SOMBOR: Godinama unazad somborska lokalna samouprava pokušava da stipendijama budućim akademskim građanima obezbedi stručnjake za sve grane privrede i društva koji su deficitarni.

Tako su gradonačelnik Antonio Ratković i tek imenovana članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, uručili ugovore studentima koje će Grad Sombor stipendirati tokom akademske 2021/2022. godine.

Podršku Grada imaće 35 studenata, koji će tokom 10 meseci primati po 12.000 dinara. Gradonačelnik je, tokom svog obraćanja studentima, istakao da je za lokalnu samoupravu obrazovanje i školstvo postavljeno vrlo visoko na lestvici prioriteta, te da je za Sombor, koji je više od tri veka svetionik obrazovanja na ovim prostorima, obavezujuće da, uprkos izazovima, ostaje dosledan ulaganju u poboljšanje uslova u kojima učenici i nastavnici svakodnevno rade.

- Ovo je već osma godina za redom od kako Grad kroz desetomesečne stipendije pruža finansijsku podršku onim studentima koji su pre svega svojim odličnim rezultatima postignutih tokom studija zaslužili, ali veoma značajan kriterijum je i vaša buduća struka, pogotovo ukoliko je ona nešto što je gradu nedostaje – rekao je Ratković, dodajući da se ove godine na konkurs prijavilo 76 sudenata, što je duplo više kandidata od predviđenog broja stipendija. - Ova činjenica nam kazuje da je svaka finansijska podrška itekako dobrodošla svakom studentskom buyetu i porodici studenta predstavlja svojevrsno olakšanje. Opredelili smo da mesečni iznos stipendije bude 12.000 dinara, a već za dan dva na vaše račune će biti uplaćene dve rate.

Ubrzo posle novogodišnjih praznika, u januaru, biće uplaćene još dve rate, tako da će od februara već ići redovne uplate mesec za mesec, obećao je gradonačelnik.

izvor:dnevnik.rs

SOMBOR: Sve da i nije napisao ni retka više od onih u „Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba“ i „Pristup u kap i seme“ Miroslav Josić Višnjić bi imao svoje mesto među gigantima srpske književnosti.

Opus ovog kolosa pisane reči, po mnogima stiliste koji rame uz rame stoji sa Danilom Kišom i Veljkom Petrovićem, daleko je veći, pa je pažnju javnosti potpuno opravdano privukao događaj upriličen u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ - svečano otvaranje Legata Miroslava Josića Višnjića.

Značajan deo Josić Višnjićeve ostavštine njegova porodica je poklonila somborskoj biblioteci, što i ne čudi kada se zna da je ovaj istaknuti srpski književnik rođen u Staparu 1946, pa je i gotovo celo njegovo delo obojeno inspiracijom koju je crpeo iz rodnog kraja.

Poklon u vidu legata, koji najvećim delom čine knjige, priznanja, predmeti iz Josićevog privatnog i stvaralačkog života, osvanuli su u godini proslave sedam i po decenija od njegovog rođenja. Sam legat je opremljen uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a smešten je u prostoriji namenjenoj čitaocima na Naučnom odeljenju i otvoren je za posetioce, dok se knjige iz legata mogu koristiti u čitaonici.

U uvodnom delu svečanosti, uz reči zahvalnosti, porodici i okupljenim građanima obratila se direktorka Biblioteke Nataša Turkić, da bi potom legat predstavila Marija Čačić, rukovodilac Zavičajnog odeljenja, ističući  značaj Josićevog imena u svetu književnosti i značaj samog poklona. Kao rukovodilac projekta i urednik legata, Marija Čačić je obraćanje završila izrazivši zahvalnost učesnicima i saradnicima u ovom značajnom poduhvatu.

Završna reč je, kako to i priliči, pripala Mirjani Josić, supruzi Miroslava Josića Višnjića, koja je toplim i biranim rečima, u ime uže i šire porodice, pozdravila sve prisutne, kao i one, kako je rekla, koji nisu mogli da dođu, a za koje zna da će se obradovati kad čuju ovu lepu vest.

- Oduševljena, sada ne mogu da zamislim da je ovo ovde moglo i da se ne dogodi..-  rekla je, između ostalog, Mirjana, čiji je ceo govor protekao u tonu zahvalnosti - Možemo biti ponosni na legat jer je sređen uzorno i s poštovanjem onoga u čiju čast je upriličen. Bio bi zadovoljan i sam pisac Miroslav Josić Višnjić, moj pokojni muž – naglasila je svoju zahvalnost Mirjana Josić.

U drugom delu programa, istog dana, u zgradi Dečje biblioteke, bilo je održano književno veče posvećeno Miroslavu Josiću Višnjiću. O njegovom liku i delu nadahnuto su govorili Marinko Arsić Ivkov, Milenko Popić i Mileta Aćimović Ivkov, a njihov osvrt na delo i život Josić Višnjića tim je pre bio vredan pažnje, pošto

su, osim poznavanja Josićevog književnog stvaralaštva, trojica učesnika ujedno bili i piščevi prijatelji.

izvor:dnevnik.rs

Ovogodišnji Božićni vašar u Apatinu je završen, a utisci građana su odlični. Veliki broj posetilaca, izlagača i mališana opravdao je i očekivanja Turističke organizacije Apatin, gde ne krije zadovoljstvo što je jedna ovako lepa manifestacija prošla u prazničnom raspoloženju.
Glavna atrakcija na Božićnom vašaru za najmlađe je svakako bio Deda Mraz sa kočijama koje su vukli poniji, ali su isto tako uživali i u predstavi „Šeprtljine novogodišnje čarolije“, kao i nastupu Apatinskih mažoretkinja.
Brojni posetioci su uz čaj i kuvano vino mogli da kupe rukotvorine sa božićnim i novogodišnjim motivima, i da uživaju u nastupu benda “Adagio”.
Sledeća manifestacija Turističke organizacije Apatin koju građani mogu da očekuju je doček Nove godine sa bogatim programom, kao i Božićni vašar koji će se održati u Prigrevici 05. januara 2022. godine.

izvor:025info.rs

Nakon što su početkom školske godine potpisani ugovori o stipendiranju srednjoškolaca, te sa onima kojima će naša opština finansirati boravak u Domu učenika, sinoć je 146 studenata naše opštine potpisalo ugovore kojima se opština Apatin obavezuje da će ih stipendirati mesečno u iznosu od 9.000,00 dinara, za šta je u budžetu opredeljeno 11.700.000,00 dinara.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać pozdravila je studente i poželela sretno Badnje veče i Božić svima koji ove praznike proslavljaju po gregorijanskom kalendaru.

U svom obraćanju, predsednica je govorila o svim merama koje su sprovedene u oblasti obrazovanja i omladinske politike u prethodnom periodu, te najavila povećanje stipendija od juna na 12.000,00 dinara, kao i novinu da će lokalna samouprava za pet studenata koji su bili njeni stipendisti obezbediti bespovratna sredstva u visini od 10.000,00 eura ukoliko nakon školovanja pokrenu sopstveni biznis na teritoriji opštine Apatin.

Pored osnovnih i master studija, naša opština može da se pohvali i da stipendira 5 studenata na doktorskim studijama. Njima je sinoć, pored ugovora o stipendiranju, predsednica opštine Apatin Dubravka Korać sa svojim zamenikom Radovanom Đukićem, uručili vaučere u visini od 25.000,00 dinara koje će naši doktoranti moći da iskoriste za putovanje.

Na kraju svog obraćanja, predsednica je pozvala studente da svoje ideje i pozitivna zapažanja iz gradova u kojima studiraju prenesu u naš grad, poručivši da predloge i sugestije uvek mogu reći njoj ili nekom od njenih saradnika.

izvor:soapatin.org

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 77. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 9 tačaka.

Članovi Gradskog veća prihvatili su Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Sombora u 2022. i 2023. godini. Prema ovom Programu pratiće se koncentracije sumpor-dioksida (SO₂), azot-dioksida (NO₂) i suspendovanih čestica PM₁₀ na mernom mestu u ulici XII vojvođanske udarne brigade, tokom 365 dana u godini, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o zaštiti vazduha. Obradu podataka vršiće akreditovana stručna organizacija koja ispunjava propisane uslove i poseduje odgovarajuću dozvolu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, a koja će biti izabrana kroz postupak javne nabavke. Podaci o izvršenim merenjima dostavljaće se Agenciji za zaštitu životne sredine i biće objavljeni na zvaničnom sajtu Grada Sombora. Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Sombora u 2022. i 2023. godini primenjivaće se nakon dobijene saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.

Na 77. sednici većnici su prihvatili informaciju o završenom postupku javnog nadmetanja prikupljanjem pisanih ponuda za davanje u zakup gradskog građevinskog zemljišta koje se koristi kao poljoprivredno zemljište u proizvodnoj 2021/2022. godini.

Gradsko veće dalo je saglasnost za prodaju neposrednom pogodbom imovine stečajnog dužnika „MLIN-OSTRA“ doo, a usvojeni su i finansijski planovi iz oblasti obrazovanja, zaštite životne sredine, poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i finansijski planovi mesnih zajednica, koji su usklađeni sa Odlukom o budžetu grada za 2022. godinu.

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 28. decembra 2021. godine organizuje vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Krv mogu da daju sve punoletne osobe (od 18 do 65 godina), koje su zdrave i dobro se osećaju i ukoliko zadovoljavaju granične vrednosti hemoglobina, koji se proverava na licu mesta. Osobe ženskog pola krv mogu dati svaka četiri meseca, dok osobe muškog pola krv mogu da daju svaka tri meseca.

Krv mogu dati i vakcinisane i nevakcinisane osobe ukoliko ispunjavaju gore navedene uslove. Lica koja su primila vakcinu Fajzer, Sinofarm ili Moderna, krv mogu dati odmah, dok lica koja su primila vakcinu Sputnik, ili Astra Zeneka krv mogu dati dve nedelje nakon primanja iste.

Iz Crvenog krsta Sombor pozivaju sve sugrađane, koji su u mogućnosti, da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi, jer su zalihe na minimumu.

Večeras je 146 studenata, koji su ostvarili to pravo, potpisalo ugovor o stipendiranju sa opštinom Apatin. Potpisivanje je organizovano u velikoj sali Kulturnog centra.

Na postignutim rezultatima studentima je čestitala predsednica opštine Dubravka Korać, koja je istakla da je opština Apatin u renoviranje osnovnih škola i njihovo održavanje uložila preko 40 miliona dinara, te da na godišnjem nivou za stipendije izdvaja preko 11 miliona dinara.

Pet studenata na doktorskim studijama, Anđela Cvetićanin, Miloš Đaković, Milena Senjak, Milica Škorić i Sara Matin, dobilo je vaučere u iznosu od po 25.000 dinara, namenjenih za putovanje. Za pet svršenih studenata, svojih stipendista, opština će obezbediti bespovratnu pomoć ukoliko ovde budu započeli svoj biznis.

Ono o čemu se nije vodilo računa, kako su primetili neki od prisutnih, jeste pogrešno vreme za organizovanje ovog skupa.

Ipak je danas Badnji dan onih studenata, koji slave Božić po gregorijanskom kalendaru i koji su, umesto u Domu kulture, ovo veče trebali da provedu u svojim domovima, sa svojim porodicama.

izvor:apatinskenovine.rs

U organizaciji Turističke organizacije opštine Apatin sinoć je u glavnoj ulici održan „Božićni bazar“.

Na brojnim prodajno izložbenim štandovima, postavljenim u centru grada, u ponudi su bili novogodišnji ukrasi, pokloni, slatkiši, i brojni drugi proizvodi domaće radinosti sa prazničnom tematikom.

U zabavnom delu programa, osim animacija za decu “Deda Mraz sa ponijima”, nastupile su “Apatinske mažoretkinje”, odigrana je dečija predstava pod nazivom “Šeprtljine novogodišnje čarolije”, a publici se predstavila i apatinska rok grupa “Adagio”.

Za sve posetioce, bili su obezbeđeni besplatni topli napitci.

izvor:apatinskenovine.rs

Film “Južni vetar - ubrzanje”, nastavak je sage o Petru Marašu, koji koristi sve prednosti novostečenog statusa „nedodirljivog vođe srpskog podzemlja“, pod zaštitom same države. U želji da proširi i ozakoni posao, Maraš nezakonito stečeni novac ulaže u legalne poslove. Tražeći povoljnu priliku, sa svojim vernim Baćom, odlazi u istočnu Srbiju po zadatku. Tamo saznaje vesti koje će ga primorati da smesta promeni planove. Životi na kocki, igranje po pravilima međunarodnih narko-kartela i brojne spektakularne akcione scene – to su samo neki detalji onoga što ljubitelje dobrog filma čeka u Ubrzanju.

U drugom delu ovog akcionog kriminalističkog filma igraju Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Miki Manojlović i drugi, a apatinska publika ga može pogledati u subotu, 25. decembra, u 16č i u 18,30č, i u nedelju, 26. decembra u istim terminima.

Cena ulaznice iznosi 350 dinara.

izvor:apatinskenovine.rs

SOMBOR: Volim vas! Ja volim glumce. Pogotovo beogradske, ali dobro sad. Volim kada izađu na scenu, pa onako doterani, igraju svoje uloge. Hamleta, Romea i Juliju, Mašu, Irinu, Femu, Ministarku, Banović Strahinju, Šopalovićeve... Koji su oni meni carevi. I carice.

Pa posle kad ih vidim u salonu, kafani, ulici, pijaci, kako se drže, razgovaraju i smeju se. Kako samo oni znaju da se zabavljaju. Žive ljudi. Znaju da žive. Uživaju! A onda, kad treba nešto javno da se kaže, oceni, bilo da je reč o pozorištu, filmu, politici, medicini, ma, sve znaju! I svi ih slušaju. Gledaju u njih kao bogove. A kako i ne bi, kad su godinama učili da govore, da budu otmeni. Lepi su, svi su lepi! Baš ih nešto volim. I zavidim im. Na akademiji od svakog predavanja prave žurke, vežbe su im poput treninga obešenjaštva, bedastoće. I šta tu smeta što ti posle desetak, petnaest godina karijere treba jedan doktor za interne probleme, jedan za bolesti ovisnosti, jedan terapeut za romantične veze, a jedan da te integriše. Što te pljuju kolege, tehničari, kritičari, što kad pogledaš u ogledalo ne znaš da li vidiš sebe. Na konferencijama za novinare, kad najavljuju premijere, stalno pričaju kako im je proces rada bio sjajan. Kako vole to što rade. I ne kukaju što su im male plate. Status zvezde mnogo više se isplati. Tu su i serije, reklame, dobro pivo, veš mašine, jeftini krediti. Žao mi je što ih na okruglim stolovima teraju da pričaju o ulogama, kako su gradili svoje likove, smaraju ih. Teško im je i kad posle mukotrpnog školovanja neće niko da ih zaposli, prebacuju im da ih je previše, da su samo glumci. Ali, drago mi je da kad ih jednom dobar reditelj uzme u podelu, eto odmah iza ćoška - televizija, bioskop, crveni tepih, Kan, Mostra, Berlin. Najviše još volim kad počnu da režiraju, žiriraju, selektuju, postanu direktori drame, ma i pozorišta u celini, a onda znaju da uđu i u vladu, šteta što to bude samo zbog kulture, jer ko bi bolje od njih znao o čemu je tu reč. I razumem ih, naš narod ionako ne voli da ide u pozorište, osim ako mu nije do neke komendije. Ja bih njih birao i za predsednike, predsednice još bolje.

Evo, nešto kao u predstavi „Ibi the Great“ u Somboru. Onako, mali grad, malo pozorište, glavni glumac iz Kljajićeva, zaželeo se čovek, čovečuljak, glavne uloge i došao reditelj, Andraš Urban, inače baš nezgodan lik, voli više da se bavi sobom, glumcima, politikom, nego samom dramom, i – dao mu je. I igra mali, ne znam ni kako se zove, kao pravi. Kao zmaj. Vidi se, frka mu je malo, trema radi, ali ubi se on i pokida svoje. Izubija i plemiće, i vlastelu, i ministre iz vlade, i narod celi. „U rupu s njima!“, viče. „Sam ću!“, kaže. Ma šta kaže, peva čovek, od muke: „Sve ću sam“. Moram, što bi reklo moje dete. A tek žena što mu je! Nju igra glumica što lepo izgleda, još i kćerka nekog badže iz Zrenjanina, pa je uzimaju da unosi tacne. Pokida i ona!

Odigra ulogu kao velika, zna da đuska i da peva, na mestu joj je kretnja i rečenica svaka, pa će ti i ona: feminizam, pravi muškarac, pozorište treba ovo-ono, kako ćemo bez njega bilo šta da naučimo, da heklamo, kuvamo, popravljamo... A pokrade sve i pobeže! I ne znam što baš oni, tako nikakvi da im se dozvoli da igraju glavne uloge i zaposednu tron. Ama njih dvoje, k'o da su živeli zajedno, k'o da znaju šta rade i gde mi živimo. A ne, ne, ne. Ne! Predstava nije o njima, o nama, pogotovo ne o našim vlastodršcima, živi i zdravi da smo, radili još vrednije, kad već ništa ne vredimo, pa ni komad naše grude. Pardon, rude. Lepo nam je objasnio na početku predstave jedan malo veći po gabaritima, ali mlad glumac, njega bi da zaposle, iako mu nije jasno, jadan, tek se ispilio sa akademije gde ih uči neki Stanislavski, da u savremenom svetu (pozorišta) ne možeš da odbraniš lika, ako nisi u stanju da odbraniš sebe. Džabe bildaš i ulaziš u psihologiju konja. Ma, pravo predavanje nam održao! Reč je o Poljskoj – kaže on. Ne o poljskom ve-ceu, nego o državi. To se sve zbiva tamo, nije kod nas. I da je najbolje da ćutimo. Pravo da vam kažem, laknulo mi je. I mnogo lakše bilo sit da se ismejem na prazan stomak, kakvih sve budala ima. Ne znam samo šta mu je značilo to da će on da igra didaskalije, posle mi je bilo sumnjivo što svi oni naginju ka tom maslu što nije Alfred Žari u „Kralju Ibiju“ napisao, „Narode moj“, ja čitao, nego valjda dramaturg u ženskom rodu. A piše da ima i kompozitorka, mada mi je na trenutak sve ličilo da jepredstavu komponovala Marina Ambramović.

Joj, nije Marina Abramović, nego ona što je pisala narodnjake, slično se zove. Prepraviše klasiku, isprevrtaše i glumce šta oni misle o tome, ma haos jedan, ali publika viče i skače, dobacuje, plješće, k'o da im je svima stvarno stalo do još jednog ludila. A mislim se, i mene uhvatila nekakva euforija, kako mi je baš drago što su rasturili scenu i tog Žarija, najeli se govana i nahranili narod džumbusom jednim u sred hrama od Talije. Sreća, pa to sve nije nikad viđeno kod nas, a i nije za nas. Ne odnosi se ni na kog i ni na šta konkretno. Osim na glumicu jednu, nju znam, igrala baš Živku Ministarku na Sterijinom u Novom Sadu. Njoj odbilo od plate što nije htela da igra tu didaskaliju, šta li. Nju i još jednog, vidi se i kod njega po gestu i govoru, sigurnosti i držanju, iskusnijeg glumca. E, kod njih dvoje u solo scenama može čovek i da se rasplače komotno, iako se on na ništa nije žalio. Njemu je sve super i potaman, samo čudno nešto viče dok to govori. A bili direktori, hej, oboje! Sad ih skinulo u gaće i potpokušulju, još čizme obuklo, izjednačilo s onim mladima, pa tek na kraju obuklo onako, da lepo izgledaju dok glume srećan kraj u najsrećnijem od svih mogućih svetova, čak i od Nemačke. 

izvor:dnevnik.rs