Obaveštavamo Vas da je Pokrajinski sekretarijat raspisao Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u PG

Rok za podnošenje prijave je 18. februar 2022.godine.

Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u poljoprivrednim gazdinstvima

Pravilnik o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u poljoprivrednim gazdinstvima

izvor:soapatin.org

Juče u 11:55č, simboličnih pet do dvanaest, aktivisti UG Bez straha su na pisarnicu Opštine Apatin predali peticiju protiv pokretanja "Bioneks"-ovog proizvodnog kompleksa za reciklažu i pirolizu plastike u Apatinu. Akcijom koja je trajala ukupno osam dana prikupljeno je 3047 potpisa meštana Apatina kao i sela apatinske opštine, od toga 2533 direkto i 514 online.

Kako navode iz ovog udruženja, tokom akcije bilo je sabotaža i pokušaja diskreditacije ove peticije.

"Tokom pregleda potpisa na online peticiji smo uvideli pokušaj diskreditacije iste kroz potpisivanje fiktivnih osoba, kao i potpisivanje ratnih zločinaca, gde smo pokušali da sve takve potpise eliminišemo, dok smo kao primer ostavili potpis pod rednim brojem 17 online peticije", navode u udruženju UG Bez straha.

S obzirom na sve dosadašnje pokušaje obmane javnosti, sabotaže i diskreditacije, te današnje najave Bioneksove tribine za sredu od 18č, iz UG Bez straha naglašavaju da je očigledna namera kako vlasti tako i investitora da izignorišu volju građana apatinske opštine, te s tim u vezi najavljuju nove akcije u narednom periodu.

U okviru 13. kola Super lige Srbije u kuglanju za žene, ŽKK „Apatin“ je, na kuglani „Narodna bašta Senta“, rezultatom 6:2 savladao domaću ekipu.

Fantastičnom igrom, Apatinka Biljana Popović plasirala se u šestorku kola, sa oborenih 565 čunjeva. Pored Popovićeve, bodove za ŽKK Apatin uzele su i Silvana Štulić, koja je ostvarila rezultat od 550 oborenih lčunjeva, Snežana Petrović - 548, dok je Milana Vuletić oborila ukupno 516 čunjeva.

Borbenost u igri pokazala je i Marina Medić, rezultatom 524, a u poslednjem bloku dve najmlađe u ekipi, Noemi Heđbeli i Milica Medić, podelile su setove i sačuvale prednost u čunjevima, te time opravdale poverenje trenera Vesne Ćalić.

Nakon ove utakmice, Apatinke su i dalje na visokoj šestoj poziciji Super lige Srbije, a sledeće kolo igraju na svom terenu protiv ekipe Kristal iz Zrenjanina.

Zbog velikog odjeka javnosti vezano za investiciju kompanije BIONEKS u Slobodnoj zoni opštine Apatin, ova kompanija je uputila javni poziv na TRIBINU: „RECIKLAŽA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE – OTVORENI RAZGOVOR“ koja će biti organizovana u njihovoj režiji.

Na tribini će govoriti:

• Jelena Kiurski Milošević, dr nauka iz oblasti zaštite životne sredine

• Milka Basta, master inženjer građevinarstva, autor urbanističkog projekta

• Mirko Barać, konsultant na investiciji

 Tribina će se održati u sredu, 9. februara u Velikoj Sali Opštinskog kulturnog centra u Apatinu, sa početkom od 18 časova.

 Poziv na tribinu je uputila Jelena Barać, direktor Bioneksa.

izvor:apatinskenovine.rs

U Portugalskom gradu Oeiras predgrađu Lisabona, u prelepom ambijentu koji se nalazi blizu Atlantskog okeana, danas je po sunčanom vremenu održano najprestižnije klupsko kros takmičenje Kup Evropskih šampiona u krosu u konkurenciji seniora, seniorki, juniora, juniorki i miks štafetama.

U sjajnoj i izuzetno kvalitetnoj seniorskoj konkurenciji na pravoj brdovitoj kros stazi, gde su snage odmerili kros trkači iz cele Evrope, nastupili su i šampioni Srbije u krosu za 2021. godinu, članovi seniorske ekipe Atletskog kluba Apatin (Đuro Borbelj kapiten ekipe, Mirko Mauna, Aleksandar Stajić i Miroslav Pešić) predvođeni vođom delegacije Goranom Čegarom, koji su pružili svoj maksimum završivši svoje trke i dostojno reprezentovali Apatin, AP Vojvodinu i Republiku Srbiju.

Seniorska trka na 10 kilometara koja je održana u nedelju 6.2. koju je direktno prenosila Portugalska nacionalna televizija, okupila je takmičare iz evropskog 31 kluba sa blizu 120 takmičara, U ekipnom plasmanu osvojeno je 28. mesto, u pojedinačnoj konkurenciji najuspešniji je bio Đuro Borbelj koji je sa rezultatom 34 minuta 33 sekunde osvojio 79. mesto, Mirko Mauna je bio 102. sa rezultatom 37 minuta i 58 sekundi, Aleksandar Stajić i Miroslav Pešić osvojili su 108. i 109. mesto, sa rezultatima 40 minuta i 27 sekundi i 40 minuta i 35 sekundi. Drugi klub iz Srbije seniori AK Leposavić osvojio je ekipno 30. mesto.

Sam nastup Atletskog kluba Apatin i predstavljanje Apatina, AP Vojvodine i Republike Srbije na najjačem klupskom takmičenju u Evropi, 57. Kupu Evropskih šampiona gde su plasman izborile šampionske i vicešampionske ekipe sa nacionalnih šampionata Starog kontinenta, veliki je uspeh koji daje podsticaj za dalji rad i razvoj atletskog sporta u Apatinu.

Ekipa Atletskog kluba Apatin iz Portugalije se vraća u utorak 08. februara u ranm jutarnjim časovima.

izvor:apatinskenovine.rs

Ova akcija je izazvala više pažnje i interesa nego ijedna koju je država Srbija preduzela u cilju sprečavanja nasilja nad ženama.

Ne zna se šta je jezivije - nasilje ili to zbog čega žrtve nasilje nisu prijavile, piše autor (Al Jazeera)
Kraj godine u Srbiji je obeležilo nekoliko evidentiranih slučaja nasilja nad ženama, od kojih je najgore ono koje se desilo u Somboru, gde je muškarac ubio suprugu, obe ćerke, a na kraju presudio i sebi. Ovaj monstruozan zločin samo je jedan u nizu sa kojima se mnoge države u okruženju, a i šire, susreću. Barem na ovim našim područjima, prevencija i dalje ne donosi rezultate.

Ono što je još poražavajuće su rezultati akcije #NisamPrijavila, koja je pokrenuta, takođe pred kraj prošle godine. Dejana Stošić, edukatorka iz Vranja, autorka je haštaga #NisamPrijavila, a cela lavina je pokrenuta posle nekoliko ispovesti Nine Stojaković, politikološkinje i političke aktivistkinje koja je pisala o nasilju koje je doživela njena sestra. Rezultat svega toga je više desetine hiljada tvitova u kojima su anonimne i žene sa punim imenom i prezimenom podelile svoja iskustva o napasnicima. U ovim iskrenim ispovestima žene su opisale nasilje kroz koje su prošle, kao i razloge zbog kojih nikada nisu prijavile nasilje koje su doživele.

Nasilje je dostupno na jedan klik
Ne zna se šta je jezivije – nasilje ili to zbog čega nasilje nisu prijavile. Kao nasilnici su u iskustvima pomenuti drugari iz škole, komšije, rođaci, prijatelji roditelja, a kao razlozi za neprijavljivanje se najčešće pominje strah, nerazumevanje, neverovanje, izostanak podrške i mnogo toga. Kada neko sve to pročita ne može da ne stavi prst na čelo i ne zapita se u kakvom društvu živimo. Zar je moguće da se nismo odlepili od “srednjeg veka”?

Toliko je sve ovo odvratno da neke stvari ne treba ni komentarisati. Problem je što se one ne sankcionišu. Nedavno je neki bivši policajac na jednoj od televizija indirektno optužio maloletnu ubijenu devojčicu zato što je u 23:00 sata bila napolju u šorcu, i to u sred avgusta. Takav čovek je vodio računa o bezbednosti u Srbiji. I ne samo to, već je dobio priliku da priča na televiziji i optuži roditelja tog deteta.

Koliko nam god to bilo teško da shvatimo i da prihvatimo, okruženi smo monstrumima. Nedostaje nam mnogo edukacije. Decu slabo učimo kako da se ponašaju. Nasilje je dostupno na jedan klik i onda se čudimo šta nam se to dešava.

#NisamPrijavila je ozbiljan šamar svima
U Srbiji je najgledaniji program onaj reality u kojem toliko ima nasilja – što verbalnog, što fizičkog – da su svi to prihvatili kao normalni oblik ponašanja. Publika gleda i ne trepće, a nadležni organi na svaku kritiku koja se ti povodom uputi odgovaraju da je rijaliti uvela bivša vlast. Čak kada se desi da je jedna učesnica svojoj “ljubavi“ za malo oko štiklm iščupala svom reality partneru svi ćute, niko ne reaguje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić maksimalno podržava reality programe i neretko javno žali što njegovo pojavljivanje na TV ekranima nema gledanost poput takvih sadržaja.

Nasilje se promoviše na svakom koraku i zato ne treba da čudi sve što se dešava, a naročito kada se nasilje primenjuje na slabijim. Za predsednika Srbije nije nasilje kada iz službenih automobila neke gradske uprave izađu maskirani momci sa motkama i čekićima. On odmahne rukom i kaže da je su to bili gumeni čekići.

#NisamPrijavila je ozbiljan šamar svima nama. Skoro svaka naša rođaka ili prijateljica je bila žrtva nasilja ili pokušaja nasilja, ili zna nekoga ko je doživeo nasilje. Strah od osude okoline je najgori i tako nešto u najskorije vreme mora da se promeni.

‘Šta su čekale, zašto nisu odmah prijavile?’
U Srbiji su prošle godine zabeležene dve velike afere. Akterke obe su glumice – Milena Radulović i Danijela Štajnfeld. Obe su tvrdile da su žrtve seksualnog nasilja. Po optužbi Milene Radulović, podignuta je optužnica protiv Miroslava – Mike Aleksića, jednog od najpoznatijih učitelja glume u Srbiji, a onu koju je Danijela Štajnfeld pokrenula protiv jednog od svojih starijih kolega je odbijena. Upravo su ove dve glumice ohrabrile mnoge žene da ispričaju sopstvena iskustva.

U oba slučaja bilo je mnogo medijskih komentara tipa – šta su čekale do sada, zašto nisu odmah prijavile, same su tražile, mora da su provocirale… Sve dok se ovakav stav ne bude promenio i ne bude eliminisan žrtve će se povlačiti u sebe. Neretke su situacije kada žrtve nemaju podršku ni najbližih članova porodice, što je neverovatno. Ako u tim trenucima najvećeg bola neko nije u stanju da podrži svoje dete, onda je problem u roditeljima, a ne u žrtvama.

Pojava #NisamPrijavila je izazvala više pažnje i interesovanja nego ijedna akcija koju je država preduzela u cilju sprečavanja nasilja nad ženama, što govori o jalovim, možda i nije najprikladniji izraz, pokušajima da se tako nešto spreči. Akcija se nastavlja svakodnevno po sve atraktivnijoj platformi Space na Twitteru, podršku koje dobijaju žene koje su objavile svoje priče je iz dana u dan sve veća. I tako treba da bude, ali na tome ne sme da ostane.

Posmatrači će se nastaviti zgražavati
Država mora jasno da definiše svoj stav, ali i mehanizme za prevenciju nasilja nad ženama. O tome deca moraju da se uče još u obdaništu, pa preko škole da se osposobe za normalan život bez nasilja. Veliki je to posao, a mnoge države i nisu sposobne za takav korak. Srbija ima priliku da posle svega iskoristi #NisamPrijavila i konačno krene u odlučnu bitku protiv nasilja i svega onoga što ga pospešuje.

Ako se to ne desi i ne iskoristi i ova prilika, scene poput one iz Sombora biće i dalje prisutne, a mi ćemo kao nemi posmatrači nastaviti da se zgražavama u kakvom to društvu živimo.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

izvor:balkans.aljezeere.net

SOMBOR: Gotovo tri decenije u Somboru se priča o rekonstrukciji svojevremeno uklonjenog spomenika kralju  Aleksandru Karađorđeviću  Ujedinitelju, a sada proces ulazi u novu fazu.

Ovdašnja lokalna samouprava je nedavno dodelila ugovor za izradu gipsanog modela, odnosno vajanje spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću u vrednosti od 11 miliona dinara.

Ugovor je dodeljen vajaru Zoranu Ivanoviću, redovnom profesoru Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Vrednost ugovora zaključenog krajem prošle kalendarske godine je 11 miliona dinara, a trajanje ugovora  je 180 dana. Ivanović je pobedio na javnom konkursu koji je realizovan u jesen 2019. godine i tada je njegovom autorskom timu, kao nagrada za najbolji rad, dodeljeno milion dinara. U oktobru iste godine u galeriji KC „Laza Kostić” održana je izložba na kojoj su predstavljeni svi radovi prijavljeni na konkurs. Na osnovu mišljenja stručnog žirija kojim je predsedavao somborski vajar Peter Mraković, tadašnji i sadašnji glavni urbanista, Milan Stojkov je obelodanio da je prva nagrada otišla u ruke beogradskog akademskog vajara Zorana Ivanovića i Aleksandra Nedeljkovića kao drugog člana autorskog tima.

Ivanović je umetničkoj javnosti poznat i po svojim realizovanim delima, poput  spomenika kralju Aleksandru u Nišu, Nikoli Pašiću, Branislavu Nušiću, Milutinu Milankoviću i drugim u Beogradu, pa despotu Stefanu Lazareviću u Despotovcu, a kako je to svojevremeno naglasio Milan Stojkov, petočlani žiri se rukovodio uslovima javne nabavke čije je odredbe u svim pojedinostima ispoštovao upravo tim Zorana Ivanovića.

Nagrađeno rešenje Zorana Ivanovića predviđa da, u skladu sa uslovima za Sombor nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina, spomenik posvećen Kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, umesto prvobitno na glavnoj somborskoj ulici, bude podignut ispred istorijskog zdanja Skupštine grada, Županije. Likovno rešenje veoma je slično originalnom, uništenom spomeniku Antuna Augustinčića. Odmah po ulasku u Sombor 1941. godine mađarski okupatori su Avgustinčićev spomenik premestili u varoški muzej, ali su posleratne komunističke vlasti otišle korak dalje i tako uskladišteni spomenik poslale u livnicu u Kragujevac, kako bi novcem od njegovog topljenja sagradili ogradu oko stadiona lokalnog fudbalskog kluba „Radnički“.

izvor:dnevnik.rs

U ponedeljak, 7. februara, na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor, počinje podela besplatnih ulaznica za predstavu „Kaštel u jezeru“ Nine Plavanjac, u režiji Marjana Nećaka.

Ulaznice se dele besplatno kao poklon Somborcima povodom obeležavanja Dana Grada. Za poklon predstavu svaki gledalac može da preuzme najviše dve besplatne ulaznice.

Predstava će biti prikazana u petak, 18. februara, od 20 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

izvor:025info.rs

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus zakazao je šesnaestu sednicu Skupštine grada za četvrtak, 10. februar 2022. godine, u Velikoj skupštinskoj sali zgrade „Županije“, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na šesnaestoj sednici Skupštine grada odlučivati o tri tačke dnevnog reda, između ostalog o predlogu Programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine Grada Sombora za 2022. godinu, kao i o nekoliko izbora i imenovanja.

U Gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru danas je otvoren 45. Međunarodni sajam peradarstva, u organizaciji Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Posetioci sajma peradarstva, najveće manifestacije ove vrste na Balkanu, imaće priliku da vide oko 2400 eksponata u više od 350 rasa, sa kojim se predstavlja oko 500 izlagača, a u okviru Međunarodnog sajma održava se i II Memorijal „Prim. dr Zoran Parčetić Nona“, kao i Državni šampionat sitnih životinja Srbije.

Na zvaničnom otvaranju 45. Međunarodnog sajma peradarstva prisutne su pozdravili predsednik Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ Igor Gromilović, zamenica gradonačelnika Sombora Ljiljana Tica, predsednik Asocijacije udruženja odgajivača sitnih životinja Srbije Sandar Đorđević, a sajam je zvanično otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Nenad Katanić.

Danas, 4. februara, sajam će biti otvoren do 20 časova, u subotu, 5. februara, od 8 do 20 časova, a u nedelju, 6. februara, od 6 do 12 časova, kada će sajam biti zatvoren uz podelu nagrada.