SOMBOR: Da je prava zima, pre one kalendarske, stigla na zapad Bačke najbolji je pokazatelj već ustaljen početak rada klizališta na otvorenom, na najvećem somborskom Trgu Svetog Trojstva. Na veštačkoj ledenoj ploči dimenzija 15 sa 30 metara, već prvog dana bilo je klizača, ali to neće biti i jedina zabava za mlade i ne tako mlade u sezoni praznika.

Ovdašnja turistička organizacija, nakon prošlogodišnje pauze usled pandemije koronavirusa, ponovo je osmislila manifestaciju „Somborske zimske čarolije“, za koju je, prema rečima Zdenke Mitić, v.d. direktora TOGS, spremljen bogat program.

- Manifestacija, odnosno praznični program povodom Nove godine i  Božića je zvanično počela 16. decembra otvaranjem klizališta koje je centralni događaj za najmlađe sugrađane. Već imamo radionice koje organizuje Gradska biblioteka. Takođe, imaćemo radionice u saradnji sa Crvenim krstom, a pored toga i mnoga Udruženja građana i gradske ustanove su uključene u program pa ćemo imati zaista interesantne sadržaje za decu. Tu su i nastupi kulturno-umetničkih društava, nastupi horova, uključile su se sve organizacije koje imaju šta zanimljivo da pokažu - ističe Zdenka Mitić.

Deset smena na sličugama

Rad klizališta pod otvorenim nebom započinje svakog dana u 9.30 a zaljubljenici u ovaj zimski sport će biti u prilici da na ledu borave sve do 22.15  i to u deset smena po 45 minuta. Kako navode na sajtu ovdašnjeg SC „Soko“, koji i organizuje klizalište, deca uzrasta do 18 godina, studenti uz indeks i penzioneri će jedan školski čas na ledenoj ploči plaćati svega 100 dinara, dok će ostali korisnici za ovo zadovoljstvo morati da izdvoje 200 dinara, u šta je uračunato i iznajmljivanje klizaljki za sve one koji ih nemaju.

Kako kaže nedavno imenovana vršiteljka dužnosti direktorke somborske Turističke organizacije tokom narednih mesec dana njene sugrađane i sugrađanke očekuju brojni koncerti, a u Novu 2022. godinu na Trgu Svetog Trojstva uvešće ih bend „Van Gog“.

- Muzički program koji interesuje naše sugrađane startuje 23. decembra koncertom grupe „Kerber“, zatim će koncert 26. decembra imati  Ivan Milinković, a dan kasnije je nastup „Neozbiljnih pesimista“ i onda čekamo Novu godinu na trgu uz vatromet i koncert somborskog benda „Trilogy“, a nešto pre ponoći kreće koncert benda „Van Gog“- precizirala je Mitić.     

izvor:dnevnik.rs

SAOBRAĆAJNA NESREĆA NA PUTU OD KRUŽNOG TOKA PREMA PRIGREVICI

Na putu Apatin – Prigrevica, na oko 300 metara od ulaza u Prigrevicu, noćas iza ponoći dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je jedna osoba izgubila život, jedna je zadobila teške, a dve lakše telesne povrede.

Do nesreće je došlo kada je automobil marke opel korsa, koji se kretao iz pravca Apatina, sleteo sa puta i udario u drvo.

Od siline udara na licu mesta život je izgubio suvozač A.V. (18). Vozač, P.R. (23) je sa teškim telesnim povredama opasnim po život prebačen u Novi Sad. U automobilu su bila još dvojica mladića koji su prošli sa lakšim telesnim povredama.

Saobraćaj na ovoj deonici puta je, zbog uviđaja, bio blokiran više sati.

izvor:apatinskenovine.rs

U Beogradu je danas potpisan ugovor o sprovođenju projekta Program za čvrsti otpad u Republici Srbiji, između Javnog komunalnog preduzeća „Regionalni centar za upravljanje otpadom Rančevo“, Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Prema ovom ugovoru, Regionalnom centru za upravljanje otpadom Rančevo dodeljena su sredstva u iznosu od 34 miliona evra za izgradnju centra za tretman komunalnog otpada i sanaciju postojeće deponije u Rančevu.

Regionalni centar za upravljanje otpadom baviće se sakupljanjem komunalnog otpada iz pet lokalnih samouprava: Sombora, Apatina, Kule, Odžaka i Bača i preradom u skladu sa evropskim standardima.

Pored Sombora, Ugovor o sprovođenju Programa za čvrsti otpad u Republici Srbiji potpisale su i lokalne samouprave Valjeva, Nove Varoši i Užica.

Izgradnju zelene infrastrukture za upravljanje otpadom u Srbiji, zajednički finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuska agencija za razvoj (AFD), za šta je potpisan ugovor o kreditu u iznosu od 150 miliona evra, odnosno 75 miliona sa EBRD i 75 miliona sa AFD. Time su stvoreni uslovi za realizaciju prve faze projekta, za izgradnju četiri moderna regionalna i reciklažna centara u Valjevu, Užicu, Novoj Varoši i Somboru.

Ugovore o realizaciji prve faze projekta potpisala je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sa regionalnim direktorom EBRD za zapadni Balkan Mateom Kolanđelijem, i predstavnicima javnih komunalnih preduzeća koja će upravljati regionalnim centrima.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 76. sednicu na čijem dnevnom redu su se našle 24 tačke.

Sednica je počela minutom ćutanja u čast preminulog Borislava Staničkova, člana Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja.

Članovi Gradskog veća prihvatili su predloge rešenja o davanju saglasnosti na programe poslovanja javnih komunalnih preduzeća „Zelenilo“, „Čistoća“, „Vodokanal“, „Vodovod“, „Prostor“, „Energana“ i „Parking servis Sombor“, kao i Turističke organizacije grada Sombora za 2022. godinu.

Prihvaćeni su i predlozi rešenja o davanju saglasnosti na programe rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti: Kulturnog centra „Laza Kostić“, Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Galerije „Milan Konjović“, Gradskog muzeja, Narodnog pozorišta, Istorijskog arhiva, Apotekarske ustanove, Sportskog centra „Soko“, Centra za socijalni rad; i na program rada Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju.

Iz elektrodistribucije obaveštavaju građane Apatina da će u ponedeljak (20.12.2021.) zbog radova na mreži doći do isključenja električne energije u vremenu od 11.00 do 12.00 časova u ulici Svetog Save ( od ulice Dimitrije Tucovića do Miće Radakovića ) i ulici Stanka Opsenice ( od ulice Dože Đerđa do ulice Ognjena Price ).

 REAGOVAO I KABINET PREDSEDNIKA VUČIĆA, A KORAĆEVA I DALJE ĆUTI

Kad se mali “uskopiste”, što bi rekli naši stari, treba im pokazati gde im je mesto. Gest predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, odnosno njegovog generalnog sekretara, trebao bi da bude ozbiljna packa lokalnoj vlasti da promeni svoje ponašanje prema građanima, istim onim “za čije dobro i u čijem interesu rade” i konačno počne da ih poštuje.

Jer, ako vam se preko 200 građana obrati, pismeno, sa nekim problemom tražeći da ga rešite, najmanje što možete jeste da im – odgovorite. Može, ne može, zašto može ili zašto ne može... U razumnom roku. Izgleda da ovu, elementarnu poslovnost u lokalnoj samoupravi ne praktikuju, jer već više od mesec i po dana - ćute.

I dok lokalna vlast bezobzirno ignoriše svoje građane (birače), primer kako treba da se radi, je stigao ni manje, ni više, nego iz vrha države, odakle je, istim tim građanima, odgovor stigao za svega nekoliko dana...

 No, krenimo redom...

Početkom novembra predsednici opštine, Opštinskom veću, načelniku Opštinske uprave i predsedniku SO Apatin, upućene su dve peticije, koje je potpisalo preko 200 građana. U jednoj se zahteva izmena Odluke o stipendiranju i pomoći u školovanju učenika srednjih škola na teritoriji opštine Apatin, a u drugoj izmena Odluke o regresiranju troškova prevoza učenika i studenata sa teritorije opštine Apatin.

Iako su prošli svi razumni rokovi za odgovor, potpisnici peticije ga još uvek nisu dobili.

ŠTA SE ZAHTEVA?

-Polazeći od odredbi Zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i od odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi ukazujemo da Odlukom o stipendiranju i pomoći u školovanju učenika srednjih škola na teritoriji opštine Apatin nisu na isti način tretirani svi učenici sa prebivalištem na teritoriji opštine Apatin, već se favorizuju učenici koji srednju školu pohađaju u školama čije je sedište u Apatinu. Na ovaj način, posredno se zadire i u pitanja prava i sloboda u pogledu osposobljavanja za buduće zanimanje, sužavajući mogući izbor za osposobljavanje učenika za određene vrste zanimanja, pri čemu se ne stavlja u prvi plan zaštita učenika i njihovog standarda, već se ovakvom Odlukom pogoduje i štite škole sa ciljem njihovog opstanka na teritoriji optšine Apatin, iako pretežno ne pružaju mogućnost osposobljavanja za „atraktivna“ i svakako tražena zanimanja, navodi se u prvoj peticiji.

Potpisnici su predložili da se iz naziva Odluke o stipendiranju i pomoći u školovanju učenika srednjih škola na teritoriji opštine Apatin brišu reči „na teritoriji opštine Apatin“, kao i iz članova te Odluke u kojima se pominje teritorijalnost škola.

-Zakon o učeničkom i studentskom standardu u prvi plan stavlja učenika, bez ograničenja koju školu pohađa. Ograničavajući kao opredeljujući faktor za ostvarivanje prava učenika i studenata iz odredbi Zakona o učeničkom i studentskom standardu dolazi se do diskriminacije učenika koji pohađaju srednju školu izvan teritorije opštine Apatin. U tom smislu, cenimo da opredeljujući faktor kao uslov ko ima pravo na ostvarivanje onoga što mu Zakon daje, leži u tome da lokalna samouprava, ako je već obezbedila sredstva u Budžetu (a jeste) za ovu namenu, onda mogućnost ostvarivanja pravog datog Zakonom može se ograničiti samo sa tim da li učenik ima prebivalište na teritoriji opštine Apatin, a ne može se vezati za sedište škole. Postojećom odredbom slektivno i bez zakonskog osnova pogoduje se samo onim učenicima koji srednju školu pohađaju u školama sa sedištem u Apatinu, ali ne i onim nadarenim učenicima koji će svoje školovanje nastaviti u Somboru ili drugim sredinama. Kada se uzme u obzir činjenica da u somborskoj opštini postoji ukupno 42 smera, od čega 3 na mađarskom jeziku i pri čemu su samo tri smera ista kao u Apatinu i pri čemu se pruža mogućnost osposobljavanja za kadrove medicinske, elektrotehničke struke, kao i poljoprivrede, ekonomije, saobraćaja, ekologije i životne sredine, može se zaključiti da lokalna samouprava ne pogoduje učenicima koji se opredele za ove smerove, već pokušavaju da obezbede opstanak škola na teritoriji opštine Apatin, iako za popunjavanje smerova koji ovde postoje nema niti interesovanja dece, niti ekonomskog opravdanja za postanje takvih smerova, navodi se u obrazloženju ovog zahteva.

Potpisnici peticije smatraju da bi se predloženim izmenama omogućilo da, pod jednakim uslovima, mogu da konkurišu svi učenici srednjih škola koji imaju prebivalište na području opštine Apatin, a ne samo oni koji pohađaju škole na teritoriji opštine Apatin, što bi u svakom slučaju dovelo do pravičnijeg rešenja od onog koji je u postojećoj Odluci i kojom u svakom slučaju nije zadovoljena svrha Zakona o učeničkom i studentskom standardu, koji u pravi plan stavlja učenika, a ne zaštitu škole kako je to sadašnjim rešenjem predviđeno.

U drugoj peticiji zahteva se izmena Odluke o regresiranju troškova prevoza učenika i studenata sa teritorije opštine Apatin.

-Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne predviđa da se favorizuju učenici koji pohađaju srednju školu čije je sedište na području jedinice lokalne samouprave u odnosu na one učenike koji pohađaju srednju školu na području drugih lokalnih samouprava. U tom smislu, navedenom Odlukom bivaju diskriminisani učenici koje se školuju van teritorije opštine Apatin, s obzirom da je članom 3 propisano da pravo na regresiranje troškova autobuskog prevoza u međugradskom ili međumesnom prevozu u visini od 70% cene mesečne karte pripada učenicima srednjih škola koji ne ostvaruju regresiranje pod uslovima iz člana 2 gde se između ostalog predviđa da se učenicima koji pohađaju srednje škole na teritoriji opštine Apatin, a imaju prebivalište na teritoriji naseljenih mesta u opštini Apatin, ovi troškovi regresiraju u iznosu od 100%. U tom smislu predlažemo da se u članu 2 doda da “učenici kojih pohađaju srednje škole van teritorije opštine Apatin, a imaju prebivalište ili boravište na teritoriji naseljenih mesta u opštini Apatin (dokaz potvrda ili uverenje o upisanoj tekućoj školskoj godini i potvrda nadležnog organa o adresi prebivališta ili boravišta)”, a da se u potpunosti brišu članovi 3 i 4 navedene Odluke, navodi se u drugoj peticiji.

ODBORNIČKO PITANJE

Pošto na peticije nema odgovora, odbornik Perica Popić ga je zatražio u formi odborničkog pitanja, te je predsednicu opštine Dubravku Korać pismeno upitao zašto nije odgovorila na peticiju grupe građana, napomenuvši da je prošlo dovoljno vremena da bi se ispoštovao neki razuman rok.

Za razliku od građana kojima nije odgovorila ni posle mesec i po dana, Koraćeva je Popiću odgovorila – odmah.

-Obaveštavam Vas da ćemo na pomenutu inicijativu odgovoriti nakon usvajanja budžeta za sledeću godinu i sagledavanja realnih mogućnosti da se zahtevi iz predmetne inicijative usliše, glasio je njen pismeni odgovor (koji je, ruku na srce, još u novembru, mogla poslati i potpisnicima peticije).

 DOPIS PREDSEDNIKU VUČIĆU

Kad su shvatili da ih ignorišu u lokalnoj samoupravi, potpisnici peticije su se za pomoć obratili i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Iz njegovog kabineta odgovor je stigao početkom decemba:

 -Uz puno razumevanje navoda iz Vašeg obraćanja predsedniku Republike, a u želji da pomognemo na bilo koji način, obaveštavamo Vas da smo Vaš dopis prosledili opštini Apatin, sa molbom da sagledaju navode kao i da o tome budete obavešteni pisanim putem u zakonskom roku, navedeno je u odgovoru koji je potpisala Suzana Paunović, generalni sekretar predsednika Republike.

izvor:apatnskenovine.rs

U galeriji „Meander“ u Apatinu otvorena je izložba radova strip autora publikovanih u časopisu „STRIPOLIS“. Izložbu je ovorio akademski slikar, profesor u Srednjoj dizajnerskoj školi “Bogdan Šuput” u Novom Sadu i urednik časopisa, Branko Đukić, a koji je prethodno u Maloj sali Kulturnog centra održao i radionicu stripa.

Kako saznajemo od autora, na izložbi koja se u Apatinu može pogledati do 14. januara predstavljeni su stripovi koji su izlazili u časopisu naziva „STRIPOLIS“.

"Svake godine izađe po jedan broj časopisa, 13 godina unazad, a stripovi koji se objavljuju u njemu praktično su izuzetno likovni, imaju izuzetno dobre priče i možda nisu tako zabavni kao oni iz osamdesetih godina na koje smo mi navikli", izjavio je za Radio Apatin Đukić, kog je ljubav ka stripu iz detinjstva odvela ka slikarstvu.

Prema njegovim rečima, kako vreme prolazi, sve više autora u svetu je čulo za časopis „STRIPOLIS“ i sve više ljudi šalje svoje stripove.

"Trudim se da prikažem i autore koji možda nisu toliko poznati u svetu, mada ima i onih koji su izuzetno poznati, i da to predstavim našoj publici u Srbiji i regionu. Svaka godina donosi autore iz neke druge zemlje. Praktično smo pokrili sve kontinente, osim Afrike, a svi stripovi koje smo objavili su donirani od strane autora", rekao je Branko Đukić i pozvao Apatince da u narednim danima pogledaju postavku u galeriji “Meander”.

izvor:apatisnkenovine.rs

Ako želite smršati, određene namirnice i pića trebalo bi da izbegavate. Nutricionistkinja Kesi Madsen istakla je da su energetska pića najgora i treba ih izbegavati ako želite imati ravan stomak.

“Brojni ljudi imaju utisak da čine nešto dobro za sebe kada popiju energetsko piće, ali to su pića prepuna šećera”, objašnjava Madsen.

Kada se želite rešiti viška kilograma ključno je da ograničite unos pića koja su puna šećera. Naime, pića s dodatim šećerom mogu dovesti do nakupljanja sala na stomaku.

Osim toga, energetska pića mogu dovesti do gasova i nadutosti, što će se takođe negativno odraziti na vaš cilj da imate ravan stomak, ističe Madsen.

izvor:rs.n1info.com

SOMBOR - Sombor i Pirot su dva grada u Srbiji koja će imati Centar za negu u zajednici, a otvaranje Centra je deo projekta koji Crveni krst Srbije od novembra 2020. godine sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom, a uz podršku Evropske unije i Austrijske razvojne agencije.video icon
U prostorijama somborskog Crvenog krsta otvoren je Centar za negu u zajednici radi unapređenja položaja starijih osoba koji će na ovaj način moći kvalitetnije da organizuju svoje vreme.

"Sve ovo ovde mi ulepšava život, mnogo se radujem" rekla je za RTV Ana Vukičević, penzionerka iz Bezdana,dok je

Gordana Mrkšić prezadovoljna. "Sve ovo ovde i sama ideja je predivna, veoma nam znači" kaže Mrkšićeva.

Poseban akcenat u svim aktivnostima planiranim u ovom projektu je na starijim osobama koje boluju od demencije.

"To je projekat koji Crveni krst Srbije od novembra 2020. godine sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom, a uz podršku Evropske unije i Austrijske razvojne agencije, a radi se u tri zemlje Srbiji, Austriji i Crnoj Gori, a u Srbiji su to dva grada Sombor i Pirot " precizirala je Nataša Todorović, iz Crvenog krsta Srbije.

Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavila je da ministarstvo nastavlja politiku deinstitucionalizacije i u tom smislu svih potreba koje će odgovoriti na potrebe korisnika u okruženju.

Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora tvrdi da grad pruža podršku kako ovom projektu da je veoma korisno i potrebno, to je novina koja će zaživeti.

"Ono što Sombor čini posebnom lokalnom samupravom je i primer drugim samupravama, a to je otovrenost ovog grada da odgovara na potrebe svojih građana" smatra Slavica Milojević iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu:

Centar će korisnicima pružati različite usluge među kojima su edukacije neformalnih negovatelja i starijih, radionice heklanja, slikanja i izrada ručnih radova za starije osobe, biblioteka i prostor sa računarima gde će starije osobe moći da uče i razvijaju lične informatičke veštine.

"Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, procenjuje se da u Evropi trenutno od demencije pati trenutno oko 10 miliona ljudi u Evropi, dok se smatra dase broj osoba sa demencijom udvostručiti do 2030. godine. U Srbiji se procenjuje da oko 140 hiljada ljudi boluje od demencije. Imajući u vidu da je ova grupa ljudi pod velikim rizikom od društvene marginalizacije, zlostavljanja i neade nege, usluge koje će biti realizovane u okviru projekta obuhvataju i kućne posete osobama sa demencijom ali i pružanje podrške kroz jednostavne aktivnosti i preventivne mere", kazala je za RTV Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije i dodala : "Jedan element ove podrške su kognitivne vežbe za osobe sa dijagnostikovanom demencijom u cilju usporavanja toka bolesti. Obučeni volonteri posećivaće starije osobe sa demencijom najmanje jednom nedeljno i pored psihosocijalne i praktične podrške imaće redovne kognitivne vežbe na tabletima koje je razvio Istraživački institut Joanneum iz Austrije".

izvor:rtv.rs

CRVENI krst Sombora u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine danas je, u prostorijama Edukativnog centra, koji radi u sastavu ove organizacije organizovao novu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Prema rečima Biljane Klipe, sekretarke CK, akciji se odazvala 44 potencijalna davaoca, posle lekarskog pregleda- njih 40 dali su dragocenu tečnost, od toga sedam žene.

izvor:novosti.rs