Sombor.info

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a četiri lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci četiri, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i tri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su tri saobraćajne nezgode. Tri vozača zadržana su zbog vožnje pod dejstvom alkohola, jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan vozač zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Napisan je 101 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 467 prekršajnih naloga.

Grad Sombor je Odlukom o budžetu kao i Programom poslovanja JKP „Zelenilo“ Sombor za 2023. godinu, subvencionisao nabavku nove opreme za košenje u iznosu od deset miliona dinara za nabavku novog kamiona s korpom.

Novi kamion sa korpom je koštao 13 miliona dinara bez PDV-a, a po rečima direktora Miokovića, sada imaju mogućnost da obavlјaju i najsloženije zahvate kada je uređenje zelenila u pitanju. Radna visina je 19,7 metara sa bočnim dohvatom od 8,2 metra.

Nabavkom nove opreme za rad, kapacitet i operativnost JKP „Zelenilo“ Sombor će biti na višem nivou i omogućiti im da pokriju više terena, kao i da sav posao urade na što kvalitetniji način. Prema rečima gradonačelnika Ratkovića, Grad Sombor će nastaviti sa podrškom javnim komunalnim preduzećima ulaganjem u nabavku nove opreme i mehanizacije za rad, čijom nabavkom se osigurava nesmetan rad i funkcionalnost istih.

Ivory or RAL 1015 - that's the color of taxis in Germany. Most people see them as beige taxis. But why are all taxi vehicles that color, and is it mandatory?

You've probably seen a beige Mercedes on roads, battle-scarred from many traffic encounters, leaving a thick cloud of black smoke in its wake. You could immediately conclude - that car was bought in Germany and has covered at least 300,000 kilometers!

Taxi vehicles in many countries are yellow, red in some, even light blue in others - and in some countries, there are no strict regulations regarding the color. On the other hand, German taxis are beige. But not all of them, and not always. Originally, taxis in Germany were not beige but black. However, that changed in 1971. It was ordered by the then Federal Minister of Transport, Georg Leber (1920–2012, SPD). The new color was supposed to be ivory (technical name: RAL 1015). After a five-year transitional period, all black taxis were supposed to disappear from German streets. And it happened.

What were the reasons for this decision? Light dirt and small stains are not as noticeable on beige as they are on black, taxis look neater, and in the years before air conditioning was installed in cars, it could get pretty hot in black taxis...

However, more importantly, that color, unlike black, had not been used for passenger cars until then. And, as reported by Revija HAK, it remained that way afterward. With good reason, of course. After all, the lighter color also increased road safety, which was a significant concern for Leber.

U okviru manifestacije „Sunčana jesen života“, spontana družina Poetsko igralište ispunila je duše četrdesetak prisutnih penzionera u Gerontološkom centru.

Vođa i voditelj Poetskog igrališta, pesnik sa gitarom Milenko Popić, napomenuo je da su članovi ovog jedinstvenog društva prisutni u gradu od 1992, a najviše su nastupali u bolnici i među penzionerima. Ovo je ujedno i bio prvi nastup u Domu penzionera, koji je u prethodnom periodu izostao zbog epidemije kovida.

- Pesnici, muzičari i zaljubljenici u poeziju otkriće našei najtananije damare i osetiti kako nam stihovi i tonovi klize kroz telo, uznose dušu, i ostavljaju u njemu svetleći trag kad možemo da kažemo, Kostićevim rečima, da smo „Među javom i med snom” - rekao je Milenko Popić. Nastupili su Ružica Kljajić sa stihovima iz svoje knjige „Vratite decu u modu”, Željko Kanurić sa stihovima o Somboru, Rodna Popić stihovima Dobriše Cesarića i antologijskom pesmom dr Rajka Igića „Lepota prolazi mojom ulicom”.

Ovom prilikom, strukovna medicinska sestra Vesna Mihaljčić po prvi put je pročitala svoje pesma. Viktor Oršovai izveo je vestern melodije, Siniša Malešević odsvirao je na rezonator gitari Rosalie i Good Womans Love Majka Dovlinga i Albatros Pitera Grina. Milenko Popić otpevao je najprijemčiviju pesmu Đorđa Nešića „Prozor kroz koji Dunav teče” i svoju „Sombor je grad nedoraslih pučina”.

Kako se prodaja novih vozila vraća na nivoe pre pandemije, sve je je manje kupaca vernih određenoj marki automobila, pokazuje studija firme J.D. Pauer.

“S obzirom da je na tržištu više izbora, lojalnost kupaca određenim markama automobila je ove godine opala”, rekao je Tajson Džomini, potpredsednik odeljenja za podatke i analitiku pri J.D. Paueru.

“Osim toga, vlasnici su bili vezani za svoja vozila duže nego što je uobičajeno zbog stalnih prekida u lancu snabdevanja, te je kao rezultat toga postojala veća verovatnoća da će imati problema sa svojim vozilima”, dodao je.

“Sada kada su neki od tih problema rešeni, potrošači žele da sednu za volan nečeg drugačijeg i više ne ostaju toliko lojalni marki. Međutim, mnoge od najbolje rangiranih marki imaju slične rezultate iz godine u godinu. Kada vozila pruže iskustvo koje ispunjava očekivanja vlasnika, poput vrhunskog kvaliteta izrade, vlasnici će verovatno nagraditi marke svojom lojalnošću”, mišljenja je Džomini.

Marke s najvernijim kupcima

Porše je drugu godinu zaredom najbolje rangiran među vlasnicima automobila premijum marke, sa stopom vernosti od 56,8 posto. Mercedes-Benc (50,5 posto) je na drugom mestu.

Volvo zauzima najviše mesto među vlasnicima SUV-ova premijum marke sa stopom vernosti od 56,5 posto. BMW (56,1 posto) je na drugom mestu.

Tojota je drugu godinu zaredom na najvišem mestu među vlasnicima automobila srednje klase, sa stopom vernosti od 60 posto. Honda (55 posto) je na drugom mestu.

Subaru je na najvišem mestu među vlasnicima krosover vozila sa stopom lojalnosti od 61,1 posto. Tojota (60,5 posto) je u istoj kategoriji na drugom mestu.

Ford je drugu godinu zaredom najviši među vlasnicima pikap vozila, sa stopom lojalnosti od 64,6 posto, što je najveća stopa lojalnosti u studiji. Tojota (60,4 posto) je i u ovoj kategoriji na drugom mestu.

Vernost kupaca zasniva se na procentu vlasnika vozila koji odaberu istu marku prilikom zamene ili kupovine sledećeg vozila. Studija uključuje krosover i pikap vozila.

Rezultati studije za 2023. zasnivaju se na podacima o transakcijama od septembra 2022. do avgusta 2023 - prenosi Newsbeezer.com

Grejanje na drva, ali i na struju, i dalje je finansijski najisplativije, pokazuje računica ako se kao parametri uzmu prosečan stambeni prostor od 60 kvadratnih metara, dužina grejne sezone od šest meseci i prosečne cene čvrstih energenata, ogrevnog drveta, uglja i peleta.

Tako pokazuju i prošlogodišnja iskustva građana s kojima smo pričali, a koji koriste neku od ovih vrsta čvrtog ogreva ili električne energije, uzimajući i obzir sadašnje prosečne cene peleta, ogrevnog drveta i uglja u Srbiji, odnosno, koliko su iznosili „zimski“ računi za struju onih građana koji u periodu od polovine oktobra do polovine aprila, koliko nominalno traje grejna sezona, svoje stanove zagrevaju uz pomoć TA peći ili klima uređaja.

- Naša potrošnja peleta se kreće od jednog, ako je dan bez temperature u minusu, do dva džaka dnevno, ako tog dana ima mraza, kako bi prosečna temperatura u kući bila 23-24 stepena Celzijusa. Ukupno, a to je praksa već poslednjih pet-šest grejnih sezona, potrošimo dve tone peleta. Prošle godine tonu smo platili 36.000 dinara, po toj ceni smo pelet nabavili i za ovu zimu. Dakle, ukupno 72.000 dinara kada podelimo na šest meseci grejanja, je 12.000 dinara mesečnog troška. Svakako više nego za drva, ali neuporedivo lakše, od nabavke do svakodnevnog loženja i čišćenja, i neuporedivo konstantnije grejanje – iskustvo je porodice iz Valjeva koja svoj stambeni prostor od 60 kvadrata greje peletom.

Za istu kvadraturu stambenog prostora, njihove komšije kao ogrev koriste drva i, kako kažu, tokom sezone im je potrebno šest kubika bukovog drveta. I lane, kao i uoči ovogodišnje zimske sezone, kubik tog ogrevnog drveta su platili 8.000 dinara.

- Dakle, za 48.000 dinara, zahvaljujući tome što je urađena odlična spoljna izolacija, kao i stolarija, sa razvedenim radijatorima iz peći u svim prostorijama, imamo dobro grejanje šest meseci sa mesečnim računom od 8.000 dinara. Mada, realno, taj period loženja praktično traje i svih osam meseci, jer iako je prošla zima bila blaga, zbog svežih jutara i večeri mi smo peć potpaljivali i tokom septembra i maja – kažu ovi Valjevci.

Oni građani koji za grejanje koriste ugalj u najvećoj meri taj energent kombinuju sa ogrevnim drvetom. Naši sagovornici iz Užica koji se greju na taj način, naime, objašnjavaju da je kvalitet uglja na domaćim stovarištima sve lošiji i da „nema kvalitetnog grejanja ako mu se ne dodaju drva“.

- Dve tone uglja „pljevlja“ su 38.000, plus četiri metra bukovine po ceni od 8.000 dinara, dakle svih 70.000 dinara za zimu i da se u kući od 65 kvadrata postigne temperatura da bude ugodno i da se, ako treba, sedi u majici i kad je napolju minus! Mesečno to, dakle, izađe nešto više od 11.600 dinara i iskreno, sve ozbiljnije razmišljamo o prelasku na pelet jer mesečni trošak praktično bude isti, a nema govora o tome šta je čistije i elegantnije. Pa makar morao d se podigne kredit za kupovinu odgovarajućeg kotla, a srećom instalacije i radijatore već imamo – kažu oni.

Izvor: nekretnine.rs

Da li se svađate pred decom?

Teško da ćete naći jedan par koji se nikada nije posvađao. Ali ako dvoje imaju decu i to rade pred njima, zapitaju li se kako se zaista odražava na dete to što gleda mamu i tatu kako viču jedno na drugo i vređaju se?

Profesor Gordon Harold sa Univerziteta Sussex kaže da je jasno da ono što se dešava kod kuće utiče na dugoročno mentalno zdravlje i razvoj dece, ali nije važan samo odnos između roditelja i deteta, o kom se toliko govori. Način na koji se roditelji slažu jedno s drugim takođe igra veliku ulogu za dobrobit deteta. Taj odnos može da utiče na sve, od mentalnog zdravlja do kasnijeg uspeha u školovanju i budućih odnosa sa drugima.

Posledice – od poremećaja rada srca do depresije

Dobra stvar je što u većini slučajeva svađa nema mnogo negativnih efekata na decu, ali kada roditelji viču i ljute se jedno na drugo, kada se povlače ili ne razgovaraju, mogu nastati problemi, i to mnogo veći nego što se možda mislilo.

U okviru jednog međunarodnog istraživanja stručnjaci su posmatrali porodice nekoliko decenija, a rezultati nisu nimalo prijatni. Ispostavlja se da deca koja su već od svog šestog meseca izložena sukobima roditelja mogu imati povećan broj otkucaja srca i reakciju hormona stresa.

Dojenčad, mlađa deca i adolescenti mogu pokazati znake poremećenog ranog razvoja mozga, poremećaja sna, anksioznosti, depresije, poremećaja ponašanja i drugih ozbiljnih problema, a sve jer žive u porodici punoj sukoba.

Slični efekti se primećuju i kod dece koja su izložena stalnim, ali manje intenzivnim sukobima, u poređenju sa decom čiji roditelji konstruktivno razgovaraju i rešavaju sukobe, piše BBC.

Svađa gora po dete od razvoda

Uticaj na decu nije uvek onakav kakav očekujemo. Na primer, za razvod i to što roditelji počnu da žive odvojeno često se veruje da je posebno štetno za decu i da imaju trajne posledice od toga. Ali ispostavlja se da najveću štetu zapravo prave svađe između roditelja, i to pre, za vreme i posle razdvajanja, a ne sam razvod.

Slično tome, često se pretpostavlja da genetika igra odlučujuću ulogu u tome kako deca reaguju na konflikt. I istina je da su geni ključni za mentalno zdravlje deteta. Ali kućno okruženje takođe može biti veoma značajno. Sve češće se govori da su genetski rizici za loše mentalno zdravlje sve većizbog loših porodičnih odnosa.

Šta sve to znači za roditelje?

Prvo, važno je prepoznati da je sasvim normalno da se roditelji svađaju ili ne slažu jedno sa drugim. Međutim, kada se roditelji upuštaju u međusobne sukobe koji su česti, intenzivni i ne rešavaju se, to jako loše utiče na decu. Još je gore ako je spor oko dece, pa deca okrivljuju sebe za sukob mame i tate. Te moguće negativne posledice po dete su poremećaj spavanja, poremećen rani razvoj mozga kod novorođenčadi, anksioznost i problemi u ponašanju kod osnovaca, depresija, čak i samopovređivanje kod starije dece i adolescenata.

Takođe, na dete loše utiče i ako se roditelji ponašaju kao dva stranca, bez ljubavi i normalne komunakacije, čak i ako se ne svađaju. Istraživanja pokazuju da ta loša iskustva iz detinjstva mogu kasnije da se prenose sa jedne generacije na drugu. A taj ciklus svakako treba prekinuti.

Istraživanja pokazuju i da deca od, recimo, dve godine primete da među roditeljima nešto ne štima, čak i ako se svađaju nasamo. To pokreće pitanja – da li će sukob eskalirati, da li će svi biti uvučeni u njega, da li je to rizik za stabilnost porodice – što je posebna briga za malu decu. To u deci lako pokrene i strah da se njihov odnos sa roditeljima zbog toga pogorša.

Istraživanja pokazuju i da na svađe roditelja dečaci i devojčice drugačije reaguju – devojčice su u većem riziku od emocionalnih problema, a dečaci od problema u ponašanju.

Sve to pokazuje da je podrška deci važna, ali da fokus ne treba da ode ni sa roditelja jer su oni često ključ svega i da, recimo, svađe kojih možda nisu ni svesni mogu da imaju nesagledive posledice na dete.

Izvor: nova.rs

Čuveni meteorolog otkrio kakva nas zima čeka i koliko će biti snega - ovaj scenario se neće dopasti mnogima.

Meteorolog Ivan Ristić otkrio je nedavno kakvo nas vreme očekuje do kraja zime. U svojoj prognozi najavio je da će veći deo Evrope biti pod uticajem islandskog ciklona i afričkog anticiklona nazvanog „Apolon“, koji je početkom oktobra uslovio prave letnje temperature u zapadnoj i jugozapadnoj Evropi i zbog čega nas je sunce baš ogrejalo.

Takođe je najavio da odmah potom u severnu Evropu dolazi polarni vorteks i donosi hladan arktički vazduh, ali i prve snežne pahulje. Hladan artički vazduh kretaće se na istok i jugoistok i do kraje prve dekade oktobra zahvatiće veći deo istočne Evrope. Prvi sneg se očekuje u Skandinaviji, pribaltičkim zemljama i evropskom delu Rusije.

Naš region, a i samim tim naša zemlja biće na granici svih ovih sistema, ali ne bi bilo iznenađenje da deo hladnog vazduha dođe i do nas i uslovi prvo jače jesenje zahlađenje. U svakom slučaju, nakon toga posle Miholjdana 12. oktobra hladan vazduh iz istočne Evrope polako će ustupati mesto toplijem sa zapada i doći če ponovo do porasta temperatura kod nas i na istoku Evrope.

Što se tiče temperatura u prve dve dekade oktobra, najviše dnevne temperature biće uglavnom iznad 20 °C, u toplijim periodima od 24 do 28 °C a kod osveženja između 20 i 24 °C.

„Jutra sveža sa temperaturama od 10 do 15 °C po kotlinama gde će biti maglovito i niže. Ukoliko bude došlo do prodora hladnijeg vazduha sa severa i severoistoka oko 10. oktobra što nije nemoguće najviše dnevne temperature u tom periodu biće od od 15 do 19 °C a jutarnje će pasti na vrednosti od 5 do 10°C“, najavljuje Ristić.

Nakon ovog kratkotrajnog zahlađenja najviše temperature će ponovo biti u porastu i kretaće se preko 20 °C.

„Padavina u prve dve dekade oktobra biće malo uglavnom će oslabljeni talasi nešto svežijeg vazduha usloviti prolazna naoblačenja i kratkotrajno pojačan vetar.“

Vreme u novembru

Prema najavi Ristića, treća dekada oktobra i početak novembra donose kraj miholjskog leta i promenu sinoptičke situacija sve više oblaka krenuće prema našem regionu i doneti prve prave jesenje kiše.

„Trend kišovite jeseni nastaviće se u novembru tako da se usled velike količine kiše u pojedinim danima očekuju i bujične poplave. One nastaju kada količina padavina za kratko vreme pređe 20 mm u naseljenim mestima i 40 mm u planinskim“, objašnjava Ristić i dodaje.

„Temperatura će biti u skladu sa kalendarom i biće u postepenom padu tokom novembra jutarnje od 2 do 8 °C a najviša dnevna od 7 do 15 °C. Polarni vorteks ove godine biće slab i podeljen na tri dela. Jedan će biti nad Severnom Amerikom, drugi nad Sibirom, a treći najvažniji za nas baš iznad severne Evrope. To će otvoriti mogućnost da zima 2023/2024 bude kao što smo imali nekad, da temperature budu u granicama normale i puno snega koji će doneti cikloni sa centrima u južnom Jadranu i Egejskom moru“, objašnjava meteorolog. Prvi sneg ali i snežni pokrivač u Srbiji prema sadašnjim prognozama se očekuje sredinom decembra, mada nas neće iznenaditi ako ga bude i ranije.

Vreme u decembru

U decembru malo sunca a puno oblaka i niske oblačnosti ponegde i magle, nastavlja se trend da će biti više padavina ali sada i snega.

„Jutarnje temperature od – 3 do 3 °C a najviše dnevne od 2 do 7 °C. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od – 10 do – 5 °C i maksimalnom temperaturom oko 0°C“, najavio je Ristić.

Vreme u januaru

„Najhladniji ali i najsnežniji period ove zime biće kraj decembra i prva polovina januara, totalno drugačiji scenario nego prošle godine kada smo za Novu godinu sedeli u kafićima“, kaže meteorolog Ristić za espreso.co.rs.

Izgradnja vodovodne mreže na Monoštorskom putu u Somboru planirana je u dužini od 900 metara, a do sada je izgrađeno oko 350 metara. Tokom obilaska ovih radova, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa predstavnicima JKP „Vodokanal“, o dinamici i vrsti radova ovoj godini, kao i o planovima za naredni period.

„Grad Sombor je za izgradnju vodovodne mreže čija je ukupna dužina nešto više od 2 kilometra, u ulicama: Solunskih boraca, Jovana Dučića i Monoštorskom putu izdvojio gotovo 25 miliona dinara, a izgradnja vodovodne mreže u gradu će biti nastavlјena, i u budžetu za 2024. godinu planiramo da izdvojimo značajna sredstva za ovu namenu. U 2023. godini, pored ove tri ulice, završen je i dovod vode do Koluta, Stapara i Doroslova, tako da su i ta naselјena mesta dobila čistu i pijaću vodu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem u izgradnju vodovodne mreže sa cilјem obezbeđivanja svih naselјenih mesta na teritoriji grada sa čistom i zdravom pijaćom vodom.

Gradovi Užice, Kragujevac i Sombor, Gradska opština Vračar i Opština Vrnjačka Banja dobitnici su ovogodišnjeg priznanja koje Zaštitnik građana, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština - Savezom gradova i opština Srbije, sedmu godinu zaredom dodeljuje gradovima, opštinama i gradskim opštinama koji su u prethodnoj godini najviše doprineli razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji, odnosno u svom okruženju.

Nagradu za unapređenje pristupačnosti u oblasti javnog prevoza dobio je Grad Užice, specijalno priznanje za unapređenje pristupačnosti u oblasti informacija dobila je Gradska opština Vračar, dok je Opština Vrnjačka Banja dobila priznanje za unapređenje pristupačnosti objekata u oblasti sporta, a Grad Kragujevac za unapređenje pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture.

Pohvalu za unapređenje pristupačnosti objekata pod zaštitom dobio je Grad Sombor, a zahvalnice za učešće u javnom pozivu Zaštitnika građana dobili su gradovi Novi Sad, Beograd, Vranje, Šabac, Loznica i Zrenjanin, kao i Opština Svilajnac.

Izvor: RTS