Već dve grejne sezone Rade Milenović ne silazi u memljivi podrum i ne guta prašinu ložeći čađavi kotao ugljem ili drvima.
Njegov dom u Zaječaru sada zagreva toplotna pumpa, jedan od uređaja koji je godinama prvi pik stanovnika više zemalja na severu i zapadu Evrope, dok je u Srbiji tek u povoju.
„Na prvu loptu smo prezadovoljni, učinak je stopostotan“, kaže Milenović, građevinski inženjer iz ovog grada na istoku Srbije, za BBC na srpskom.
Toplotna pumpa je uređaj na električni pogon koji toplotnu energiju iz spoljne sredine prenosi u unutrašnjost objekta kome treba grejanje – ili hlađenje.
„Udeo utrošene električne energije iznosi od jedne trećine do jedne petine dobijene toplotne energije“, objašnjava profesorka Marina Karić za BBC na srpskom.
„Toplotne pumpe su veliki energetski skok napred u pogledu energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte“, dodaje Karić, profesorka na Akademiji strukovnih studija Šumadija – odsek Trstenik.
Efekat staklene bašte je proces koji dovodi do prekomernog zagrevanja Zemljine površine, a pored ugljen-dioksida, grupi ovih gasova pripadaju i vodena para, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.
Primena toplotnih pumpi postaje sve popularnija jer se one smatraju „najproduktivnijim uređajima za dobijanje toplotne energije“, kaže profesorka Karić.
Prema podacima Uprave carine, uvoz toplotnih pumpi je od 2018. u stalnom porastu i na godišnjem nivou iznosi 20 odsto, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za BBC na srpskom.
„Očekuje se da će se nastaviti taj trend porasta potražnje za toplotnim pumpama, koje se sve više ugrađuju kao primarni sistemi za grejanje prostorija u stambenim i komercijalnim objektima“, dodaju.
Prema podacima iz aprila 2023, u Evropi je uvedeno više od 19 miliona toplotnih pumpi, a na 100.000 ljudi, najviše ih ima u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Estoniji i Danskoj.
Šta su toplotne pumpe i kako funkcionišu?
Toplotna pumpa koristi toplotnu energiju vazduha, vode ili zemlje iz naše okoline i prenosi je u stanove, kuće i druge objekte koje treba zagrejati.
Kompletna instalacija sastoji se od toplotnog izvora (podsistem za sakupljanje energije), pumpe (podsistem za podizanje energije) i ponora (podsistem za distribuciju toplotne energije), odnosno sistema centralnog grejanja, poput podnog ili radijatora.
Postoji više vrsta toplotnih pumpi: vazduh-vazduh, vazduh-voda, voda-voda i zemlja-voda.
I sve funkcionišu na istom principu:
„U Srbiji su trenutno najviše u primeni toplotne pumpe tipa vazduh-vazduh, takozvani inverter klima uređaji“, navodi profesorka Karić.
Ova pumpa funkcioniše po sličnom principu kao klima uređaj, ali u suprotnom smeru – spoljašnji vazduh, gde je niža temperatura, prenosi se kroz cevi sa rashladnim fluidom (freonom – naziv za više vrsta gasova) kako bi se izvukla toplota, koja potom dospeva u sobu ili druge prostorije koje se greju.
Slično radi i toplotna pumpa vazduh-voda, samo što se toplotna energija prenosi putem radijatora ili podnog grejanja, a neretko se koristi i za obezbeđivanje tople vode u domaćinstvu.
Efikasnije, ali skuplje varijante su toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda.
One zahtevaju više prostora i pripremnih radova, na primer, kopanje bušotina i do 100 metara dubine, ugradnju sondi i postavljanje horizontalnog sistema ukopanog u zemlju na velikoj površini.
Postoje i toplotne pumpe koje koriste geotermalnu energiju, obnovljivi izvor energije, akumuliran, pre svega u podzemnim vodama.
Profesorka Karić kaže da se Srbija prema ovom, nedovoljno iskorišćenom resursu, svrstava među bogatije zemlje Evrope.
Ona očekuje veću primenu sistema grejanja sa geotermalnim toplotnim pumpama jer, između ostalog, raste cena primarne energije, pada cena opreme, a država nudi podsticaje poput subvencija i povoljnih kredita za nabavku opreme.
U Srbiji je do sada instalirano hiljadu sistema sa toplotnim pumpama koje koriste podzemne vode, od kojih je oko 400 na području Beograda.
Toplotne pumpe kao izvor koriste i otpadnu toplotu iz raznih procesa, a mogu da učestvuju i u daljinskom grejanju.
Toplotne pumpe koriste toplotnu energiju vazduha, vode i zemlje
Investicija koja se isplati
Rade Milenović je na ideju o uvođenju toplotne pumpe došao pre par godina, kada se njegov prijatelj odvažio na taj korak.
Pošto mu je dojadilo da ponovo organizuje nabavku, kupovinu i dopremanje ogreva, ali i svakodnevno loženje, rešio je da umesto zamene dotrajalog kotla novim, u domaćinstvo uvede toplotnu pumpu.
„Velike su to obaveze i nije dobro za zdravlje, ta čađ i čišćenje kotla je ne daj bože“, objašnjava ovaj 37-godišnjak.
Celokupna investicija koja obuhvata sam uređaj, radove i druge troškove, koštala ga je oko 10.000 evra.
Međutim, Milenović tvrdi da se ovaj potez i te kako isplati.
To se, kaže, vidi i po matematici za prethodne dve grejne sezone – gde je struju plaćao dvostruko, pa čak i trostruko manje, nego što su ga koštala čvrsta goriva na koja se ranije grejao.
Za drva i ugalj, u sezonama pre pandemije korona virusa i skoka cena, davao je oko 1.000 evra, dok je cena struje za period od oktobra 2022. do maja 2023. bila 367 evra.
U sezoni kada je uveo toplotnu pumpu, struju je platio nešto više – oko 500 evra za nekoliko meseci i kuću od 180 kvadrata, održavajući stalnu temperaturu od oko 24 stepena Celzijusa.
Da je nastavio da se greje na čvrsta goriva, kaže da bi ga danas tone uglja i metri drva koštale više od 1.500 evra, a pelet i do 3.000 za čitavu grejnu sezonu.
Očekuje da će sa najavljenim poskupljenjem troškovi struje biti 600-700 evra, što je i dalje dvaput manje.
„Kad se pretvori razlika u ceni struje i ogreva na nekoliko godina, napravi se velika ušteda, a blagodet je mnogo veća – nema napora, pripreme, rada“, ističe Milenović.
U domaćinstvo je uveo tip toplotne pumpe vazduh-voda, što njemu kao asmatičaru dodatno pogoduje jer se greje preko radijatora.
A prednost je i što se njome lako rukuje – uključuje se preko aplikacije, a može i direktno.
Prednosti i mane
Profesorka Karić smatra da toplotne pumpe postaju sve popularnije kako troškovi energije i održavanja opreme rastu.
One su i energetski efikasne i ekonomične – za utrošeni jedan kilovat čas električne energije može dobiti tri do pet kilovat časa toplotne energije.
„I posebno su efikasne u niskotemperaturnim sistemima grejanja – podno, zidno i plafonsko“, dodaje Karić.
Međutim, toplotne pumpe imaju i mane, poput visokih početnih ulaganja i troškova koji su, ipak, na duže staze nadoknadivi.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da su toplotne pumpe „trenutno ekonomski najisplativije“.
„Period otplate investicije i količina uštede zavise od prethodnog načina grejanja, odnosno od toga sa kojim vidom grejanja ih poredimo.
„Cene energenata su podložne promenama u skladu sa uslovima na tržištu, stoga je za procenu isplativosti potrebna dublja analiza“, ističu.
Ipak nema dileme, dodaju iz resornog ministarstva, da se investiranje u toplotne pumpe dugoročno isplati i da donosi značajne uštede.
U Evropi ima više od 19 miliona instaliranih toplotnih pumpi
Ugradnja i pogrešne procene
Postupak uvođenja toplotne pumpe je relativno lak, kaže Siniša Pavlović koji se bavi ugradnjom ovih uređaja.
„Mali problem je naći adekvatno mesto za spoljnu jedinicu u stambenim zgradama pa su to najčešće terase.
„Za unutrašnje jedinice se nađe adekvatno mesto kako bi se povezale za, na primer, postojeću vodenu instalaciju za radijatore, a posle bakarne cevi za freon sa izolacijom, do spoljne jedinice“, govori ovaj majstor iz Čačka za BBC na srpskom.
Kaže da je iz godine u godinu sve veće interesovanje ljudi za toplotnim pumpama.
Međutim, dosta je i nedoumica kod potencijalnih kupaca, a ponegde i pogrešnih, samostalnih procena, posebno kod izbora uređaja, gde se „razlika može odraziti u potrošnji struje“.
„Jedan korisnik je imao elektro-kotao od 28 kilovata i kuću od 170 metara kvadratnih, a čuo je da kod toplotne pumpe od jednog kilovata uložene električne energije dobiješ četiri kilovata toplotne.
„I onda je došao do zaključka da mu je dovoljna toplotna pumpa snage sedam kilovata, a realno je gornja granica od 12 kilovata“, prepričava Pavlović.
Cene uređaja variraju, od nekoliko stotina hiljada, do više od milion dinara.
Usluga montaže i drugi troškovi koji prate instalaciju uređaja kreću se od 150.000 dinara pa naviše, kaže Pavlović.
„Trenutno jeftiniji vid grejanje nije izmišljen, a da troši električnu energiju, i iz godine u godinu ti odnosi uložene i dobijene energije se povećavaju“, zaključuje.
U Evropi se troškovi kupovine i instalacije ovih uređaja kreću od 10.000 do 30.000 evra, dok novi gasni kotao košta oko 7.000 evra.
Srbija i Evropa
Mnoga domaćinstva u Srbiji se danas uglavnom greju na čvrsta goriva.
Rade Milenović kaže da poznaje svega još nekoliko ljudi u njegovom rodnom gradu koji su uveli toplotne pumpe.
„Mali je to broj ljudi, a dobro je za životnu sredinu, posebno kod nas u Zaječaru gde kada zimi založi cela ulica – nema života“, ocenjuje on.
Zaječar nije među 10 gradova koji će, prema najavama od septembra, biti deo projekta Ministarstva rudarstva i energetike oko uvođenja obnovljivih izvora energije u sektor daljinskog grejanja.
Projekat unapređenja sistema daljinskog grejanja u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Pančevu, Paraćinu, Bečeju, Bogatiću i Vršcu podrazumeva i finansiranje zelene tehnologije, među kojima su toplotne pumpe.
„Cilj nam je da uvedemo toplotne pumpe u toplane i iskoristimo potencijale solar-termalne i geotermalne tehnologije“ rekla je ranije resorna ministarka Dubravka Đedović.
Mnoge države zapadne Evrope daju subvencije za uvođenje toplotnih pumpi
Za razliku od Srbije gde je ovaj sistem grejanja vizija za budućnost, u Evropi, posebno na hladnom severu, u Skandinaviji, toplotne pumpe su i te kako sadašnjost i njihova prodaja uveliko raste.
Čak 60 odsto zgrada u Norveškoj ima ugrađene toplotne pumpe, a slede Švedska sa 43 i Finska sa 41 odsto, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.
„Skandinavija je mnogo naprednija jer imaju više standarde izolacije i rano su prešli sa direktnog električnog grejanja na toplotne pumpe“, rekao je Tomas Novak, generalni sekretar Evropske asocijacije toplotnih pumpi.
Norveška ima 29.745 toplotnih pumpi na 100.000 ljudi, što je, između ostalog, postigla i državnim subvencijama.
Ova zemlja na krajnjem severu Evrope, gde živi oko 5,5 miliona ljudi, gotovo u potpunosti proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, prvenstveno hidroelektrana, pa je oko 1,61 miliona toplotnih pumpi u Norveškoj potpuno zeleno.
Švedska ima instaliranih više od dva miliona toplotnih pumpi, dok je u Finskoj samo u 2022. uvedeno skoro 200.000 ovih uređaja.
U evropskom vrhu su i Francuska i Italija sa više od tri miliona ovih uređaja.
Mnoge države subvencionišu uvođenje toplotnih pumpi, poput Nemačke, koja od januara 2023. nudi 40 odsto refundiranja troškova za kupovinu i instaliranje ovih uređaja.
Podsticaje nudi i Velika Britanija, pa je tako donedavni iznos od 5.000 funti (skoro 5.800 evra), povećan na 7.500 funti za ugradnju toplotnih pumpi u domaćinstva u Engleskoj i Velsu.
Isti iznos nudi i škotska vlada.
Vlada Velike Britanije je postavila cilj od 600.000 instalacija toplotnih pumpi godišnje do 2028. i obećala da će prodaja gasnih kotlova biti zabranjena od 2035.
Međutim, na ostrvu je prošle godine ugrađeno tek 60.000 toplotnih pumpi, a jedan od uzroka sporog napredovanja je što u zemlji ima samo 4.000 obučenih instalatera.
Izvor: danas.rs
