Sombor.info

Uvek iznosi svoje mišljenje i isključivo govori istinu.

On neprestano traga za mudrošću. On uvek iznosi svoje mišljenje i isključivo govori istinu. Njegova ličnost je neukrotiva i intelektualno nezavisna. On ide svojim putem, bez obrira na kakve prepreke nailazi.

On je Vodolija!

Vodolija je nezavisna osoba i svaki pokušaj da se ona obuzda ili ograniči je provokacija za bekstvo. Trebalo bi da budu slobodni. Nezavisnost nije samo njihova želja, već i njihovo blagostanje i sreća.

Njegova hladna spoljašnjost krije prijateljsko srce koje će na svaki način pokušati da pomogne prijateljima. Voli kada su ljudi srećni i veseli i uvek se trudi da učini sve da se drugi osećaju dobro.

Ne očekuju ništa zauzvrat. Njima je jedino važno da im niko ne pokušava da ograniči slobodu, kako bi živeli bez obaveza. Jednostavno, neka budu slobodni.

Vodolija želi da uradi nešto korisno u životu. Komunikacija sa ljudima može mu pomoći da postane veliki političar, socijalni radnik ili psiholog. On je progresivan mislilac i često utiče na stvaranje novih ideja i teorija.

Vodolija uvek traži mudrost. On uvek govori svoje mišljenje i govori istinu. Prilično je objektivan i ne dozvoljava da mu emocije pomute um.

Ponekad može biti šokantno i bolno za druge da čuju istinu, ali Vodolija će je izgovoriti bez obzira na sve. Vodolija je vizionarski znak, neukroćen i intelektualno nezavisan. Vodolija uvek ide svojim putem.

Uvek je u potrazi za intelektualnom stimulacijom i stalno otkriva nešto novo i formira nova mišljenja.

Ljudi rođeni u znaku Vodolije puni su paradoksa. Njih zanimaju potpuno suprotne stvari – žele da budu sami, ali žele i da budu u velikom društvu.

Imaju odlične društvene veštine, a neki bi čak rekli da imaju dve ličnosti, presnosi Luftika.

U svakom slučaju, to ih i čini tako posebnim!

Ovog vikenda, značajna "epidemija" hladnoće na Arktiku kreće ka istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Najjača hladnoća ove sezone zahvatiće jug, stvarajući snažnu zimsku oluju širom Balkanskog poluostrva i formirajući ogromne količine snega od Rumunije do Ukrajine. Vremenske prognoze predviđaju da će se znatno hladniji period produžiti do kraja novembra.

Nakon neuobičajeno toplog vremena tokom poslednjih nedelja, u narednom periodu doći će do značajne promene vremenskog obrasca, piše „Severe weather„.

Predviđa se da će taj obrazac dovesti do velike hladnoće na Arktiku ka istočnoj i centralnoj Evropi do subote i nedelje, šireći se, početkom sledeće nedelje dalje na jug preko Balkanskog poluostrva.

Snažna zimska oluja zahvatiće Grčku posle čega će ojačati i formirati se u veliku mećavu u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Meteorolozi prognoziraju da će se takvo vreme biti u subotu i nedelju. Predviđa se da će deo snega zahvatiti oblasti od Sofije preko Bukurešta do Odese i Kijeva u Ukrajini. Sa oko 50 centimetara intenzivnih snežnih padavina u kombinaciji sa jakim vetrovima.

Arktički hladni front jača na Balkanu

Dok će temperature na zapadu ostati blizu normalne, arktički hladni front ojačaće do nedelje i ponedeljka širom istočne Evrope, posebno na Balkanskom poluostrvu. Zbog tog arktičkog fronta, u subotu će se iznad Grčke i Jonskog mora formirati zimska oluja.

Dakle, hladnoća tokom vikenda doneće znatno niže temperature od nedavno zabeleženih, čak znatno ispod normale za kraj novembra.

Na Balkan stiže i zimska oluja

Zimska oluja počeće u subotu da jača nad zemljama južnog Balkana, uključujući Albaniju, Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku, sa jakim kišama i snegom. Ona će doneti i znatno hladniju vazdušnu masu bliže površini Balkana.

Sneg će postati jak u subotu kasno u noć uz najintenzivnije snežne padavine za Bugarsku. Takvo vreme postepeno će se širiti na severoistok preko zapadnog Crnog mora i postaće intenzivnje do nedelje ujutru.

Predviđa se da će centralni pritisak dostići najniže 960s, padajući za više od 20 mbar za manje od 24 sata između Grčke i Moldavije odnosno južne Ukrajine. Ovo će uvesti uslove intenzivne mećave za jugoistočnu Rumuniju, veći deo Moldavije i južnu Ukrajinu.

Ova zimska oluja predviđa veliku količinu debelog snega. Proteže se od južne Bosne do Severne Makedonije, Bugarske, južne Rumunije i Moldavije do istočne polovine Ukrajine.

Prognoziraju se najveće snežne akumulacije gde će najintenzivnije snežne padavine biti na severnoj strani jačajućeg jezgra zimske oluje. Pretpostavlja se da napadati verovatno oko 30-50 centimetra snega.

Nova zimska oluja verovatno će se razviti iznad Beneluksa i putovaće će ka alpskom regionu od ponedeljka uveče na utorak. Prema tim informacijama, razvijaće se više snega koji će prekriti delove zapadne i centralne Evrope i Balkansko poluostrvo.

Sa širenjem hladnoće ka zapadnoj Evropi, vrlo je verovatno da će uslediti sneg. Izgledi su da će se sneg u ponedeljak uveče razviti iznad istočne Francuske, Beneluksa i Nemačke, a zatim u utorak dalje u pravcu istok-jugoistok preko Alpa prema Balkanu.

Prema prognozama, jutra od srede i četvrtka biće prilično hladna. Moguće su i temperature ispod -10 stepeni Celzijusa.

Ipak, najznačajnija hladnoća ostaće iznad Skandinavije i Baltičkog regiona. Sa temperaturama -20 stepeni Celzijusa ili niže.

Prvi arktički front jasno se vidi tokom vikenda (od 25. do 27. novembra), praćen privremenim zagrevanjem, ali trenutnim ponovnim zahlađenjem pošto hladni front ponovo jača sredinom sledeće nedelje, odnosno posle 29. novembra.

Ovaj period znatno hladnijeg vremena od uobičajenog značajno će sniziti mesečnu prosečnu novembarsku temperaturu za delove Evrope.

Izvor: nova.rs

Kada se zavese dignu ,gledališna sala uvek je puna i tako već 141 godinu od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor. Mladi glumci dolaze ,reditelji se menjaju ,a na daskama koje život znače neki glumci utkali su deo sebe . Kroz uloge različitih ljudskih sudbina učili su i saznali nešto novo budeći u publici razna pitanja o životu i stvaranju emocija.

"Sećam se da sam bila fascinirana ovom kućom,ovim pozorištem,prvu premijeru sam ovde gledala kao studentkinja,oduševila sam se publikom .Za mene je to bilo nešto nestvarno,za mene je to bilo kako ja zamišljam pozorište,to se upravo desilo u Somboru i otud i ideja i moja ,a i nekih mojih kolega da nakon Akademije dođemo upravo u ovu kuću i da ovde ostanemo veći deo naših života", ispričala je za RTV Vojvodine Biljana Keskenović, glumica Narodnog pozorišta Sombor.

"Utisak koji me prati od kad sam saznao za taj podatak (141 godina od osnivanja) je to da je 1882. godine ovo pozorište napravljeno za 8 meseci. I zapravo kolika je bila želja i potreba ovog grada za umetnošću koliko su želeli da konzumiraju umetnost" objasnio je glumac,Saša Torlaković.

U Somboru su radili i neki od najistaknutijih reditelja, kao što su Dejan Mijač, Vida Ognjenović, Marko Fotez, Mata Milošević, Jagoš Marković i mnogi drugi ,a glumac David Tasić Daf imao je čast da radi sa nekima od njih .Više od pola veka glume ovaj vremešni glumac beleži iza sebe a u somborskom pozorištu biće upamćen kao glumac koji je oodigrao najviše premijera od osnivanja ovog pozirišta.

"To je negde blizu 160 predstava. Moja prva premijera bila je 31.12.1967. godine i bila je to predstava "Vetar u granama" to je režirao pokojni Nikola Peca Petrović ,kasnije i čuveni upravnik ovog pozorišta. Sve žanrove sam igrao koji se igraju u pozorištu. Kultna predstava "Ženidba i udadba,, je predstava sa kojom sam ja proša celu našu zemlju,igrali smo na svim festivalima, prošli smo i staru državu i pola Evrope, pa i Meksiko. Pravili smo dvevno po 1200-1300 km autobusom ,ali je vredelo i zahvaljujući ovom pozorištu u Meksiku su čuli za Sombor, a nisu znali gde je Jugoslavija", ispričao je glumac David Tasić Daf.

Predstava "Sumnivo lice" na repertroaru Narodnog pozorišta Sombor nalazi se duže od dve decenije.

"To je jedan kuriozitet i ne znam da li ima pozorišta u region koja mogu da se podiče tim brojem godina",dodao je Torlaković

Predstava "Semper idem" po romanu Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića publici se prikazuje pune četiri godine.

"To je nešto što zapravo govori o nekom kontinuitetu koje ovo pozorište ima i zbog čega ono i postoji 141 godinu", istakla je Bojana Kovačević,direktorka Narodnog pozorišta Sombor.

538 premijera biće Predstava "Ljudi od voska" po tekstu Mate Matišića u režiji Ivana Vanje Alača.I šta poželeti jednom pozorištu za rođendan nego da sala uvek bude puna,da predstave budu dobre ,da se mnogo smejemo i da sačuvamo umetnost u najzelenijem gradu.

Izvor: RTV

Na održanom Evropskom prvenstvu u boksu za mlađe seniore do 22 godine koje se održalo u Budvi i Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, predstavnici BK „Sombor“ su ostvarili odlične rezultate, osvajanjem jedne zlatne i dve bronzane medalјe. Tim povodom, upriličen je prijem u Kolegijum sali u zgradi Županije gde su sa mladim bokserima razgovarali gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić.

Gradonačelnik Ratković je čestitao bokserima na ostvarenim rezultatima i poželeo im puno uspeha u dalјim takmičenjima.

„Želim da vam čestitam na ostvarenim rezultatima. Siguran sam da iza vas stoji uloženo puno truda i rada kako bi se borili za medalјe na ovako ozbilјnim takmičenjima. Vi ste česti gosti kod nas što pokazuje koliko ste zapravo uspešni u sportu kojim se bavite. Želim vam još puno takvih uspeha u karijeri i da nam dođete ponovo sa nekim novim odličjima“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Na održanom Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, Dragana Jovanović je osvojila titulu prvaka Balkana, pobedivši u finalu domaću takmičarku. Pored toga, na održanom Evropskom prvenstvu u Budvi, na kojem je učešće uzelo preko 300 takmičara iz 35 zemalјa Evrope, dva Somborca, Omer Ametović i Jovan Nikolić, uspeli su da osvoje bronzane medalјe i da time učine ponosnim kako Grad Sombor, tako i Republiku Srbiju, pokazujući da budućnost srpskog boksa u muškoj i ženskoj kategoriji ima veliku perspektivu i svetlu budućnost.

Ugovore o finansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom su s druge strane potpisali Goran Kobac iz Telečke, Sanja Majstorović iz Stanišića, Marijana Macura iz Riđice, Slađana Dabić iz Stanišića, Marija Ljubobratović iz Koluta, Nikolina Bolmanović iz Bačkog Monoštora, Danijela Sajčić iz Sombora, Timea Majer iz Alekse Šantića, Nikolina Knežević iz Sombora, Vladimir Varga iz Alekse Šantića, Anita Bihler iz Stapara, Dragana Zagorac iz Riđice, Zorica Pucar iz Novog Sada i Mila Živković iz Sombora.

Gradski većnik Smilјanić izrazio je veliko zadovolјstvo na postignutim dogovorima koji su obezbedili dom za još četrnaest porodica i dodao kako će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to. Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine do danas, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi.

U sredu, 29. novembra, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin, biće održana monokomedija pod nazivom Beskompromisni Stand up Semira Gicića. Početak ovog komada, a koji izvodi glumac i dramaturg Semir Gicić, zakazan je za 20 sati. Cena ulaznice iznosi 800 dinara.

Iz Opštinskog kulturnog centra saznajemo da se karte mogu kupiti na blagajni ove ustanove kulture u ponedeljak, utorak i sredu (27,28 i 29. novembar) prepodne od 10 do 12 časova i poslepodne od 17 do 19 časova.

“U nastupima Semira Gicića nema psovki, političkih tema, muško-ženskih odnosa, viceva, jeftinih metafora, pevanja, igranja i drugog badava trošenja vremena. Samo sat i po vremena analize osoba kojima fale osobine osoba, životnih situacija i predrasuda o sortama ljudskim i neljudskim”, rečeno je o ovoj monokomediji, koja je do sada izvedena preko 100 puta, širom Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske...

Izvor: Radio Apatin

Nevladina organizacija (NVO) Centar za podršku ženama saopštio je danas da je od početka godine na teritoriji Vojvodine evidentirao 212 slučajeva fizičkog i 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i da su u 96 odsto slučajeva počinioci muškarci.

Taj centar je u saopštenju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji se obeležava 25. novembra, naveo da su zabeležena i 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja.

Statistika tog centra pokazuje i da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, u većini slučajeva i živi sa njim.

Direktorka centra Biljana Stepanov navela je da iako Istanbulska konvencija propisuje obavezu pružanja specijalizovane podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su dovoljno dostupne.

„Dok god država ne preduzme sve na šta međunarodnim dokumentima obavezala a domaćim pravnim okvirom regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene žene“, kazala je Stepanov.

Centar za podršku ženama, u okviru koga funkcionišu i centri za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji AP Vojvodine, ove godine je pružio usluge podrške za 253 korisnica, dodaje se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

U Somboru se večeras od 17 do 19 časova u Gradskoj kući održava humanitarna aukcija „Za Emili“ na kojoj će se prodavati oslikana somborska kaldrma.

Prethodnih nekoliko meseci su somborski slikari, glumci i umetnici učestvovali u jedinstvenom poduhvatu i oslikavali komade somborske kamene kaldrmeda bi se prodala na humanitarnoj aukciji za pomoć devojčici Emili Bucalo, koja boluje od cerebralne paralize.

Goran Šujica, multimedijalni umetnik: “Učestvovalo je preko 30 umetnika, drago nam je što smo napravili jedan omaž somborskoj kaldrmi i što će biti komadi kamene kaldrme biti prodati u humanitarnu svrhu“.

Mitra Veselinović, glumica amaterskog pozorišta: „Drago mi je što sam deo ove akcije, treba da pomažemo jedni drugima“.

Stefan Beronja, glumac: „I ako nisam iz Sombora, ovom akcijom dajem svoj doprinos humanoj akciji za malu somborsku Emili Bucalo“.

Umetnici kažu da stvaralaštvo ovakvog tipa spaja ljude i prevazilazi sve različitosti, a cilj svima treba da bude human odnos jednih prema drugima.

Izvor: RTV

Кina je prijavila da nema "neobičnih ili novih patogena" u zabeleženim slučajevima pneumonije kod dece, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, piše danas BBC.

Peking je porast oboljenja sličnih gripu pripisao ukidanju ograničenja na kovid, saopštila je SZO, koja je zatražila više podataka o ovim slučajevima.

Ipak, Kina je apelovala na stanovnike da preduzmu mere predostrožnosti, poput vakcinisanja i nošenja maski.

Lokalni mediji su poslednjih dana izvestili da su bolnice preplavljene, prenosi BCC.

U saopštenju u sredu, SZO je saopštila da je od Кine zatražila više informacija o izveštajima u medijima i onim koje je objavio ProMed (globalni sistema za praćenje epidemije) – o „klasterima nedijagnostikovane pneumonije kod dece u severnoj Кini“.

Pneumonija je generalni medicinski termin koji se koristi za opisivanje infekcije i upale pluća. Može biti uzrokovana raznim virusima, bakterijama ili gljivicama.

Nakon zahteva SZO, državna novinska agencija Sinhua objavila je članak u kojem se citiraju zvaničnici kineske Nacionalne zdravstvene komisije (NHC) koji kažu da posvećuju veliku pažnju dijagnozi i brizi o deci sa respiratornim oboljenjima.

Кasnije u četvrtak, SZO je u saopštenju navela da Кina nije otkrila nikakve „neobične ili nove patogene“ i da je porast respiratornih bolesti koje se šire na severu zemlje posledica „više poznatih patogena“.

Od oktobra, severna Кina je prijavila „povećanje obolevanja sličnih gripu“ u poređenju sa istim periodom u protekle tri godine, saopštila je SZO.

„Neka od ovih povećanja obolelih su ranije u sezoni nego što je to bilo ranije, ali nisu neočekivana s obzirom na to da su ukinuta ograničenja zbog kovida-19. Takvo iskustvo zabeleženo je i u drugim zemljama“, navodi se u saopštenju.

SZO je saopštila da „pomno prati situaciju i da je u bliskom kontaktu sa nacionalnim vlastima u Кini“.

Iako pominjanje Кine i talas zaraze može da uznemiri ljude jer budi uspomene na pandemiju kovid-19, SZO insistira na tome da se stvari objektivno razjasne.

Takođe nije neobično da SZO traži od zemalja više informacija o grupi bolesti. To rade skoro svaki dan, navodi BBC.

Specijalistički tim SZO svakodnevno pregleda hiljade medijskih izveštaja i informacija internog nadzora o cirkulišućim bolestima iz raznih zemalja. Stručnjaci zatim odlučuju da li im je potrebno više informacija, u slučaju da bi to moglo da postane vanredna situacija za javno zdravlje od međunarodnog značaja.

Ali neobično je da se zahtev SZO za više informacija javno objavljuje. Uopšteno govoreći, ovo je ranije rađeno privatnim kanalima između SZO i zdravstvenih službenika u zemlji.

Agencija UN bez sumnje ima na umu da bi ljudi mogli postati nervozniji zbog virusa prijavljenih u Кini sa ne tako dalekim sećanjem na kovid-19. SZO takođe pokušava da bude transparentnija nakon pandemije.

Britanska agencija za zdravstvenu bezbednost (UКHSA) saopštila je da pažljivo prati situaciju.

Кineski NHC je prošle nedelje saopštio da je došlo do porasta nekoliko respiratornih bolesti širom zemlje: posebno gripa, kovida, mikoplazma pneumonije – uobičajene bakterijske infekcije koja pogađa mlađu decu – i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV).

Zvaničnici su porast pripisali ukidanju ograničenja kovida.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, zabeležile su slične skokove u oboljenjima sličnim gripu nakon ukidanja ograničenja pandemije.

„Кina sada verovatno doživljava veliki talas respiratornih infekcija kod dece jer je ovo prva zima nakon njihovog dugotrajnog zatvaranja, što je moralo drastično da smanji cirkulaciju respiratornih virusa, a samim tim i da smanji imunitet na endemske bolesti“, rekao je profesor Fransoa Balu sa Univerzitetskog koledža Londonskog instituta za genetiku.

Profesor Pol Hanter sa Univerziteta Istočne Anglije (UEA) rekao je da trenutno ima premalo informacija da bi se postavila konačna dijagnoza o tome šta je izazvalo infekcije.

„Sve u svemu, ovo mi ne zvuči kao epidemija zbog novog virusa. Da jeste, očekivao bih da vidim mnogo više infekcija kod odraslih. Nekoliko infekcija prijavljenih kod odraslih ukazuje na postojanje imuniteta od prethodnog izlaganja“, dodao je.

Izvor: n1info.rs

Banke sve teže odobravaju kredite i u trećem kvartalu nastavile sa pooštravanjem standarda za odobravanje sredstava i privredi i stanovništvu. Proveravali smo ima li šanse da uslovi za kredit budu lakši.

Kako je pokazala anketa Narodne banke Srbije (NBS) o kreditnoj aktivnosti banaka u ovom periodu, očekuje se nastavak zaoštravanja tih standarda kod devizno indeksiranih kredita tokom četvrtog tromesečja, dok se kod dinarskih kredita predviđa ublažavanje.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, uslovi su pooštravani i kod dinarskih gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i devizno indeksiranih stambenih kredita.

Predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković rekao je za "Blic Biznis" da banke uvek prioritetno procenjuju kreditnu sposobnost klijenta kada odlučuju o raspodeli sredstava.

"Evidentno je da je tokom 2023. godine došlo do usporavanja kreditne aktivnosti, kako kod privrede tako i stanovništva, naročito kod stambenih kredita. To se dogodilo iz tri razloga: Jedan je skok cena nekretnina, drugo inflacija i treće jeste rast referentnih kamatnih stopa koji je zaustavljen odlukom NBS u fiksiranju kamatnih stopa, a to pomaže postojećim klijentima u otplati, ali i novim klijentima da znaju šta ih čeka kada je reč o kamatnim stopama", rekao nam je Vuković na marginama NLB foruma.

Prema njegovim rečima, određeni parametri su promenjeni i inflacija počinje da ima silazne tendencije, kako kod nas tako i u Evropi.

"Ukoliko se tako nastavi možemo da očekujemo i da kamate krenu silaznom putanjom što će olakšati i firmama i pojedincima da se kreditiraju, samim tim njihova kreditna sposobnost se povećava" , dodaje naš sagovornik.

On je izrazio uverenje da će inflacija sledeće godine ići silaznom putanjom, kako u Srbiji, tako i u evrozoni.

Vuković je rekao se može očekivati povećanje tražnje stambenih kredita i kreditne sposobnosti, koja je preduslov za odobravanje kredita.

"Svedoci smo da u prethodnih šest meseci inflacija u našoj zemlji ima silaznu putanju. Po svim pretpostavkama takav trend bi trebalo da se nastavi u narednoj godini", rekao je on.

Naglasio je da su to ohrabrujući podaci za privredne aktivnosti i potražnju za investicionim kreditima koji su pokretači privrede.

"Često se govori o pooštravanju kreditnih pravila što u principu znači da je to za korist klijenata - banke ne žele da daju više kredita nego što klijenti mogu da oplate, a ako rastu cene i kredita je manje. Kada ta kriva počne da se menja, menja se i kreditna sposobnost", dodaje on.

Na pitanje da li je primetno da se u bankarskom sektoru odobravaju krediti na veći iznos a nižom kamatom, upravo iz tih razloga, ističe da to nije trend.

"Uvek odluka o tome zavisi od kvaliteta i sposobnosti klijenta da otplati kredit, sada je na pet godina, a i uslovi se uvek odnose na kreditne obaveze i sposobnost da klijentu ostane dovoljno sredstava za život", rekao nam je Vuković.

Izvor: blic.rs