Sombor.info

Neki horoskopski znakovi koji važe za kreativce često lojalnost smatraju dosadnom. Ovo su horoskopski znakovi koji su loši prijatelji i neće im biti problem da vas izdaju.

Strelac

Osobe rođene u ovom horoskopskom znaku imaju brojne dobre osobine. Nažalost, mana im je što nisu lojalni. Oni žude za akcijom i pustolovinom. Toliko brzo prelaze s jedne stvari na drugu da im je nemoguće ostati duže vreme uz nekoga ili nešto. To često ide na živce njihovim šefovima, ali i partnerima.

Oprez: Ako vam Strelac nešto obeća – verovatno neće ispuniti obećanje.

Vodolija

Ovaj horoskopski znak je među omiljenim kod drugih zbog svoje društvenosti i velikog srca.

Međutim, u Vodoliju se ne možete sto odsto pouzdati jer joj je teško da se prepusti nečemu – naročito kad je reč o emocijama. Zato, nemojte se začuditi osećaju nesigurnosti ako ste u vezi sa ovim znakom.

Blizanci

Blizanci vole da iznenade ljude i da ih impresionioniraju. Međutim, smatraju kako je apsolutna lojalnost nepotrebna i dosadna osobina.

Zato, radije lete od događanja do događanja, od čoveka do čoveka i vole kad im se drugi dive.

Samo u jednom danu u Somboru i na grobljima u okolnim selima bilo je devet sahrana. I tako je danima.

Ovo je inače period godine kada je smrtnih slučajeva više, ali ove godine brojke su još crnje zbog korone.

"Poslednjih nedelja imamo sve više slučajeva sahranjivanja preminulih od korone. I inače su decembar i januar sa više smrtnih slučajeva, a ovog decembra umrlih je za 10 do 15 posto više", kaže Slaviša Smolčić, vlasnik pogrebnog preduzeća u Somboru.

Preminuli od korone sahranjuju po posebnoj proceduri. Pokojnik se ne oblači, a u sanduk se stavlja u vreći.

"Prvo pvc vreća, limeni sanduk i onda običan sanduk", kaže Smolčić.

Zbog pandemije korona virusa i sahrane su drugačije. Nije dozvoljeno okupljanje velikog broja ljudi na sahranama, pa se pošta pokojniku odaje vencima ili buketima cveća, koje cvećari iznose na groblje.

"Imamo više narudžbina sa zahtevom da se cveće iznese na groblje. Naručuju ljudi cveće telefoski, putem društevnih mreža i takvih narudžbina više je za 50 posto. Često nam se javljaju ljudi iz Mađarske, Hrvatske koji ne mogu doći na sahranu pa nekim prigodnim buketom odaju poštu preminulima", kaže Marija Antal, vlasnica cvećarske radnje iz Sombora.

"Promena je u tom smislu što se sada više traži da mi iznosimo cveće, vence i bukete na groblje", kaže Laslo Sladek, vlasnik cvećarske radnje iz Sombora.

Porodica Sladek cvećarstvom se bavi više od jednog veka i na osnovu tog iskustva Laslo Sladek kaže da tek dolaze meseci sa većim brojem umrlih.

"Najveći broj preminulih obično je u januaru i to od 15. januara, pa do početka februara. Mi pripisujemo to periodima slavlja kao što su Božići, Nova Godina, slave, zatim svinjokolji. Ljudi se opuste", kaže Sladek.

U Somboru je ovih dana dnevno i po osam, devet sahrana što je duplo više nego što je uobičajeno.

Izvor: RTV

Nakon mesec dana od prethodnog, zabeležen je novi napad napuštenih pasa lutalica na prolaznike u centru Apatina. Ovaj, jučerašnji se dogodio oko 18 časova, nedaleko od Doma zdravlja i po rečima očevidaca napadnuta je mlađa žena, koju je pas ugrizao u delu potkolenice, dok je vozila biciklo. Ženi je ukazana pomoć u Hitnoj službi.

-Napao je pas iz čopora u kome ih ima tri i koji se kreće po centru grada, obično oko Trga Nikole Tesle. Stalno su u društvu nekoliko devojčica, prema kojima se ponašaju vrlo zaštitnički, bez obzira da li ih neko ugrožava ili samo prolazi pored njih, objašnjava jedan od svedoka ovog nemilog događaja, dodajući da je problem veoma veliki i evidentan, ali da se sistemski ništa ne čini da se on trajno reši, azilom ili prihvatilištem, mada je bilo obećanja od lokalne vlasti.
Osnovni problem, nameće se, jeste nebriga o napuštenim psima, koji se samo privremeno sklone sa ulice, sterilišu, dobiju ogrlicu i ponovo vraćaju na ulicu. I tako, godinama. Zbog toga ne čudi što se ponavljaju napada istih pasa, koji su već i ranije napadali i kao takvi nisu ponovo smeli da završe na ulici. No, o tome se, očigledno ne vodi briga, a građani su sve ugroženiji.

Tako je, ovih dana, na društvenim mrežama osvanula vest i da je vraćen pas koji je, početkom novembra, ugrizao ženu u Bloku 112.

-Danas su nam vratili psa, koji je nedavno ugrizao ženu! Treba li da se zahvalimo na tome? Sa njim su došla još četiri nova psa. Odakle ti novi? Pre dva dana čovek je jedva preživeo napad čopora. Prođite biciklom centrom grada ili peške, skoro je svejedno, ako imate hrabrosti. Svaki dan trpimo napade, opštino, reaguj, apelovala je jedna naša sugrađanka putem Fejsbuka.

NJena objava je izazvala brojne komentare. Od osude, besa, apela da se to više ne sme događati, do traženja rešenja od udomljavanja do prihvatilišta.

Pas koji napadne, ne sme ostati na ulici. Treba ga pokupiti i poslati na procenu. Ako se prceni da se ne može rehabilitovati, trajno ostaje u azilu, ne vraća se na ulicu. Šta god da je rešenje, njega još uvek nema, a nema ni aktivnog uključenja u čitav problem organa vlasti, koji jedini mogu adekvatno rešiti ovaj očigledno veliki problem Apatina, ali i sela u opštini.

-Vraćenog psa koji je ugrizao našu sugrađanku u novembru sam istu noć kad se to dogodilo sklonila sa ulice i pokušala udomiti, ali nisam uspela – žena mi je rekla da je više neće držati a humanitarci su obećali da će je uzeti za udomljavanje, međutim ni od tog nije bilo ništa. Pas koji je danas ujeo je iz drugog čopora, u kome se nalazi tri psa. Na Trgu postoji još jedan pas koji napada, ali on uz sebe ima jednu kuju, objašnjava nam jedna od aktivistkinja za udomljavanje pasa sa ulica, zaključujući da se za napuštene pse koji lutaju gradom mora obezbediti prihvatilište i da je sramno koliko se novca daje na ime odštete a da nam psi i dalje slobodno šetaju po ulicama gde im nije mesto.
-Napadnuta žena je imala rupe na farmericama i to u predelu potkolenice, sa malo krvi. Po njenom opisu ugrizao je crni pas iz čopora sa Trga, koji je pratio dve devojčice. Osim tog crnog, bila su još dva, jedan žute dlake. Više puta sam ih sretala. Devojčicama prija što ih ti psi prate, ali ukoliko nasrnu na nekog, prave se da ih ne poznaju. NJih psi vole i brane, ali su one dovoljno odrasle da ih mogu obuzdati, ukoliko krenu u napad. Jednom sam im i objašnjavala šta treba da rade u tom slučaju, kaže žena, koja se zatekla na licu mesta, inače ljubitelj i udomitelj pasa.

Na kraju, još jednom podsećamo da je za uklanjanje pasa lutalica u prošloj godini iz budžeta plaćeno preko 2 miliona dinara, a za devet meseci ove godine 600.000 dinara. Građanima je, na ime naknade štete za ujede pasa lutalica, u prošloj godini isplaćeno preko 15 miliona dinara, a u prvih devet meseci ove godine skoro 6 miliona dinara.

-U prošloj godini obavljeno je 11 akcija hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji opštine Apatin i uhvaćeno je 165 pasa. Do kraja septembra ove godine obavljene su tri akcije i ukupno je uhvaćeno 39 pasa, istakla je Dragana Stambolija, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove.

Izvor: apatinskenovine.rs

Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 od 15. decembra 2020. godine, propisano je da su roditelji maloletne dece ili dece sa posebnim potrebama, odnosno njihovi staratelji, dužni da obezbede da deca starija od četiri godine nose zaštitnu masku za vreme boravka na javnim mestima u zatvorenom prostoru, na javnim mestima na otvorenom prostoru, ukoliko nije moguće održati rastojanje između dva lica od najmanje dva metra (ispred prodavnica, apoteka, na autobuskim i drugim stajalištima i sl.), kao i u javnom drumskom i železničkom prevozu.

U vezi sa nošenjem zaštitnih maski dece u predškolskim ustanovama, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je saopštilo, da u kontrolisanim uslovima tokom boravka u predškolskim ustanovama, u kojima se primenjuju propisane protivepidemijske mere, nije potrebno da deca nose zaštitne maske. Zaštitna maska je obavezna za svo osoblje u predškolskim ustanovama tokom boravka na radnom mestu, kao i za roditelji koji ulaze u predškolsku ustanovu.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković danas je učestvovao na regionalnoj onlajn konferenciji na kojoj je predstavljen projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Gradonačelnik Ratković je ovom prilikom poručio da je obavezujuće za jedan Zeleni grad da učini pionirske korake u domenu zaštite životne sredine.

„Mi smo to učinili 2012. godine i postali smo prvi grad u Srbiji u kom je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje.

Naše napore u cilju unapređenja i zaštite životne sredine prepoznalo je i nadležno Ministarstvo koje nam je na ovogodišnjem konkursu opredelilo 45 miliona dinara za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na deponiji Rančevo u Somboru. Nakon toga, Grad je ishodovao i građevinsku dozvolu za izvođenje radova koji nam predstoje u narednom periodu.

Sve to nas je preporučilo za učesnika u projektu Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu i obezbediće nam postavljanje čak 150 namenskih kontejnera, u samom gradu, u ugostiteljskim objektima, ali i u prigradskim naseljima i naseljenim mestima sa somborske teritorije“ izjavio je gradonačelnik naglasivši da već danas treba da učinimo napor i počnemo da menjamo odnos prema životnoj sredini u sopstvenom dvorištu i vremenom da ga upotpunjujemo i obogaćujemo najrazličitijim aktivnostima koje će za posledicu imati čistiju životnu sredinu i zdravije, bogatije i zadovoljnije društvo.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini sa ciljem da se poveća količina prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20%. Grad Sombor je odabran u okviru projekta kao jedan od prvih gradova u kome će biti biti postavljeni reciklažni kontejneri za staklenu ambalažu.

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok je cilj članica EU da recikliraju 70% stakla godišnje, u Srbiji ta količina iznosi 44%, u Severnoj Makedoniji 30%, a u Bosni i Hercegovini 12%.

Konferencija je okupila sve partnere na projektu, kao i gradonačelnike pilot opština, koji su zaključili da je presudno napraviti korak ka profitabilnoj kružnoj ekonomiji u regionu. Projekat upravljanja staklenom ambalažom sprovodi se u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 odlučeno je da sve protivepidemijske mere ostaju na snazi.

Podsećamo da se od nedelje 20.decembra primenjuju nove mere koje se odnose na ulazak kako domaćih, tako i stranih državljana u Srbiju:

• strancima je dozvoljen ulazak samo ako poseduju negativan PCR test, ne stariji od 48 časova izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Republiku Srbiju;
• državljanima Srbije koji ne poseduju negativan PCR test izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata , određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana. Oni se mogu testirati u Srbiji i ukoliko njihov PCR test bude negativan, više neće biti u obavezi da budu u kućnoj izolaciji.

Kontrolu posedovanja negativnog PCR testa i poštovanja mera karantina u kućnim uslovima vršiće organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove.

Grad Sombor još jednom apeluje na sve sugrađane da budu odgovorni i da vode računa o svom i zdravlju svojih najmilijih. Poštovanje preventivnih mera i dalje ostaje jedini siguran i dokazan način zaštite od koronavirusa. Nošenje maske u zatvorenim prostorima i održavanje razdaljine, od ključnog su značaja i jedini put do očuvanja zdravlja.

Prema nalogu JKP „Prostor“ Sombor, kao upravljača pijacama na teritoriji Grada Sombora, na pijaci „U lancima“, vrši se postavljanje kamera za video nadzor.

U cilju podizanja nivoa sigurnosti zakupaca, kupaca, zaposlenih, kao sigurnosti celokupne imovine (tezge, mobilijara, lokala…), na kandelabere u pijaci, u toku dana biće postavljeno ukupno šesnaest kamera kojima će se beležiti aktivnosti 24/7.

Valjevska firma Publik DOO kupila je nekretnine somborskog Borelija u stečaju za 57 miliona dinara, objavila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Imovina na Staparskom drumu koju čine magacin od 3,8 hiljada kvadratnih metara, pomoćne zgrade i metalne garaže ponuđene su po početnoj ceni od 56,4 miliona dinara.

Stečaj u Boreliju otvoren je polovinom 2016. godine kada je u proizvodnji radilo 180 radnika i još 90 radnika u maloprodajnim objektima širom Srbije, a posle pola godine proglašen je bankrot.

Boreli je do raspada nekadašnje SFR Jugoslavnije poslovao kao deo Borova i nikada nije bio ponuđen na prodaju.

Izvor: RTV

Narodna banka Srbije donela je nove mere za olakšanu otplatu kredita dužnicima pogođenim pandemijom korona virusa.

Banke i davaoci lizinga imaju obavezu da odobre olakšicu u otplati obaveza na zahtev dužnika, bilo da je fizičko lice, poljoprivrednik, preduzetnik ili privredno društvo, ako zbog krize izazvane pandemijom ne može da izmiruje svoje obaveze ili ima teškoće.

Potrebu za olakšicama, kako u NBS kažu, imaju posebno nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godin. Stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad je 40 odsto tih prihoda.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa od najmanje 15 odsto u odnosu na lane ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije KOVID19.

Ostavljena je mogućnost bankama i davaocima lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, odobre olakšice dužniku.

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.

-Drugi kreditni proizvodi kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu pri čemu se period otplate produžava na način da mesečne obaveze ne budu veće u odnosu na mesečne obaveze koje bi dužnik inače plaćao po tom proizvodu – objašnjavaju u NBS.

U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22.12.2020. godine na svojoj internet prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.

Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine, s tim da dužnicma savetujemo da zbog trenutne epidemiološke situacije prednost daju elektronskom načinu komunikacije.

Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.
Narodna banka Srbije će, kao i do sada, s dužnom pažnjom pratiti uticaj izmenjenih okolnosti na sve relevantne tržišne učesnike i odgovorno preduzimati korake iz svoje nadležnosti usmerene na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što je preduslov za očuvanje i unapređenje privrednog rasta u celini.

Povodom završetka projekta ”Osnaživanje lokalnih sistema upravljanja javnom imovinom”, koji sprovode Grad Novi Sad – Gradska uprava za imovinu i imovinsko – pravne poslove u saradnji sa opštinama Apatin i Sremski Karlovci, v.d. zamenik načelnika Gradske uprave za imovinu i imovinsko – pravne poslove Grada Novog Sada Vera Zorić održala je sastanak sa Sekulom Petrovićem, načelnikom opštinske uprave Beočin.

Kao i Grad Novi Sad, Opština Beočin u proteklom periodu stekla je značajno iskustvo u sprovođenju projekata u okviru programa Exchange sa ciljem uspostavljanja efikasnijeg upravljanja imovinom. Na sastanku su razmenjena znanja i iskustva koje su lokalne samouprave kao koordinatori projekata sticale tokom realizacije pomenutih projekata. Diskutovano je o dosadašnjem toku upisa prava javne svojine, primerima dobre prakse i izazovima u ovom procesu pred kojima se nalaze sve lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Rok za završetak realizacije projekta ”Osnaživanje lokalnih sistema upravljanja javnom imovinom” je 21. decembar 2020. godine. Realizuje se u okviru Programa Exchange 5, koji finansira Evropska unija iz alokacije za IPA 2014, a sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) kao implementacionim partnerom. Telo za ugovaranje svih projekata grant šeme je Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).