Sombor.info

Zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljilјana Tica i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, upriličile su prijem karatistima iz Karate kluba „Ravangrad“, KK „Somborac“ i KK „Dušan Staničkov“, koji su osvojili medalјe na Kupu Vojvodine u kategoriji do 14 godina u Novom Bečeju.

Tom prilikom zamenica Tica je čestitala mladim sportistima na osvojenim medalјama i ostvarenim rezultatima karate klubova iz Sombora.

„Čestitam vam na rezultatima i uspehu koji ste postigli. Vaša želјa da se bavite sportom i njegov izbor zaslužuju poštovanje i podršku jer ste time pokazali da želite zdrav život i zdrav razvojni put kroz fizičku aktivnost. Ponosni smo na vas i drago nam je što ste pokazali da grad Sombor ima mnogo talentovane omladine koja ima šta da pokaže i nadamo se da ćemo vas videti uskoro ponovo kod nas sa nekim novim medalјama. Grad Sombor ulaže značajna sredstva u omladinu i sport, a kada vas vidimo u ovolikom broju sa medalјama, znamo da su se ta ulaganja i isplatila“, izjavila je zamenica Tica.

Gradska većnica Antonija Nađ Kosanović je izrazila zadovolјstvo što ima priliku da razgovara sa mladim, ali već sada uspešnim sportistima i dodala da se uz vredan rad i istrajnost može puno toga postići u sportu.

„Izuzetno mi je drago što sam gradska većnica jer imam priliku da upoznam talentovane i uspešne sportiste u našem gradu. Uspeh koji ste ostvarili na Kupu Vojvodine vam je otvorio vrata i za Kup Srbije i sigurna sam da ćete se pripremiti i uložiti dodatne napore kako bi se vratili sa još puno medalјa. Znam da zbog školskih obaveza nije uvek lako posvetiti se treningu, ali budite istrajni, imajte svoj cilј i nemojte nikada da odustanete jer će vrednim trudom i radom rezultati sami doći. Čestitam svim takmičarima i trenerima koji su vas pripremili za takmičenje i želim vam puno uspeha na Kupu Srbije“, izjavila je gradska većnica Nađ Kosanović.

Na karate Kupu Vojvodine za poletarce, pionire i nade, koji se održao u Sportskom centru „Jedinstvo“ u Novom Bečeju, učestvovalo je preko 400 takmičara iz 42 karate kluba. Takmičari iz tri somborska kluba su osvojili petnaest medalјa, od kojih šest zlatnih, šest srebrnih i tri bronzane. Svi takmičari koji su osvojili medalјe, ostvarili su plasman na Kup Srbije koji će se održati 25. i 26. novembra u Čačku.

Svetski dan toaleta zvanično je dan Ujedinjenih naroda koji se obeležava 19. novembra kako bi se podstaklo delovanje za rešavanje globalne sanitarne krize, piše Index.hr.

U svetu 4,2 milijarde ljudi živi bez „sigurno upravljanih sanitarnih uslova“, a oko 673 miliona ljudi praktikuje otvorenu defekaciju.

Ipak, sigurno hiljade ljudi koji svaki dan koriste WC ne znaju značenje te skraćenice.

WC je skraćenica za water closet i potiče iz 19. veka. Water closet je u doslovnom prevodu – sobica s vodom.

Digitalno vršnjačko nasilje ili "cyberbulliying" već duže vreme postoji i na našim prostorima, a tinejdžeri i pored sveg truda stručnjaka da to zaustave uvek nađu novi način da maltretiraju svoje vršnjake. U novosadskim osnovnim i srednjim školama pojavile su se viber grupe nazvane "80+" u koju administratori uključuju decu boljeg materijalnog statusa, nekada čak i protiv njihove volje, koji imaju stanove veće od 80 kvadratnih metara, a sve sa ciljem da šire tračeve i omalovažavaju one koji su slabijeg materijalnog stanja.

Ovo nije prvi put da se ovakve grupe pojavljuju kod nas, a inspirisane su stranim serijama za tinejdžere u kojima se popularne devojke ili mladići u školi hvale svojim novim stvarima koje su kupili (telefoni, garderoba, motori, automobili...) ili egzotičnim mestima na koja su putovali uz navođenje cene tih aranžmana, a u isto vreme ogovaraju one koji to sebi ne mogu da priušte.

Majka tinejdžerke šokirana stepenom surovosti

Kako za "Blic" priča majka jedne devojčice koja je, kako kaže, ni kriva ni dužna upala u tu grupu, bila je šokirana stepenom surovosti pojedine dece u grupi.

- Pišu svašta o drugoj deci. Te ovaj dečak u školu dolazi u istom duksu već tri dana koji je kupio na pijaci, te ona devojka ima polovan telefon koji je nasledila od starijeg brata jer nema "love" da kupi nov, te onaj dečak ove godine nije išao na more jer su mu roditelji "jadnici koji rade u prodavnici za bedne pare", te ona devojka je bedna ku...va i samo vija sponzore koji će joj u izlasku platiti piće. Onda naravno ti postovi, što je meni jezivo, izazivaju salve smeha mnogih članova grupe uz obavezne, samo njima smešne, opaske u komentarima gde dodaju "ulje na vatru" i još više vređaju decu koja su im trenutno na meti - zgranuto priča naša sagovornica.

Kaže da pojedini tračevi stignu do onih koji su se našli na meti pa dolazi i do svađa ali na sreću, koliko ona zna, do sada nije dolazilo do fizičkog nasilja niti je u grupi bilo poziva na nasilje.

- Videla sam preko jedne aplikacije za mobilne telefone da mi ćerka u poslednje vreme provodi puno vremena na viberu i odlučila sam da proverim šta toliko tamo radi. Kada sam videla, umalo da padnem u nesvest. Mi je nismo tako vaspitali. I suprug i ja potičemo iz normalnih, prosečnih porodica. Veliki stan smo nasledili, a trenutno imamo veća primanja u odnosu na prosečna zato što oboje radimo u IT sektoru. Ipak, nikada nismo našu decu učili da nipodaštavaju niti omalovažavaju drugu decu, pogotovo ne zbog njihovog materijalnog stanja - ističe naša sagovornica.

Napustila grupu, pa usledile pretnje

Dodaje da joj je ćerka, kada ju je pitala otkud ona u toj grupi, rekla da ju je tamo ubacila neka drugarica i da ona ne učestvuje u tim tračarenjima.

- Pregledala sam prepiske i zaista je bilo tako međutim ispostavilo se da je "lajkovala" neke postove i ja sam pobesnela, izgrdila je i impulsivno reagovala tako što sam uzela njen telefon i napustila grupu što se ispostavilo kao velika greška - objašnjava majka tinejdžerke.

Dodaje da su te neke popularne devojke koje su i osnovale grupu počele da se raspituju zašto je moja ćerka iz nje izašla a zatim i počele da prete preko zajedničkih prijatelja, ne nasiljem, nego da će onima koje su ogovarali reći da je ona to isto činila i lajkovala neke od tih postova ukoliko bude pričala drugima šta se dešava u grupi.

Posavetovali smo se sa jednom prijateljicom koja je pedagog i ona nam je rekla da podržava to što sam ćerku izbrisala iz te grupe ali da je trebalo to malo suptilnije da uradim.

- Rekla nam je da smo možda mogli da smislimo neku priču koja bi možda "pila vodu" kod te dece. Možda smo nakon napuštanja grupe mogli reći da je izgubila telefon pa da još nije instalirala viber ili da joj kažemo da prenese drugaricama da sam ja shvatila da puno vremena provodi na telefonu te da sam joj preko pomenute aplikacije ograničila korišćenje telefona između ostalog i zato što je, recimo, kupila neku preskupu stvar koja joj ne treba. Upozorila nas je da je tanka granica koja u takvim grupama iz običnih pretnji otkrivanja nekih tajni može da pređe u nasilje - priča naša sagovornica.

Kako je reagovala impulsivno i u afektu, izbacivši ćerku iz grupe, naša sagovornica nije uspela ni da uradi "skrinšotove" prepiski, kako bi upozorila druge roditelje.

Neke grupe mogu otići u ekstrem i izazvati nasilje

To je za "Blic" potvrdila i Dunja Topalski, porodični psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, koja kaže da uglavnom postoje vođe svake grupe i da od njih zavisi da li to može da ode u neki ekstrem. Ukoliko je vođa samo željan pažnje u smislu hvaljenja, ali nema agresivnu crtu, ne mora da znači da će otići u nekakvo nasilje. Može čak da se desi da se grupa ugasi sama od sebe jer može većini članova dosaditi.

Ona dodaje da je okupljanje u grupe prirodna pojava od pamtiveka koja je imala svoju evolutivnu svrhu u smislu preživljavanja a u ovom slučaju u smislu socijalnih odnosa. Mladi se u tim godinama "traže", uključuju se u razne grupe u odnosu na preferencije pa to mogu biti grupe ljubitelja određenog benda ili muzičkog pravca, nekog glumca ili nekog sportskog kluba...

- To je normalna stvar i deo odrastanja a to i stariji rade. Međutim, tu su jako bitne vođe tih grupa. Ukoliko je vođa relativno stabilna osoba i dolazi iz porodično stabilnog ambijenta to neće otići u ekstrem ali ako je vođa grupe alfa mužjak ili alfa ženka, dominantan koji voli kavgu, može otići u ekstrem i napraviti ozbiljan problem što ovde na sreću nije slučaj - priča naša sagovornica.

Roditelji, ne grdite decu već im objasnite šta je dobro, a šta nije

Budući da su deca nesigurna i da tek izgrađuju svoju ličnost, roditelji svakako treba da obrate pažnju na to u kakve grupe im se deca uključuju te da im na lep način objasne zašto određene grupe nisu dobre za njih.

- U konkretnom slučaju, roditelji treba da objasne deci koliko je materijalno zaista važno. Ne treba da nam bude cilj da decu grdimo i kritikujemo, pogotovo ne da ih osuđujemo. Treba sami da dođu do zaključka da materijalne stvari ne određuju osobu u smislu da je neko zbog toga bolji od drugoga te da bolje materijalno stanje automatski ne čini neku osobu dobrom i da, kada to shvate, treba da se ponašaju u skladu sa tim. A pošto roditelji ne znaju kakve su vođe tih grupa, bolje je da posavetuju decu da ostanu u grupi ali da ne učestvuju u debatama pa će na njih verovatno i zaboraviti a potom mogu da se izvuku bez ikakvih posledica, odnosno da ne budu izopšteni iz društva - objašnjava Topalski.

Veliki problem da se stane na put i ukinu ovakve grupe stvara činjenica da u njima nema poziva na nasilje ili izopštavanje iz društva nego samo povremeno vređanje neke dece i klasično "tračarenje" što nije kažnjivo.

Upravo zato, niti nadležni u školi niti neke druge instance ne mogu da zabrane ovakve grupe ali na roditeljskim sastancima mogu da upozore roditelje da ovakve grupe postoje te da ih zamole da porazgovaraju sa svojom decom a i nastavnici i profesori to da urade i da im objasne da to što rade nije u redu.

Izvor: blic.rs

Potvrda onog na šta smo svi sumnjali.

Žene su zdravije i žive duže od muškaraca. One su manje podložne zaraznim bolestima, ali sa druge strane, 80% populacije sa autoimunim bolestima predstavljaju žene, i ove bolesti su sada peti vodeći uzrok smrti kod žena mlađih od 65 godina. One pogađaju 5-10% stanovništva, često su hronične i predstavljaju značajan teret za budžete zdravstvene zaštite.

Zašto je veća verovatnoća da će žene biti pogođene autoimunitetom nego muškarci?

Ovo je dugo bila misterija, istraživači sada počinju da sužavaju uzroke: različite efekte polnih hormona, ženskih X hromozoma, pa čak i zajednice mikroba koji se različito razvijaju u zavisnosti od pola. Neki naučnici smatraju da evolucija takođe može igrati ulogu u zapanjujućim razlikama uočenim u autoimunosti. Pošto je autoimunitet mnogo češći kod žena, istraživači su sugerisali da bi to mogao biti evolucioni relikt – imunološka hiperbudnost je mogla dati ženama reproduktivnu prednost poboljšavajući šanse za uspešnu trudnoću, čak i ako je to došlo po cenu povećanog rizika od bolesti.

Ipak, doktor Gabor Mate dao je drugačije objašnjenje koje je na neki način bolnije i strašnije od bilo koje genetske ili imunološke mutacije. Kada preformulišemo pitanje „zašto žene boluju od autoimunih bolesti“ i zapitamo se zašto žensko telo napada samo sebe mnogo češće neo što se to dešava u muškom organizmu, neki logični odgovori kreću da se nižu.

S tim u vezi, Doktor Gabor kaže da se bolesti kao što su sistemski reumatoidni artritis, lupus, hornični umor i fibromijalgija češće javljaju kod žena.

Ali, zašto?

„Kompulzivno zabrinute, i konstantno brinući o potrebama drugih, umesto o svojim. Izjednačene sa obavezom i odgovornošću, rade za sve, pre nego sam za sebe. Nastoje da potisnu zdrav bes, kako bi bile prijatne i mirotvorci. Takođe, nastoje da imaju i fatalna verovanja da su one odgovorne za to kako se drugi ljudi osećaju, kao i da ne smeju nikad i nikog razočarati. Prema onome što sam ja primetio, ali i prema mnogim drugima istraživanjima koje sam kasnaije otkrio, ovo su tipovi ljudi koji najčešće razviju autoimune bolesti“, naglašava Mate.

On dodaje da u današnjem društvu, pol koji je vaspitavan i programiran da potisne zdrav bes, da odrđava mir i da neguje sve oko sebe je upravo ženski.

„Ovo je uloga i stvarnost koju mnogi odbijaju da prihvate, ali ovo je patrijarhalno društvo, koje nije tajna i o kom treba pričati“, naglašava doktor Gabor.

Izvor: nova.rs

U državi Teksas, SAD, vlasnici ranča odlučili su postaviti kameru i snimiti kontakt domaćeg goveda sa divljim.

Srećom, priroda dozvoljava - na periferiji pašnjaka, jeleni, cijela porodica, mirno ispaše. Iz nekog razloga, lokalni ovan je ovo smatrao najvećom bahatošću.

 Zbog toga je sa svojom karakterističnom direktnošću krenuo u napad!

Ali jelen nije bio plašljive prirode. Kratki, strmi rogovi su se sukobljavali s dugim razgranatim. I nakon kratke borbe, ovan je odjednom shvatio da povlačenje neće biti tako sramotno.

Ali jelen nije bio dovoljan i on je u potpunosti naučio prestupnika lekciju.

U videu vidimo trenutak kada je ovan napao jelena i dobio mnogo više nego što je očekivao. Ali ovan je brzo naučio da nikad ne treba birati borbu u kojoj ne možeš pobijediti.

Sukob je počeo kada je ovan potrčao prema jelenu zaštitniku i prestrašila njegova dva laneta. Brzo je uzvratio koristeći svoje ogromne rogove kako bi pokupio ovna i otjerao ga iz tog područja.

Zapanjujući snimak završava tako što jelen juri svog protivnika u daljinu dok druge životinje gledaju u šoku.

Video je prikupio stotine hiljada pregleda širom svijeta, a neki su komentarisali:
- Jadni ovan nije razumio u kakav nered se uvlači.
- Jelen je izgledao kao da gleda svoja posla i jede malo trave kada je napadnut s leđa. Dobro je vidjeti jelena kako vraća ovna na njegovo mjesto.
- Pitam se dokle je jelen jurio ovna? Ovo je bio najsmješniji video koji sam gledao cijeli dan. Hvala druže.
- Ludo je kako ga je jelen jednostavno zaustavio
- Potpuno je nevjerovatno da je to snimio kamerom. Sjajno!!

U nastavku pogledajte ovaj video.

Potraga za nestalim ribolovcem, Andrijom Hegedišem (58) iz Sombora, traje od utorka 14. novembra kada je njegov prijatelј T. M. (61) prijavio nestanak. Kako saznajemo, njih dvojica su zajedno bili na ribolovnom terenu „Kulјani” na Dunavu nizvodno od Apatina.

Prema rečima T.M. , nedugo nakon što je izašao na obalu i vratio se, zatekao je prazan čamac. Sumnja se da je Andrija Hegediš ispao iz čamca u vodu.

T. M. je prijavio nestanak, a ronilačko odelјenje Žandarmerije odmah je intervenisalo kako bi izvršilo pregled terena, ali i nakon tri dana traganja, bez rezultata. Loši vremenski uslovi i porast vodostaja Dunava dodatno otežavaju potragu.

Policija i spasilačke ekipe apeluju na druge ribolovce da dodatno obrate pažnju i pruže eventualne informacije kojim bi se okončala ova potraga.

Izvor: Radio Dunav

Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja ima Muzej parfemskih bočica. Privatna kolekcija sestara Biljane i Jelene Pudar u Bezdanu kod Sombora je svojevrsni vremeplov. I bočice bude emocije, a miris je za mnoge kao miris hleba iz detinjstva, duboko urezan u nama. Parfemi govore o ljudima, oni koji posete jedinstveni Muzej, saznaju više o sebi.

Njihovo detinjstvo bilo je svaštara, sakupljale su sve, od mirišljavih papirića, preko sličica, ambalaža slatkiša. U dečjoj sobi je stalno bio haos, zbog koga je mama bila ljuta. Nije znala da u njihovoj kući nastaje jedinstvena izložba koju će jednog dana činiti skoro četiri hiljade parfemskih bočica.

„Mama je ludela od tih stvari, a obožavale smo i sve vezano za modu, kozmetiku, šminkanje, karmine, lakove, parfeme i dezodoranse. Sve je to bilo po policama u našoj sobi, ali parfemi su i tada zauzimali poseban deo, a mi smo kao male volele da se parfemišemo“, priča nam Jelena, mlađa sestra Pudar.

Kolekcija je rasla, bočice su počele da donose mamine prijateljice, rođake. Preselile su se i na hodnik, pa su zauzele i celu gostinjsku sobu. I nepoznati ljudi su počeli da dolaze, samo da vide kolekciju. Tada su shvatile da mogu da je presele u poseban objekat u roditeljskoj firmi i otvore Muzej, 2014. godine.

Najstarija – kolonjska voda

Razvoj interneta bio je prekretnica u sakupljanju bočica, brzo su dolazile do onih koji vole parfeme, od njih tražile bočice, ali su ih i kupovale. Prvo su sakupljale ambalažu najvećih parfemskih kuća.

„Francuzi i Italijani imaju najviše parfemskih kuća, to se vidi i kod nas u kolekciji, tu su parfemi najpoznatijih, Šanel, Bulgari, Barberi. Tu su pre svega kolekcije koje su nama drage, recimo „Klasik“ Žan Pol Gotjea. Moja sestra Biljana voli taj parfem, kako izađe određena edicija, mi kupujemo i parfem završava u kolekciji“.

U Muzeju je najviše parfema, odnosno bočica, sa početka masovnije proizvodnje, od 1920. Tada zapravo počinju da se pojavljuju parfemske kuće, one zamenjuju male majstorske radionice.

„“Šanel 5“ je proizveden ranije, ali posedujemo bočicu koja je iz 2000. Imamo i druge parfeme proizvedene 40-tih i 50-tih godina prošlog veka, ali je u našoj kolekciji i bočica iz osamdesete. Raritet je bočica kolonjske vode po recepturi sa početka 18. veka. Imamo njegovu bočicu staru više od 40 godina“.

Parfem je stvar emocije

Osobenost ovog muzeja čine bočice, ali je ključan njihov sadržaj. Parfem je upotrebna i stvar higijene, ali je zapravo i stvar emocije. U to su se sestre Pudar uverile bezbroj puta prateći reakcije posetilaca.

„Zaboravili su da su koristili neke, kada dođu, prisećaju se emocija koje su ih vezale za taj parfem. Ljudi pamte mirise, miris nekog drveta, pamte miris hleba koji je neko pekao, iz detinjstva. Miris se jako duboko urezuje u ljudski um. On je retrospektiva, može da asocira na mladalačko doba, ali i na težak period života“.

Jelena i Biljana nikada potpuno ne potroše parfem, ostave malo na dnu bočice, da mogu da osete taj miris, ako nekada požele. Znaju da je ljudima teško kad ne mogu do mirisa koji vole.

Potraga za starim parfemima ne prestaje

Proizvodnja pojedinih je prestala, ali ljudi koji vole da mirišu ne mire se s tim. To nije jedni scenario u kome ljudi tragaju za određenim parfemom;
„Razni zakoni u Evropskoj uniji zabranili su upotrebu određenih sastojaka, jer se smatralo da je neko alergičan na određeni iz starih formula, urađene su reformulacije pojedinih parfema. Zato ljudi često tragaju za parfemom koji je recimo proizveden 2000. ili devedeset i neke, znaju da je to još uvek ona stara nota. Potraga za tim parfemima uvek traje“.

Prvi sličan muzej tek u Barseloni Vlasnice

Muzeja se još nisu odvažile da kontaktiraju velike parfemske kuće i ostvare saradnju. Sigurne su da bi je bilo, jer njihov muzej je jedinstven na ovim prostorima. Prvi sličan nalazi se tek u Barseloni.

„S tim što je on parfimerija koja je evoluirala u muzej. Slična priča postoji u Rumuniji, čovek je imao parfimeriju, a sada ima i muzej sa parfemskim bočicama. Pravi muzej je u Francuskoj , ali to ne treba da nas čudi, jer Francuzi poseduju parfem. Ima ih i na Azurnoj obali, ali reč je o muzejima parfemskih kuća, nemaju bočice drugih brendova“.

Muzej najčešće posećuju turisti koji dolaze u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, Bezdan je bogat i vikend naseljima. Oni koji dođu prvi put pronađu ih preko društvenih mreža ili Turističke organizacije Sombora, u čijoj su zvaničnoj ponudi. Nekoliko je i agencija koje namenski dovode posetioce, a svraćaju i đaci na mini ekskurzijama.

Mirisi iz Jugoslavije kojih više nema

U Muzeju sestara Pudar je i poseban deo kolekcije, njima jako drag, To su „domaći parfemi“ sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

„Imamo jako veliku želju da ih prikupimo što više iz tog perioda, a sada je već jako teško doći do nekih, ali i do same građe o tim parfemima. Te fime su kupili stranci, nekadašnji „Luksol“ u Zrenjaninu, „Daliju Beograd“, nove kompanije nisu sačuvale parfeme, nisu ih nigde izložile kao uspomenu“.

Ova kolekcija je, dodaje, izuzetno draga posetiocima, jer se prisete perioda života u kome je dobar parfem svima bio dostupan. U ovoj kolekciji „Muzej parfemskih bočica“ prikuplja i kozmetiku, karmine, senke za oči.
„Ni jedan muzej u Srbiji, ni jedna druga institucija nije obradila kao temu kozmetika sa naših prostora. To je velika šteta“, zaključuje jedna od vlasnica jedinstvenog Muzeja parfemskih bočica.

Izvor: sputnikportal.rs

Ministarka zdravlјa dr Danica Grujičić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, obišli su danas povređene u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila kod Odžaka, kada su se sudarili putnički i teretni voz. Predstavnike ministarstva su dočekali gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, državna sekretarka u Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i direktor Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“, dr Dragan Rastović i zajedno sa njima krenuli u obilazak povređenih koji su zbrinuti u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru.

Ministarka Grujičić se zahvalila zdravstvenim radnicima iz Sombora na blagovremenoj reakciji i dodala da će Somborska bolnica dobiti novu opremu za rad, kao i da će se raditi na rekonstrukciji zgrade u narednom periodu.

„Još jednom sa zadovolјstvom mogu da konstatujem da zdravstveni sistem u Srbiji odlično funkcioniše zahvalјujući medicinskim sestrama, lekarima i ostalim zdravstvenim radnicima. Svi pacijenti su zbrinuti i van životne opasnosti, a lakše povređeni će već danas moći da idu svojim kućama. Kada je reč o bolnici, ona zahteva rekonstrukciju i u narednom periodu ćemo raditi na tome, a u toku sledeće godine će stići i magnetna rezonanca, kako bi se bolnica opremila svom potrebnom opremom“, izjavila je ministarka Grujičić.

Ministar Vesić je naglasio kako su radnici „Srbijavoza“ učinili sve da se pruga što pre osposobi i dodao da je uzrok nezgode lјudska greška.

„Hvala svim medicinskim službama koje su bile na terenu kako bi zbrinuli povređene. Do nezgode je došlo greškom otpravnika vozova iz Ratkova i istraga je u toku. Nažalost, lјudi su deo sistema i ovakve greške se dešavaju. Ministarstvo će raditi na planu uređenja i smanjenja ovakvih nezgoda, a u toku narednih nedelјa će se početi sa gradnjom jedinstvenog dispečerskog centra u Makišu, odakle će se kontrolisati svaka novoizgrađena i rekonstruisana pruga“, izjavio je ministar Vesić.

Gradonačelnik Ratković se zahvalio ministrima na poseti Somboru i dodao kako će Grad učiniti sve da pomogne povređenima.

„Hvala ministrima što su danas došli u Sombor da zajedno obiđemo povređene u nezgodi koja se dogodila. Želim da izrazim posebnu zahvalnost svim zdravstvenim radnicima koji su učestvovali u zbrinjavanju povređenih i mogli smo da vidimo da zdravstveni sistem u Somboru funkcioniše na visokom nivou. Kao Grad Sombor, potrudićemo se da svim povređenima koji su sa teritorije Grada pomognemo i da na taj način pokažemo našu solidarnost u ovako teškim trenucima“ izjavio je gradodnačelnik Ratković.

Nakon obilaska povređenih, ministarka Grujičić, gradonačelnik Ratković, državna sekretarka Golubović i direktori Opšte bolnice i Doma zdravlјa su obišli zdravstvene objekte u Vojvođanskoj i Mirnoj ulici, kao i na Apatinskom putu, kako bi pogledali uslove u kojima rade zdravstveni radnici, ali i pacijenti koji u tim objektima borave.

Fudbaleri čonopljanske "Sloge" teškom mukom stigli su pobede nad Bajšom i tako sebi obezbedili naslov jesenjeg prvaka Vojvođanskog Severa.

Domaćini su katastrofalno otvorili meč. Već u prvom minutu glavni sudija dosudio je kazneni udarac za Bajšu. Konjović je prvo pogrešno predao loptu, a potom je bio prinuđen i da obori Ševića. Za sudiju nije bilo dileme, as siguran realizator najstrože kazne bio je Stefan Morović. Čonopljanci su tek po ulasku u igru Ognjena Švelje zaigrali bolje, a izjednačenje je stiglo posle samo tri minuta nastavka kada je Milovan Vukas zatresao mrežu gostiju. Susret je prelomljen deset minuta pre isteka regularnog dela, a mrežu gostujućem golmana Damjanovića pogodio je Nikola Purić. Ekipa iz Čonoplje zabeležila je jedanaest pobeda, dva puta su remizirali, te su doživeli isto toliko poraza.

Najefikasniji su tim lige sa 46 pogodaka, dok je odbrana kapitulirala 17 puta. Imaju bod više od najbližeg pratioca iz Vrbasa koji je prvi deo šampionata završio pobedom nad Hercegovcem.

Preostala dva naša predstavnika međusobnim duelom su završili godinu. Staparci su meč otvorili pogotkom kapitena Nikole Kovačeva već u 9. minutu. U drugom minutu nastavka prednost je duplirao omaleni napadač Nikola Stojšić. Konačan rezultat utakmice postavio je odbrambeni igrač domaćeg tima Igor Pekez auto golom u 62. minutu utakmice. Hajduk zimsku pauzu dočekuje sa 22 boda, dok će Somborci sa 14 osvojenih bodova voditi grčevitu borbu za opstanak.

Izveštaji i rezultati ovog vikenda: Vrbas – Hercegovac 5:2 (1:1) (Zapisnik), Đurđin – Bačka 1901 – 3:1 (2:0) (Zapisnik), Sloga – Bajša 2:1 (0:1) (Zapisnik), Solunac – Vojvodina (BG) 1:1 (0:0) (Zapisnik), Preporod – Mladost (BP) 2:0 (1:0) (Zapisnik), Mladost (T) – Mladost Apa 2:0 (1:0) (Zapisnik), Hajduk – Ravangrad 2018 – 2:1 (1:0) (Zapisnik), Radnički 1905 – Obilić 3:0 (0:0) (Zapisnik).

Tabela: Sloga 35, Vrbas 34, Radnički 1905 – 29, Mladost Apa 28, Bajša 27, Obilić 24, Vojvodina (BG) 22, Hajduk 22, Bačka 1901 – 22, Solunac 19, Preporod 18, Ravangrad 2018 – 14, Hercegovac 13, Mladost (T) 11, Đurđin 11, Mladost (BP) 9.

Parovi narednog (16) kola: Hercegovac – Obilić, Radnički 1905 – Ravangrad 2018, Hajduk – Mladost Apa, Mladost (T) – Mladost (BP), Preporod – Vojvodina (BG), Solunac – Bajša, Sloga – Bačka 1901, Đurđin – Vrbas.

Izvor: somborsport.org

Ubistvom Vesne R. u Kruševcu, koju je hicem iz pištolja u ponedeljak ujutru upucao suprug Zoran R. (54), a potom izvršio samoubistvo, Srbija je dostigla svoj prošlogodišnji crni rekord po ubistvu žena. U zločinu koji je potresao Kruševac, ali i celu Srbiju, Zoran R. je upucao još jednu ženu, I. L. (44), ali je ona, srećom, preživela.

Crna statistika o broju ubijenih žena u Srbiji ne prestaje da raste. U ponedeljak ujutru Zoran R. iz sela Milutovac upucao je najpre I. L. za koju mediji pišu da je sa njim bila u partnerskom odnosu, a potom je takođe hicem iz pištolja smrtno ranio svoju suprugu Vesnu R.

Zoran je svoj krvavi pir započeo upucavši I. L. u kruševačkom naselju Rasadnik, a potom je, na putu između Jasike i Kukljina, ubio ženu. Potom je pobegao s mesta zločina i izvršio samoubistvo u automobilu u trenutku kada ga je, prema pisanju lokalnih medija, policija opkolila radi privođenja.

„Vesna je bila divna žena“: Meštani sela kod Kruševca u šoku nakon što je Zoran ranio ljubavnicu, a potom ubio suprugu i sebe, tvrde da se promenio u poslednje vreme

Ovo ubistvo nažalost još jedno je u nizu stravičnih ubistava žena u Srbiji. Prema javno dostupnim podacima, ovo je 27. ubistvo žene, a Vesna Stanojević ističe da je situacija u kojoj se nalazimo izuzetno zabrinjava.

„Malo se priča o slučajevima nasilja nad žena i to možda i dovodi do do ovakvih stvari. Ja sam pričala o merama koje moraju da se preduzmu da bi se sprečilo nasilje, ali šta god da kažete na tu temu, ispada da je to problem drugog reda“, rekla je Stanojević.

Ona ističe da nema utisak da nekoga posebno zanima nasilje nad ženama, koje dovodi do tragičnih ishoda. Stanojević navodi da je to ozbiljan problem, te da nasilje nad ženama zahteva da više o njemu pričamo i tako edukujemo ljude, ali i ohrabrimo žene da o njemu progovore i isto prijave.

„Bavimo se drugim stvarima, kao što i znate. Pri kraju smo godine, ali je pitanje kako će izgledati još ovih mesec i po dana. Nije urađeno ništa da se preuzmu mere da se nasilje spreči. Nikome sada nije jasno zašto je taj čovek to uradio. Ljudi ne shvataju da život nije nešto što tek tako možeš da protraćiš“, zaključila je naša sagovornica.

Po svemu sudeći ovaj broj ne prestaje da raste iz godine u godinu. Poređenja radi, prema podacima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji su u 2022. godini u prvih devet meseci bile ubijene 24 žene, isto toliko ubijeno je i u 2023. godini.

I pored ovih teških brojki, postoji mogućnost da one nisu konačne. Naime, u nedavnom razgovoru za portal Nova.rs Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) objasnila je da su mediji glavni izvor informacije o broju ubijenih žena, te da zvaničnih evidencija zapravo i nema.

„Izveštavanje većina medija se poslednjih godina značajno poboljšalo, pa tako više ne čitamo i ne slušamo kako se okrivljavaju žene zbog toga što nisu ili jesu nešto uradile, niti se ubistva žena opravdavaju time što je „ubica ženu mnogo voleo“, pa ju je ubio jer nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ga je napustila ili saopštila svoju odluku da želi da ga napusti. Zbog razočaranja postupanjem institucija vidimo i da se žene obraćaju medijima za pomoć. U zavisnosti od toga kako će mediji izveštavati zavisiće da li će ženi stvarno biti pružena pomoć“, rekla je tada Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Šta možemo da uradimo?

Na pitanje kako možemo pomoći ženama koje su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, Vanja Macanović navodi da je najvažnije ohrabriti žene.

„Ženama koje žive u nasilju možemo pomoći tako što ćete ih ohrabriti da se obrate ženskim organizacijama, gde mogu da ostanu potpuno anonimne ukoliko to žele. Ženske organizacije su tu da pruže pomoć i podršku ženama da prepoznaju sve forme nasilja kome su izložene (ne samo fizičko), te se na osnovu razgovora procenjuje rizik u kome se žena nalazi. Žene se ohrabruju da nasilje prijave institucijama, s tim je pre prijave potrebno da se sa ženom napravi plan tako da žena nakon prijave bude bezbedna. Podsećamo da je za žene koje žive u nasilju najopasniji momenat da budu ubijene ili teže povređene onaj kada prijave nasilje, napuste nasilnika ili saopšte svoju odluku da žele da ga napuste ili pokrenu postupak razvoda braka“, kazala je ranije naša sagovornica.

Šta kada institucije ne reaguju?

Prema rečima naše sagovornice iz Autonomnog ženskog centra, postoje žene kojima su institucije verovale i koje su ostvarile pravo na zaštitu. Međutim, prema njenim rečima, jedan broj žena nije naišao da profesionalce koji razumeju fenomen nasilja u porodici, odnosno i sami su ili nasilnici ili žrtve, ili im je nametnuto da postupaju u ovim slučajevima iako oni to ne žele i nemaju empatiju.

„Neadekvatno postupanje institucija dovodi ženu u još veću opasnost od nastupanja teže posledice ili ubistva, I zbog toga ponavljamo da nasilje treba prijaviti, ali ga treba prijaviti tako da žena nakon prijave bude bezbedna“, kazala je naša sagovornica.

Slučaj koji jasno opisuje situaciju u kojoj institucije nisu adekvatno reagovale jeste slučaj ubistva Sanje M. (47) iz Pirota, koju je M. M. upucao nasred centralnog trga u Pirotu u trenutku kada je imao zabranu prilaska. Sanja M. je svog ubicu osam puta prijavljivala policiji pre nego što je protiv njega bila pokrenuta bilo kakava istraga, potom je osuđen, a kada je i deveti put prijavljen za isto krivično delo, sudija za prethodni postupak Osnovno suda u Pirotu odbio je da mu na predlog tužilaštva odredi pritvor, već mu je izrekao meru zabrane prilaska i komuniciranja sa žrtvom.

Inače, kako je portal Nova.rs ranije izveštavao, M. M. je Sanju M. ubio iz hicem koji joj je s leđa ispalio iz pištolja za koji nije imao dozvolu.

Zbog svih ovih odluka postupak kontrole pokrenuo je Zaštitnik građana, dok je Autonomni ženski centar od nadležnih institucija zatražio javno slušanje koje bi za cilj imalo utvrđivanje propusta svih institucija u lancu zaštite od nasilja u porodici i partnerskog nasilja, a koji su nastali u slučaju ovog ubistva.

Pitanja koja možete postaviti

Imajući u vidu da je 80 odsto žena u Srbiji doživelo neki oblik nasilja, da nasilnik može biti bilo ko pored nas, bez obzira na obrazovanje, statusni simbol, godine, poreklo i slično, AŽC je u jednom od svojih priručnika, pored ostalog, ponudio nekoliko pitanja koje možete postaviti žrtvama nasilja.

Šta da uradim da ti pomognem?
Kako se osećaš u vezi s njegovim ponašanjem?
Kako to utiče na tebe?
Kako se nosiš sa zlostavljanjem?
Šta možeš uraditi da bi bila bezbednija?
Čega se plašiš ako odeš?
Čega se plašiš ako ostaneš?
Da li znaš kada postaje nasilan? Da li postoji neki obrazac?
Šta je najgore što možeš da zamisliš da može da se desi tebi/tvojoj deci?
Koji su tvoji najgori strahovi u vezi sa samom sobom i s decom?
Šta već sad radiš da bi zaštitila sebe/svoju decu (to je dobra prilika da joj se pokaže koliko već možda radi da bi bila bezbedna)?
Koje stvari koje radiš da bi zaštitila sebe/svoju decu zaista koriste u praksi, a koje ne?
Koje su tvoje lične osobine koje ti pomažu da se nosiš sa ovom situacijom (istražite kako se te osobine mogu pojačati; na primer, podsticanje njenog samopouzdanja i njene sposobnosti da veruje svom instinktu)?
Koji ti još spoljni faktori mogu pomoći da se nosiš sa ovom situacijom (npr. mreža podrške prijatelja i porodice, pristup novcu, pristup alternativnom stanovanju)? Kako ti oni mogu još pomoći?
Da li mogu da ti pomognem da saznamo koje ti još mogućnosti stoje na raspolaganju?
Koje mogućnosti bi bile najrealističnije za tebe? Šta je ono što bi zaista mogla da uradiš (fokusirajte se na to)?

Prijavite nasilje

Policija: 192

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h

Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/6465746, svakog dana od 00 do 24h

Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 – 16h

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h

SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)

Izvor: nova.rs