Sombor.info

U „plavoj“ sali opštine Apatin, danas je potpisan ugovor o kupoprodaja parcele u Slobodnoj zoni Apatin između Opštine Apatin i investitora Bioneks d.o.o. (Bionex). Vrednost ugovora iznosi 64 miliona dinara.

Bioneks je kompanija sa švajcarskim kapitalom koja na lokaciji Slobodne zone Apatin planira gradnju pogona za proizvodnju bioetanola, a najavljena investicija je u vrednosti od oko 5 miliona evra.

Ugovor u ime lokalne samouprave potpisala predsednica opštine Apatin Dubravka Korać, koja je istakla značaj investicije.

Ono što je posebno važno za opštinu je što nakon nekoliko godina parcela u industrijskoj zoni prodata po realnoj tržišnoj ceni. Mislim da je to veliki uspeh za našu opštinu. Gradnja fabrike bi trebala da počne u martu, nakon ishodovanja svih potrebnih dozvola. Na početku rada, posla će biti za tridesetak radnika, nakon čega bi firma trebala da napreduje, rekla je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Pandemija koronavirusa uzeće danak kada je u pitanju buyet za sledeću godinu, moglo se čuti na jučerašnjem zasedanju ovdašnje gradske Skupštine, pošto su prihodi za 2021. godinu planirani su na nivou od 3,448 milijarde dinara, što je za 276 miliona dinara manje u odnosu na lanjski plan gradske kase, odnosno 1,1 miliona evra u poređenju sa rebalansom iz oktobra.

Ovo je bila samo jedna od 20 tačaka dnevnog reda jučerašnjeg zasedanja Skupštine grada, po svemu sudeći ujedno i poslednjeg u ovoj godini.

U nedostatku opozicionih glasova, sa izuzetkom povremenih kritičkih tonova odborničke grupe „Metla“, odbornička većina izabrana s liste Srpske napredne stranke, vrlo brzo je usvojila predlog buyeta za narednu godinu kao i kadrovski plan Gradske uprave u svetlu očekivanog ukidanja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, prema kojem bi svoje stalno radno mesto u ovdašnjoj administraciji trebalo da dobiju dodatna 52 službenika. Usvojene su i sve ostale predložene odluke, kao i programi poslovanja javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad Sombor.

Buyet grada za narednu godinu planira se sa deficitom od šest miliona dinara, pošto se tekući prihodi i primanja predviđaju u iznosu od 3.448.110.000 dinara, dok je strana rashoda i izdataka izračunata na 3,454 milijardi dinara. Kako je navedeno u rashodnoj strani, najviše novca biće usmereno za stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje (458,47 miliona), potom komunalne delatnosti - 423,2, te lokalni ekonomski razvoj - 297 miliona dinara, što je za 70 miliona više nego lane.

Nepunih 590 miliona dinara će naredne godine biti opredeljeno za predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. Planirano je da na ime socijalne i dečije zaštite bude izdvojeno 205,5 miliona dinara, što je za gotovo 50.000 evra manje nego što je to bilo predviđeno rebalansom u ovoj goidni, s tim da se nešto više novca, bezmalo 21 milion dinara, usmerava za potrebe Narodne kuhinje. Troškovi opšte usluge lokalne samouprave i političkog sistema planirani su na nivou od preko 520 miliona dinara, dok će Gradsko veće za funkcionisanje na raspolaganju imati nepun milion dinara više nego u 2020.

Prema usvojenoj odluci o buyetu, za kulturu će biti izdvojeno oko 302 miliona dinara, pošto su buyeti Biblioteke i Pozorišta ostali na lanjskom nivou, dok će izdvajanja za Kulturni centar „Laza Kostić“, Gradski Muzej i Istorijski arhiv biti umanjena za 13, pet i jedan milion dinara. S druge strane, više novca je opredeljeno za udruženja u oblasti sporta, pa se tako za potrebe finansiranja klubova planira 47 miliona dinara, kao i tri miliona za stipendije sportista. Podrška školskom i predškolskom sportu će biti uvećana na 12 miliona dinara.

Šest miliona evra za javnu rasvetu
Pažnju javnosti privukla je odluka odbornika o projektu javno-privatnog partnerstva za javno osvetljenje čija se vrednost procenjuje na šest miliona evra. Reč je o zameni postojećih svetiljki javnog osvetljenja energetski efikasnim LED svetiljkama, radi smanjenja troškova i uštede na struji od 72 odsto, te smanjenoj emisiji ugljen-dioksida. Računa se, naime, da će se ukupni troškovi ovog ulaganja vratiti kroz postignute uštede. Tokom 12 godina iz gradskog buyeta će se privatnom partneru isplaćivati naknada od 4.889.910 evra bez pdv-a ili oko 550.000 evra godišnje, u šta su uračunati i troškovi održavanja sistema.

Predloženim projektom javno-privatnog partnerstva predviđa se trajanje led svetiljki i dioda od 100.000 sati, odnosno 20 godina. Predviđeno je da se sijalice zamene za manje od godinu i po dana.

Izvor: Dnevnik

U prethodnih nedelju dana se primećuje znatan pad broja pacijenata koji se javljaju u Kovid ambulantu, a isto tako i broj pozitivnih na dnevnom nivou. Na današnji dan u opštini Apatin ima 215 aktivnih pozitivnih slučajeva.

U zadnjih pet dana, broj zaraženih virusom Kovid 19 nam se kreće ispod 10. Došlo je i do skidanja sa izolacije, a tu su oni visoki brojevi kada je bilo između 20 i 30 dnevno, te možemo konstatovati da je povoljnija epidemiološka situacija, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

Branka Bajić je dodala da idemo u dobrom pravcu, što je i očekivano za epidemiju jer sa nalazimo u petoj nedelji. Dnevni prosek pozitivnih pacijenata je bio od 40 do 60, taj broj je pao prvo na 20 do 30, a poslednjih 5 dana brojimo i ispod 10.

Bez obzira na sve, pomoćnica direktora Doma zdravlja je apelovala na sve građane da se u predstojećim praznicima najstrože pridržavaju svih propisanih mera, da se obavezno nose maske i drži distanca kako bi se trend pada broja zaraženih nastavio.

Austrijska kompanija Immofinanz najavila je da će u Srbiji otvoriti još četiri tržna centra. Novi ritejl parkovi u Srbiji nalaziće se u Leskovcu, Šapcu, Somboru i Zaječaru, sa oko 28.200 kvadratnih metara prostora za iznajmljivanje, a zaključivanje posla se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine.

Osim četiri nova ritejl parka u Srbiji, Immofinanz je još dva kupio i u Češkoj od kompanije Mitiska REIM, belgijskog investitora specijalizovanog za ove vrste komercijalnih nekretnina.

Osim toga, Immofinanz je obavio i akviziciju ritejl parka od oko 5.500 kvadratnih metara u Voitsbergu, u Austriji, tokom četvrtog kvartala 2020. godine. Portfolio u Hrvatskoj biće proširen za jedan objekat u gradu Ludbreg.

- Naši planovi uključuju srednjeročno povećanje na 140 STOP SHOP lokacija, pri čemu nameravamo da se fokusiramo na tržište Centralne i Istočne Evrope, Jugoistočne Evrope i Austrije, kao i selektivan ulazak na tržišta drugih zapadnoevropskih zemalja - rekao je Dietmar Reindl, glavni operativni direktor kompanije Immofinanz.

Immofinanz je u Srbiji vlasnik 10 tržnih centara, na prostoru od oko 100.000 kvadrata.

Izvor: ekapija.com

Ivan Rapaić (24) iz Bačkog Brega, kod Sombora, u jedinstvenoj kolekciji ima oko 40.000 različitih vizitkarti iz celog sveta, ali mladi pasionirani kolekcionar je i dalje dopunjava i krči put ka svom cilju, a to je Ginisov rekord.

Društvenim mrežama širi se apel prijatelja porodice Rapaić i veliki broj građana već je pomogao Ivanu da obogati kolekciju, ali je poziv za pomoć u prikupljanju i dalje otvoren, jer što ih više ima, njegova želja za novim primercima je veća.

Završio je srednju poljoprivrednu školu u Somboru, upisao je i Pravni fakultet u Novom Sadu, ali prema rečima njegovih roditelja, obustavio je školovanje zbog određenih razloga, međutim, kada su u pitanju vizitkarte - nezaustavljiv je!

Ivan ima Aspergerov sindrom, zdravstveni poremećaj iz autističnog spektra. Za sve koji ga imaju je karakteristično da ih prati pozitivna strast i posvećenost ka nečemu. Sasvim sigurno, u slučaju Ivana Rapaića to je kolekcionarstvo i vizitkartice.

- Sakupljanju vizitki je posvećen već osam godina. Moj suprug, Ivanov otac i on su odlazili na kraća putovanja, uglavnom po Vojvodini, ali i dalje do Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, i dolazili do još vizitkarti. Prethodnih godina smo uglavnom obilazili sajmove, recimo, u Novom Sadu, ali i Somboru i Subotici. Svi smo pomalo učestvovali u prikupljanju i nabavljaju vizitki i sada je zbirka prilično obogaćena. Naročito posle objave na društvenim mrežama pribavio ih je iz svih krajeva Srbije. Ljudi su se na razne načine organizovali da mu sakupe vizitkarte - kaže Ana Rapaić, Ivanova majka.

Njena koleginica koja radi u školi u Kuli i Crvenki je, recimo, postavila kutije i đaci su donosili vizitkartice za Ivana u školu. Za mesec dana je sakupilo čak 1.700 komada. Iz Niša i Kragujevca mu je puno stiglo.

- Zaista sa svih strana stalno pristižu vizitke. Što se tiče Ginisovog rekorda, nismo se još raspitivali, nismo ni tražili gde da proverimo podatke. To je jednostavno njegov hobi i on je opsednut time kao i svi kolekcionari. Ivan je strastveni sakupljač, stalno je angažovan oko toga, rado to radi i jako voli. Malo je nezgodno jer je sada situacija sa virusom korona dramatična i neprijatno je da ljude dodatno time opterećujemo - kaže Ivanova majka.

Međutim, ispostavilo se da, upravo zbog loše epidemiološke situacije, ljudi jako lepo reaguju na lepše teme, na nekoga ko je posvećen svom hobiju i ko to radi s puno dobre energije i strasti.

U Ivanovoj kolekciji se nalaze retke i vizitke iz celog sveta, dok je iz Sombora mahom sve sakupio. Ljudi mu se javljaju i jedna žena iz Vlasotinca je napravila akciju u knjižari i postavljena je kutija u koju se ubacuju vizitkarte.

- Najviše se u kućama sakupi vizitki kada je krečenje ili veliko spremanje. Mnogi su nam rekli da su krečili i pobacali mnogo i nemaju trenutno nijednu vizitku. Ivanu je nebitno od kada su, a što su starije to su zanimljivije jer nalazimo i neke firme koje više ne postoje, i zanatlije. Zaista ima interesantnih primeraka. Razvrstava ih po gradovima i drugim kategorijama. Samo iz Beograda ima oko 5.000, sve slaže po azbučnom ili abecednom redu, zatim po ulicama i dalje. Vizitke ulaže u košuljice u fasciklama - kaže Ana Rapaić.

Na ideju da sakuplja vizitke Ivan je došao zahvaljujući prijatelju svog oca Milana. Čovek je spomenuo da prikuplja vizitkartice, a Ivan ga je vrlo brzo prestigao po broju jer gde god je išao i koga god da je sreo pitao je za vizitku. Do pojedinih primeraka došao je zahvaljujući ljudima iz štamparija gde uvek ostane škarta i viška nakon štampe.

Ono što je u Ivanoj sferi interesovanja postaje hiperfokus. Kada se usredsredi na nešto, maksimalno je fokusiran i posvećen tome.

- Ivan odmalena, zahvaljujući izuzetnom pamćenju, zna sve države sveta i glavne gradove, pamti rođendane svih drugova iz osnovne i srednje škole, zna datume rođenja i svojih profesora. Pamti ulice i seća se detalja iz osnovne škole ili kada smo putovali zna kakvo je vreme bilo - pričaju roditelji.

Da bi Ivan postao Ginisov rekorder, a sasvim moguće da već jeste, svako ko želi da učestvuje u ostvarenju njegovog sna može mu poslati svoju i druge vizitkarte. Adresa je Kolutska 23, Bački Breg.

Izvor: blic.rs

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici najnovije preporuke Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, prema kojima će radno vreme tržnih centara, prodavnica garderobe, kladionica, kockarnica i dečjih igraonica od ponedeljka do petka biti do 20 časova.

Radno vreme ugostiteljskih objekata, i to kafića i restorana, takođe će biti od ponedeljka do petka do 20 časova, s tim da u vremenu od 17 do 20 časova nije dozvoljena bilo kakva muzika unutar lokala, bez izuzetka.

Takođe, radnim danima do 20 časova mogu da rade frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, kao i objekti iz oblasti sporta i rekreacije – teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport.

Nove mere stupaju na snagu danas 21. decembra i biće na snazi do petka, 25. decembra, a nadležne inspekcije i komunalna milicija strogo će kontrolisati poštovanje svih mera.
Podsećamo na to da je, u skladu sa ranije donetim merama, ugostiteljskim objektima dozvoljeno da obavljaju delatnosti dostave hrane non stop, 24 sata, sedam dana u nedelji, kao i ostalim privrednicima čija je to osnovna delatnost.

Takođe, apoteke i benzinske pumpe (delatnost prodaje goriva) mogu da rade non-stop, svakoga dana bez ograničenja.

Ordinacije i laboratorije koje pružaju medicinske usluge mogu da rade tokom čitavog dana, uključujući i vikend.

Prodavnice prehrambene industrije, trgovinske radnje, maloprodajni objekti kao i trafike, kiosci i slično, gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine, mogu raditi i radnim danima i vikendom do 21 čas.

Objekti i ustanove iz oblasti kulture – bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije, počev od danas 21. decembra, mogu da rade svakog dana do 21 čas.

Grad Sombor se pridružuje apelu Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba da se svi građani ponašaju odgovorno i da štite svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice.

Poštovanjem mera i odgovornim ponašanjem, čuvamo i naš zdravstveni sistem.

Dobro poznate epidemiološke mere i preporuke, poput nošenja maske u svim zatvorenim prostorima, redovno pranje ruku, držanje odstojanja od drugih ljudi, dezinfekcija svih površina kao i često provetravanje prostorija, ostaju na snazi.

Skupština Grada Sombora održala je danas šestu sednicu, kojom je predsedavao predsednik Skupštine Zoran Rus. Odbornici su odlučivali o 20 tačaka dnevnog reda.

Na šestoj sednici usvojena je Odluka o budžetu Grada Sombora za 2021. godinu. Najznačajniji deo budžetskih sredstava biće usmeren na komunalnu oblast i kapitalne projekte koji će direktno uticati na poboljšanje uslova života građana, dok su izdvajanja za Gradsku upravu, izvršni organ, Skupštinu i gradsko pravobranilaštvo smanjena jer su ostvarene značajne uštede zahvaljujući restriktivnim merama potrošnje u prethodnom periodu, pa su i sredstva tako planirana.

Globalna raspodela na rashodnoj strani budžeta je:

• Gradska uprava, izvršni organ, Skupština i gradsko pravobranilaštvo (423.643.000 dinara) 12,26%
• komunalna oblast (1.228.918.600 dinara) 35,58%
• društvene delatnosti (782.415.057 dinara) 22,65%
• obrazovanje (619.522.000 dinara) 17,94%
• rashodi opšte namene (399.582.000) 11,57%

Plan bruto budžeta za 2021. godinu u iznosu od 3.454.110.657 dinara obuhvata sredstva opredeljena Odlukom o budžetu Grada Sombora u iznosu od 3.284.774.677 dinara i sredstva indirektnih budžetskih korisnika predviđena iz ostalih izvora finansiranja u iznosu od 169.335.980 dinara.

U cilju unapređenja pronatalitetnih, odnosno populacionih mera Skupština je usvojila Odluku o ostvarivanju prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju. Prema ovoj Odluci, ženama sa prebivalištem na teritoriji Grada Sombora sa navršenih 43 godine života, do navršenih 45 godina života, biće omogućena finansijska pomoć za još jednu šansu kako bi se putem vantelesne oplodnje, u zemlji i inostranstvu, sa svojim partnerima ostvarili u ulozi roditelja.

Na šestoj sednici Skupštine Grada Sombora odbornici su dali i saglasnost na programe poslovanja javnih komunalnih preduzeća za 2021. godinu, kao i na planove i programe rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti, Turističke organizacije grada Sombora i Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju.

Epidemiološka situacija u Vojvodini je i dalje vanredna, u svim opštinama i gradovima, dok Novi Sad i dalje registruje najveći broj obolelih dnevno - 313 slučajeva u poslednja 24 sata, što predstavlja i blagi rast.

Kako poručuju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, kritično je u Pančevu, Zrenjaninu, Kikindi, Somboru, Subotici i Sremskoj Mitrovici.

U ovom trenutku, dodaju vojvođanski epidemiolozi, broj registrovanih aktivnih slučajeva u Vojvodini je 41.995, a tokom prethodnog dana u Vojvodini je registrovano 1.164 nova slučaja.

"Institut procenjuje da je taj broj daleko veći. Najveći broj registrovanih aktivnih slučajeva je u Novom Sadu - 11.845, potom sledi Pančevo sa više od 4.000, Zrenjanin sa više od 2.900, Subotica sa više od 2.600, Bačka Palanka sa više od 1.700, Kikinda sa više od 1.300, Sremska Mitrovica, Vrbas i Ruma sa više od 1.100 registrovanih aktivnih slučajeva", navode u IZJZV.

Kako dodaju, zdravstveni sistem je i dalje u izuzetno teškoj situaciji i potrebno je strogo poštovati mere na snazi.

Izvor: 021.rs

Povodom završetka projekta „Osnaživanje lokalnih sistema upravljanja javnom imovinom“ koji u okviru programa Exchange 5 sprovode Grad Novi Sad i opštine Apatin i Sremski Karlovci, održana je konferencija za učesnike, u onlajn formatu putem platforme Zoom.

Tim povodom, članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mira Radenović istakla je da je cilj projekta unapređenje rada lokalne samouprave, podizanje transparentnosti i efikasnosti ali i popis javne svojine i upravljanje istom.

- Ono što je Grad Novi Sad uradio zajedno sa partnerskim opštinama u periodu trajanja projekta je unapređenje sistema upravljanja javnom svojinom u smislu popisa komunalne infrastrukture u dužini od oko 50 kilometara. Takođe je nabavljena IT oprema u cilju poboljšanja tehničkih kapaciteta opština, a organizovana je i edukacija za 30 zaposlenih u partnerskim lokalnim samoupravama na teme iz oblasti upisa prava javne svojine i upravljanja imovinom. Projekat je trajao dve godine što je izuzetno kratak period za uspostavljanje ovako velikog sistema, s obzirom na to da je popisano oko 50 kilometara komunalne infrastrukture koja je sada i u postupku ozakonjenja, odnosno u postupku upisa prava javne svojine. Zaista smo svi prezadovoljni načinom na koji je ovaj projekat vođen, kao i rezultatima istog – rekla je Mira Radenović.

Ključne aktivnosti projekta bile su formiranje radnih tela za popis komunalne infrastrukture, organizacija edukacije za zaposlene u partnerskim lokalnim samoupravama na teme iz oblasti upisa prava javne svojine i upravljanja imovinom, nabavka IT opreme, priprema tehničke dokumentacije i izvođenje geodetskih radova neophodnih za legalizaciju nepokretnosti, podnošenje zahteva za upis prava javne svojine, i ažuriranje podataka u evidencijama za upravljanje imovinom u Gradu Novom Sadu i u opštinama Apatin i Sremski Karlovci, utvrđivanje vrednosti imovine kao i organizovanje promotivnih aktivnosti.

Projekat „Osnaživanje lokalnih sistema upravljanja javnom imovinom” vredan je 242.860,18 evra, započet je 22. decembra 2018. godine i trajao je 24 meseca. Realizovan je u okviru Programa Exchange 5, koji finansira Evropska unija iz alokacije za IPA 2014, a sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) kao implementacionim partnerom. Telo za ugovaranje svih projekata grant šeme je Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Ako se pitate ima li talenat za kuvanje ili pečenje nešto s horoskopskim znakom, onda je odgovor – ima! I to jako mnogo! Najbolje kuvarice rođene su u ova četiri znaka.

Nekim horoskopskim znakovima su urođene karakteristike poput strpljenja, kreativnosti, veselja u isprobavanju i perfekcionizma – a sve to čini dobre kuvare. Otkrićemo vam koja četiri horoskopska znaka imaju najbolju podlogu za dobrog kuvara, piše "miss7.24sata.hr"

Bik

Osobe rođene u znaku Bika su vrlo usko povezane sa svojim čulima. Bikovi osećaju mirise i ukuse intenzivnije od drugih – jednostavno zato jer uzimaju više vremena za uživanje. Kad Bik stoji ispred šporeta - uključi sva čula.

Nikada neće poslužiti nezačinjeno jelo ili jelo s malo ukusa – jer ga je pre probao i kasnije začinio prema svim svojim čulima.

Rak

Rak voli da usreći svoje prijatelje i porodicu jelom koje je sam skuvao. Pri tome zna da koristi sve kulinarske trikove i finese. Međutim, tokom godina svlada nekoliko kulinarskih tehnika pa ih usavrši. Zato Rak neće poslužiti neke nove kreacije, nego "svoje jelo". I to s puno ljubavi za detalje.

Vaga

Vage vole da isprobavaju nove kulinarske tehnike i metode pravljenja jela. Pri tome se rado drže ludih recepata pa im jela uglavnom ispadnu sjajna. Ako im se ipak nekako ušunja neka greškica, onda će to jelo već sledeći put biti savršeno.

Jarac

Jarac za vreme kuvanja isključi glavu pa se opusti. To vredi i kod sečenja luka, ali i kod mešanja supe. Jarac pomno prati svaki korak pri pravljenju jela pa je pri tome vrlo pažljiv. Rezultat se na kraju itekako može fino osetiti.