Sombor.info

U skladu sa Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Sl. glasnik RS“,br.156/2020), u ponedeljak 28.decembra i utorak 29. decembra, radno vreme svih ugostiteljskih i maloprodajnih objekata, tržnih centara, prodavnica, priređivača posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.), kozmetičkih salona, frizerskih salona, salona lepote, objekata iz oblasti sporta i rekreacije (fitnes centri, teretane, vežbaonice i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju), kao i drugih objekata u oblasti uslužnih delatnosti, ograničava se tako da ti objekti mogu raditi od 05.00 časova do 20.00 časova.

U zatvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo, a čija je površina preko 300m2, maksimalan broj posetilaca ograničava se na jednog posetioca na 9m2.

Podsećamo da u toku radnog vremena u objektima u kojima se pružaju usluge u oblasti ugostiteljstva nije dozvoljeno neposredno izvođenje muzike (muzika uživo), a posle 17.00 časova nije dozvoljena muzika u bilo kom obliku.

Trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda (namenjenih za ljude ili životinje) i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), kao i pozorišta, bioskopi, muzeji i galerije mogu da rade do 21.00 čas. Van ograničenog radnog vremena mogu da rade apoteke, benzinske pumpe u obavljanju delatnosti prodaje goriva, kao i ugostiteljski objekti u kojima se priprema hrana i piće koje se dostavlja korisnicima ili u kojima se prodaju hrana i pića preko šaltera, odnosno bez ulaska kupca u sam objekat.
Grad Sombor i Štab za vanredne situacije grada Sombora ističu da je od ključne važnosti lična odgovornost pojedinca. Koronavirus je i dalje među nama. Zato je važno da nosimo zaštitnu masku, držimo međusobno rastojanje od najmanje dva metra i pridržavamo se zabrane okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Još jednom apelujemo na sugrađane da se kao i do sada ponašaju odgovorno, da se pridržavaju svih mera za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, i vode računa o svom i zdravlju svojih najbližih.

Nema toga ko ne zna da Apatin ima međunarodni zimovnik za rečna plovila. Međutim, u kakvom je stanju i da li je u funkciji, tu su već mnogi u dilemi.

Apatinski zimovnik ima status međunarog zimovnika, nalazi se u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i nalazi se u rukavcu Dunava prema „Plavoj ruži“. Kapaciteta je oko 60 plovnih objekata prosečne širine oko 10 i dužine između 80 do 90 metara.

-Istina, zimovnik postoji u dokumentaciji, ali je situacija u praksi malo komplikovanija, jer osim prirodnih uslova, nema čak ni bitve za vezivanje plovnih objekata, objašnjava naš dobro upućeni izvor.

U slučaju vanredne situacije, brodovima je omogućeno da se sklone od ledohoda ili ledostaja u zimovnik bez ikakve naknade. Sledeći zimovnik na Dunavu nalazi se u Novom Sadu.

U saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila juče u Sivcu, teško je povređen predsednik Skupštine opštine Kula Boban Damjanović.

Na opštinski automobil, kojim je Damjanović upravljao, iz suprotnog smera je, prema susednom Kljajićevu, naletelo putničko vozilo, čiji je vozač lakše povređen.

Damjanović je, s prelomima vratnih pršljenova, noge i rebara i sa unutrašnjim povredama, iz bolnice u Somboru hitno prebačen u Klinički centar Srbije u Beogradu.

Nesreća se dogodila na magistralnom putu kroz glavnu ulicu u Sivcu, iz koje je Damjanović, koji živi u ovom selu, pišu "Novosti". On je skretao u Kosovsku ulicu, u nameri da na posao poveze kolegu, zaposlenog u Opštinskoj upravi.

Drugi akter udesa izjavio je da nikako nije mogao da izbegne sudar, jer je Damjanovićev automobil krivudao po cesti i presekao mu put. Vozač trećeg automobila u lančanom sudaru ostao je neozleđen, i njegovo vozilo je najmanje oštećeno.

Još nije poznato zbog čega je Damjanović tokom vožnje izgubio kontrolu nad vozilom. Njega su u polusvesnom stanju iz automobila izvukli policajci i radnici sivačkog komunalnog preduzeća "Radnik".

Trinaestogodišnji dečak teško je povređen u požaru koji je sinoć izbio u njegovoj kući u ulici Miloša Obilića u Odžacima.

Dete je sa ozbiljnim opekotinama i zbog trovanja dimom prebačeno u dečju bolnicu u Novom Sadu.

Tokom istrage je utvrđeno da je dečak bio sam u kući, ložio je peć i došlo je do požara. U gašenju je učestvovala vatrogasno-spasilačka jedinica iz Odžaka.

Kako prenosi Pink, dete je jutros stabilnijeg zdravstvenog stanja, ali je i dalje životno ugroženo.

Kako se decenijama unazad, s puno razloga, diči sinonimom Zelengrad, Sombor i njegovi žitelji puno pažnje obraćaju i na čistoću svog grada i okolnih mesta, pa su se našli i među pionirima reciklaže, a kako stvari stoje stvaraju se pretpostavke za još jedan iskorak u tom pravcu.

Mada je situacija sa stanjem životne okoline daleko od one idealne, pa i evro-prosečne, činjenica jeste da se na Zapadu Bačke, pored deklarativnih, čine i projektni napori ne bi li se ona makar približila idealima.

Gradonačelnik Antonio Ratković učestvovao je na regionalnoj onlajn konferenciji na kojoj je predstavljen projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama „Sekopak”, „Pakomak” i „Ekopak”, čiji bi najopipljiviji konkretni rezultat trebao da bude postavljanje 150 kontejnera namenjenih reciklažnom staklu na ulicama Sombora i sela u njegovoj okolini. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije, a Ratković je naglasio da je obavezujuće za jedan „Zeleni grad“ da neprestano čini pionirske korake u domenu zaštite životne sredine.

- Mi smo to učinili 2012. godine i postali smo prvi grad u Srbiji u kom je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje – rekao je Ratković tom prilikom uz opasku da je ove napore u cilju unapređenja i zaštite životne sredine prepoznalo i nadležno Ministarstvo koje je somborskoj lokalnoj samoupravi na ovogodišnjem konkursu opredelilo 45 miliona dinara za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na deponiji Rančevo

- Nakon toga, Grad je ishodovao i građevinsku dozvolu za izvođenje radova koji nam predstoje u narednom periodu, što nas je, između ostalog, preporučilo za učesnika u projektu Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu – dodao je Ratković i precizirao da će se učešćem u najnovijem projektu obezbediti postavljanje namenskih kontejnera, u samom gradu, u ugostiteljskim objektima, ali i u prigradskim naseljima i selima.
Već danas treba da učinimo novi napor i počnemo da menjamo odnos prema životnoj sredini u sopstvenom dvorištu i vremenom da ga upotpunjujemo i obogaćujemo najrazličitijim aktivnostima koje će za posledicu imati čistiju životnu sredinu i zdravije, bogatije i zadovoljnije društvo, mišljenja je Ratković.

Evropa reciklira 70 odsto stakla, a Srbija 44 odsto

Cilj projekta je da se poveća količina prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto. Naime, količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok je skoro dostignuti cilj članica EU da recikliraju 70 odsto stakla godišnje, u Srbiji ta količina iznosi 44 odsto, u Severnoj Makedoniji 30, a u Bosni i Hercegovini svega12 odsto.

Pored predstavnika Sombora, onlajn konferencija je okupila sve partnere na projektu, koji su zaključili da je presudno napraviti korak ka profitabilnoj kružnoj ekonomiji u regionu. Projekat upravljanja staklenom ambalažom sprovodi se u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira Nemačka.

Izvor: dnevnik.rs

SEKU SE SAMO SUVA, PREZRELA, TRULA I OŠTEĆENA STABLA

Na pojavu sumnje da se na poluostrvu obavlja totalna seča šume, te da će stradati i zdravo drveće, a samim tim poluostrvo biti ugroženo od poplava, u Šumskoj upravi Apatin, pod čijom ingerencijom se obavlja seča, odgovaraju da nema mesta strahu, da se radi o sanitarnoj, a ne totalnoj seči šume i da će, na mestu posečenih biti posađena nova stabla.

STANKOVIĆ: POSAO GOTOV DO LETA

-Na poluostrvu (u našoj terminologiji Apatinski rit, Sedmo odeljenje, Odsek A), na ukupnoj površini od 28,45 ha radi se sanitarna seča za koju VŠ ŠU Apatin ima odobrenje od strane pokrajinskog lovno-šumskog inspektora. Stručnjaci su obeležili stabla za seču (obavljena je tzv. doznaka). Seku se samo suva, prezrela, trula i stabla koja su oštećena antropološkim uticajem (paljenjem vatre pored stabla ili zakucavanjem velikih eksera, većeg broja i na veću površinu).U tom odseku nalazi se šuma bele vrbe, crne i bele topole, američkog jasena i ostali tvrdi lišćari. Prosečna starost vrbe iznosi 50 godina, što jasno ukazuje na njenu prezrelost, objašnjava Predrag Stanković, šef Šumske uprave Apatin.

On dodaje da je seča poverena građanima i da svako zainteresovan može da se javi u ŠU da bi dobio određeni raster (parcelu).
-Do sada je podeljeno preko 50 rastera, a plan je da ih, do kraja bude 70. Trenutno je zastoj u seči zbog popisa koji imamo u ŠU, nakon čega ćemo nastaviti i nadamo se da će ceo posao biti završen do leta naredne godine, kaže Stanković.

On još naglašava da ŠU nikom ne može da garantuje bezbednost u šumi, zbog same starosti šume od 50 godina. Po njegovim rečima, usled jakih vetrova i padavina može doći do vetroizvala i vetroloma, prilikom čega može doći do neželjenih povreda građana. ŠU gazduje šumama i nikom ne zabranjuje prisustvo u šumi. Još naglašava da je, nakon ovog posla, u planu pošumljavanje poluostrva, popunjavanjem mesta sa kojih su posečena stabla.

POLUOSTRVO NEĆE BITI UGROŽENO

Pecaroši i česti posetioci poluostriva se pitaju da li će poluostrvo biti ugroženo ukoliko se poseče većina stabala, čiji koreni ga, tvrde, čuvaju od Dunava.

Briga zbog erozije je realna, smatraju oni koji gazduju šumama i, svesni toga, veoma pažljivo biraju šta i kad će da seku.

-Mnogo je bolje kad posečemo stablo uz vodu dok je još živo, jer će koren ostati živ i iz panja će biljka poterati nove mladice i taj korenov sistem će odigrati svoju ulogu u vezivanju zemljišta. Mnogo je gora situacija kad se biljka osuši u dubećem stanju ili kad se zbog ogromne krošnje i ispranog zemljišta obruši i time načini još veću štetu, objašnjavaju šumari.

SPREČITI UZURPACIJU OBALE

Niko nema pravo da uzurpira obalu na jednoj od najlepših lokacija uz Apatin, smatra većina Apatinaca, bez obzira da li je reč o kamperima, izletnicima ili, prosto, ljubiteljima prirode i reke.

-To parče prirode treba da pripada svim građanima i posetiocima. Naravno da se deo površine može planski nameniti za kampere, ali to mora biti ograničena površina sa jasnim pravilima i pravičnim mogućnostima za sve. Jedan od načina, koji se praktikuje u tim situacijama je putem licitacije. Najčešće te poslove vode predstavnici udruženja kampera i predstavnici upravljača. Naravno, poželjno je da kampovi budu tako postavljeni da obala bude svima pristupačna, ne može se deo obale privatizovati. Potrebno je omogućiti što većem broju kampera što atraktivniju lokaciju. To se može postići ili sistemom rotacija ili pravičnom cenom zakupa, smatra Miodrag Perović, dosadašnji šef ŠU Apatin, koji je radio na ovom poslu, pre predaje dužnosti kolegi Stankoviću.

KAMPERIMA NAĆI MESTO, ALI PRE TOGA PROPISATI PRAVILA

Kamperi su vrsni poznavaoci i ljubitelji prirode i mora im se omogućiti adekvatan prostor za boravak u prirodi, smatra naš sagovornik i dodaje da je cilj da se što više približi priroda posetiocima, a naročito najmlađoj populaciji. Sa druge strane, smatra on, mora se voditi računa o preteranom pritisku na prirodu. Preveliki broj posetilaca bez jasnih pravila, vrlo lako mogu naruštiti osetljive prirodne ekosisteme.

-Ako vremenski posmatramo ovo područje, činjenica je da na ovom prostoru pojedinci borave duže od decenije. U poslednje vreme, broj posetlaca je naglo porastao i pojedinci su počeli samoinicijativno da krče delove šume i zauzimaju neosnovano prirodni prostor. Ovaj način ophođenja sa prirodom je nedopustiv i neshvatljiv u doba kad svi upozoravaju na značaj zdrave životne sredine, dodaje Perović.

On se nada da će se u dogovoru predstavnika udruženja kampera i predstavnika upravljača naći rešenje kojim će obe strane biti zadovoljne, ali i ona, treća, ne manje važna - brojni pecaroši, biciklisti, šetači i svi drugi ljubitelji prirode.
-Postoje planovi za ovo područje koji će doći na red kad se imenuje upravljač ovog prostora. Prostor ima potencijal da bude zaista turistička atrakcija i zbog svoje lokacije i zbog prirodnih vrednosti, zaključuje Perović.

Izvor: apatinskenoivne.rs

Osnovna škola „Ivo Lola Ribar” iz Sombora dobila je plaketu „Prof. dr Stjepan Han“ novosadskog Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menayment.

Ovu nagradu popularni „Lolinci“ su dobili u okviru projekta „Dani informatike u školama Vojvodine 2020” Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menayment u Novom Sadu.

Sama plaketa se dodeljuje za najbolju školu na polju promocije i primene informacionih tehnologija, a svečanost proglašenja najboljih održana je, u skladu sa prilikama izazvanim pandemijom koronavirusa, onlajn. Pored Somboraca brojnim nagrađenim školama, nastavnicima i učenicima ovog takmičenja pripremljene su prigodne nagrade za postignute rezultate u različitim kategorijama. Tako su uspešni učesnici ove akcije nagrađeni školskim vebsajtovima, radom na interaktivnim tablama, realizacijama stručnog usavršavanja, razvojem obrazovnih softvera, oblasti robotike, oblasti informatike, inovacije....

Četrnaesti „Dani informatike u školama Vojvodine” realizovani su pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menayment, dok je organizator i realizator projekta Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike.

Izvor: dnevnik.rs

Tim sa Severa Srbije slavio sa 14:8 na startu sezone.

Duelom Naissus - Sombor počela je nova sezona najkvalitetnije bokserske lige Srbije.

Mnogo mečeva je bilo u fokusu, poput megdana teškaša Sanela Hasanovića iz Niša i Vladana Babića iz Sombora, ali je izostao potencijalno najtraktivniji duel. Naime, Veljku Ražnatoviću se još pre meča predao rival iz Niša. Konačan rezultat 14:8 za BK Sombor.

- Bio sam spreman da pokažem da sam u punoj snazi, ali nažalost ekipa Naissus nije imala adekvatnog borca u mojoj kategoriji. Najbitnije je da je moj BK Sombor zabeležio prvu pobedu, a nadam se da ću već u sledećem kolu najkvalitetnije bokserske lige Srbije i ja imati meč i doprineti cilju mog kluba - plasmanu u samu završnicu prvenstva i borbu za titulu šampiona - izjavio je Ražnatović posle meča.

Sa Naissusom i Somborom u grupi su još Vojvodina i Rokica Loznica, dok drugu grupu čine Crvena zvezda, Partizan, Radnički Beograd i Radnički Kragujevac.

Izvor: srbijadanas.com

Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 je na današnjoj sednici odlučio da radno vreme svih ugostiteljskih i maloprodajnih objekata, tržnih centara, prodavnica, kao i uslužnih delatnosti, za predstojeći vikend bude do 20 časova.

Takođe, za predstojeći vikend do 20 časova mogu da rade frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, objekti iz oblasti sporta i rekreacije, kao i dečije igraonice (u igraonicama je zabranjeno organizovanje rođendana i drugih proslava).

Podsećamo da do 21.00 čas mogu da rade trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda (namenjenih za ljude ili životinje) i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), kao i pozorišta, bioskopi, muzeji i galerije. Van ograničenog radnog vremena mogu da rade apoteke (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu), benzinske pumpe u obavljanju delatnosti prodaje goriva, kao i ugostiteljski objekti u kojima se priprema hrana i piće koje se dostavlja korisnicima ili u kojima se prodaju hrana i pića preko šaltera, odnosno bez ulaska kupca u sam objekat.

Grad Sombor i Štab za vanredne situacije grada Sombora još jednom apeluje se na sve građane da se ponašaju odgovorno i da vode računa o svom i zdravlju svojih najmilijih. Poštovanje preventivnih mera i dalje ostaje jedini siguran i dokazan način zaštite od koronavirusa. Nošenje maske u zatvorenim prostorima i održavanje razdaljine, od ključnog su značaja i jedini put do očuvanja zdravlja.

Vanpretresno veće Višeg suda u Somboru potvrdilo je optužnicu somborskog Višeg javnog tužilaštva koja je podignuta protiv Pavla H. (67) iz Odžaka, zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo, saznaje “Dnevnik”.

Kako se sumnja on je 19. maja nožem usmrtio prijatelja Zorana Tomića (60) i od tada se nalazi iza rešetaka.

- Pritvor prema P. H. je poslednji put produžen rešenjem vanpretresnog veće Višeg suda u Somboru od 10. decembra 2020. godine i po tom rešenju može trajati najduže do 14. februara 2021. godine . Pritvor je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je u konkretnom slučaju opravdano sumnjiv - pojašnjava za “Dnevnik” portparol Višeg suda u Somboru Manela Operta Podunavac.

Podsetimo, zločin dogodio se 19. maja oko 20 časova u Knez Mihailovoj ulici, u kući u kojoj je pokojni Zoran Tomić stanovao. Prema rečima komšija, Tomić i Pavle H. su se kobne večeri družili i pili alkohol, da bi u jednom trenutku došlo do svađe, nakon čega je Pavle zgrabio nož i nasrnuo na prijatelja.

Do eskalacije je došlo u dvorištu, kada je Pavle, najverovatnije, zadao smrtonosan udarac Zoranu, nakon čega je nesrećni čovek preminuo.

Po rečima komšinice Dušanke Č., koja stanuje u dvorišnom stanu iza kuće u kojoj je živeo stradali, negde između 20 i 21 čas čula se galama i vika. Kada je izašla u dvorište, ugledala je Zorana i Paliku, kako zovu Pavla, kako se tuku.
- Pretpostavljam da su se Zoki i Palika posvađali u kući, a onda nastavili svađu u ajnfortu – rekla je dan nakon nemilog događaja za „Dnevnik” Dušanka i dodala da je Pavle bio prilično agresivan. – Palika je u ruci držao nož. Bez razmišljanja sam potrčala ka njima, a prijateljica Marija, koja je bila kod mene na kafi, pozvala je policiju. Umešala sam se i pokušala da ih razdvojim. Udarila sam Paliku u ruku i izbila mu nož, ali ga je on ponovo dohvatio. Dok su se njih dvojica rvali, pokušala sam da stanem na ruku u kojoj je Palika držao nož i nekako sam uspela, još jednom, da mu ga izbijem. Ne znam kada i kako je ubo Zorana, jer nigde nije bilo krvi. Zoki je ležao na zemlji, a ja sam pokušavala da mu pomognem. Okrenula sam ga na stranu, dala mu vode… Došli su Hitna pomoć i policija, ali Zokiju nije bilo spasa – rekla je tada komšinica stradalog Tomića.

U Odžacima kažu da su pokojni Zoran i Pavle poslednjih meseci često pili zajedno. U alkoholisanom stanju su, kako kažu, umeli i da se posvađaju, pobiju, a potom i pomire.

- Zoran je bio poznat kao čovek koji je često tražio pomoć za lečenje, jer je bio psihički bolesnik, ali nije bio nasilan. Živeo je sam u jednoj sobi bez struje i vode - ispričao je za “Dnevnik” jedan od komšija i dodao da je reč o staroj kući koja je podeljena na nekoliko stanova.

Za razliku od Zorana, Pavle je bio problematičan. Voleo je da popije i gotovo svakodnevno je bio u alkoholisanom stanju. Većinu vremena provodio je na ulici, gde je faktički i živeo. Niko nije znao da kaže da li ima porodicu i dom. On je, prema rečima žitelja Odžaka, višestruko osuđivano lice. Inače, za ovo krivično delo, koje mu se stavlja na teret, propisana je kazna preko deset godina zatvora.

Izvor: dnevnik.rs