Okončan je po redu 14. memorijalni turnir “Nemanja Stambolija”, na kojem su učestovali sledeći klubovi:

*Rk “Apatin” Apatin

*Rk “Sivac 69” Sivac

*Rk “Derventa” Derventa

*Rk “Lavovi” Bačka Palanka

U prvom polufinalu, sastali su se domaći “Apatin” i “Lavovi”. Naši momci su bez poteškoća savladali goste iz Bačke Palanke, te predvođeni Aleksandrom Pilipovićem (7 pogodaka) trijumfovali rezultatom 24:13 (12:7). Sat vremena kasnije, sastali su se Rukometni klub “Sivac 69” i gosti iz Bosne, Rukometni klub “Derventa”. Gledaocima je pružen sjajan meč, a kartu za finale overava Sivac pobedom 25:21 (10:9). Posle kratke pauze usledio je meč za treće mesto u kojem momci iz Bačke Palanke pobeđuju na penale, a konačan ishod meča je 22:22 (penali 2:1). Na samom kraju, u finalu, gledali smo sudar između dve ekipe koje su član Super B rukometne lige. Obe ekipe, uz problem manjka igračkog kadra dale su sve od sebe, a titula ostaje u Apatinu. Naši momci predvođeni iskusnim Zoranom Mandićem (5 pogodaka) savladali su prijatelje iz Sivca rezultatom 20:14. Po završetku turnira, razgovarali smo sa kapitenom Rukometnog kluba “Apatin”, Čedomirom Milojevićem:”Pre svega bih se zahvalio klubovima koji su se odazvali i uveličali 14. memorijalni turnir “Nemanja Stambolija”. Uživali smo, družili se sa našim prijateljima, ali takođe takmičili i proverili svoju formu pred nastavak prvenstva. Mislim da smo prikazali dobru igru i bez dva jako bitna igrača uspeli osvojiti turnir. Trening pred takmičenje nam se desio peh. Naime, dva naša startera Nikola Bogojević i Mirko Gardijan su se povredili i kako stavri stoje neće biti spremni za prvo kolo. Dolazi nam Rukometni klub “Vrbas” kojeg smo na njihovom terenu pobedili u okviru prvog kola Super B rukometne. Jedna mlada ekipa koja igra jako brzo, što nama stilski ne odgovara, ali uz zalaganje i veliku želju mislim da možemo sačuvati dva boda u Apatinu. Za sam kraj, zahvaljujem se svim gledaocima koji su prisustvovali i uveličali ovu rukometnu manifestaciju, nadam se da ćete doći i narednog vikenda, kada nam na megdan dolazi mlada ekipa Vrbasa”.

 izvor:025info.rs

Nakon višestrukih humanitarnih akcija u cilju prikupljanja sredstava za lečenje Danila Sičajia i ova humanitarna akcija privedena je kraju.

Naime, kako se navodi na sajtu fondacije “Budi human” iznos od 5.771.222,33 dinara je prikupljen.

 izvor:025info.rs

Agrobiznis centar za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje u saradnji sa Gradom Somborom, raspisao je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava.

Cilj konkursa je prestruktuiranje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Grada, osnaživanje porodice na selima kao i osmišljavanje novih delotvornih agrarnih rešenja, koja će biti usklađena uslovima tržišnog privređivanja i komparativnim prednostima zapadno bačke oblasti.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica, odnosno nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu sa teritorije Grada Sombora.

Ukupna sredstva izdvojena za realizaciju konkursa iznose 5 miliona dinara.

izvor:025info.rs

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije će 15. februara obeležiti Svetski dan dece obolele od raka akcijom dobrovoljnog davanja krvi. Ovoj akciji će biti posvećena cela druga polovina meseca.

U Srbiji od 100 ljudi koji mogu dati krv to učini 3. Takođe, u Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka. Tokom lečenja često moraju da primaju transfuzije i to je ono što im spasi život. Usled epidemije virusa korona i brojnih problema situacija sa zalihama krvi u našoj zemlji je veoma nepovoljna, kaže se u saopštenju NURDOR-a.

– Nalazimo se u takvoj situaciji da uspevamo da zalihama krvi kojima raspolažemo pokrijemo isključivo dnevne potrebe, a nekada ni toliko. Epidemija je značajno uticala na broj dobrovoljnih davalaca, s obzirom da relativno veliki broj ljudi usled bolesti, upotrebe lekova, i td nije u mogućnosti da da krv. Zato nam je važno da apelujemo i da nas čuje što veći broj ljudi, jer mi ovde ne pričamo o brojkama i statistici već o ljudskim životima – rekla je Dr Milica Jovičić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

U saopštenju se dodaje da donacije nisu samo materijalne i da naš doprinos ne zavisi uvek od toga koliko novca možemo da doniramo, naprotiv, ono što je najvažnije da bi se sačuvali životi zapravo nije materijalno i većina nas to može da donira 4 puta godišnje. Kada bismo to radili nijedno dete ne bi došlo u situaciju da mu život bude ugrožen jer zalihe krvi nisu dovoljne.

– Deci oboleloj od malignih bolesti u toku lečenja često trebaju transfuzije krvi. Kada se to desi roditelji su, u već veoma teškoj situaciji, prinuđeni da se snalaze sami. Pozivaju svoje prijatelje, rođake, apeluju putem društvenih mreža. Sve ovo može biti drugačije i zavisi isključivo od nas. Od svake zdrave odrasle osobe koja tri ili četiri puta godišnje može dati krv. Tih 15 minuta i 500ml koje ste poklonili – zapravo ste poklonili život. I to je neprocenjiv osećaj – rekla je Tamara Klarić iz NURDOR-a.

Svako ko se prijavi će na licu mesta obaviti razgovor i pregled kod lekara, koji će utvrditi da li možete biti davalac. Svi građani vakcinisani bilo kojom vakcinom protiv virusa korona mogu dati krv, navode iz NURDOR-a.

Istom prilikom biće moguće pristupanje u Registar davalaca koštane srži, jer za mališane obolele od leukemije ili rođene sa teškim bolestima krvi često je jedini spas transplantacija koštane srži od zdravog davaoca.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi će u drugoj polovini februara biti organizovane u sledećim gradovima: Požarevac, Smederevo, Koceljeva, Šabac, Valjevo, Mionica, Loznica, Smederevska Palanka, Petrovac, Novi Pazar, Velika Plana, Mali Zvornik, Ljubovija, Krupanj, Prijepolje, Vršac, Užice, Ub, Vranje, Pirot, Leskovac, Prokuplje, Senta, Pančevo, Kikinda, Sombor, Inđija, Vrbas, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Bački Petrovac, Apatin i Stara Pazova.

Tačne lokacije i vreme biće objavljeni blagovremeno.

izvor:025info.rs

REAGOVANJE NA VEST SA LOKALNE TELEVIZIJE DA “BIONEKS” OSTAJE, ALI DA ODUSTAJE OD PROJEKTA PIROLIZE

Neka se ne zanose – u Apatinu neće biti nikakvog skupljanja i prerade otpada – sa ili bez pirolize, svejedno, jedinstvena je poruka brojnih Apatinaca, koju su predstavnicima “Bioneksa” jasno saopšteni i pre neki dan, na tribini u Kulturnom centru.

Predizborno vreme, koje je očigledno počelo i u Apatinu je odlično za davanje obećanja, ali i pogrešno za verovanje u njih. Jer, stara oprobana praksa nas je naučila da su političari nikad darežljiviji nego pred izbore, nikad pitomiji za sugestije i predloge, nego pred izbore i nikad lakši u obećanjima, nego pred izore. Pred izbore sve prolazi. Bar fiktivno. A posle, skoro da se niko ni ne seća date reči, potpisanog obećanja ili rešenja, izgovorene ideje ili plana. Važno je da su prikupljeni glasovi na tim obećanjima i tu se krug zatvara. Obećanja nestaju ili se stalno prolongiraju, a u prvi plan isplivavaju pravi prioriteti. I to obično oni, koji su sklonjeni u stranu kao nepopularni među narodnom ili, još gore, osporavani... Uzdajući se u naše kratko sećanje, nove prioritete, nove afere i nove probleme... ko će se još sećati tamo nekog “Bioneksa”...

Na ovo “miriše” najnovija odluka kompanije “Bioneks” da odustaje od dela projekta koji se odnosi na PIROLIZU plastike. Istina, nismo je čuli uživo, niti dobili napismeno sa sve pečatom i potpisom, ali su je objavili na lokalnoj televiziji. Nama, ostalima, ostaje ili da prenesemo tu informaciju ili da čekamo (možda i ne dočekamo info i na naše adrese, one iste koje su pronašli kad su nam poslali poziv za tribinu). S obzirom na važnost teme i interesovanje svih medija, najmanje što su mogli jeste da je proslede na mejlove svih redakcija, bez selektivnosti... No, toliko o njima, uz sve drugo...

Dakle, ta lokalna tv je objavila da je kompanija Bionex odustala od dela projekta koji se odnosi na pirolizu plastike.

Tim povodom, iz Odeljenja za stambeno komunalne delatnosti, zaštitu životne sredine, urbanizam, građevinsko imovinsko pravne poslove Opštinske uprave opštine Apatin stiglo im je sledeće obaveštenje:

-Ukida se, odnosno stavlja van snage potvrda izdata investitoru Bionex-a, jer je investitor Bionex odustao od izgradnje dela proizvodnog kompleksa koji se odnosi na objekte namenjene za pirolizu plastike. Ova odluka doneta je na inicijativu predsednice opštine Apatin Dubravke Korać, a potpisuje je rukovodilac Odeljenja Siniša Jovanović. Time je stavljena tačka na svaku dalju mogućnost da se u Apatinu napravi pogon za pirolizu plastike, objavljeno je na lokalnoj televiziji.

Vest na televiziji je, u celosti, ovako glasila:

-Dana 16. 12. 2021. godine je ovaj organ izdao potvrdu da urbanistički projekat urbanističko arhitektonske razrade lokacije parcele broj 7805/25 k.o. Apatin za potrebe izgradnje proizvodnog kompleksa za reciklažu i pirolizu plastike investitora Bionex d.o.o. iz Apatina. Dana 29. 01. 2022. godine, povodom reagovanja i protivljenja dela javnosti i stanovništva opštine Apatin u vezi izgradnje objekta investitora Bionex d.o.o. iz Apatina, namenjenog za pirolizu plastike i njegovog uticaja na životnu sredinu, te održane konferencije za medije dana 28. 01. 2022. godine od strane predsednice opštine Apatin, investitor Bionex d.o.o. iz Apatina je sredstvima javnog informisanja izdao saopštenje za javnost, objavljeno od strane lokalnih sredstava informisanja, Radio Dunav, Apatin i dr. u kome između ostalog navodi da piroliza nije bila u prvom planu njegove investicije, da je prioritet proizvodnja regranulata, polietilena i polipropilena od neopasne plastične mase i da će izmeniti svoju studiju zaštite životne sredine u vezi gradnje ovog proizvodnog kompleksa. Ovaj organ je izvršio uvid u predmetni urbanistički projekat urbanističko-arhitektonske razrade lokacije parcele broj 7805/25 k.o. Apatin za potrebe izgradnje proizvodnog kompleksa za reciklažu i pirolizu plastike investitora Bionex d.o.o. iz Apatina i između ostalog utvrdio da se u njegovom tekstualnom delu navodi da je planirana izgradnja i objekata namenjenih funkciji procesa pirolize plastike. Prikazan je tehnološki proces sa tehnološkom šemom, skice linije za proizvodnju, tehnološki proces katalitičke depolimerizacije, šematski prikaz proizvodnje pirolitičkog ulja, dijagrama toka procesa i slično. Takođe, u grafičkom delu urbanističkog projekta su, između ostalog, ucrtani i objekti namenjeni za pirolizu plastike. S obzirom da investitor Bionex d.o.o. iz Apatina u planiranom proizvodnom kompleksu odustaje od izgradnje dela objekata namenjenih za pirolizu plastike, odnosno da će prilikom privođenja urbanističkoj nameni doći do izmena u odnosu na prikazano u urbanističkom projektu broj E005/2021 iz avgusta 2021. godine, promena namene i vrste pojedinih objekata, tehnologija radnog procesa i slično, proizilazi da je potrebno potvrdu ovog staviti van snage, jer se na osnovu nje i pomenutog urbanističkog projekta ne mogu preduzimati dalje radnje u pogledu ishodovanja lokacijskih uslova i kasnije odgovarajućih dozvola za gradnju. Investitor nakon korekcije, tj. izrade urbanističkog projekta urbanističko-arhitektonske razrade lokacije prema kome planira izgradnju proizvodnog kompleksa može podneti zahtev ovom organu za ishodovanje potvrde u smislu člana 63 stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji. Ova odluka doneta je na inicijativu predsednice opštine Apatin Dubravke Korać, a potpisuje je rukovodilac Odeljeja Siniša Jovanović. Time je stavljena tačka na svaku dalju mogućnost da se u Apatinu napravi pogon za pirolizu plastike.

Javnost je za ovu kompaniju i njen dolazak u Apatin pokazala ogromno interesovanje. Poštujući to, ova odluka je morala da bude dostavljena svim medijima koji su se bavili ovom problematikom, bez obzira da li su i na kojoj strani su bili. Favorizovanje jednog medija budi novu sumnju u iskrenost namere i istinitost objavljenog sadržaja. Ostavljajući ostale i bez mogućnosti postavljanja potpitanja.

Osim toga, iz ove informacije jasno je da Bioneks ima u planu da ostane u Apatinu i da planira uvoz otpada iz EU. Sve ono što im građani peticijom, ali i u živoj komunikaciji nisu bili spremni da dozvole, jasno ih pozivajući da odu, te da u Apatinu neće biti nikakvog sakupljanja i prerade otpada – sa ili bez pirolize, svejedno.

 UG ”BEZ STRAHA”: NE ODSTUPAMO NI PEDLJA

Povodom informacija koje su došle do nas da smo u nekim kontaktima sa kompanijom Bionex u smislu smirivanja situacije i pronalaženja kompromisa, obaveštavamo javnost da ne odstupamo ni pedlja.

Građani apatinske opštine su rekli svoje , rekli su ne preradi plastike u Apatinu. Investitoru smo, ne mi kao udruženje, već svi građani rekli NE i želimo da istaknemo da nikakvih daljih razgovora ni tribina sa njima neće biti.

Idite iz Apatina sa svojom pirolizom, a vi iz opštinske vrhuške umesto što se pravite mrtvi na sva ova dešavanja, donesite odluku u smislu sprečavanja plana investitora da reciklira i topi plastiku u našem Apatinu, pa onda podnesite ostavke. Posle svih laži i obmanjivanja javnosti to je najmanje što možete da učinite.

"Pokušaj spašavanja međusobnog davljenja. Postaje zaista nevervatna želja lokalne vlasti da se "opere" za sve propuste, da ne kažemo gore stvari, koje su učinili sa "Bioneksom". Postaje kao rijaliti serijal i pravdanje pred javnosti, a istovremeno odbijanje volje naroda, odbijanje referenduma, pa i uvlačenje opštinskih službi u radnje koje su na granici Zakona. UG "Bez straha" Apatin, tokom dana objaviće dokument koji potvrdjuje da "Bioneks" NE ODUSTAJE od prerade plastike pirolizom, te da očigledno počinje da puca veza lokalne samouprave i investitora. Ubeđeni smo da je pobeda naroda izražena kroz peticiju, kao i nepodeljeno mišljenje građana izraženo na tribini u organizaciji "Bioneksa", vrlo blizu, kaze Željko Rajčević iz UG "Bez straha"

POPIĆ: KUPOVINA VREMENA DO IZBORA, PA NASTAVAK PO STAROM

Na ove nove informacije reagovao je i odbornik Perica Popić (NSP), koji je naglasio da posle šest godina ničega u apatinskoj opštini i posle pokušaja podvale od strane predsednice opštine Dubravke Korać, koja je od samog početka i potpisivanja ugovora sa „Bioneksom“ znala da planiraju uvoz otpada iz EU, kao i PIROLIZU plastike, odnosno svojim potpisom isto i omogućila, smatra da je predsednica u ogromnoj meri kompromitovala i sebe i funkciju koju obavlja, te nikakvi naknadni akti, kao ni bilo kakva garancija koju nam daje lokalna apatinska vlast za njega (i ogroman broj građana) više nema nikakvu težinu.

-Građani opštine Apatin su poslali jasnu poruku i predstavnicima „Bioneksa“ i lokalnim funkcionerima. Stoga smatram da je bespredmetno i providno krpiti fleke kojih je do sada bilo na desetine (od preskakanja zida na kuglani, neblagovremenosti na konkursu za PVC stolariju, klizališta, famozne ukrajinske investicije, pristana, muzeja, prepravljanja postojećih parkinga i staza, 15.000 evra za koncert Nade Topčagić itd) kao i čitav niz drugih afera, pa tako i ove sa „Bioneksom“ kao poslednjom u nizu, smatram da je reč o pokušaju kupovine vremena kako bi se premostio period do održavanja izbora, a dalje nastavilo po starom, smatra Popić.

MRĐA: ČISTA PREVARA I JEDINO REŠENJE JE PREKID UGOVORA

Po rečima odbornika Milorada Mrđe, radikali vest da je “Bioneks” odustao od hemijskog procesa pirolize smatraju čistom prevarom i pokušajem da se dobije na vremenu.

-Reciklaža je takođe opasnost za našu životnu sredinu. Investitoru, a pogotovo lokalnoj vlasti više ništa ne verujemo. Prvo su opštinskim odbornicima na kvaran način podmetnuli prodaju zemljišta, a to u javnosti predstavili kao glasanje za spornu fabriku. Sve su znali o kakvoj se prljavoj industriji radi, a lagali su da su i oni prevareni. A što se tiče investitora, Mirka Baraća, koga smo upoznali iz istorijata njegovog dosadašnjeg poslovanja, to ne da ne uliva poverenje. Ne želim sa takvim profilom ljudi nikakve pregovore smatramo da je poniženje za svakog Apatinca da naš grad bude sabirni smetlarski EU centar. Jedino je prihvatljivo rešenje o prekidanju ugovora sa “Bioneksom”, zaključio je Mrđa.

 Predizborni trikovi, da se smiri tenzija pred izbore? A posle nove laži i nastavak akcije? Uz potrencijalna masovna okupljanja i prosteste.... sve je otvoreno.

I pre, i posle izbora. Jer, ovi što ne daju smeće u svoj grad ne taktiziraju. Staće na barikade. I baš ih je briga za izbore...

Izbori će proći... Neki obrazi će ostati ukaljani. Neki čisti.

A gde će biti “Bioneks” posle izbora? Nevezano za pirolizu....

izvor:apatinskenovine.rs

Zastareli dugovi ne moraju da se plate. To dobro znaju i oni koji nam redovno ispostavljaju račune - za utrošenu vodu, električnu energiju, usluge iznošenja smeća, korišćenja fiksnih i mobilnih telefona, televizije… Ipak, pojedina preduzeća, najčešće ona javno-komunalna, s vremena na vreme prečešljaju svoju bazu podataka “otkrivajući” po hiljadu, dve dinara zastarelog duga koji potom potrošačima šalju na naplatu i to preko - izvršitelja. Poverioci takođe - a ovo važi uglavnom za mobilne operatore - zastarele dugove građana prodaju agencijama za prinudnu naplatu, koja potom dugove “ujuruju” od potrošača. I sve to po principu: ako prođe - prođe. Advokat Svetlana Pavlović iz Beograda i Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjavaju za portal N1 kada koji dug zastareva za plaćanje.

Za jednu godinu zastarevaju obaveze za komunalije, uključujući i telefon i kablovsku televiziju, ali i kazne za parking koje izdaje Parking servis. Za pet godina zastarevaju obaveze za sve vrste poreza, dok je opšti rok zastarelosti, po Zakonu o obligacionim odnosima – deset godina. On se primenjuje ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Za sva zastarela potraživanja važi pravilo – ako se plati makar jedan dinar, to automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug.

"Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja", pojašnjava se u članu 387 ovog zakona.

Jedna godina
Za godinu dana zastarevaju sve obaveze koje dospevaju u mesečnim anuitetima, a odnose se na troškove domaćinstva. To su računi za telefon, vodu, električnu energiju, gas, daljinsko grejanje, iznošenje smeća, ali i za dimničarske usluge, koji se potrošačima često naplaćuju kroz sistem objedinjene naplate kao što je Infostan u Beogradu, Informatika u Novom Sadu, zatim računi za usluge fiksne i mobilne telefonije, kablovskih televizija...

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, za godinu dana zastarevaju i obaveze po osnovu pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

"Ako poverilac 1. marta 2022. godine pusti predlog za izvršenje za dug po računu za, na primer Infostan, za januar 2021. godine - to je zastarelo, jer je prošlo godinu dana" objašnjava za Svetlana Pavlović.

Kako objašnjava, ukoliko dužnik od izvršitelja dobije rešenje o izvršenju ovakvog duga, on treba da izjavi prigovor zastarelosti, kada dolazi do obustavljanja postupka izvršenja. Taj princip, kaže, važi za sve ovakve račune.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti (roka u kome obaveze treba da se plate).

Tri godine
Tri godine je rok u kojem zastarevaju obaveze po osnovu zakupnine - bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu.

Takođe, ovaj rok važi i za dugove po osnovu ugovora o osiguranju, a prema osiguravajućim društvima.

Pet godina za porez
Dug za porez zastareva za pet godina.

Ovaj rok od pet godina počinje da teče od 1. januara naredne godine od one u kojoj je nastala poreska obaveza.

To je predviđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

"Nakon isteka tog roka od pet godina, nastupa zastarelost naplate poreske obaveze, što za građane koji su poreski obaveznici zapravo znači da nemaju zakonsku obavezu da plate utvrđeni iznos poreza. U tom slučaju bi najbolje bilo da se građani pismenim putem obrate Poreskoj upravi i istaknu zastarelost predmetnog potrazivanja", objašnjava advokat Svetlana Pavlović.

Za razliku od obaveza po osnovu komunalnih usluga, gde prinudnu naplatu rade javni izvršitelji, poreske obaveze još nisu "pale" u njihovu nadležnost - prinudnom naplatom poreskih dugova bavi se isključivo Poreska uprava.

Međutim, krovni zakon koji reguliše postupanja poreznika predviđa i da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza. To, praktično, znači da bi uručivanjem opomene za neplaćeni porez nastupio prekid zastarelost.

"Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost", predviđa zakon.

Kad pozovu agencije za naplatu potraživanja
Mobilni operatori najčešće koriste usluge specijalizovanih agencija za naplatu potraživanja.

Udruženja za zaštitu potrošača ukazuju da treba razlikovati dve situacije.

Jedna je kada neko komunalno preduzeće proda potraživanje od građanina agenciji, za manje para nego što vredi, pa potom ta agencija zove potrošača i traži naplatu celokupnog duga s kamatom. Ovde je uglavnom reč o zastarelim potraživanjima koje dužnici ne moraju da plate.

Druga situacija je kada ovakve agencije, u ime i za račun samog preduzeća, pozivaju dužnike tražeći da namire svoj dug.

Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, za portal N1 ističe da je zakonom zabranjeno da treće lice zove potrošača, ukoliko on za to nije dao dozvolu.

Zakon o zaštiti potrošača smatra nepravičnom ugovornom odredbom davanje ovlašćenja trgovcu da prenese svoje ugovorne obaveze na treće lice bez saglasnosti potrošača.

“Tu mogućnost, međutim, preduzeća (poverioci) u startu stave u svoje ugovore koje sklapaju sa potrošačem, tako da to ne predstavlja nepoštenu poslovnu praksu”, kaže Alfirović za portal N1.

Najčešće mobilni operatori i telekomunikacione kompanije angažuju ovakve agencije da se, u njihovo ime, bave naplatom potraživanja.

Alfirović ukazuje da nisu česti slučajevi da agencije, u situaciji kada od nekog komunalnog preduzeća otkupe dug građana, angažuju izvršitelje za prinudnu naplatu.

“Nismo imali takvih saznanja od potrošača. Ove agencije uglavnom svakodnevno zovu potrošače telefonom i zahtevaju da plate”, ukazuje sagovornik portala N1.

Još jedan "ako prođe-prođe" slučaj
Kao što je portal N1 već pisao, nedavno se više potrošača žalilo ovom udruženju ističući da su ih kontaktirale pojedine advokatske kancelarije iz Novog Sada i slale im podneske s pozivom da plate dugovanja za telekomunikacione usluge, stara više od godinu dana.

Obrazloženje je bilo da potraživanja za internet, usluge mobilne telefonije i pakete usluga ne zastarevaju za godinu dana već ističe da tu važi opšti rok od 10 godina i da su to “neimenovani ugovori” koji se ne mogu okvalifikovati kao “potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka“ kao što to predviđa Zakon o obligacionim odnosima.

Alfirović, međutim, ponavlja da potrošači ne uzimaju za ozbiljno ovakva pravna tumačenja koja im ovih dana stižu sa adresa “poznatih” advokatskih kancelarija, jer su, kaže, jasni i zakon, i sudska praksa i stav Vrhovnog kasacionog suda - obaveze po osnovu telekomunikacionih usluga pruženih građanima građanima, koje dospevaju u jednakim mesečnim intervalima - zastarevaju za jednu godinu.

izvor:rs.n1info.com

Danas je u zgradi Vlade Republike Srbije održan inicijalni sastanak povodom organizacije RTS krosa, najveće manifestacije tog tipa u celoj Srbiji.

Sastanku su prisustvovali Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici organizacije RTS krosa, kao i predstavnici gradova, opština i organizacija koje podržavaju manifestaciju.

Na ovom inicijalnom sastanku razmatrane su različite opcije za organizaciju krosa,u zavisnosti od epidemiološke situacije, a iskorišćena je prilika i da se sumiraju utisci o prošlogodišnjem takmičenju.

Grad Sombor je na ovom sastanku predstavljala članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

 izvor:025info.rs

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, u Velikoj skupštinskoj sali Županije u ponedeljak, 14. februara, sa početkom u 18 časova, održaće se tribina pod nazivom „Srbi u potrazi za identitetom“, na kojoj će govoriti prof. dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Tribina se održava pod pokroviteljstvom Skupštine grada Sombora.

 izvor:025info.rs

U nedelju, 13. februara 2022. godine u 17.30 časova, Košarkaški klub „Apatin“ odigraće utakmicu 13. kola Druge regionalne lige sever, grupa A, protiv ekipe iz Futoga.

Njihov protivnik trenutno je drugoplasirani na tabeli, dok su apatinski košarkaši u sredini tabele. U prvom duelu ove sezone odigranom protiv Futoga, Apatinci su poraženi rezultatom 65:88.

 izvor:025info.rs