Sombor.info

Za razliku od dece koja idu u državne vrtiće i kojima je od 1. septembra boravak u njima besplatan, roditelji mališana koji idu u privatne predškolske ustanove suočavaju se sa ogromnim problemom - em su privatni vrtići podigli cene, em im naplaćuju svaki izostanak deteta oko 600 dinara po danu. Roditelji se bune, osećaju da su diskriminisani jer im subvencije koje grad daje više nisu dovoljne, pa iz džepa neretko moraju da dodaju i do 30.000 dinara. A posebno su u problemu one porodice sa dvoje ili više dece, koji idu u privatne vrtiće. Ne treba zaboraviti da mnoga deca idu u privatne kolektive jer nema mesta u državnim.

Roditelji dece, koji su na listi za upis u vrtiće ostali ispod crte, nemaju drugog rešenja nego da pošalju dete u privatni vrtić. Grad subvencioniše boravak u ovim vrtićama, ali do određenog iznosa.

Od 1. septembra, grad je povećao subvenciju za sve vrtiće – i državne i privatne u jednakom iznosu od 28.140 dinara. Iako su u sistemu, vlasnici pojedinih privatnih vrtića toliko su podigli cene da subvencije nisu dovoljne, pa su roditelji primorani da iz džepa dodaju i do 30.000 dinara.

Roditelji se žale i na to što ukoliko dete izostane iz privatnog vrtića, njih to dodatno košta oko 600 dinara po danu, jer se refundira samo 50 odsto. Ova odluka je trebalo da bude promenjena i da, uz izveštaj lekara ili rešenja o godišnjem odmoru, taj trošak ne ide na teret roditelja. Ali je ipak ostala na snazi.

Prvobitna odluka da će se refundirati deset izostanaka deteta bez opravdanja, promenjena je nakon deset dana.

Prema novoj Odluci, o pravu na naknadu kompletno je izbačen deo u kom se pominje da će Grad refundirati deset neopravdanih izostanaka deteta. Da stvar bude još gora, u novoj odluci se ne pominju opravdani izostanci, pa će roditelji iz svog džepa plaćati kada dete bude bolesno ili kada odu na godišnji odmor.

Majka dvoje mališana od pet i tri godine koji idu u privatni vrtić u beogradskom naselju Zemun navodi za Nova.rs da su roditelji ljuti i razočarani što su na ovaj način diskriminisani u odnosu na one čija deca idu u državne vrtiće – em plaćaju vrtić, em plaćaju i kada im je dete bolesno i ne dolazi u kolektiv.

„Kad sam upisala dete u vrtić, mesečno smo izlazili na oko 7.000 – 8.000 dinara, što je bilo prihvatljivo. Nikada nisam očekivala da privatni vrtić bude u potpunosti besplatan, ali rekoh, možda će nam ukinuti te penale, pa Bože moj, plaćaću 6.000 svaki mesec, nije strašno. Međutim, ja plaćam kada mi dete ne dolazi u vrtić. Zanima me, onda, koju uslugu ja plaćam, ako mi dete ne ide u vrtić?“, pita se ova majka.

U slučaju državnih vrtića, grad nikada nije obračunavao penale kada dete ne ide u vrtić. Čak štaviše, tada je račun, uz opravdanje, izveštaj lekara ili potvrde o godišnjem odmoru, umanjen. Ali u privatnim vrtićima je situacija drugačija.

„Valjda je normalno da mi se ne naplaćuje ako mi dete ne ide u vrtić, a meni se dan kada ne dolazi naplaćuje oko 600-700 dinara. Plaćam nešto što mi nije pruženo. A kada ide, plaćam 400 dinara po danu Pa, kako to? Pritom, ako je dete bolesno, roditelj mora da otvori bolovanje kod poslodavca i onda je i zarada umanjena. Osećam se izigrano, dostojanstvo mi je povređeno, napravila se neka diskriminacija jer mi apsolutno imamo pravo na taj državni vrtić, ali država nema kapaciteta za prijem dece. Nismo mi krivi što nema dovoljno mesta za svu decu“, podvlači naša sagovornica.

Privatni vrtići koštaju i do 50.000 dinara
Boravak u najvećem broju privatnih vrtića u Beogradu košta oko 35.000 dinara mesečno, ali ima i onih koje roditelji plaćaju i do 50.000 dinara.

Za većinu, upis deteta u privatnu predškolsku ustanovu nije stvar prestiža.

„Cena našeg vrtića nije visoka koliko obično zna da bude, ali što se tiče tog tretmana kada su u pitanju izostanci, to je svuda isto. Nama se jednom zaređao ceo mesec da deca ne idu, pa sam morala da dodam 24.000 dinara iz svog džepa, pored subvencije. Sada u septembru vratili su mi subvenciju iz avgusta koja je bila po staroj odluci, a vrtić je već počeo da primenjuje svoju cenu od 1. septembra, pa sam onih 20.000 što sam dobila od države kao pomoć, morala da dam za vrtić“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da su mnogi njeni prijatelji u septembru, iz nužnosti, a ne prestiža, upisali decu u privatan vrtić, misleći da nema penala ukoliko dete ne dolazi u kolektiv.

„Potpisali smo ugovore 1. septembra, međutim, 13. je doneta odluka koja je identična odluci koja je prethodila julu, jedina razlika je što umesto 22.000 odnosno 80 odsto te cene koju su oni odredili da je za državni vrtić, samo sada 100 odsto, odnosno 28.140. Ali u septembru su vrtići uglavnom povećali cenu za 10 odsto. S druge strane, ja razumem te ustanove, ipak je inflacija u pitanju. Nekako se snalazimo da sve to iznesemo, ali ima i roditelja koji rade za manju platu. Suludo je da im pola plate, ako ne i cela, ode na vrtić“, zaključuje ova majka.

S druge strane, mama dvoje mališana koji idu u privatnu predškolsku ustanovu na Voždovcu, plaća vrtić 42.000 dinara po detetu, te joj ova odluka o penalima jako teško pada.

„Deca nisu dobila državni vrtić i zbog toga idu u privatni. Konkurisali smo redovno, ali nije bilo mesta za njih. I onda smo primorani da plaćamo vrtić 37.000 dinara, odnosno od oktobra 42.000 po detetu. Jedina dobra stvar je što naš vrtić daje ustupak pošto nam ide dvoje dece, pa je onda cena po detetu 39.000. Svakako, to je puno. Sada, po novom, suvbencija bi trebalo da iznosi 28.140, ali mi još uvek nismo dobili tu novu subvenciju. Pre toga je bila 22.000, pa smo mi dodavali otprilike 15.000 po detetu. U našem privatnom vrtiću, dete bilo da ide ili ne, plaća 37.000, odnosno sada 42.000, a subvencija se smanjuje 50 odsto za taj dan kada nije bila. Pošto su tada cene bile 1.000 dinara dnevno, kada je bila 22.000 subvencija, umanjivala se, znači, za 500 dinara. Tako da smo mi, u najboljem slučaju, ako dete ide ceo mesec, doplaćivali 15.000 dinara, ako ide manje, od toga onda cena, naravno, ide više“, objašnjava ona.

Dodaje da im se umanjuje cena vrtića 50 odsto ukoliko imaju najavu da deca neće dolaziti više od mesec dana u kontinuitetu.

„Dakle, ako najavimo da deca neće dolaziti, onda u tom periodu plaćamo 50 odsto, odnosno 18.500, ali je umanjena cena subvencije za sve to vreme koje dete ne ide. Znači, dobićemo, na primer, 11.000. Kada dete ne ide, dan je oko 500 dinara. Oni su nama obećali da će se subvencija povećati sa 22.000 na 28.000, ali su nam takođe rekli da se svako opravdanje deteta računa i ne umanjuje se subvencija. Pritom, dete ima pravo na deset dana da izostaje, ako ide kod bake i deke, uz opravdanje i ne umanjuje se. Za bolest ipak mora da donese opravdanje doktora i ne umanjuje se. Mi smo u svakom slučaju, ukoliko deset dana opravdavamo, dobijali punu subvenciju odnosno 28.140, ali sada su oni sve to promenili i vratili na ono staro – deteta nema u vrtiću, sa opravdanjem ili bez njega, umanjuje se subvencija“, naglašava ova majka.

U okviru grupe na Fejsbuku „Zdrava beba“, pokrenuta je peticija „Za bolje uslove boravka dece u vrtićima u Beogradu i protiv povećanja finansijskih nameta roditeljima novom odlukom grada“, čiji je cilj da se izjednače uslovi boravka za svu dece na teritoriji grada.

Redakcija Nova.rs uputila je pitanja Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu o tome zašto je odluka u privatnim vrtićima takva da roditelji plaćaju izostanak deteta, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isklјučili su iz saobraćaja dvadesettrogodišnjeg vozača taksija, koji je vozio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Policija ga je zaustavila u „fordu“ i utvrdila da vozilom upravlјa pod dejstvom kokaina.

Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava.

Mada, s obzirom na visoke spolјašnje tempreature koje pre liče na one letnje nego na ranojesenje, relativno mali broj Somboraca razmišlјa o početku grejne sezone, u ovdašnjoj gradskoj toplani, odnosno Javnom komunalnom preduzeću „Energana“ su već početkom oktobra bili spremni da zagreju preko 4.000 stanova priklјučenih na sistem dalјinskog grejanja.

Prema rečima direktora Đurađa Milanovića, po ustalјenom redosledu još na kraju prošle grejne sezone započeti su remonti koji su obezbedili nesmetan početak ove.

- Mi svake godine na kraju grejne sezone započinjemo remont toplovoda, ali i onih, da tako kažem sekundarnih, delova sistema koji od toplovoda vode energiju do samih stambenih i poslovnih objekata, što je posao koji smo završili sa prvim oktobarskim danom, pa se može reći da smo u potpunosti spremni da isporučimo toplotnu energiju svim našim korisnicima kada za to dođe vreme – kazao je Milanović, precizirajući da je formalni početak grejne sezone, po zakonskim i podzakonskim aktima predviđen za 15. oktobar. – Tokom remonta svake godine se trudimo da zamenimo kompletno cele delove toplovoda, odnosno cilјamo kritične tačke, pa smo tako ovog leta to uradili na dve lokacije, a očekujem da ćemo u skladu sa finansijskim mogućnostima sličan obim posla obaviti i sledeće godine.

Glavno postrojenje somborske gradske toplane, koje ima instalisanu snagu od oko 30 megavata, kao energent koristi gas, za koji u JKP „Energani“ kažu da je obezbeđen za predstojeću sezonu.

- Imamo uverenja od snabdevača da će biti obezbeđene dovolјne količine gasa tokom predstojeće grejne sezone pa Sombroci koji su priklјučeni na sistem dalјinskog grjeanja ne moraju da brinu kada je u pitanju zagrevanje njihovih stanova i poslovnih objekata. Pored glavnog postrojenja mi u gradu imamo i četiri manje kotlarnice od kojih dve koriste gas, a dve mazut. Naš osnivač, lokalna samouprava je obavio javnu nabavku i očekujemo da ćemo obaviti „prebacivanje“ kotlarnice u Ulici Nike Maksimovića sa mazuta na gas, te da će svi radovi biti završeni do formalnog početka sezone ili prvih dana njenog početka tako da i korisnici priklјučeni na nju ne moraju da brinu kada je u pitanju predstojeća grejna sezona – potvrdio je Milanović.

Kako ima obavezu da cenovnu politiku svojih isporučenih usluga provodi u skladu sa odobrenjem osnivača, odnosno, Grada Sombora, iz ovog JKP su u zakonskom roku uputili zahtev osnivaču za korekciju cena, za koju tvrde da će biti minimalna, kako bi ih korisnici mogli što lakše podneti. Za razliku od eventualnog povećanja cena usluga „Energane“, drugi veliki varoški snabdevač energijom, „Somborgas“ d.o.o., koji je u većinskom vlasništvu zagrebačke „Montmontaže“ i koji snabdeva gasom dvostruko manje domaćinstava, odnosno oko 2.000 stambenih jedinica, već je dobio odobrenje nadležne republičke Agencije za energetiku R.Srbije za korekciju cena od 1. novembra, pa će korisnike njihovih usluga tokom sledeće grejne sezone takođe dočekivati uvećani računi.

Mada su sistemi dalјinskog grejanja ili distribucije energije, tj. gasa, daleko efikasniji još uvek najveći broj domaćinstava u samom gradu i pogotovo u njegovim naselјenim mestima, koristi druge izvore poput ogrevnog drveta ili peleta, dok je broj onih koji se opredelјuju za ugalј gotovo zanemarlјiv. Ova domaćinstva su se u najvećem broju slučajeva već poodavno obezbedila za predstojeću grejnu sezonu, što je opteretilo njihove kućne budžete, s obzirom na to da je kubni metar tvrdog ogrevnog drveta (bukva, jasen, bagrem ) tokom leta bilo gotovo nemoguće naći po ceni ispod 10.000 dinara, dok je meko drvo, poput topole ili vrbe, bilo od 6.000 do čak 8.000 dinara u zavisnosti od toga da li kupac sam obezbeđuje i prevoz. Jedan broj domaćinstava je kalkulisao sa mogućnošću da će u osvit početka grejne sezone cene ogrevnog drveta padati, ali se ispostavilo ne samo da do toga nije došlo, već su i retka skladišta drveta koja uopšte imaju na lageru tvrdo ogrevno drvo, koje je pri tome i „mokro“ što dodatno umanjuje njegovu energetsku moć.

Svojevremeni hit, grejanje na pelet, u situaciji turbulencija na tržištu ovog energenta započetih prošle sezone, primoralo je vlasnike etažnih sistema grejanja na ovu vrstu energenta da za jednu tonu plaćaju više od 30.000 dinara, što je nemali udar na njihove kućne budžete, ali visoke cene novog prilagođavanja tih kućnih sistema na druge energente nisu im ostavile puno „manevarskog prostora“, pa su i ovako skupi pelet u najvećem broju slučajeva već nabavili.

Izvor: dnevnik.rs

Članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović, sekretar Sportskog saveza grada Sombora, Imre Oto i osnivač RTS krosa, Stevan Kovačević, održali su danas sastanak u prisustvu medija povodom organizovanja ovogodišnjeg izdanja RTS krosa.

Peto izdanje RTS krosa u Somboru, održaće se u parku Ivo Lola Ribar (Železnički park), u subotu 7. oktobra, a organizatori manifestacije očekuju preko 2.500 učesnika koji će biti raspoređeni u 29 trka.

Grad Sombor je obezbedio besplatan prevoz svim učesnicima koji dolaze iz prigradskih i seoskih naselјa, a rok za prijavu na takmičenju je do petka, 07. oktobra do 12 časova.

U meču 2. kola Košarkaške lige Srbije ekipu Slobode u subotu od 19 časova očekuje gostovanje u Somboru, ekipi Džokera.

Oba sastava doživela su poraze kao domaćini na startu nove sezone – Užičani su izgubili na svom parketu od Novog Pazara sa 90:83, dok je somborski sastav poražen od Sloge (104:98).

„Ekipa Džokera je novajlija u KLS-u i sigurno su motivisani. Ovo im je drugi meč uzastopno kod kuće, sigurno će biti puna dvorana. Mi trebamo da istrajemo u našoj igri, da ne dopustimo sebi padove koji su nas koštali protiv Novog Pazara i svakako možemo pobediti“, kaže prvotimac Slobode, Đorđe Božić.

Trener Užičana, Vladimir Lučić, smatra da je šansa njegove ekipe u igri na manji broj poena.

„Džoker je ekipa čiji je vlasnik naš najbolji košarkaš Nikola Jokić i oni su jedna veoma pozitivna priča u srpskoj košarci. Imaju samo četvoricu stranaca, halu su prelepo renovirali, imaju mnogo publike i pre svega dece na tribinama. Možda su pod pritiskom prvog meča bili malo stegnuti i izgubili od Sloge, ali igraju na veliki broj poena i brzo. Ako uđemo bez pristiska u meč možemo pobediti, ali moramo zaustaviti njihovu tranziciju i igrati na manji broj poena“, kaže Lučić.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, danas je u Beogradu, kao predstavnik Grada Sombora bio potpisnik Ugovora za finansiranje kupovine seoske kuće sa okućnicom na osnovu podnetog zahteva Nedelјka Krlјića iz Alekse Šantića.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra, do kada svi zainteresovani mogu da dostave prijave.

Gradski većnik Smilјanić je izrazio veliko zadovolјstvo na postignutom dogovoru o finansiranju još jedne kuće za naše sugrađane koji žele da žive na selu i naveo da će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to.

Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi, kako za mlade bračne parove, decu, tako i za samohrane roditelјe.

Pojedini vojni obveznici provešće u oktobru na vojnoj vežbi skoro mesec i po dana.

Iz Vranja i Leskovca su u jedinice Vojske Srbije stigli već 25. septembra i ostaće do 22. oktobra.

Pozivi već stižu, a neki su koliko 2. oktobra obukli uniformu a u njima će ostajati čak i do 20. oktobra. Na tom spisku su stanovnici Prokuplja, Šapca, Valjeva, Pančeva, Sombora, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada, Kruševca, Vranja, Leskovca, Zaječara, Pirota, Bora, Požarevca, Smedereva, Niša, Sremske Mitrovice.

Od 9. oktobra u uniformama će biti vojni obveznici sa teritorija beogradskih opština Voždovac, Čukarica, Novi Beograd i Zvezdara, kao i Smedereva i to do 13. oktobra, a istog dana, tog 9. oktobra, se na vežbu javljaju stanovnici Novog Sada, Zrenjanina, Zaječara, Bora, Kragujevca, Kraljeva i Novog Pazara i ostaju do 20. oktobra.

I to nije sve. Sa beogradskih opština Voždovac i Čukarica ponovo dolaze na red 16. oktobra, kao i iz Subotice, Sombora, Kragujevca, Požarevca, Jagodine i Smedereva i na vežbi će biti do 27. oktobra. Istog datuma se javljaju i vojni obveznici iz Pirota, Bora i Zaječara s tim što oni ostaju do 30. oktobra.

I Novi Sad kači još jedna smena i to od 18. do 27. oktobra, pa Niš i Šabac od 23. do 27. oktobra, po treći put Čukarica Voždovac, a tada i Zvezdara, Novi Sad i Niš i to od 25. do 29. oktobra.

U međuvremenu se održavaju i jednodnevne vojne vežbe, a pojedinci će po utvrđenim terminima dobijati i nove rasporede. O svim dodatnim informacijama možete se informisati na sajtu Ministarstva odbrane.

Novčana naknada za sve
Rezervistima u radnom odnosu tokom obuke pripada naknada zarade u visini njihove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre pozivanja.

Osobama u rezervnom sastavu koje samostalno obavljaju delatnost tokom obuke pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje.

Licu u rezervnom sastavu koje nije osigurano po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti, osiguraniku poljoprivredniku, kao i licu u rezervnom sastavu, koje prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti, za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu, odnosno obuke radi koje je pozvano, pripada novčana naknada u iznosu koji propiše vlada.

Ko se ne odazove pozivu preti mu zatvorska kazna
Prema Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, osobe iz rezervnog sastava mogu biti pozvane na vežbu najviše do 90 dana u toku jedne godine.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj rezervista koji se, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu.

Izvor: B92

U devetom kolu Područne fudbalske lige Sombor ovog vikenda predstoje nam dva derbi meča ekipa iz vrha tabele. U Crvenki se sastaju istoimena ekipa i somborski Žak, dok će se u Paragama sastati vodeći tim lige i trećeplasirani Kulpin.

“Crno – beli” imaju dva boda više od domaćina iz Crvenke. Žakovci su u nešto boljoj formi, ali to ništa ne mora da znači, jer Crvenčani imaju iskusniji sastav.

Neporažena Budućnost iz Paraga je u meču protiv Kulpina veliki favorit i očekuje se da upišu nova tri boda.

Ništa manje zanimljivo neće biti ni na ostalim mečevima ovog kola. Ratkovčani gostuju u Čelarevu, a u opštinskom derbiju sastaju se Kula i Lipar.

Poznata su i lica koja će suditi sve utakmice. Delegiranje: Crvenka – Žak (sudije Markuš, Jerilović, N. Mrđenović, delegat Poljak), Budućnost (M) – Soko (sudije Boškov, Mirosavljević, Komloši, delegat V. Jovanović), Rusin – Krila Krajine (sudije Janković, D. Mitrović, Mirković, delegat Gagrčin), Borac 46 – BSK (sudije Manić, Bilek, I. Obradović, delegat Ćurčić), ČSK – Radnički 1918 (sudije N. Mitrović, B. Stojanović, Lalić, delegat Čepić), Kula – Lipar (sudije Stanišić, Ilinčić, Radovanović, delegat V. Knežević), Budućnost (P) – Kulpin (sudije Milešević, Šolaja, Janjić, delegat Kiršner), Polet – Budućnost (G) (sudije M. Leđenac, D. Nađ, L. Obradović, delegat Radosavljević).

Utakmice počinju u 15 časova.

Izvor: somborsport.org

Deveti Dani bundeve održaće se u subotu 7. oktobra u velikom parku, u srcu Kule, između 10 i 17 časova. Štandovi će biti oživljeni raznolikim proizvodima od bundeve i pružiće vam priliku da uživate u njenom bogatom ukusu i raznim kulinarskim čarolijama.

Osim toga, u pripremi je program za najmlađe posetioce. Deca će imati priliku da učestvuju u raznim aktivnostima kao što su radionice, crtanje i izrada simpatičnih bundevica, a u okviru programa očekuje se i mali zoovrt, gde vas očekuju razne domaće životinje, kao i mnoge igre i zabava za najmlađe.

U sklopu kulturno-umetničkog programa pripremljen je dečiji karneval koji će oduševiti sve mališane. Hor ,,Vile“, kulturno-umetničkog društva ,,Durmitor“ prirediće nezaboravan nastup. Za ljubitelje muzike planiran je bogat muzički program koji će dodatno ulepšati ovu čarobnu manifestaciju.

Organizator ,,Dana bundeve“ je udruženje ,,Eko Kula“, uz velikodušnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Opštine Kula i Turističke organizacije opštine Kula.

Izvor: nasemesto.rs

Austrijski naučnici su u novoj i jedinstvenoj studiji napokon dokučili mehanizam predenja kod mačaka.

U potrazi za razotkrivanjem šta stoji iza zagonetnog predenja mačke, naučnici su se upustili u revolucionarnu studiju koja nudi nove uvide u taj mačji fenomen.

Tradicionalno, vokalizacija životinja diktira se dimenzijama njenih glasnih žica, ističe Christian Herbst sa Univerziteta u Beču, u Austriji.

Glasne žice su dve trake glatkog mišićnog tkiva koje se nalaze u grkljanu, vitkoj cevi smeštenoj unutar vrata, odgovornoj za oblikovanje zvukova koje čujemo, prenosi Zimo.

Uopšteno, što je stvorenje veće, to su glasne žice duže, što dovodi do dublje, rezonantnije vokalizacije, pojašnjava Herbst.

Domaće mačke imaju relativno kratke glasne žice, što je dizajn pogodan za proizvodnju visokih tonova. Ipak, zagonetka mačjeg predenja je ostala, posebno kada se uzme u obzir da već, divlje mačke poput geparda i risova dele takvo ponašanje.

Postoji i ideja da predenje može da uključi kontrakcije mišića unutar grkljana, no tu teoriju osporavaju Herbst i drugi naučnici.

Jedinstvena studija – zapanjujući rezultati

Herbst i njegovi kolege koristili su jedinstvenu metodu istraživanja – ispitivanje grkljana osam domaćih mačaka koje su eutanazirane zbog bolesti. Rezultat je bio zapanjujući.

Izolovani grkljan proizvodio je umirujući zvuk predenja bez ikakve pomoći mišićnih kontrakcija. Umesto toga, magija je ležala u vezivnom tkivu smeštenom unutar glasnih žica, menjajući frekvenciju proizvedenih zvukova.

Herbst je naglasio da, iako je ovo vezivno tkivo već ranije uočeno kod mačaka, niko ga pre nije povezivao s činom predenja.

Međutim, bitno je napomenuti da rezultati navedenog istraživanja ne odbacuju u potpunosti ulogu mišićnih kontrakcija u pojačavanju zvukova predenja kod mačaka. Studija vezana za ta otkrića objavljena je u časopisu Current Biology.

Misterija koja ostaje

Ipak, pitanje zašto mačke predu još uvek ostaje. Neke teorije sugerišu da predenje označava zadovoljstvo i podstiče interakciju. Osim toga, predloženo je da predenje može poslužiti kao umirujući mehanizam i podržati proces zaceljivanja nakon povrede.

Misterija naših mačjih ljubimaca nastavlja da intrigira, a studija nas dovodi korak bliže razumevanju njihovog melodičnog predenja.

Izvor: n1info.rs