SEKU SE SAMO SUVA, PREZRELA, TRULA I OŠTEĆENA STABLA
Na pojavu sumnje da se na poluostrvu obavlja totalna seča šume, te da će stradati i zdravo drveće, a samim tim poluostrvo biti ugroženo od poplava, u Šumskoj upravi Apatin, pod čijom ingerencijom se obavlja seča, odgovaraju da nema mesta strahu, da se radi o sanitarnoj, a ne totalnoj seči šume i da će, na mestu posečenih biti posađena nova stabla.
STANKOVIĆ: POSAO GOTOV DO LETA
-Na poluostrvu (u našoj terminologiji Apatinski rit, Sedmo odeljenje, Odsek A), na ukupnoj površini od 28,45 ha radi se sanitarna seča za koju VŠ ŠU Apatin ima odobrenje od strane pokrajinskog lovno-šumskog inspektora. Stručnjaci su obeležili stabla za seču (obavljena je tzv. doznaka). Seku se samo suva, prezrela, trula i stabla koja su oštećena antropološkim uticajem (paljenjem vatre pored stabla ili zakucavanjem velikih eksera, većeg broja i na veću površinu).U tom odseku nalazi se šuma bele vrbe, crne i bele topole, američkog jasena i ostali tvrdi lišćari. Prosečna starost vrbe iznosi 50 godina, što jasno ukazuje na njenu prezrelost, objašnjava Predrag Stanković, šef Šumske uprave Apatin.
On dodaje da je seča poverena građanima i da svako zainteresovan može da se javi u ŠU da bi dobio određeni raster (parcelu).
-Do sada je podeljeno preko 50 rastera, a plan je da ih, do kraja bude 70. Trenutno je zastoj u seči zbog popisa koji imamo u ŠU, nakon čega ćemo nastaviti i nadamo se da će ceo posao biti završen do leta naredne godine, kaže Stanković.
On još naglašava da ŠU nikom ne može da garantuje bezbednost u šumi, zbog same starosti šume od 50 godina. Po njegovim rečima, usled jakih vetrova i padavina može doći do vetroizvala i vetroloma, prilikom čega može doći do neželjenih povreda građana. ŠU gazduje šumama i nikom ne zabranjuje prisustvo u šumi. Još naglašava da je, nakon ovog posla, u planu pošumljavanje poluostrva, popunjavanjem mesta sa kojih su posečena stabla.
POLUOSTRVO NEĆE BITI UGROŽENO
Pecaroši i česti posetioci poluostriva se pitaju da li će poluostrvo biti ugroženo ukoliko se poseče većina stabala, čiji koreni ga, tvrde, čuvaju od Dunava.
Briga zbog erozije je realna, smatraju oni koji gazduju šumama i, svesni toga, veoma pažljivo biraju šta i kad će da seku.
-Mnogo je bolje kad posečemo stablo uz vodu dok je još živo, jer će koren ostati živ i iz panja će biljka poterati nove mladice i taj korenov sistem će odigrati svoju ulogu u vezivanju zemljišta. Mnogo je gora situacija kad se biljka osuši u dubećem stanju ili kad se zbog ogromne krošnje i ispranog zemljišta obruši i time načini još veću štetu, objašnjavaju šumari.
SPREČITI UZURPACIJU OBALE
Niko nema pravo da uzurpira obalu na jednoj od najlepših lokacija uz Apatin, smatra većina Apatinaca, bez obzira da li je reč o kamperima, izletnicima ili, prosto, ljubiteljima prirode i reke.
-To parče prirode treba da pripada svim građanima i posetiocima. Naravno da se deo površine može planski nameniti za kampere, ali to mora biti ograničena površina sa jasnim pravilima i pravičnim mogućnostima za sve. Jedan od načina, koji se praktikuje u tim situacijama je putem licitacije. Najčešće te poslove vode predstavnici udruženja kampera i predstavnici upravljača. Naravno, poželjno je da kampovi budu tako postavljeni da obala bude svima pristupačna, ne može se deo obale privatizovati. Potrebno je omogućiti što većem broju kampera što atraktivniju lokaciju. To se može postići ili sistemom rotacija ili pravičnom cenom zakupa, smatra Miodrag Perović, dosadašnji šef ŠU Apatin, koji je radio na ovom poslu, pre predaje dužnosti kolegi Stankoviću.
KAMPERIMA NAĆI MESTO, ALI PRE TOGA PROPISATI PRAVILA
Kamperi su vrsni poznavaoci i ljubitelji prirode i mora im se omogućiti adekvatan prostor za boravak u prirodi, smatra naš sagovornik i dodaje da je cilj da se što više približi priroda posetiocima, a naročito najmlađoj populaciji. Sa druge strane, smatra on, mora se voditi računa o preteranom pritisku na prirodu. Preveliki broj posetilaca bez jasnih pravila, vrlo lako mogu naruštiti osetljive prirodne ekosisteme.
-Ako vremenski posmatramo ovo područje, činjenica je da na ovom prostoru pojedinci borave duže od decenije. U poslednje vreme, broj posetlaca je naglo porastao i pojedinci su počeli samoinicijativno da krče delove šume i zauzimaju neosnovano prirodni prostor. Ovaj način ophođenja sa prirodom je nedopustiv i neshvatljiv u doba kad svi upozoravaju na značaj zdrave životne sredine, dodaje Perović.
On se nada da će se u dogovoru predstavnika udruženja kampera i predstavnika upravljača naći rešenje kojim će obe strane biti zadovoljne, ali i ona, treća, ne manje važna - brojni pecaroši, biciklisti, šetači i svi drugi ljubitelji prirode.
-Postoje planovi za ovo područje koji će doći na red kad se imenuje upravljač ovog prostora. Prostor ima potencijal da bude zaista turistička atrakcija i zbog svoje lokacije i zbog prirodnih vrednosti, zaključuje Perović.
Izvor: apatinskenoivne.rs
