Sombor.info

I oni koji su je samo jednom sreli, i oni koji su je bolje poznavali, potvrdiće isto, i bez premišljanja da je Olivera Vasić hodajući optimizam. Olivera (46) iz Beograda je majka dvoje dece - Manje i Petra, a uz majčinstvo kome je posvećena, ona je i uspešna ekonomistkinja.

Punih 10 godina je trajao njen put dijagnostike bolesti i tek 2020. joj je dijagnostikovana Kronova bolest. Nikada nije imala tipične simptome Kronove bolesti, te iako je Olivera radila brojna testiranja, sve do tačke kritičnog stanja koje je dovelo do operacionog stola lekari nisu posumnjali na Kronovu bolest.

"Uvek sam sumnjala da je problem u stomaku, čak i kada sam imala anksioznost"

Olivera navodi da je oduvek znala da je njen glavni zdravstveni problem u stomaku. Prva zdravstvena tegoba koju je osetila je bila anksioznost koju je osetila nakon prve trudnoće. Pacijentima zapaljenskih bolesti creva se savetuje da svoje mentalno zdravlje drže u balansu, jer se stres izuzetno odražava na digestvni trakt. Svoje tadašnje stanje anksioznosti Olivera objašnjava: "Redovno sam imala potrebu da sa neko bude sa mnom, da ide sa mnom na polaganje ispita... Stalno sam žudela za tim da moram da imam nekoga pored sebe. Tada nisam prepoznala da je to bila anksioznost. Otkada imam dijagnozu moja anksioznost je nestala."

Pre dijagnoze Kronove bolesti

- Moj kum boluje od Kronove bolesti i kod mene je uvek postojala sumnja, naročito jer sam zaključila da ljudi koji imaju Kronovu bolest, imaju i psihosomatske probleme. Iako moram naglasiti da anksioznost nije bolest, već samo jedno od psihičkih stanja. Zatim, dešava se druga trudnoća nakon koje ja idem na sve analize koje su mi preporučili, čak sam radila i ultrazvuk abdomena. Ono što jeste bilo simptomatično jeste da sam napipala nešto sa leve strane stomaka, u donjem delu stomaka - na ultrazvuku, nažalost, nisu videli šta je to tačno. Govorili su da je to sve u redu, da je to stomačna kila. Apsolutno su me ubedili da sam hipohondar i da treba da se obratim psihoterapeutu. Tako ja odlazim kod psihoterapeuta koji mi potvrđuje anksioznost. I ja sam godinama sve pripisivala tome - govori Olivera.

Napipavala je ispupčenje, međutim, ne može se ustanoviti kada je tačno mogla dobiti dijagnostiku Kronove bolesti. Stolicu je nekoliko puta nosila na proveru, i samim tim je isključila mogućnost bilo koje bolesti.

- Često sam kuma pitala kako to izgleda Kronova bolest, međutim, sve ono što je on meni objašnjavao nisu bili moji simptomi. On je stalno imao bolove, a ja ih uopšte nisam imala. To je velika razlika kod mene - naglašava Olivera, te zaključujemo da jedini simptom koji je imala bilo ispupčenje sa leve strane stomaka i dodaje:

- Nisam imala česte, retke stolice, kod mene je bilo različito - čas retke, čas normalne. Tragovi krvi u stolici nisu postojali. Znate, dosta ljudi to povezuje sa hemoroidima jer se posle porođaja to tako često dešava i onda mi tome ne pridajemo značaj. Nakon druge trudnoće se anksioznost povećava, gde ja dolazim u stanje da imam strah od ljudi na ulici - govori naša sagovornica, divna Olja.

Stres je uvek bio prisutan u njenom životu

- Nekako je stres kod mene uvek bio prisutan. Ja sam osoba koja voli da je sve u redu, da sve ide svojim tokom. Volim uredan život i kod mene je sve moralo da bude na svom mestu, deca na svom mestu, a ja sam u jednom trenutku želela da budem sve - najbolja supruga, najbolja majka, najbolja domaćica, najbolja žena na poslu.Takvim tempom u jednom trenutku gubite konce jer ne možete sve to da postignete. I onda tu dolaze brojna pitanja koja postavljate sami sebi - pa kako, pa zašto. Često se dešavalo i da planem, i da se iznerviram. Taj svoj perfekcionizam sam, nažalost, prenosila i na svoju decu. Danas znam da to za njih nije bila najbolja opcija - opisuje Olivera svoju potrebu za perfekcionizmom pre dijagnostikovanja.

Iako je vodila računa o ishrani, stomak joj je uvek bio nadut

Vreme korone, kada nigde nije moglo da se uđe, Olivera je operisana 2020. godine. Operaciji su prethodili nagli i intenzivni bolovi. Takođe, naša sagovornica se priseća da joj je sve vreme bio nadut stomak. Instinktivno je prvi specijalista kojem se obratila bio ginekolog.

Podsetimo se da je nadut levi deo stomaka Olivera napipala još posle prve trudnoće, 2004. godine.

- I tada mene ginekolog šalje na eho abdomena Otišla sam u Klinički centar, gde mi je dijagnostikovana stomačna kila, koja je bila potpuno pogrešna dijagnoza - kaže ona.

Dva dana nakon pogrešno postavljene dijagnoze, počeli su bolovi i u levoj i u desnoj strani stomaka – sada je to bio pun krug bolova. Pored bolova, pojavila se i nadutost, ali i povišena temepratura od 38 stepeni koju nije ni osetila.

Danas, Olja smatra da svoju temperaturu nije osetila zbog velikih bolova u stomaku.

- Verovatno sam dala primat stomaku i nisam bila fokusirana na temperaturu koja je mogla da bude znak neke upale. Samoinicijativno zovem profesora dr Nedeljka Radlovića, kome dugujem beskrajnu zahvalnost, i opišem mu svoje simptome. Na njegov predlog, ujutru uradim CRP čiji je rezultat bio 110, a do 5 je normalna vrednost. Prof. dr Nedeljko Radlović me hitno upućuje na lekara uz sumnju da je u pitanju upala. Naravno, korona je, vi nemate kome da se javite. Još ja imam temperaturu – sumnjaće odmah da sam zaražena! Tako ja odlazim privatnu bolnicu gde me prime uz prethodno testiranje na virus na kojem sam, naravno, bila negativna. Na ultrazvuku abdomena, doktor je između tankog i debelog creva video apsces - upalni deo creva, što je čep gnoja i tipično za Kronovu bolest. I on mene pita da li imam Kronovu bolest, na šta mu ja odgovorim da čak nisam čula za tu bolest. Nakon skenera su za deset minuta konstatovali da sumnjaju na Kronovu bolest. Umirili su me, dali mi lekove i ja sam pespavala i ustala čila i vesela, kao da mi nije ništa. Kada shvatite da bol prestane, to je neverovatno jer tada prestaju sve muke. Ja vama taj bol ne mogu ni da opišem, to je čudan bol - boli vas, pa vas ne boli, naizmenično varira - priseća se svega Vasićeva.

Operacija

Dan nakon dijagnostikovanja Kronove bolesti, konzilijum lekara je odlučio da bi najbolja opcija bila operacija, na šta je Olivera odmah pristala. Operacija je bila kompleksna i trajala je četiri sata. Tom prilikom je očišćen apsces, a na 5-6 mesta je uzet uzorak koji je poslat na histopatološko ispitivanje. Olivera je drugog dana nakon operacije ustala, te se predviđalo da će njen oporavak teći uspešno i lako, bez komplikacija.

- Ja sam postala veliki borac i kod mene nema toga da ne možeš nešto. Kada sam saznala da bolujem od Kronove bolesti, za mene nije postojala opcija da padnem u krevet, već da koračam napred i borim se sa tom bolešću - govori Olivera o svom suočavanju sa dijagnozom i operacijom.

Na operaciji nisu videli brazde na crevima, što je simptomatično za Kronovu bolest, te je ovo još jedna pojedinost koja Oliverinu priču čini drugačijom i zbog čega je put dijagnostike bio još komplikovaniji. Takođe, Olivera je u razgovoru o operaciji iskazala veliku zahvalnost hirurgu dr Borivoju Karadžiću.

Nakon operacija, Olja je imala 45 kilograma

Naša sagovornica se priseća perioda prilagođavanja hrani nakon operacije, i kaže da je prvih 20 dana spremala samo bujon, te je tada imala 45 kilograma. Jedina čvrsta hrana koju je uzimala jeste keks – naglašavamo, samo jedan keks dnevno!

- Nakon ovog perioda, počela sam da uvodim voće i povrće, ali sve mi je prijalo samo u formi kaše – izblendirano - kaže.

Tokom razgovora o privikavanju na ishranu nakon operacije, utvrdili smo da je nakon operacije debelog i tankog creva potrebno postepeno uvoditi namirnice u ishranu – baš kao kod beba. Olivera detaljno opisuje ovaj period.

- Najpre krećete sa krompirom - dve tri kašike, pa šargarepa - dve tri kašike, i sve uvodite tako postepeno, jedno po jedno. Više mi je odgovaralo da jedem pasirano, kao beba, nego da jedem u komadima. Tu su se javljali i grčevi, bukvalno kao kod bebe jer posle te operacije organizam uči sve ispočetka. Spremala sam kuvane jabuke, šargarepu, krompir, bundevu - navodi Olivera Vasić.

Potpuni oporavak od operacije je trajao šest meseci, a nakon toga Olivera odlučuje da je vreme za postavljanje adekvatne terapije.

Olja će zauvek biti zahvalna prof. dr Dinu Tarabaru

- Za mene je najbolji, naravno, profesor doktor Dino Tarabar – ko drugi? Ne znam kako opišem koliko je taj čovek meni pomogao, ja njemu dugujem ogromnu zahvalnost i takav lekar mora da postoji dugi niz godina - govori Olivera o profesoru Tarabaru.

Terapija koju je Olivera dobila jeste Imuran od 125 mg i probiotik. Zatim, naša sagovornica skreće pažnju čitaocima sledećim rečima:

- Ono što sam zaboravila da napomenem i ono što bih savetovala svakom pacijentu jeste da kada primetite da ste duži vremenski period malokrvni, obavezno proverite creva. To je prvi simptom da negde krv odlazi. Redovno sam radila biohemiju i gvožđe mi je uvek bilo nisko: hemoglobin nije, ali gvožđe jeste - kaže Olja.

Olivera uzima terapiju Imuran i nakon šest meseci odlazi na kolonoskopiju, nakon koje joj prof. dr Dino Tarabar govori “Vi ste za mene zdrava žena“. Nije krila svoje oduševljenje, ali se nije prepustila čarima remisije, te se od tada redovno i konstantno edukuje o ishrani koja je prilagođena osetljivom digestivnom traktu.

UKUKS - Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije

- Često sam se konsultovala sa UKUKS-om, oni su mi se našli i zaista su bili divni. Čak sam se čula sa Ljiljanom i uvek sam ga mogla pitati šta god da me je zanimalo. Mnogo su mi pomogli i hvala im na svemu, na svim savetima - ogvori Olivera o UKUKS-u.

Kako kaže oseća se dobro danas.

- Ono što bih spomenula je da zaista morate brinuti o svom mentalnom zdravlju, i ako je potrebno, ne treba bežati od terapije za smirenje. Naš stomak je izuzetno osetljiv i on reaguje na stres. Mislim da je važno da pomognemo sebi - kaže Olja.

Ishrana pre i nakon operacije

- Moja ishrana je i ranije bila veoma zdrava, ja nikada nisam jela brzu hranu jer to inače ne volim. Ranije sam redovno trenirala, kod mene je sport bio zastupljen, međutim, ova operacija me je usporila, prve dve godine nisam trenirala ali mi je plan da krenem na pilates reformer. To mi je nešto što volim i nadam se da će sve biti kako treba. A ishrana je zaista i pre toga kod mene bila uredna - kuvano je kod mene bilo obavezno. Moja mama i ja nikada nismo zapršku stavljale u kuvana jela, mi to ne volimo - govori Olivera o ishrani pre operacije.

Što se tiče trenutne dijete, ističe da se hrani još zdravije, ali ipak sebi dozvoli po koju zabranjenu poslasticu.

Porodica je njena najveća podrška

Nakon operacije, Oliveri je ćerka Manja pomagala u svakodnevnim obavezama. Kao majka jedne devojčice, bila je izuzetno ponosna na nju koja se samoinicijativno ponudila svoju pomoć i podršku. Oliveri je tada ćerka Manja dokazala da čak i probleme „za odrasle“ može da reši jedna devojčica. Osim najbliže porodice, prijatelji i šire okruženje je bilo uz nju i činilo je da se oseća voljenom. Upravo zato, njen oporavak je tekao glatko.

- Imala sam punu podršku prvenstveno svojih roditelja i niko mi nijednom nije rekao "ti si bolesna i lezi, ti ne možeš ništa". Bodrili su me da sve to prevaziđemo zajedno. Naročito moj suprug koji je jedan vedar čovek i koji izuzetno pozitivno utiče na mene, hvala mu na svemu što je do sada uradio za mene- govori Olivera i dodaje da reči koje joj često ponavljaju, a njoj prijaju jesu „ti za nas nisi bolesna“.

- Nema čekanja, kod mene odmah ide i operacija i saglasnosti i sve. Vrlo sam revnosna i verujem lekarima. Slušam ih, ali i verujem svojoj intuiciji. Svi mi imamo teške trenutke u životu - sama spoznaja da ja bolujem od Kronove bolesti je bila teška, ali sam rekla: ako se predaš i ostaneš da budeš takva i kažeš sebi ja sam bolesna - gotovo je. Ja sam sebi rekla da nisam bolesna, čak i skijam, putujem, često idem kod sina u Ameriku - kaže Olja ponosna mama studenta elektrotehnike u Americi.

Oljin savet obolelima

- Iako dijagnoza kaže da smo mi bolesni. ja govorim: ne, mi nismo bolesni! Mi sve možemo da izdržimo i sve svojim osmehom sve pobedimo. Nema padanja, a kada je teško, pronađite neki način da se smejete, slušajte motivacione govore, ja volim često da slušam Miškovića. Sa sobom često nosim njegovu knjigu „Ja tajkun“., jer me inspiriše i motiviše. Zapamtite jedno: i kad vam je najteže, osmehom i svojom voljom sve možete rešiti! To je neki moto koji za mene radi i kojim se ja ponosim - zaključuje ona.

Izvor: blic.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom gostovanja u emisiji Hit Tvit, kazao je da će u narednih 10 dana srednjoškolci dobiti po 10.000 dinara.

„Danas smo razgovarali oko dodatnih mera koje se ne odnose na ljude koji glasaju. U narednih 10 dana ćemo prebaciti novac jedinicama lokalne samouprave. Svim srednjoškolcima će biti isplaćeno po 10.000 dinara, na način kao ranije“, najavio je predsednik.

On je dodao da će i studenti, koji imaju nove studentske kartice, dobiti pomoć države.

„Smatram da je to važno pred praznike. Prilikom izdavanja studentskih kartica svako od studenata će dobiti po 1.000 dinara“, kazao je Vučić.

Kako se prijavljuje za jednokratnu pomoć od 10.000 dinara?
Kao i prethodni put, građani će moći da se prijave za ovu vrstu pomoći elektronski, preko portala Uprave za trezor.

Pomoć države u iznosu od 10.000 dinara nakon prijave može dobiti svako dete koje je državljanin Srbije, a koje pohađa srednju školu.

Izvor: danas.rs

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je nedavno postupak protiv Srbije zbog kršenja „Direktive o velikim ložištima“ u slučaju termoelektrane Morava. Umesto da bude ugašena, ova elektrana je prošle godine radila dvostruko više nego godinu ranije i emitovala četiri puta više zagađenja. Ovo nije prvo kršenje Direktive, te je u toku i spor zbog toga što su EPS-ove termoelektrane 2018. i 2019. emitovale šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog, a 31. decembra stiže i obaveza zatvaranja TE Kolubara.

Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Srbija se obavezala na poštovanje „Direktive o velikim ložištima“ koja propisuje maksimalne dozvoljene emisije sumpor-dioksida, azotnih-oksida i praškastih materija iz postrojenja poput termoelektrana i većih energana. Radi usklađivanja starijih postrojenja, koja ne mogu da postignu dovoljno niske satne emisije zagađujućih materija, uvedena su dva dodatna mehanizma.

Jedan je poštovanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) po kom se emitovano zagađenje ograničava na godišnjem nivou, a drugi je prestanak rada postrojenja po isteku 20.000 radnih sati počevši od 1. januara 2018. godine, ili najkasnije 31. decembra 2023. godine.

Dok većina elektrana u Srbiji podleže NERP-u, na spisku za gašenje našle su se TE Morava i TE Kolubara. Tako Kolubara sme da radi do kraja decembra, a TE Morava, izgrađena kod Svilajnca još 1969. godine, svoje sate je već potrošila.

„U Srbiji je 2022. godine zastarela termoelektrana, Morava, radila skoro punim kapacitetom, prekršivši režim izuzeća najverovatnije već sredinom prošle godine, s obzirom na to da joj je krajem 2021. godine ostalo samo oko 3.000 od 20.000 radnih sati“, navedeno je u izveštaju Bankwatch mreže pod nazivom „Uskladiti i zatvoriti“. U izveštaju piše i da je prošle godine, na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast u emisijama zabeležen baš iz TE Morava. Ova elektrana je radila skoro dvostruko više sati nego 2021. godine pri čemu su njene emisije sumpor-dioksida povećane četiri puta, na 33.183 tone sa 8.174 u 2021. godini.

Čeka se obrazloženje iz Beograda

Sekretarijat Energetske zajednice je zbog toga Srbiji 20. septembra uputio uvodno pismo, čime je pokrenut spor. Zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle objašnjava za list „Nova“ da bi ovaj slučaj mogao da bude zatvoren na dva načina: ispunjavanjem obaveza zainteresovane strane, u ovom slučaju Srbije, ili usvajanjem odluke Saveta ministara Evropske unije.

– Srbija ima dva meseca da odgovori na uvodno pismo. Ako odgovor ne bude dovoljan za rešavanje kršenja obaveza, Sekretarijat može da zatraži obrazloženo mišljenje (Reasoned Opinion), i u trećem koraku da slučaj iznese pred Savet ministara i zatraži njihovu odluku. Ukoliko su kršenja ozbiljna i uporna Savet ministara može da izrekne mere poput suspenzije prava glasa ili suspenzije pravila za nadoknadu – navodi Bušle za naš list.

Da li Srbija sprema odgovor na pismo Sekretarijata nismo uspeli da saznamo ni od Ministarstva rudarstva i energetike, ni od Ministarstva zaštite životne sredine.

Iz Elektroprivrede Srbije, na pitanja zašto TE Morava još uvek radi, kad će se desiti njeno gašenje i gašenje TE Kolubara, navode da je svetska energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini primorala mnoge države i njihove energetske sisteme da menjaju ranije usvojene planove i strateške okvire.

„Radi obezbeđivanja energetske sigurnosti snabdevanja građana i privrede, bilo je neophodno da i naši kapaciteti budu angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano i očekivano, a i u narednom periodu, dokle god traje energetska i finansijska neizvesnost i nestabilnost, naši proizvodni kapaciteti radiće na način da se obezbedi energetska sigurnost Srbije“, navedeno je u pisanom odgovoru EPS-a.

Još jedan postupak protiv Srbije

Ovo nije jedni otvoren postupak protiv Srbije zbog kršenja „Direktive o velikim ložištima“. Tokom 2021. godine Sekretarijat EZ reagovao je na kršenje NERP-a 2018. i 2019. godine kad su srpske termoelektrane emitovale i do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenih.

Osim toga, u novembru 2022. godine je i Viši sud u Beogradu naložio je EPS-u da uskladi emisije sumpor-dioksida iz svih svojih termoelektrana na ugalj sa NERP-om. Sudski postupak pokrenuo je RERI i većim delom se zasnivao na dokazima o štetnom uticaju na zdravlje.

Najnoviji podaci pokazuju da su u 2022. godini emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om u Srbiji bile su 4,8 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Bile su niže nego u periodu od 2018. do 2020. godine, međutim ni blizu usklađenosti, a i porasle su u odnosu na 2021. Iz 14 blokova na ugalj emitovano je 261.207 tona sumpor-dioksida, dok je maksimalna vrednost za 2022. godinu postavljena na 54.575 tona.

Na pitanje lista „Nova“ šta bi još trebalo da se desi kao bi EPS počeo da radi u skladu sa međunarodnim obavezama i zakonima Srbije programski direktor RERI-ja Mirko Popović kaže:

– Evropska unija mora jasno i nedvosmisleno da kaže da stoji iza načela primene vladavine prava u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu. Naš predlog je da kršenje ugovora konstatuje u godišnjim izveštajima o procesu pristupanja i to u klasteru jedan, gde se govori o vladavini prava i gde mu je mesto. EU se opredelila da su fundamentalni zahtevi na prvom mestu, a vladavina prava je fundamentalni zahtev u procesu evropskih integracija.

Zeleni put u magli

Iz EPS-a tvrde da postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Kostolac B“ trenutno radi u punom kapacitetu, te da su tamo emisije sumpor-dioksida ispod gornjih graničnih vrednosti.

„U završnoj fazi je izgradnja sistema za odsumporavanje u termoelektranama ’Nikola Tesla’ A i B, to su najveći ekološki projekti ’Elektroprivrede Srbije’. Cilj je smanjenje emisije sumpor-dioksida u elektranama u skladu sa standardima Evropske unije“, navode iz EPS-a za „Novu“.

Pitanje šta će biti sa ostalim blokovima termoelektrana ipak ostaje bez odgovora.

Savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem Vladimir Šiljkut je početkom godine predstavio takozvani „Zeleni put EPS-a“, rekavši da je do 2035. godine u planu gašenje deset blokova u termoelektranama, ukupne snage 1.094 MW.

Ovo bi značilo potpuni prestanak rada TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A, a nastavak rada sa smanjenim kapacitetom TE Nikola Tesla A (TENT A). Tako bi do 2035. godine EPS smanjio kapacitet postojećih termoelektrana, koje sada daju dve trećine domaće proizvodnje struje, sa 5.171 MW na 4.077 MW. U međuvremenu bi počeo sa radom treći blok u TE Kostolac B snage 350 MW, pa bi ukupna snaga iznosila 4.427 MW.

Plan „Zeleni put EPS“ nigde nije objavljen, niti je deo javnih politika, a molbu da nam ga pošalju iz EPS-a odgovaraju da je u pitanju „interni dokument EPS koji je usklađen sa radnim scenarijima Integrisanog nacionalnog klimatskog plana“.

Izvor: nova.rs

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) organizuje Virtuelni sajam zapošljavanja, korišćenjem inovativne internet tehnologije koja obezbeđuje jednostavan pristup i virtuelno okruženje prilagođeno korisnicima.

Sajam se održava u četvrtak, 30. novembra 2023. godine od 10.00 – 16.00 časova.

Registrujte se klikom na: www.nsz-virtuelnisajam.rs

KO MOŽE DA UČESTVUJE NA SAJMU?

Na Virtuelnom sajmu zapošljavanja (VSZ) mogu da učestvuju sva nezaposlena lica, bez obzira da li se nalaze na evidenciji NSZ. Registracija na web platformi je jednostavna, a nakon iste – svi koji su se registrovali kao korisnici dobijaju lični nalog za buduća pristupanja platformi (obezbeđena politika privatnosti).

Pored mogućnosti da direktno razgovaraju sa poslodavcima iz brojnih kompanija koje će biti prisutne na platformi (chat opcija, klikom na štand sa nazivom kompanije), tražioci posla moći će da saznaju kako se piše radna biografija (CV), da se direktno prijave na ponuđene poslove itd.

Nakon prvog VSZ koji je uspešno organizovan u maju 2021, NSZ nastavlja da radi na digitalizaciji usluga sa ciljem da se one učine dostupnijim nezaposlenima i teže zapošljivim licima i da se na taj način dodatno podstakne njihova aktivnost u traženju posla, ali i da se upoznaju sa brojnim mogućnostima za dodatne edukacije i usavršavanje veština. Pored toga, digitalizacija NSZ u skladu je sa strateškim dokumentima u oblasti zapošljavanja

Sajam se organizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ.

U oktobru je obeležen početak sprovođenja dva nova projekta u oblasti zapošljavanja, finansirana od strane Evropske unije.

U pitanju su projekti „Implementacija inovativnih mera aktivnog zapošljavanja i pristupa za povećanje integracije dugotrajno nezaposlenih, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa na tržištu rada“ i „Tehnička pomoć za sprovođenje, praćenje i procenu politike zapošljavanja na nacionalnom i lokalnom nivou i za jačanje kapaciteta za učešće u Evropskom socijalnom fondu“.

Glavni nosioci ovih programa su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje. Tema i opšti cilj oba ova projekta veoma su aktuelni, budući da su direktno usmereni na unapređenje zapošljavanja i zapošljivosti radne snage u Srbiji, sa fokusom na mlade, osobe sa invaliditetom (OSI), dugoročno nezaposlene i žene. Prvi prjekat je usmeren na bolju identifikaciju potreba nezaposlenih na evidenciji NSZ, zapošljavanje i integraciju teže zapošljivih kategorija, dok će kroz drugi projekat NSZ dobiti tehničku pomoć EU za sprovođenje, praćenje i procenu politike zapošljavanja.

Za realizaciju ovih projekata do 2026. godine, izdvojena su ukupna sredstva od 5,5 miliona evra, od čega su direktna sredstva Evropske unije četiri miliona evra. Najveći deo sredstava, biće usmeren u program „Garancija za mlade“, kako bi se kroz primenu aktivnih mera zapošljavanja i potrebnih strukturnih reformi obezbedilo bolje zapošljavanje mladih do 30 godina starosti.

Mladi sportisti iz Vojvodine okupili su se u Somboru da u okviru radionice „Aktivan i zdrav život na jeftin način“ približe mladima različite oblike sportskih aktivnosti koje, bez velikog ulaganja, mogu upražnjavati i van sportskih hala i teretana.

Ni hladnoća nije smetala vežbačima sve popularnijeg streetlifting-a da se okupe u Somboru i na otvorenom promovišu „Aktivan i zdrav život na jeftin način“.

“Nama ne treba ništa osim par šipki a ako nemate ni to, možete da radite kod kuće jer vam treba bukvalno samo pod i dobra volja. Tako da od sklekova možete da radite razne varijacije koje pogađaju drugačije mišiće... Ima raznih načina da se trenira u parku, kod kuće ili u teretani a ovo danas je jedan od najboljih načina, pošto imamo grupicu momaka koja se gura i poenta je da niko ne staje, da stalno radimo...“ istakao je Jovan Mastilović, predsednik Streetleafting-a u Srbiji.

„Sam trening jeste važan ali nije dovoljan i ako hoćemo veće rezultate treba da se pazi na ishranu i na san, jednostavno, na celokupan život. Meni je ovaj sport život promenio“ ,objasnio je Vanja Vidović iz Subotice.

„Najvažnije je da se trenira, bez okolišanja. Važna je ishrana i san ali, važno je i da se dobro zagrejemo, trening je, zaista najbitniji, “ objasnio je Velemir Milovan iz Bačke Palanke.

„Stav Sportskog saveza grada Sombora, kao i uvek je, da će podržati mlade i decu da se bave sportom i omogućiti maksimalne uslove da pretvorimo svako igralište u aktivnu zonu kao što je ovo na Novoj Selenči (mesnoj zajednici), naglasio je Lalić Ilija, rukovodilac sektora za programske aktivnosti grada Sombora.

Tema prateće radionice vežbača Rolanda Nemeta, stavila je u fokus zdrave zelene sokove kao zdrav i jeftin način kako lečenja tako i jačanja imuniteta i spremnosti sportista.

„Želeo sam da nađem specifičan sport gde mogu samostalno da napredujem i to je bio streetwortout... Ja danas držim predavanja o tome kako neko može i to ne jednom, da se izleči od teških bolesti , kako može da se sačuva zdravlje i bude aktivan u svakodnevnom životu“ ispričao je Nemet Roland iz Subotice.

Poruka vežbača mladima jeste da na ulici budu ali na pravi, sportski ali i human način, kakvo je bilo i ovo okupljanje i akcija prikupljanje sredstava za lečenje Katarine Mišurić iz Aranđelovca.

Izvor: RTV

Predstavnici Ministarstva prosvete, školskih uprava Sombor, Novi Sad i Zrenjanin i Ministarstva unutrašnjih poslova održali su danas Godišnji sastanak posvećen bezbednosti učenika i škola.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva prosvete, sastanku su prisustvovali pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih Miloš Blagojević.

Oni su istakli da Ministarstvo prosvete i MUP imaju uspešnu saradnju, koja se ogleda u realizaciji različitih aktivnosti i projekata u čijem fokusu je najbolji interes dece.

Pašić je rekao da se negativne posledice po bezbednost mogu znatno smanjiti ukoliko su svi u okruženju, a naročito deca, dobro i adekvatno informisani o rizicima sa kojima se mogu suočiti, kao i mogućim opcijama i merama koje mogu preduzeti u cilju smanjenja ugroženosti i bolje pripreme.

"Prisustvo policije u školama nije nova pojava, kako kod nas tako i u svetu. Interakcija policije i učenika može da stvori važnu pozitivnu korist, za učenike, školu, policiju i šire društvo", rekao je Pašić.

Blagojević je naveo da je prisustvo policije u školama u Srbiji usmereno pre svega na prevenciju i bezbednost učenika, ali i na sprovođenje specifičnih obrazovnih programa gde je cilj podizanje nivoa svesti kod učenika škola o posledicama nasilnog ponašanja u stvarnom i virtuelnom okruženju, prepoznavanje različitih vidova nasilja i diskriminacije, usvajanje strategija za pomoć drugima u nevolji i veština nenasilnog rešavanja konflikata i drugo.
Na sastanku je istaknuto da osim saradnje na najvišem nivou, načelnici policijskih i školskih uprava, kao i direktori škola i načelnici policijskih stanica intenzivno rade na analizi stanja bezbednosti kako bi sagledali situaciju i preduzeli zajedničke mere da bi se bezbednost učenika i zaposlenih podigla na najviši mogući nivo.

Izvor: euronews.rs

Ministarstvo za brigu o selu je predložilo, a Vlada Republike Srbije donela krajem februara Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. Pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri.

Javni konkurs je objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu, a biće otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 01.11.2023. godine.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedninicom lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, a jedinica lokalne samouprave potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom za koju se podnosioci prijave opredele.

Pomoćnica predsednice opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku Milka Nikšić je u Ministarsvu za brigu o selu potpisala četiri nova ugovora i na taj način omogućila da isto toliko porodica na teritoriji apatinske opštine dobije svoj krov nad glavom.

Nikšić je tom prilikom izrazila zadovoljstvo što je sa ove četiri, broj domaćinstava na selima opštine Apatin porastao za 67, koliko kuća je do sada dodeljeno kroz aktuelni program nadležnog ministarstva.

Ugovore za kupovinu kuća u Kupusini potpisali su Đurđica Bursać, kao i Nikola Stokanić, dok su u Prigrevici svoj dom dobili Ivana Janković, kao i Nataša i Gojko Uzelac.

Petrolejske lampe danas se koriste uglavnom u dekorativne svrhe, kao sećanje na dane kada je taj jednostavan i ekonomičan izvor svetlosti zamenio sveće. Slobodan Milovanović iz Sombora, nastavnik fizike i tehničkog obrazovanja, penzionerske dane provodi praveći unikatne lampe.

Nakon odlaska u penziju, Slobodan Milovanović je imao više slobodnog vremena, koje je iskoristio kreativno. Reparira stare petrolejske lampe i ovom hobiju posveti dnevno dva do tri sata, što mu je dovoljno da uživa.

„Na početku male lampice, skupljanje, reparacija i sve kasnije je došlo do pravljenja vlastitih lampi odnosno kreacije koje su diktirali materijali koje nabaljam obično na buvljaku tu u Somboru. Za neku lampu je potrebno jedan, dva dana a nekada bude i po nedelju dana da radim na jednoj lampi. Evo ovde iza mene je baš jedna lampa koju sam radio dva dana. I to je dobro angažovanje mog slobodnog vremena, a opet ispunjen sam radosti da nešto proizvedem, odnosno da napravim a da me fizički to ne optereti“, objašnjava Slobodan.

Svaka petrolejska lampa sastoji se od nekoliko naizgled jednostavnih delova.

„Dimnjača ili cilindar stakleni. Ovo je brener ili gorionik, ovo su okrugli breneri što vole reći rund breneri. Ovaj deo je spremnik za gorivo ili za ulje petrolejke, to je bazen za petrolejku. I ovo je normalno, od mesinga tri noge. Lampa je najstabiilnija kad ima tri noge. Prati neravnine podloge, tako da je ona stabilna. Kada lampa dimi, znači da je fitilj previše izvučen. Kad fitilj sagoreva onda dimi. Fitilj mora biti urađen od sto posto pamuka.“

Svakog petka i nedelje Slobodan odlazi na somborski buvljak u potrazi za materijalom.

„Uvek ja nađem nekog materijala i uglavnom to i koristim za izradu tih mojih unikatnih lampi. I one svu sve funkcionalne i za mene vrlo lepe, jer to je moj rad. Kada naiđe inspiracija onda je odmah realizujem da ne zaboravim“, kaže Slobodan.

Zahvaljujući upornosti i svakodnevnom radu, radionica Slobodana Milovanovića je i svojevrsna galerija petrolejskih lampi, a novi projekat na kome radi je lampa u kombinaciji mesinga i stakla.

Izvor: RTS

Džoker – Vršac 90:82 (Q1 – 21:25, Q2 – 19:15, Q3 – 26:24, Q4 – 24:18).

Košarkaši Džokera zabeležili su novi, četvrti trijumf u prvenstvu Adfmiral Bet Košarkaške lige Srbije.

U subotu uveče savladali su odlični sastav Vršca koji je u Sombor doputovao sa šest uzastopnih pobeda. Utakmicu su otvorili serijom 8:2 (dve trojke). Bili su Somborci su nadomak izjednačenja (10:12), međutim, Vrščani brzo odgovaraju serijom 10:5, za prednost od sedam poena (15:22). Slično je bilo i tokom druge četvrtine. Gosti su celo vreme imali prednost. Domaći tim nakratko poveo na minut pre odlaska na odmor (39:37), da bi na kraju prvo poluvreme završilo nerešeno (40:40). Ekipa iz Vršca otvaraju drugo poluvreme serijom 7:0. Samo dva minuta kasnije na semaforu je bilo 49:49. Džokerovci su treću deonicu završili sa dva penala Matije Milina i vođstvom 66:64. Poslednji period ekipa trenera Željka Lukajića odigrala je fantastično. Utakmicu je prelomila serija 13:0 domaćeg tima koja je sredinom poslednjeg dela došla do dvocifrene prednosti (81:70).

U dresu pobedničkog tima istakli su se Matija Milin sa 22 poena, Simons i Aleksa Jugović ubacili su po 14 poena, a dvocifreni su bili Nemanja Kapetanović i Lazar Lugić sa 12 odnosno 10 poena. Ekipa Džokera nalazi se na desetom mestu sa 13 osvojenih bodova. Naredni meč igra već u sredu kada gostuju subotičkom Spartaka, dok će narednog vikenda gostovati Metalcu iz Valjeva.

KK Džoker: Lazar Lugić 10, Nemanja Kapetanović 12, Aleksa Jugović 14, Aleksa Brbaklić 6, Luka Marković, Ognjen Vukas 5, Zoran Krstanović, Boris Bodrožić, Aleksa Stanojević, Zachary Cleveland Simmons 14, Matija Milin 22, Miloš Nikolić 7.

KK Vršac: Mihailo Dišić, Stefan Simić 15, Nemanja Đorđević 9, Stefan Stafanović 4, Luka Šebrek 4, Slobodan Jovanović 7, Nelson Lamar Junior Phillips 2, Stevan Jovanović 9, Andrija Vuković 7, Nelson Ellis Haskin 13, Vuk Đorđević 4, Bratislav Jeković 7.

U ostalim mečevima ovog kola postignuti su sledeći rezultati: Sloga – Zlatibor Gold Gondola 64:76, Tamiš – Dynamic BalkanBet 67:73, Sloboda – Spartak 66:80, SPD Radnički – Vojvodina mts 81:93, Čačak 94 – Mladost MaxBet 80:65, OKK Beograd – Zdravlje Leskovac 108:93, Novi Pazar – Metalac (ponedeljak).

Parovi narednog (11) kola: Zdravlje Leskovac – Sloga, Mladost MaxBet – OKK Beograd, Vojvodina mts – Čačak 94, Spartak – SPD Radnički, Vršac – Sloboda, Metalac – Džoker, Dynamic Balkan Bet – Novi Pazar, Zlatibor Gold Gondola – Tamiš.

Izvor: somborsport.org

Kako je ovo pitanje uvek "vruće" za naše podneblje, objava je imala preko 300 komentara.

Na društvenim mrežama se povela rasprava o poređenju primanja Srba koji žive i rade u Nemačkoj i plata koje imaju u matičnoj zemlji. Dok mnogi tvrde da je "preko" lakše doći do velikog novca i sigurnosti za porodicu, brojni su im opozitni komentari da se i u Srbiji može isto tako dobro zaraditi. Samo, treba odabrati pravo zanimanje koje se traži.

Raspravu je pokrenula objava jednog od naših ljudi koji živi u Nemačkoj:

- Čujem i slušam ponude za posao u Nemačkoj, stvarno mi dođe da se smejem, pa ljudi majstor koji ti zarađuje novac i radi više vrsta poslova ne može da ima 2.000 ili 2.200 bruto platu u Nemačkoj, kako to ne shvatate pa ja taj novac kao majstor zaradim u Srbiji da li ste vi ljudi normalni - glasi

"Živim mnogo bolje u Srbiji"

Kako je ovo pitanje uvek "vruće" za naše podneblje, objava je imala preko 300 komentara, a ovo su nekih od njih.

- Da sam znao da je ovde ovako nikad ne bi došao, ljudi u kreditima samo rad nije kao kod nas, da su kafići puni usred dana, ne dao Bog da ostaneš bez posla jedan mesec - ode na ulicu, pa kirija, struja, auto.

- U Srbiji ako si majstor svog zanata možes dobro naplatiti ruke. Evo naš primer. Za pretresanje krova traze 27€ po kvadratu. Lepiti pločice keramičar traži od 10€ pa do 15€ po kvadratu. Krečenje 1,5€. Gips 10€. Navlačenje fasade 3€. Naravno da su ti poslovi duplo skuplji u Nemačkoj, ali i ovde ta vrsta posla se itekako zaradi. Nemaju ljudi koji su na minimalcu, pa dobiju po 45.000 dinara mesečno. Oni odlaze u Nemačku.

- U Nemačku ne može otići neko ko je zidao štale u Srbiji na selu sa ciglom i reći "ja sam majstor". Majstor u Nemačkoj treba da zna da čita plan, da priča nemački i da zna da zida i sa mini kranom blokove, to je majstor i može očekivati neto platu od 2200-2500€ pritom da mu je smeštaj plaćen od strane poslodavaca. Pomoćnik može očekivati oko 1700€ neto, jezik nije obavezan takođe sa obezbeđenim smeštajem. Te cifre 3000-4000€ neto možete dobiti ako ste inženjer građevinski sa diplomom. Tako da ne mlatite gluposti u Srbiji rade majstori za 50€ dnevnicu to je mesečno oko 1000€, sve drugo su laži i zablude.

- Ja sam jedan od ljudi koji su se vratili i živim mnogo bolje u Srbiji. Električar sam po struci. Konkretno deficitarna zanimanja u Srbiji odlično su plaćena. Ona koja to nisu, nažalost, plaćena su ispod ljudskog dostojanstva. Svakako niko ne bi trebalo da radi ispod 800 evra u Srbiji.

- 2.000 mogu da zarade početnici i ljudi koji nemaju kvalitet i radne navike -komentari su ljudi na mrežama.

Izvor: sd.rs