak godina kasnije.

Ozonski omotač je deo stratosfere sa visokom koncentracijom ozona koji se nalazi na udaljenosti od 20 do 30 kilometara od površine Zemlje. On deluje kao nevidljiv štit i štiti nas od opasnog UV zračenja sa Sunca.

Preciznije, ozonski omotač nas štiti od UV zračenja, poznatog kao UV –B zračenje, koje izaziva opekotine od sunca. Dugotrajna izloženost visokom nivou UV-B zračenja može ozbiljno da naškodi većini životinja, biljka i mikroba, tako da ozonski omotač štiti sav život na zemlji.

Drugi gasovi koji sadrže azot i vodonik se takođe nalaze u stratosferi i učestvuju u reakcijama koje uništavaju ozon pretvarajući ga nazad u kiseonik. Sa ovim reakcijama, smanjuje se količina ozona, stoji u zvaničnoj brošuri UN.

Šta je efekat staklene bašte?

Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.

Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.

Deo toplotnog zračenja, koje stiže do Zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način se temperatura Zemljine površine povećava i raste opasnost od globalnog zagrevanja.

Izvor: blic.rs

Obratite pažnju na prste obe šake. Da li primećujete da su vam nokti na kažiprstu i srednjem prstu jedne ruke prepuni mrlja ili znatno žući nego ostali prsti ili prsti na drugoj ruci? Ako je odgovor da, onda gotovo sigurno možemo da zaključimo da ste pušač.

Međutim, znate li zašto je prste pušača tako lako prepoznati? Odgovor je jednostavan - pušenje je najčešći uzrok žutila na noktima, a krivac je žućkasto-braonkasta smesa katran, koja se oslobađa sagorevanjem cigarete. Iako se katran najpre otpušta sa strane filtera, njega i te kako ima i u samom dimu cigarete koji se oslobađa u vazduh.

Ako vam prsti požute samo od čistog držanja cigarete, zamislite kako li tek onda izgledaju vaša pluća kad u njih udahnete dim… Pritom, pored katrana, duvanski dim u sebi sadrži više od 6.000 materija, od kojih je oko njih stotinu na lošem glasu kao “štetno” ili “potencijalno štetno” za zdravlje.

Uprkos brojnim savetima koje možete pronaći na internetu - kao što je ribanje prstiju pastom za zube, limunovim sokom, sodom bikarbonom, jabukovim sirćetom i slično – ništa od ovih sredstava iz kućne radinosti neće vam suštinski rešiti problem. Ovi klasični „spoljni“ tretmani koji su poznati u javnosti ne pomažu puno jer se ova promena, kao i mnoge druge, leče “iznutra”.

Ipak, zanimljiv je podatak jednog istraživanja u Velikoj Britaniji koje je pokazalo da mnoge pušače više brine učinak cigareta na izgled nego na zdravlje. Uprkos potencijalno fatalnim posledicama dugotrajnog pušenja duvana, velikom procentu pušača znatno teže padaju bore, žuti zubi i prsti nego, recimo, šteta na plućima. Jedan od razloga za ovakve rezultate istraživanja leži u tome što, ma koliko se govorilo o zdravstvenim problemima koji su posledica pušenja, oni nisu uvek jasno vidljivi. Ipak, bilo koji razlog za prestanak pušenja je dobar razlog, pa makar to bio i samo izgled.

Da biste se trajno oslobodili žutila “pušačkih prstiju” preporuka je, naravno, da u potpunosti prestanete da pušite. Ako ni to nije opcija, raspitajte se o nekim manje štetnim bezdimnim alternativama koje ne sagorevaju i ne emituju duvanski dim nego aerosol, pa samim tim nema ni katrana.

To može biti jedan od prvih koraka koje možete da preduzmete u borbi protiv pušenja. Prijavom na newsletter Gorući problem dobićete još informacija o tome koliko je vatra opasna u različitim vidovima ljudskog delovanja i ponašanja.

Nažalost, žućkasto-smeđkasta prebojenost kože nije jedini način na koji cigarete mogu uticati na ruke i prste pušača. Mnoge komplikacije izazvane pušenjem mogu se manifestovati na rukama, kao što su prevremeno starenje u vidu pojave dubokih bora i pigmentnih fleka, zatim usporeno zarastanje rana, ali i povećan rizik od infekcija i inflamatornih i autoimunih stanja kože, kao što su psorijaza ili akne.

A kako postoje pušački prsti i, generalno dobro poznate “pušačke bolesti”, postoje i pušačka brada, pušačka kosa, pušačka koža... Jednostavno, ova štetna navika mnogo loše utiče na celokupan organizam.

Do te mere da je za mnoge ljude u pitanju pravi Gorući problem, za koji bi što pre trebalo da pronađu neko makar i manje štetno alternativno rešenje, koje nije bazirano na sagorevanju već samo zagrevanju duvana, posebno ukoliko ne žele da u vrlo kratkom roku izgube mladolikost i lepotu, ali ni vlastito zdravlje.

izvor: blic.rs

Bliži se zima.

I dalje je u našoj zemlji vreme prilično prijatno, dani su topli, a večeri i jutra svežija. Ali ako je verovati prognozi, uskoro stiže zahlađenje, a u pojedinim delovima zemlje pašće i prvi sneg.

Kako se može videti na grafikonu Republičkog hidrometerološkog zavoda, već za nekoliko dana, dakle od 18. oktobra stoji oznaka za sneg za Kopaonik.

Potom sneg je u tim delovima zemlje moguć i 21. i 22. oktobra, kao i još namanje pet dana do kraja meseca.

Da nam za koji dan stiže jače zahlađenje, najavio je i meterolog Marko Čubrilo, koji je takođe pomenuo porvi sneg u Srbiji.

Ukratko – do nedelje posle podne biće pretežno sunčano i toplo, zatim dolazi pogoršanje, padavine i jače zahlađenje. Početkom sledeće nedelje biće osetno hladnije uz moguće prve prizemne mrazeve. Sredinom sledeće nedelje moguće je novo pogoršanje uz obilnije padavine, a moguće je i novo zahlađenje.

„Oko 18. 10. se simulira širenje uticaja ciklona iz Sredozemlja dok bi se nad Skandinavijom i zapadom Rusije mogao formirati jak anticiklonalni blok po čijoj bi se istočnoj periferiji ka nama pokrenula veća količina vrlo hladnog vazduha. Kako još nema tačnog položaja i ose orijentacije tog sistema, postoje velike varijacije u snazi zahlađenja u drugom delu sledeće nedelje. Kod proračuna koji šalju veću količinu hladnoće ka nama postoji mogućnost vrlo obilnih padavina uz temperature ispod proseka, dok bi se snežna granica spustila samo na oko 700-800 metara nadmorske visine. Drugi skup proračuna drži najveći deo hladnoće nad Rusijom, a nad nama daje padavine uz temperature oko ili malo ispod proseka. Videćemo narednih dna u kom pravcu će se sinoptika razvijati posle 17. 10, ali ono što je izvesno je da od nedelje uveče sledi jače zahlađenje, padavine i dolazak znatno hladnijeg vremena“, kaže Čubrilo.

Izvor: nova.rs

Opština Apatin organizuje besplatan prevoz na ovogodišnji sajam knjiga u Beogradu, a polazak je zakazan za subotu, 28. oktobar 2023. godine u 7.30 časova ispred gradske hale. Ljubitelјi knjiga koji žele da posete sajam, svoje mesto u autobusu mogu rezervisati putem telefona na broj telefona 064/65-92-410 radnim danom od 9 do 14 časova. Broj mesta je ograničen.

Gradonačelnik Grada Sombora sa saradnicima obišao je danas završetak radova na rekonstrukciji deonice državnog puta IIA reda broj 106, od Klјajićeva do Telečke.

Rekonstruisani put je završen u predviđenom roku i doprineće kvalitetnijem i bezbednijem saobraćaju, a ima i veliki značaj kada je povezivanje okolnih naselјenih mesta sa gradom Somborom i budućom brzom saobraćajnicom u pitanju, navodi gradonačelnik Ratković.

„Izuzetno me raduje što danas možemo da kažemo da su radovi završeni i da je ovaj put otvoren za saobraćaj. Kvalitet urađenih radova je na izuzetno visokom nivou na zadovolјstvo svih stanovnika Klјajićeva i Telečke. Hteo bih da se zahvalim ministru Goranu Vesiću koji je prepoznao prioritete grada Sombora i doprineo da se brojni infrastrukturni projekti ostvare kod nas. Ove godine smo rekonstruisali nekoliko deonica puta na teritoriji grada i nastavićemo tako i u narednom periodu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Vrednost radova na rekonstrukciji puta od Klјajićeva do Telečke u dužini od 6,5 kilometara i širini od 6,5 metara, iznosi oko 430 miliona sa PDV-om, a izvođač radova je „Vojput“ d.o.o. Subotica. Pored ovog puta, u ovoj godini je rekonstruisan i put od Sombora ka Apatinu, deonica puta od Alekse Šantića ka Bajmoku, rekonstruisane brojne ulice u gradu, a uskoro će biti završeni i radovi na Apatinskom mostu u Somboru i putu od Stapara do Sivca.

Danas se kod Sombora dogodila teška saobraćajna nesreća.

Vozač kamiona je usmrtio biciklistu (76) u naseljenom mestu.

Biciklista je na mestu ostao mrtav.

Tužilaštvo naredilo obdukciju nastradalog.

Istraga je u toku

Drugi krug nagradne igre ,,Uzmi račun i pobedi 2023" počinje 14. oktobra i tokom pet izvlačenja, do 11. novembra, građanima će biti podeljeno 10 stanova.

Nagradna igra pokazala je veoma dobre rezultate jer se veliki broj građana odlučio da u njoj učestvuje. U aplikaciji se prijavilo više od milion građana i poslato je više od 217 miliona računa. U nagradnoj igri učestvuju svi računi, kako oni iz prvog kruga, tako i oni poslati nakon toga, pri čemu se oko 800.000 računa u proseku šalje svaki dan.
U prethodnom periodu aplikacija je značajno unapređena i sada je skeniranje računa mnogo efikasnije i brže.

Sve najnovije informacije u vezi nagradne igre građani mogu potražiti na sajtu uzmiracun.rs u okviru koga se nalazi i kontakt centar za sva pitanja i nedoumice.

Izgradnja atarskog puta od Rastine do Riđice je u toku, a iste je obišao gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija, Đorđem Zorićem, predstavnicima Mesne zajednice „Riđica“ i predstavnicima izvođača radova ispred „Extra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas.

Odrađeni su pripremni radovi na iskopu i nasipu prve trase puta, a trenutno se odvijaju radovi na cementnoj stabilizaciji u dužini od 1,8 kilometara. Tokom obilaska radova, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa prisutnima o dinamici i složenosti istih, te naglasio značaj ovog puta za stanovnike Riđice.

„U toku su radovi na prvoj fazi atarskog puta od Riđice do Rastine, a očekivani završetak istih je do sredine novembra. Ovo je višegodišnji projekat, koji kad bude završen, povezaće naselјeno mesto Riđicu sa Rastinom i graničnim prelazom Bačsentđerđ, ali i omogućiti stanovnicima Riđice da brže i lakše stignu do Sombora“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Ukupna deonica puta od Riđice do Rastine iznosi 6,5 kilometara, a finansirana je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i sredstvima iz budžeta Grada Sombora.

Obaveštavaju se građani Sombora da je pontonski most ponovo u funkciji i da se saobraćaj nastavlјa odvijati kao i do sada.
Pontonski most je privremeno bio zatvoren zbog najavlјenog prolaska broda, nakon čega je ponovo postavlјen i otvoren za saobraćaj.

Ako posedujete bilo koju od ovih stvari, možda imati rudnik zlata u svom domu, a da to i ne znate.

Stare bočice parfema

Miris tvoje mame možda ne vredi bogatstvo, ali staklena bočica u kojoj je bio parfem možda jeste.

Ako sakupljate bočice parfema, možda među njima držite pravu stvar koja bi vam mogla doneti ozbiljan profit.

Mali kućni aparati

Taj stari toster koji ste odložili u neku kutiju možda vredi bogatstvo.

Nekoliko odabranih starinskih tostera sada se može dobro prodati, a isto važi i za modele blendera iz sredine prošlog veka, pod uslovom da su u potpunosti u funkciji, piše Country Living.

Gramofon

Ako ste u porodici imali stari gramofon, razmislite o tome da ga restaurirate.

Većina starinskih gramofona danas se u SAD može prodati za nekoliko stotina dolara, ali neki modeli vrede i nekoliko hiljada dolara.

Starinski alati

Stari alat za obradu drveta mogao bi da odrade bolje posao od njegovog modernog ekvivalenta, što znači da vredi više novca ako ga prodate.

Određene testere, ručne bušilice i ključevi su veoma traženi među kolekcionarima.

Vintidž torbice

Ako je vaša mama prerasla svoju starinsku „Chanel“ torbicu, možda bi želela da je vrati na tržište.

Dizajnerski stilovi ručnih torbi često dolaze i odlaze, što znači da se korišćene torbe mogu prodati za više nego duplo od prvobitne cene.

Stari časopisi

Kolekcionari nazivaju „efemerom“, neki časopisi sa ograničenim izdanjima danas mogu da se prodaju za stotine dolara.

Razmotrite važne faktore kao što su popularna kultura, istorijski događaji i datum objavljivanja pre prodaje. Ako ste u nedoumici, uvek možete zatražiti procenu.

Muzički instrumenti

Da li ste odrasli sa gitaristom u kući?

Njegov ili njen instrument mogao bi da vredi pravo malo bogatstvo – posebno ako je deo porodice Fender. Mnogi Fender Stratocasteri iz 60-ih se prodaju za skoro 2.000 dolara ili više.

Nakit

Kada ste poslednji put otvorili maminu kutiju za nakit? Od broševa do privezaka, narukvica i minđuša, velike su šanse da postoji nekoliko prelepih komada koje još uvek poseduje i retko nosi, a vrede hiljade dolara.

Satovi

Ako vaši roditelji još uvek imaju taj otmeni stari zidni sat, razmislite o tome da ga odnesete na procenu.

Satovi sa zaštićenim starim znakovima posebno su vredni kolekcionarima i često se prodaju u rasponu od hiljadu dolara.

Vintidž naočare

Pazite na stare naočare koje leže u fiokama noćnog ormarića. Modeli nekih brendova stariji od 25 godina danas bi mogli da vrede skoro hiljadu dolara.

Božićni ukras

Znamo, odložili ste božićne ukrase. Ali evo razloga da ih vratite! Neki starinski ukrasi i komadi ručno duvanog stakla kolekcionarima vrede stotine, ako ne i hiljade dolara, prenosi N1 Zagreb.